by MoZarD
šanse.
Svoju prvu zbirku priča objavio je ove
Tehničke novine takode u svakom broju
godine Zoran Maoduš. Zbirka se zove
objavljuju bar po jednu domaću SF priču,
Bitka za Zemlju, ali u njoj nema novih
ali su to uglavnom već objavljene priče
priča; to su uglavnom priče iz Politikinog
Milana Draškovića pod različitim pseudo‐
zabavnika koje su izlazile krajem sedam‐
nimima.
desetih godina i danas deluju poprilično
Galaksija posle kraćeg prekida ponovo
zastarelo, čak i za omladinsku publiku.
donosi naučnu fantastiku sa kojom je i
započela izlaženje, a povremeno i domaći
PRIKAZ PRIČA
autori dođu do prostora.
Opšti utisak o kvalitetu domaćih priča u
Ostali časopisi tek sporadično objave po
protekloj godini je tek nešto malo po‐
koju domaću SF priču, a koliko je meni
voljniji od prošlogodišnjeg i to najviše
poznato to su u prošloj godinu učinili:
zahvaljujući nekolicini novih priča iz Bo‐
Borba, Zmaj, Gradina, Politika ekspres, IT
banove dopunjene verzije Tamnog vila‐
novine (koje su se u međuvremenu
jeta 1. U njoj je objavljena i verovatno
ugasile), Stremljenja, Pančevac, Tajne,
najbolja priča ove godine “Veliki tetra‐
Venac, Narodna armija i Front.
edar” Predraga Raosa. Ova novela pred‐
FANZINI
stavlja ispovest starog svemirskog vuka
koji davi sve oko sebe pričajući o svojoj
Pored profesionalnih časopisa, u našoj
poslednjoj misiji: putovanju na Veliki
zemlji izlazi i nekoliko časopisa koje prave
tetraedar. Naime, prilikom prvog susreta
ljubitelji naučne fantastike u sopstvenoj
sa ovim tuđinskim artefaktom misija u
režiji i uz pomoć isključivo entuzijazma.
kojoj je bio i narator biva brutalno masa‐
Neki od njih, kao što je to Emitor, glasilo
krirana, a tek na kraju priče ispostavlja se
beogradskog Društva “Lazar Komarčić”,
da je artefakt samo izvršavao njegove
izlaze skoro deset godina, a drugi su tek
potajne želje. Priča je vrlo vešto vođena,
na početku svog veka. Ove godine do‐
sa zanimljivim obrtom na kraju. (Nadam
maću SF priču objavljivali su, pored već
se da je bard zadovoljan i da više neće
pomenutog Emitora, Meteor, koji izdaju
koriti mlade i neiskusne kritičare kojima
subotički poklonici SF‐a, i Misija, časopis
ironija nije dozvoljena).
splitskog Društva “Branko Belan”. Časo‐
Druga priča koja se izdvaja iz ove pro‐
pisi ovakvog tipa najčešće predstavljaju
sečne produkcije je “Zvezdani vrtlog”
poligon za obuku mladih pisaca, ali povre‐
(Alef 18) Zorana Jakšića, pobednika prvog
meno donose i prozu već iskusnih i
Konkursa “Znaka Sagite” za SF priču, uz
proverenih domaćih spisatelja.
Predraga Raosa sigurno najtalentovanijeg
domaćeg SF pisca. “Zvezdani vrtlog” je
ZBIRKE PRIČA
nastavak romana Kradljivci univerzuma,
Na žalost, iako sam prošle godine naja‐
objavljenog u ugašenoj novosadskoj edi‐
vio da će situacija u pogledu kvaliteta
ciji “X‐100 naučna fantastika”. Bez obzira
domaće naučnofantastične priče biti u
na sve nevolje koje proističu iz toga što je
mnogome popravljena izlaskom dve an‐
ovo tek središnji deo u trilogiji, i da ima
tologija: Bobanove i Darija Đokića, ništa
puno objašnjenja šta je bilo pre i da
se od toga nije ostvarilo. Boban je odlučio
nedostaje šta će biti posle, “Zvezdani
da odloži štampanje Tamnog vilajeta 2 za
vrtlog” obiluje mnoštvom dobrog teksta.
1991‐ godinu i umesto toga napravi novu
Zoran Jakšić ume da vodi radnju, njegova
123
imaginacija je više nego bogata, svetovi
dve priče, obe prilično solidne. Nešto
koje gradi konzistentni. Možda bi jedino
bolja je priča “Ekstaza: Otomansko
imao malu zamerku, onu istu koju imam i
carstvo 13 st.” (Misija 19), u kojoj su
Zelazniju da uputim u njegovoj seriji o
glavni junaci razdvojeni procepom od oko
Amberu, ili Farmeru u seriji o Svetu‐reci:
8 vekova, koji je moguće delimično
prilično je teško očekivati od čitaoca da
premostiti slanjem dela ličnosti čoveka iz
se saživi sa nevoljama glavnih junaka ako
budućnosti u prošlost. Vera lukavo ne
su oni besmrtni. Međutim, oni to
objašnjava previše tehniku slanja odre‐
nadoknađuju na drugoj strani, pa ne
đenog procenta ličnosti u prošlost, već se
vidim zašto bi Jakšiću to uzeo za zlo.
zadržava na implikacijama susreta mlade
Kad sam već kod ovog pisca koji skoro
otomankinje iz harema sa likom novin‐
svakom pričom učvršćuje reputaciju da
skog ilustratora iz budućnosti, susretom
po‐menem i ostale priče koje je objavio
koji se može odigrati samo u njenim
ove godine: “Nikolajev detektor snova”
snovima, pa ipak iz osnova promeniti
(Pan‐čevac, 30.08.1990) je priča koja je
njihove živote. U priči “Evici, s ljubavlju
otkupljena na Konkursu lista u kome je
(Tamni vilajet 1) naslovna junakinja je
objavljena i predstavlja zgodnu parabolu
stanovnica buduće udružene Evrope koju
o nemogućnosti čuvanja snova. Avram,
preko Vode odvodi svojevoljno Fizički
glavni junak, u prodavnici starina prona‐
infantilni producent taktilo‐filmova da mu
lazi detektor snova koji može da skladišti
bude družbenica. Evicu novi kontinent
njegove, a i tuđe snove. Prikupljanje sn‐
oduševljava u svakom pogledu osim u
va postaje njegova opsesija, ali uskoro
onom u kom joj producent ne može
otkriva da su i snovi kvarljiva roba i da
pomoću s obzirom na svoj uzrast. Ona
vrlo brzo počinju da blede i nestaju. “Avi‐
rešenje pronalazi u liku mutanta koji krši
oni, dirižabli, rakete” (Politikin zabavnik
strogo pravilo o seksualnom nemešanju,
2028) je priča o Vladimiru koji od
a producent, da bi im se osvetio, snima
ekcentričnog ujaka nasleđuje knjigu u
njihov odnos i pušta ga u eter. Razrešenje
kojoj je objašnjeno kako ljudi mogu da
priče donosi neverovatno pljuvanje po
lete bez pomoći mehaničkih naprava.
muškom rodu, a mislim da bi i Frojd tu
Vladimir ponavlja zapisane pokrete i po‐
imao štošta da doda. Vera piše sve bolje i
leće uvis lako kao ptica. Međutim, uskoro
od nje se još mnogo toga dobrog može
otkriva da se podiže sve više i kreće ka
očekivati.
gradu ne bi li se zakačio za neki
Branko Gradišnik, poznati slovenački
oblakoder. Ispostavlja se da pomoći ne‐
pisac naučne fantastike objavio je u
ma jer nad gradom otkriva jata ljudi koji
Tamnom vilajetu 1 “Priču o Ljubljani”,
lete ka teškim, crnim oblacima koji se
finu satiru o našim naravima u kojoj našoj
gomilaju iznad njih. Lepo i alegorično.
narodnoj izreci “da komšiji crkne krava”
“Dani pod brestom” (Politikin zabavnik
daje SF ruho. Priča govori o Francu Muhi
2013) je priča pre svega lepe atmosfere.
koji sklapa ugovor sa đavolom, ali pod
Žena arheolog pronalazi u pustinji ploču
đavolskim uslovom da za sve ono što
sa natpisom koji nagoveštava da je u
dobije njegov komšija dobije duplo više.
mogili koji iskopavaju sahranjen legen‐
Kako to nikako ne može da podnese,
darni ratnik. Ona ulazi u grobnicu i tu
preživljava teške trenutke dok se ko‐
otkriva, pod naslagama prašine, kolo‐
načno ne doseti i zatraži taman onoliko
salnu figuru koja se predstavlja kao
plutonijuma da komšija dobije iznad
Gilgameš i pita u kom se veku nalazi.
kritične mase. To što u eksploziji strada i
Nešto slabije su priče “Drž'te Viljema”
sam, a i cela Ljubljana, nije ništa prema
(Politikin zabavnik 1993), o Šekspiru koga
zadovoljstvu što je zajebao komšiju.
dovode u naš svet da ukrade na sajmu
Rastislav Durman objavio je ove godine
svoja sabrana dela i “Kristalni baron”
dvadesetak minijatura u Politikinom za‐
(Politikin zabavnik 1990) koji eksploatiše
bavniku, jednu goru i besmisleniju od
sličnu ideju kao i Lem u Nepobedivom.
druge, ali i jednu ozbiljnu i solidnu priču
Vera Ivosić‐Santo objavila je ove godine
“Alfa deca nose grao” (Alef 19, u naslovu
124
greškom stoji grad umesto grao). Glavni
pamfleta.
junak, Alfred, nepresto doživljava skoko‐
U istom broju Pančevca u kome je ob‐
ve iz jedne u drugu ulogu, menjajući pri
javljena Jakšićeva priča nalazi se i minija‐
tom žene, zanimanja, pozicije u društvu.
tura “Fabijan” Zorana Novakovića, meni
Međutim, ni u jednoj se ne snalazi, ne
potpuno nepoznatog pisca. Fabijan je piš‐
uspeva da nađe sebe; uvek ga nešto goni
čev sin koji poseduje zanimljivu osobinu
napred. Rasplet je slabiji deo priče jer se
da može da okrene strelu vremena u
ispostavlja da su sve to bile simulacije
suprotnom smeru, odnosno da sadašnost
koje vrše vanzemaljci sa ciljom da šačici
vidi kao posledicu neposredne buduć‐
preživelih ljudi obezbede što bolje uslove
nosti. Punchlineovski završetak u kome
za opstanak. Durman mnogo osciluje u
dečak predskazuje očevu (piščevu) smrt
svom radu, ali po‐kazuje da ima talenta,
je previše očigledan.
pa se nadam da će biti još ovakvih i boljih
“NLO ne postoji” (Alef 23) je pričica sa
priča.
prvog Konkursa “Znaka Sagite” koja po‐
Mladi slovenac Igor Bratož varira u priči
kazuje dokle može da dovede nevero‐
“Ataskilska biblioteka” (Alef 21) Borhe‐
vanje u leteće tanjire. Mislim da je to
sovu ideju o beskrajnoj biblioteci u kojoj
prva priča Vladimira Todorovića, pa se
je sakupljeno svo znanje ovog sveta, sve
mnogo više ne bi smelo ni očekivati.
što se dogodilo i što će se dogoditi, pa i
U istom broju Alef‐a objavljena je još
ova priča koja se upliće poput zmije koja
jedna od priča sa istog Konkursa, takođe
jede vlastiti rep. Ne preterano orginalno,
prvenac, ovoga puta Ilije Bakića “Pos‐
ali pismeno.
lednja toplota”. Ovo je nešto ambicioznija
Radmilo Anđelković, jedan od vodećih
priča o posadi podzemne stanice koja
domaćih autora naučne fantastike, ove
posle atomskog rata ne uspeva da se
godine objavio je samo simpatičnu humo‐
izdigne iznad situacije. Priča ima dosta
resku “Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac”
manjkavosti, ali i prilično dobro po‐
(Politikin zabavnik 1997) o vanzemaljcu
gođenu turobnu atmosferu koja te
koga protivgradnom raketom skidaju
nedostatke ublažava. Talenat postoji,
iznad Lajkovca i koji je osuđen da ostatak
predstoji puno rada.
veka provede među srpskim seljacima
Stevan Šarčević je pisac koji se kali u
koji ni u šta ne veruju, a ponajmanje u
subotičkom fanzinu Meteor. Od nekoliko
vanzemaljce. Međutim, priče koje čitam
priča koje je objavio izdvaja se “Čuvar”
kao član žirija na Konkursu “Znaka Sagite”
(Meteor 46), više skup slika nego prava
dokaz su da Radmilo nije zaboravio ni
priča o Čuvaru koji ljubavlju štiti ljudski
prestao da piše. Kad se pojavi Monolit 6,
rod od sila mraka. Ostale nisu vredne
uverićete se u to.
pomena.
Najogorčenija priča godine je “Opera‐
Borivoje Todorović je već dugo na ju‐
cija 'Sedamnaesta ravnina'“ (Alef 22)
goslovenskoj sceni, a takva mu je i priča
Branka Pihača. Sadržaj može da se ispriča
“Bekstvo iz podzemnog sveta” (Alef 20),
u jednoj rečenici. Gorgonci sprečavaju
zastarela.
pristup Zemlje Intergalaktičkoj zajednici
Slobodan Ćurčić, jedan od doajena ju‐
time što Tunguskim meteoritom ubacuju
goslovenskog SF‐a, jedan od retkih
u Zemljinu atmosferu agens koji će
domaćih pisaca koji je zaslužio da objavi
konačno dovesti do uspostavljanja komu‐
zbirku priča, na žalost ove godine nema
nističkog režima u tom delu sveta. Sve je
priču koja bi i izdaleka podsetita na
to lepo i krasno, ali pitam se jedino otkud
njegove najbolja ostvarenja. Pišući za
toliko mržnje u toj priči. Solženjicinov
Večernje novosti Ćurčić ne uspeva da se
Arhipelag Gulag je Alisa u zemlji čuda
izdigne iznad zahteva časopisa koji te
prema ovoj priči, pljuvačka kampanja
priče objavljuje.
opozicije prilikom izbora blago karanje
Slično je i sa Milanom Draškovićem, koji
deteta. Naravno, mržnja nije dobar su‐
je ove godine objavio najviše priča,
drug kvalitetu i ubija svaku šansu da ova
uglavnom reprinta. Nešto bolja je njegova
priča bude bilo šta više od običnog
serija o Abenedeu, legendi beogradskog
125
fandoma, koja povremeno donosi vrlo
duhovite opaske, ali samo za uži krug
poznavalaca prilika.
Za Branislava Trajkovića važi ist
o što i za
Ćurčića; bilo je i boljih godina.
Mladi, sedamnaestogodišnji, Noel Put‐
nik objavio je prvu priču “Trkač” (Alef 23)
koja nagoveštava da će u budućnosti biti
više lepih reči o ovom momku.
Vladimir Lazović ove godine ima samo
jednu priču “Zvezdotvorac” (Alef 22) koja
sa dobrom naučnom fantastikom ima
veze jedino u naslovu. Za njega važi isto
što i za Radmila Anđelkovića; kvalitetne
priče čekaju na objavljivanje.
Bojan Meserko u Tamnom vilajetu 1
ima pretencioznu, ali nezanimljivu priču
“Preko praga kroz vrata, u kojoj pisanjem
u dva stupca muči čitaoce. On sigurno zna
bolje.
Svoje priče u 1990. godini objavili su i:
Milica Danković, A. Detaso (pseudonim),
Rolf Jeel (pseudonim), Aleksandra Jova‐
nović, Ratko Janković, Darko Kovačević,
Goran Konvični, Zoran Maoduš, Dušan
Maravić, Ivan D. Nešić, Ljiljana Praizović,
Tomislav Radanov, Slobodan M. Stefa‐
nović, Silvia Salkai I Anatolij Štranger.
126
KONKURS
ZA SF NOVELU, PRIČU I MINIJATURU
Izdavačko preduzeče ZNAK SAGITE raspisuje KONKURS za SF novelu, priču i minijatru radi objavljivanja u almanahu MONOLIT i antologiji TAMNI VILAJET.
Konkurs se raspisuje u tri kategorije:
1. NOVELA ‐ dužine od 30 do 70 strana
2. PRIČA‐ dužine od 10 do 29 strana
3. MINIJATURA‐dužine do 9 strana
Da bi novela, priča ili minijatura bila uvrštena u razmatranje žirija, mora ispuniti SVE
propozicije konkursa:
1. Pravo učestvovanja imaju svi koji to žele, pod uslovom da pošalju verziju na srpskohrvatskom jeziku.
2. Jedan autor može učestvovati u jednoj, dve ili sve tri kategorije s tim da može poslati najviše jednu novelu, dve priče, i tri minijature.
3. Na konkursu mogu učestvovati samo radovi koje prethodno nigde nisu objavljeni.
4. Svi radovi treba da budu na standardnim autorskim karticama, sa najviše trideset redova na strani i šezdeset pet slovnih mesta u redu.
5. Novele, priče i minijature slati u DVA primerka, NEPOTPISANE. U zatvorenoj koverti zajedno sa kopijama poslati sve podatke o piscu: ime i prezime, adresu, broj telefona i broj žiro‐računa.
