Alef Science Fiction Magazine 006

Home > Nonfiction > Alef Science Fiction Magazine 006 > Page 18
Alef Science Fiction Magazine 006 Page 18

by Unknown


  Bridžstok razlikuje dve osnovne katego‐

  umetnosti i nauke, a u nekim vidovima

  rije čitalaca:

  naučne fantastike, ova čudna šema je i

  Konvergentna ličnost zalaže se za red i

  danas zadržana.

  racionalnost u nastojanju da razume svet

  Takve navike su, verovatno, zasnovane

  i da njime zavlada. Osobe ovog tipa, ipak,

  kako na nesvesnoj motivaciji tako i na

  moraju da se suočavaju sa racionalnošću i

  neznanju. Naučnici su postali saradnici,

  haosom kako spolja (drugi ljudi) tako i

  čak timski radnici u ovom veku. Na kraju

  iznutra, u sopstvenom podsvesnom biću.

  krajeva, piscima je teško da se bave

  Moglo bi se reći, u kontekstu ovog eseja,

  ličnostima koje nisu dominantne i u

  da takvi ljudi traže racionalni ili

  prvom planu, kao što bi to bio usamljeni

  »tehnološki« fiks za ljudsku sudbinu.

  istraživač, a da ne skliznu automatski u

  Divergentna ličnost prema Bridžstoku:

  drugu krajnost — klišetiranog naučnika

  »...naročito je zainteresovana za umet‐

  koji je uskih pogleda, specijalizovan,

  nost i humanističke discipline, veoma

  otuđen, točkić u mašineriji (omiljena

  tečno se izražava, postiže dobre rezultate

  fraza »novog talasa«). U književnosti ima

  u testovima »kreativnosti« i oseća se

  malo opisa koji ne upadaju u neku od

  potpuno prilagođena u svetu — i u

  ovih ritualnih uloga. Autori, koji možda

  sopstvenoj ličnosti — koji nisu u potpu‐

  imaju izvesne rezerve, ali u osnovi

  nosti racionalni i ne podležu potpunoj

  podržavaju nauku, obično nesvesno bira‐

  kontroli«. Hadson (3) smatra da diver‐

  ju onu prvu pozu, prikazujući naučnika

  gentne ličnosti »tuđinca ne izbegavaju

  kao plemenitog pseudoumetnika.

  niti ga ubijaju na graničnom zidu, nego on

  Ovakva romantična idealizacija tipično

  biva asimiliran i — manje ili više efikasno

  je okrenuta onim malobrojnim ličnostima

  — postaje bezopasan.«

  naučnika koje izlaze iz gore navedene

  Ovo odmah navodi na sumnju da bismo

  šeme — najomiljeniji primer je Ajnštajn

  mogli uspešno povezati čitaoca tvrde

  — i pokazuju varijacije na temu ovog lika

  naučne fantastike sa pojmom konver‐

  isto onako kao što su to činili pisci obične

  88

  proze. U osnovi, ovo je neuspeh moći

  mikro‐kosmosom, stilističkim eksperi‐

  zamišljanja ili čak običnog posmatranja:

  mentima, ili pak pišu čiste fantazije, svi

  malo je naučnika koji rade na takav način.

  uklapaju u jedinstvenu kategoriju diver‐

  Stavovi, zanat, intuicija, sociološki aspekt

  gentne ličnosti? Ovde se pokazuje da je

  — po tome, a i po nizu drugih elemenata

  polarizovanost argumentacije očigledno

  umetnost se duboko razlikuje od nauke.

  krajnje uprošćena. Nastojeći da zadržim u

  Umetnička proza nije imala do sada bog

  celini osnovni argument, predlažem da

  zna šta da kaže na ovu temu. Dalje,

  podelimo divergentne ličnosti u dve pod‐

  izjednačavanjem moralnih problema na‐

  grupe: Prvu, umerenu sredinu spektra,

  uke sa odgovarajućim problemima umet‐

  čiji predstavnici nemaju osećaj da ih

  nosti gubimo iz vida naročitu, i to moćnu

  racionalnost ugrožava, mada možda ne

  ulogu koju nauka igra u društvu. Tako u

  gaje veliko poštovanje prema nauci

  romanu Čovek praznih šaka (The Dispo‐

  smatrajući da ona ima mnogo nepred‐

  ssessed) Ursule Legvin, čovek uopšte nije

  viđenih i nepredvidljivih propratnih poja‐

  morao da bude naučnik, štaviše ceo ro‐

  va, da naučni sklop uma vodi dogmatizmu

  man je samo marginalno naučna fin‐

  u rešavanju problema stvarnog posto‐

  tastika.

  jećeg sveta, itd. Drugu grupu, ekstremno

  Postoje izvesna omiljena olaka uopšta‐

  krijo — sačinjavali bi ljudi koji imaju

  vanju odnosa između tvrde naučne fan‐

  iskren strah od nauke i tehnologije, koji

  tastike i divergentne ličnosti — da čitaoci

  nisu u stanju da izađu nakraj sa društvom

  vole da bude što manje karakterizacije ili

  koje zahteva viši stepen racionalnosti i

  smisla za stil — koje imaju očigledne

  stručnosti. Ovakve ličnosti sklone su

  izuzetke. Iako je briljantni esej Toma Diša

  bekstvu u šumu fantazije gde ljudska

  (Dish) u knjizi Naučna fantastika puštena

  volja može da pozove i stavi pod svoju

  sa lanca (Sciencefiction at Large) nago‐

  vlast razne sile, da kosmos potčini našoj

  vestio dobar deo Bridžstokovih argume‐

  volji. Emocionalno utočište koje traže

  nata, mislim da Diš previše uopštava

  takvi čitaoci vuče na neka ranija vremena

  svojom ocenom da tvrda naučna fantas‐

  kada je opažajni svet bio manji i ugodniji.

  tika odbacuje »...ironiju, estetske novine,

  (Mali broj dela tipa fantazije bavi se

  svaku pretpostavku da čitalac ima udela u

  događajima izvan planete Zemlje, na

  civilizaciji čiji je učesnik, ili da bar ima o

  primer, iako je postojanje drugih planeta

  njoj određena znanja, pa čak i ton koji

  bilo poznato tokom čitavog modernog

  nagoveštava zrelu misaonost«. (6) Očigle‐

  perioda.)

  dan primer suprotne vrste je Klark koji je

  često izrazito misaon pisac. Zatim, tu je i

  FIKSANJE CELE GRUPE: TVRDA NAUČNA

  Lem, koji obično ne piše pravu naučnu

  FANTASTIKA

  KAO

  IZRAZ

  KLASNIH

  fantastiku ali nešto veoma srodno tome

  ODNOSA

  — pripovesti o strukturi nauke i njenim

  granicama kao delatnosti koja proističe Iz

  U jednom kratkom izvodu iz svog

  čovekovog delovanja — što odražava

  opšteg pregleda naučne fantastike, viđe‐

  poznatu, tako reći ritualnu evropsku

  ne iz ugla jednog francuskog marksiste,

  skepsu koja više duguje Hjumu, kako se

  Žerar Klajn (Klein) je izjavio: »Glavna od‐

  meni čini, nego Godelu. Tipično je to što

  lika najnovijih dela naučne fantastike je

  pisci koji su se mnogo služili ironijom ili

  nepoverenje u nauku i tehnologiju, kao i

  estetskim novinama predstavljaju zapra‐

  u naučnike, naročito u egzaktnim ili

  vo povremene pisce naučne fantastike; tu

  tvrdim naukama kao što su fizika, hemija,

  spadaju Pol (Pohl), Gan (Gunn), Džejms

  biologija i genetika«. (9) Ovaj autor tvrdi

  Tiptri Junior (James Tiptree, Jr.), Greg

  da naučna fantastika odražava klasne

  Bear (Greg Bear), Aldžis Bardžis ili Brajan

  odnose koji postoje od 1960‐tih godina

>   Oldis (Aldiss) u trilogiji Helikonija

  naovamo, čime se potvrđuju kao istiniti

  (Helliconia). Čudnu varijantu ove pojave

  pesimistički pogledi pisaca 1950‐tih

  predstavlja roman Barija Malcberga

  godina (Vonegat u Mehaničkom klaviru

  (Barry Malzberg) Galaksije (Galaxies), koji

  (Player Piano). Vulf (Wolfe) u Limbu (Lim‐

  je komentar o Kembelu (Campbell) i

  bo). Prema njihovom viđenju »...fenomen

  tvrdoj naučnoj fantastici. Naučni element

  imperijalizma više nije bio tako blago‐

  u tom delu je skroz pogrešan, ali njegove

  tvoran. U naučnoj fantastici usledio je

  jake ironične poente su zanimljive.

  period skepse, koji ilustruje pojava novog

  Pogledajmo sada drugu stranu ovog

  tipa časopisa kao što su F i SF i Galaksija

  argumenta. Da li se pisci naučne fantas‐

  (Galaxy)...«

  tike koji se bave »mekim« naukama,

  Da je Klajn u pravu, očekivali bismo da

  89

  se u tvrdoj naučnoj fantastici u sve većoj

  Centralni tip dela tvrda naučne fan‐

  meri ispoljava pesimizam. U celini mislim

  tastike je problemska priča. Ovakve priče

  da do toga nije došlo. Tvrda naučna

  privlačne su za čitaoce sa konvergentnim

  fantastika je prepuna slika novih teritorija

  tipom ličnosti, a to je ona prava klasa koja

  ili novih mogućnosti, nesreća koje su

  odgovara Klajnovom opisu. Njegova

  otklonjene pomoću znanja i napornog

  greška je u tome što polazi od pret‐

  rada. Kao pojedinci, prema mome

  postavke da su svi čitaoci naučne fan‐

  saznanju pisci naučne fantastike tvrdog

  tastike pripadnici ove novougnjetavane

  tipa nisu ništa više pesimistični u pogledu

  naučno‐tehnološke klase. Kao primere

  na budućnost nego što su ostali, za koje

  pisaca koji su »uočili pojavu tiranije

  bi se moglo reći da predstavljaju normu.

  zasnovane na monopolima« on navodi

  Baš naprotiv, kao što to pokazuje njihova

  Zelaznija (Zelazny) — OSTRVO MRTVIH

  snažna podrška društvu L‐5 i naučnom

  (The Isle of the Dead) i Spinrada — LJUDI

  istraživanju uopšte. Štaviše i ako se uzmu

  IZ DŽUNGLE (The Men in the Jungle),

  u obzir tako nesagledivi problemi, kao što

  DŽEK BARON ZVANI »BUBA« (Bug Jack

  je propadanje američkih gradova, Niven i

  Baron). Međutim, to nisu pisci tvrde SF,

  Purnel ponudili su fiks koji se sastoji od

  (mada je Spinradov atipični roman

  visoke tehnologije koja se zasniva na

  JAHANJE BAKLJE (Riding the Torch)

  autentičnoj, ozbiljnoj misli u romanu

  veoma rečito delo tvrde naučne fan‐

  Zakletva vernosti (Oath of Fealthy) (10).

  tastike). Štaviše, sklon sam da verujem da

  Čak i dela koja Ian Votson (Ian Watson)

  je otuđenje koje pritiska neke oblasti

  povremeno piše u duhu tvrde naučne

  naučne fantastike nastalo iz uobičajenih

  fantastike, pokazuju savlađivanje jezičkih

  izvora — da nije u pitanju izvikani krivac

  barijera i tehnička sredstva komuniciranja

  — kapitalizam, nego iste snage koje

  sa vanzemaljcima pri čemu se prevazilaze

  deluju u svim slučajevima tehnološkog

  naše pristrasnosti na bazi naše kulture i

  društva: masovna pojava brzih komuni‐

  ljudske vrste.

  kacija, hijerarhijske ekonomije, demo‐

  Klajn smatra da »...književna dela pred‐

  grafska pomeranja i, kao rezultat, multi‐

  stavljaju pokušaje da se razreši, kroz

  nacionalna homogenizacija.

  upotrebu mašte i u estetskom modali‐

  tetu, problem koji u stvarnosti ne može

  POLITIKA U DVE DIMENZIJE

  da se reši. Ovde je problem u tome da

  nam treba odgovor na pitanje ko izražava

  Mnogi pisci tvrde naučne fantastike eti‐

  pogled na svet naučno‐tehnoloških

  ketirani su kao politički konzervativni —

  zaljubljenika. Sve više i više, van područja

  što je površno gledano, iznenađujuća

  naučne fantastike, privid humanistički

  klasifikacija za ljude koji pišu »literaturu

  obrazovanih pisaca i svršenih studenata

  budućnosti«. Da bi se ovo dublje pro‐

  filozofskih i filoloških fakulteta, pisaca koji

  učilo, predlažem drukčiji način šematskog

  su prošli kroz škole za pisce tipa Klarion

  prikazivanja političkog spektra. Postavi‐

  (Clarion) dovodi do bitnih promena u

  ćemo levicu i desnicu na horizontalnu

  tonu naučne fantastike. Bojim se da su

  skalu (iako smatram da su to praktično

  mnogi od njih antina učno nastrojeni iz

  neupotrebljivi termini), možda zato da

  čistog neznanja (iako moram da priznam

  bismo pojmom desnice označili zadrža‐

  da je najistaknutiji svršeni student škole

  vanje tradicionalnih vrednosti ili vraćanje

  »Klarion«, Ed Brajant (Bryant) napisao

  tim vrednostima, dok bi levica bila ona

  izvanrednu priču tvrde naučne fantastike

  strana koja želi da uvede nove vrednosti

  pod nazivom Teorija čestice.

  (na primer, čoveka socijalističkog tipa).

  Postoji i jedno osnovno pravilo u nauč‐

  Upravno na ovu liniju dovešćemo skalu sa

  noj fantastici: uvek je lakše uočiti prob‐

  »državnjacima« na vrhu (zalaganje za

  leme nego predložiti rešenja. Odavde

  koncetraciju moći u rukama države),

  proizilazi činjenica da je najlakše pisati SF

  nasuprot — antidržavnjacima.

  priče tipa »nepredviđenog nepoželjnog

  Meni se više dopada ovakva dvodimen‐

  efekta«, dok je pisanje priča sa rešava‐

  zionalna šema nego uobičajeni jednodi‐

  njem složenog problema mnogo teže.

  menzionalni pogled, jer ova šema raz‐

  Trebalo bi da očekujemo sve veći broj

  dvaja ličnosti i pokrete koji se obično

  priča onog prvog tipa u srazmeri sa sve

  trpaju u jedan koš. Tako fašisti spadaju u

  većim brojem svršenih studenata huma‐

  desničarske državnjake, dok je Staljin bio

  nističkih grupa kao pisaca, naročito ako

  levičarski državnjak. Upadljiva sličnost iz‐

  ostavimo po strani časopis ANALOG, tu

  među sovjetske i nacističke arhitekture,

  tvrđavu tvrde naučne fantastike.

  na primer, ovako prestaje da nas izne‐

  90

  nađuje. Levičarski anti‐državnjaci su

  ne društveno preobražaja. Ali ovo su

  anarhisti, dok su njihova desničarska

  samo nagađanja. Moram da priznam da

  braća — liberali. Našao sam mesto i za

  je, u duhu bavljenja botanikom, ovo vrlo

  Mao Cedunga, Hjuberta Hamfrija (HH),

  čudno grupisanje koje bi tek jedna

  Ronalda Regana (RR) i Miterana — stavio

  sociološko‐literarna teorija tvrde naučne
>
  sam ih gde mislim da im je mesto.

  fantastike mogla da objasni.

  Uključio sam i sebe GB, u duhu potpunog

  Vredi spomenuti da, ukoliko uključimo

  razotkrivanja. Naravno, ovakav izbor

  Stejpldona (Stapledon) u romanu ZVEZ‐

  osovina možda nije najbolji i najjasniji;

  DOTVORAC (Star Maker) kao pisca tvrde

  pošto sam nacrtao ovakav dijagram, Geri

  SF onda, koliko ja znam, on i Ian Votson

  Purnel mi je pokazao dvodimenzionalnu

  predstavljaju jedine levičarske državnjake

  šemu koju je on sastavio, gde je opozicija

  na mom dijagramu. ZVEZDOTVORAC je

  levica — desnica zamenjena »stavom

  delo koje se ističe time što je u njemu dat

  prema planiranom društvenom napret‐

  pokušaj da se obuhvate i fizičke i

  ku« (11). Moguća su i drugačija rešenja.

  društvene nauke. Pisac je tu stvorio viziju

  Ipak, moja skica, osim moguće upotreb‐

  jedne marksističke dijalektičke evolucije,

  ljivosti u političkoj teoriji, ipak ističe i

  čak i u svetovima nastanjenim insektima i

  jednu zanimljivu činjenicu, koju pokazuje

  morskim životinjama, prikazujući kako

  krug u desničarskom antidržavnjačkom

  različita stvorenja podležu šematskoj

  kvadrantu.

  evoluciji, razvitkom i napredovanjem pro‐

  U ovom krugu, tvrdim, nalazi se ogrom‐

  letarijata sve do konačnog trijumfa

  na većina pisaca tvrde naučne fantastike.

  komunizma. I pored ogromnih promena u

  Uveren sam da ovamo spadaju Purnel,

  kosmologiji i kosmogoniji od onog vreme‐

  Hajnlajn, Anderson, Niven, Klement, Hari

  na naovamo, ova crta mi danas izgleda

  Stajn (Stine), Džejms Hogan, Spajder

  kao najzastarelija i najnaivnija odlika

  Robinson (Spider Robinson), Čarls Šefild

  ZVEZDOTVORCA. Nagon da se bude tvrd i

  (Charles Sheffield), Din Indž (Dean Ing) i

  mehanički naučen može dovesti samo do

  niz drugih. Nameće se pitanje: zašto tako

  toga da čovek ispadne naivan.

  veliki broj pisaca tvrde naučne fantastike

  nalazi mesto blizu desničarskih liberala?

  TVRDI NAUČNICI

  Na ovo nemam jasan odgovor. Pisci su

  usamljene ličnosti, individualisti po

  »Velika jednostavnost nauke postaće

  prirodi; već i sama ta činjenica može biti

 

‹ Prev