by Unknown
Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 6 Januar 1988 900 d
SADRŽAJ
Reč urednika ................................................................................................... 2
Pisma .............................................................................................................. 3
Džek Vans: POSLEDNJI ZAMAK ....................................................................... 5
Portret pisca – Džek Vans ............................................................................. 42
Džek Mekdevit: HOLANĐANIN ..................................................................... 43
Erik Frank Rasel: DIJABOLOGIKA .................................................................. 59
Branko Gradišnik: KAZNA ............................................................................. 73
Roman koji dolazi: ENDEROVA IGRA ............................................................ 80
Gregori Benford: TVRDA NAUČNA FANTASTIKA U SVETU STVARNOSTI ...... 84
Intervju – Vilijem Gibson .............................................................................. 95
Marko Fančović – »OPASNE VIZIJE« HARLANA ELISONA ........................... 100
Knjige .......................................................................................................... 102
Oglasi .......................................................................................................... 103
Vesti ............................................................................................................. 104
ANKETA ....................................................................................................... 106
Filip Hoze Farmer – IDITE SVOJIM RASUTIM TELIMA ................................. 108
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Naslovna strana
Dobrosav Bob Živković
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ
UREDNIKA
Kao što smo i predvideli, došlo je do zakašnjenja prošlog broja Alefa.
Razlozi su čisto tehničke prirode: naša štamparija je preopterećena pred
Novu godinu i predviđeno malo zakašnjenje pretvorilo se u vrlo veliko, što
je izazvalo mnoštvo reakcija čitalaca. Stigla su brojna pisma sa pitanjem
»šta je s Alefom?« a redakcijski telefon neprestano je zvonio. Sada, kada imate i ovaj broj u rukama, nadamo se da ste konačno prestali da
strahujete nad sudbinom našeg i vašeg SF časopisa. Doduše, zakašnjenja
će povremeno biti i ubuduće, ali nastojaćemo da više ne budu ovako
drastična.
»Dnevnik« namerava da u ovoj godini posebnu pažnju posveti
naučnoj fantastici. Pored Alefa, koji će nastaviti svojim tempom izlaženja i kvalitetom, planira se povećanje kvaliteta romana u X—100 ediciji (već
smo imali nekoliko zapaženijih imena u drugoj polovini prošle godine:
Strugacki, Laumer, Karter, Nolan...), a biblioteka »Supernova«, za razliku
od prvog kola sastavljenog od novela i priča, predstaviće vam šest
romana, od kojih su dva izuzetnog kvaliteta: »Razoreni čovek« nedavno
preminulog Bestera i »Jeka oko njegovih kostiju« Tomasa Diša, a ni ostali
(Zelazni, Hajnlajn, Simak i braća Strugacki) ne zaostaju mnogo. Posebna poslastica za ljubitelje SF‐a, obaveštavamo čitaoce Alefa da je »Dnevnik«
otkupio autorska prava za objavljivanje trenutno najvećeg američkog SF
hita. U pitanju su tri romana Orsona Skota Karda koji čine »Ender«
trilogiju: »Enderova igra«, »Govornik u ime mrtvih« i, još nenapisan,
»Ender izdajnik«. O svim ovim izdanjima bićete naknadno, ali na vreme i
podrobno informisani. Za sada toliko, koliko da znate šta da očekujete od
nas.
Što se ovog broja Alefa tiče, pripremili smo mešavinu starih i novih priča (najstarija je objavljena pre više od dvadeset godina, a najsvežija pre
samo jedanaest meseci). Jugoslovenske autore ovoga puta predstavlja
Branko Gradišnik, jedan od najboljih slovenačkih i jugoslovenskih SF
pisaca, a u intervjuu Vilijam Gibson nam otkriva karte — demistifikacija kiberpanka.
Još od prvih brojeva planirali smo da uvedemo godišnje glasanje
čitalaca za najbolje priče i priloge u Alefu. Opširnije o svemu tome možete pročitati na sto šestoj strani. Cilj ovakve ankete je, pre svega, da
steknemo što podrobniji i širi uvid u vaša interesovanja, SF orijentaciju i
ukus. A sve to, naravno, da Alef bude još bolji.
Boban KNEŽEVIĆ
2
PISMA
Poštovani uredniče,
ne Alefa je zasad i nama nepoznat.
čestitam vam ovaj uređivački potez.
Neobjavljivanje imena ilustratora naslov‐
Alef je bio potreban našoj SF‐sceni. On
ne strane propust je koji nam se, vero‐
dolazi kao pravo osveženje. Možda sa
vatno, više neće desiti. Takođe, nastoja‐
Alefom možemo biti manje skeptični u
ćemo da ubuduće koristimo radove
pogledu budućnosti SF‐žanra kod nas.
domaćih autora, ukoliko bude dovoljno
Dva SF‐magazina su nekakav optimum za
kvalitetnih, naravno. Pisaćemo i o
naše SF‐podneblje. Napokon smo dobili
ilustratorima, i o svemu drugom. Ali ne
dijalektiku u SF‐magazinima. Alef kupu‐
odjedanput i ne u jednom broju. Malo
jem, razumljivo, od prvog broja i pretpo‐
strpljenja, dragi čitaoci, mnogo toga je
stavljam da shvatam vašu uređivačku
pred nama.
koncepciju (da ne kažem viziju). Za svaku
pohvalu je raznovrsnost pisaca zastuplje‐
Draga redakcijo,
nih u Alefu. Samo nastavite tako.
Zaista sam se uplašio kada se ALEF
»Građanin galaksije« je bio intere‐
nije pojavio na kiosku u predviđeno vre‐
santno štivo. Dobro je što ste za prvi
me. Nisam znao za onu američku
roman odabrali Hajnlajna. Mag, kao što je
statistiku, ali mi je nešto došlo hladno
Hajnlajn, nije mogao zakazati. Jedva
oko srca. Onda, dan za danom, ista slika:
čekam Farmera. O »Riverworldu« sam
ja pred kioskom i raspitujem se za »tamo
čuo dosta toga pohvalnog ali eto, nikako
neki ALEF«. Gotovo sam se pomirio sa
mi nije dolazio pod ruke.
sudbinom. Srećom, sudbina nije bila
Mislim da je predlog druga Horvata
toliko okrutna.
vredan razmatranja. Što ne biste romane
Sada, pošto smo svi zajedno pregrmeli
objavljene u Alefu objavili, recimo, u
famoznu »krizu prva tri broja«, ponovo
ediciji »Supernova«? Farmera objavite,
mogu da se, sa o
lakšanjem, vratim svako‐
ako već objavljujete, u malo luksuznijem
dnevnoj tematici: pohvalama, kritikama,
izdanju.
predlozima.
Do Alefa broj 3 sve mi je bilo jasno! U
Prvo ću početi sa pohvalom.
Alefu 4 ne znam ni ko je nacrtao naslov‐
Bitno ste popravili povez i korice. To
njak (je li to Michael Wheelan?). Mogli
zaslužuje sve čestitke. ALEF se više ne
biste s vremana na vreme da napišete
raspada prilikom čitanja, a plastificirane
koji redak o SF‐ilustracijama.
korice daju mu sjaj dijamanta među
Neću više ništa da predlažem, jer mi
ostalim časopisima na kiosku. To mu i
se Alef, kakav je sad, sviđa. Poboljšane
priliči. Hm, zašto baš sve pohvale moraju
korice u četvrtom broju Alefa su vam
biti pomalo patetične?
promašena investicija! Prva tri broja
Kritika će biti više. Ne znam da li ih sve
Alefa kupovao sam u dva primerka; jedan
zavređujete, ali su sve upućene u
da pročitam a drugi da sačuvam. Četvrti
najboljoj nameri.
broj Alefa sam kupio u jednom primerku.
1) U poslednja dva broja, posebno
Možda biste mogli uvrstiti koju priču
četvrtom, kvalitet štampe na unutrašnjim
Priesta u nekom od sledećih brojeva,
stranicama bitno je opao. Ponegde je
naravno, pod pretpostavkom da ih taj
toliko loš da se ne može dešifrovati ono
čova uopšte i ima. Iskreno vaš,
što je napisano. Ima i delova gde se slova
Samet Nuhiu
uopšte ne vide.
VP 4447/3
2) Ovo može biti povezano sa kritikom
92002 Štip
1. Kvalitet papira je loš. Ako je moguće,
koristite kvalitetniji papir. Neka cena bu‐
Nije Majki Velan. Autor naslovne stra‐
de i drastično povećana. Kolekcionarima
3
bi to moglo puno da znači.
posao i posveti se skribomaniji sa dubo‐
3) Odmah po izlasku prvog ALEFA,
kim uverenjem da će dobiti Nobelovu
poslao sam jednu svoju priču na recen‐
nagradu za književnost. Jasno je, takođe,
ziju. Još ne znam rezultat. Bez obzira na
da ne možemo ostaviti mlade pisce u
to, uskoro ću poslati još jednu. Ipak,
nadi i neizvesnosti mesecima i godinama
nadam se da će recenzija brže stizati do
pošto nam pošalju radove. Sistem koji za
autora. Ako ništa drugo, neka to budu
sada primenjujemo, a koji će se ipak
samo kratke informacije, kao one u
morati izmeniti je sledeći: autore čije
SIRIUSU.
priče odaberemo za objavljivanje izvešta‐
Želeo bih da podržim predlog druga‐
vamo o tome u roku od tri meseca od
rice Vande Kraf. Sigurno bi DOPRINELO
prispeća priče... osim ako je ne objavimo
razvoju autorskog SF‐a kod nas pokreta‐
pre toga. Znači, za sada su samo oni koji
nje jednog takvog konkursa. Nagrade
su napisali nešto dobro (po našim
mogu biti zaista simbolične. Dovoljno bi
merilima), mogli da čuju koju reč o svom
bilo i samo objavljivanje pobedničkog
delu.
romana na stranicama ALEFA. Možda bi
konkurs mogao biti pokrenut već od
Druže uredniče,
sledećeg broja, a promocija bi mogla biti
Bio sam zatečen novim i kvalitetnijim
početkom sledeće (1989) godine. Mnogo
izgledom Alefa. Već sam ga i otpisao jer
ljubitelja SF‐a kod nas okušalo se u
se dugo nije pojavljivao. A onda se
pisanju priča. Mnogi od njih oprobali bi se
pojavio (kao Feniks) i... i postao legenda.
i u pisanju romana. Razmislite, možda je
Bila bi stvarno velika šteta da se ugasio
među nama neki novi Klark, Asimov,
kao što je ugasnula i Andromeda.
Legvinova...
Djela koja objavljujete vrlo su kvali‐
Na kraju, svim ljubiteljima SF‐a u
tetna, a to koliko je koja priča dobra, ovisi
Jugoslaviji želim srećnu i uspešnu 1988.
o ličnom ukusu čitaoca. Jer, o ukusima ne
GORAN POPOVIĆ
treba raspravljati. Usput, imam jedan
ZEMUN POLJE
prijedlog. Što ne bi otvorili rubriku gdje bi
se našla lista najboljih priča iz svih
Pre svega, morate shvatiti i prihvatiti
brojeva Alefa? Tako bismo imali uvid u
da je Alef namenjen najširoj čitalačkoj
ono što se čitaocima sviđa, a što ne.
publici, a ne samo kolekcionarima. Dras‐
O romanu »Građanin Galaksije« ne‐
tično povećanje cene uz kvalitetan papir
mam neko visoko mišljenje i smatram da
sasvim sigurno bi i drastično smanjilo broj
ste mogli objaviti neko remek‐djelo koje
kupaca Alefa, što bi na kraju dovelo do
još uvijek nije objavljeno kod nas. Učinite
njegovog gašenja. To ne želimo. Ni mi ni
to što prije. Također, ne slažem se s
vi. Ponešto se može poboljšati i biće uči‐
čitaocem koji je rekao da samo štam‐
njeno čim se za to ukaže prilika...
panje u dvoredu obezvrijeđuje djelo i da
Pokrenuli ste pitanje recenzija domaćih
je to svojevrsna oznaka za šund. Djelo‐
priča, koje u Alef u za sada izostaju, a po
mično se ne slažem ni sa Vama, druže
svoj prilici, moraće da budu uvedene.
uredniče, kad kažete da je tako djelo
Mnogi, među kojima ste i vi, traže
lakše čitati. Smatram da, ako je djelo
podrobnije odgovore. Tu se javljaju
dovoljno jako i zanimljivo da privuče
određeni problemi. Veliki broj priča je
čitaoca, nema veze kako se ono štampa.
izuzetno lošeg kvaliteta, većina otkriva
Važno je ono što to djelo nosi u sebi.
potpune antitalente za pisanje i kako to
Djelo može biti štampano i u vrlo gustim
saopštiti autoru? Kako reći mladom piscu
redovima i, ako je zanimljivo čitaocu,
da mu je priča apsolutni promašaj, ili da
može se vrlo lako pratiti.
nema nikakvih književnih vrednosti. Ako
Želio bih kontaktirati sa SF‐kolegama
tako napišete, neko će se razočarati i
sa područja cijele Jugoslavije pa stoga
napustiti sve, a možda bi posle deset ili
objavite moju adresu:
petnaest godina rada postao značajan
Siniša Brnad,
pisac. Ako nekom antitalentu ulijete laž‐
Barčev trg 14, Utrina,
nu nadu, on može da napusti školu i
41020 Novi Zagreb.
4
Pri kraju olujnog letnjeg popodneva, kad se sunce napokon počelo probijati kroz iskrzane crne kišne oblake, zamak Džanil je pao a njegovo stanovništvo uništeno.
Gotovo do poslednjeg trenutka klike među klanovima zamka gložile su se kako da
se dostojno sretnu sa Sudbinom. Gospoda od ugleda i časti izabraše da ignorišu sve nedostojne okol
nosti i posvetiše se svojim uobičajenim aktivnostima, ni više ni manje pedantno nego obično. Nekoliko kadeta, očajnih do tačke histerije, uzeše oružje i behu spremni da se odupru završnom jurišu. Ostali pak, otprilike četvrtina celokupnog stanovništva, čekali su pasivno, spremni — gotovo srećni — da okaju grehe ljudske rase.
Na kraju, smrt dođe jednako za sve; i svi izvukoše onoliko zadovoljenja u svom umiranju koliko taj suštinski nemilosrdan proces može pružiti. Oni ponosni sedeli su okrećući stranice svojih divnih knjiga, ili su razmatrali svojstva vekovima starih napitaka, ili su milovali svog omiljenog Fana. Umrli su bez ponižavajućeg obaziranja na činjenice.
Usijane glave su pojurile uz blatnjavu strminu koja se, protivno zdravom razumu, nejasno ocrtavala nad bedemima Džanila. Većina beše pokopana pod klizećim kamenim otpacima, ali nekolicina je stigla do grebena da puca, seče, ubada, sve dok i sami nisu bili ustreljeni, smrvljeni poluživim teretnim kolima snage, isečenl ili izbodeni. Oni skrušeni čekali su u klasičnom položaju okajavanja, na kolenima, pognutih glava, i stradaše u, kako su verovali, procesu u kome Mekovi behu simboli, a ljudski greh realnost. Na kraju svi behu mrtvi: gospoda, dame, Fani u paviljonima, Kmetovi u štalama. Od svih onih koji su naseljavali Džanil, samo ptice preživeše, stvorenja neprijatna, nezgrapna i podmukla, zaboravna u ponosu i veri, brinući više da sačuvaju čitavu kožu, nego dostojanstvo svog zamka.
Dok su Mekovi u rojevima nadirali preko bedema, Ptice napustiše svoje viseće postelje. Vrištale su kreštave uvrede dok su lepršale na istok prema Hagedornu, sada poslednjem zamku na Zemlji.
Četiri meseca ranije, Mekovi su se pojavili u parku pred Džanilom, tek pristigli sa masakra Morskog Ostrva.
Penjući se na tornjeve i balkone, u laganoj Večernjoj Promenadi, sa bedema i branika, gospoda i dame Džanila, ukupno nekih dve hiljade, gledali su dole na smeđe‐zlatne ratnike. Njihovo raspoloženje bilo je složeno: razveseljena ravnodušnost, lakomislen prezir, povrh mešavine sumnji i zlih slutnji. Sva ta raspoloženja bila su plod triju osnov-nih okolnosti: njihove sopstvene izvanredno prefinjene civilizacije, sigurnosti obezbe‐
đene zidovima Džanila i činjenica da nisu mogli smisliti ništa što bi izmenilo okolnosti.
