by MoZarD
roman potere (otac i kćerka, sami protiv
će biti dalje, i ne tražite da to što čitate
svih) i nema mesta gde bi mogli izbeći
budu vrhunci literature — ovo je knjiga za
svemogućoj »Radionici«, ali pravu stravu
vas. Doduše, posle čitanja ostaje nešto:
ne predstavljaju scene kad devojčica
utisak o beskrupuloznosti određenih
demonstrira moć razaranja. Pravu stravu
državnih službi. Ovaj utisak je prokleto
izazivaju ljudi bez natprirodnih moći. U
jak.
ovom slučaju — izvesni Kep, šef
Ali ako slučajno pokušavate da pišete —
»Radionice«, i njegov najbolji agent —
onda najtoplije preporučujem ovu knjigu.
Indijanac Rajnberd, neprikriveni manijak.
King jeste zanatlija, ali vrhunski. Jer, da bi
Doduše, njegovo ludilo je uglavnom
vas neko uhvatio već na prvoj strani,
kontrolisano (sve do pred kraj) i to ga čini
učinio da vam srce brže zakuca za junaka,
idealnim
izvršiocem
najmračnijih
vrtoglavo vas poveo dalje — taj neko
zadataka.
mora biti majstor. Da, on se koristi
Međutim, svemu ovome kumovala je
klišeom, ali to radi maksimalno vešto, a
država — i to priči daje izvanrednu
ponekad genijalno. Vi imate povišen krvni
težinu. U svoje vreme Endi, tada student,
pritisak dok se Ringovi junaci mimoilaze
jedna devojka, njegova buduća žena i
sa goniocima. a da ne znaju jedni za
grupa mladih ljudi učestvuju u medicin‐
druge, vi vidite sve scene u sinemaskopu i
skom eksperimentu« koji organizuje
tehnikoloru. Njegovi gadni tipovi su zbilja
»vladina agencija« i koji se dobro plaća.
— GADNI TIPOVI, a scene pokolja — kad
Reč je o ispitivanju nove droge, što
devojčica Čarli demonstrira svoju moć —
izoštrava sva čula — a glavni efekat, o
pa to je pravi užitak!
kome ništa nije rečeno, jeste da ona
I nije preterano važno što nema na‐
možda pojačava telepatske sposobnosti
učnog objašnjenja za praktično neogra‐
kod onih koji ih imaju. Rod njih dvoje to
ničenu energiju kojom ona raspolaže, i
se i desilo — oni otkrivaju svoju potpuno
nije najvažnije što je roman pomalo
novu ličnost, ali ne znaju da su i dalje deo
sklepan — kao udžbenik, vrlo ilustrativan.
eksperimenta Nadzirani su otada bez
(Neki elementi zapleta, viđeni su u Keri
prestanka, jer naručioci, uočivši efekat,
— jeste, pa šta?)
prate kako se razvija.
Neplanirano, droga će izvesti i genetsku
Vladimir Lazović
mutaciju. Dete koje će se roditi iz njihove
117
INTERVJU
ALEKSANDAR B. NEDELJKOVIĆ
Kekecu, Beljajev, novela »Večiti hleb«.
Asimov, ŠLJUNAK NA NEBU!!! Mordekaj
Aleksandar B. Nedeljković... i odmah na‐
Rošvald, Sedmi horizont. Tu negde, te
vire pregršt asocijacija: pisac, prevodilac,
godine, zapeo sam da pišem roman o
bibliograf, urednik »Emitora« (između
jednom gigantskom, šupljem. veštačkom
ostalog, i čuvenog broja 49, zbog koga su
planetoidu koji je skroz ispunjen pravom i
ga članovi društva »Lazar Komarčić« osu‐
veštačkom (od plastike) džunglom i koji
dili na skoro dvogodišnju uredničku apsti‐
se zvao Koren. Nije valjalo, pa sam to
nenciju.!), saradnik »Lokusa«, sekretar
bacio. Ali otvorili su se beskrajni hori‐
»L. K.«, neumoljivi SF‐kritičar koji ne bre‐
zonti: nije sav svet sastavljen od siro‐
nuje veličine (u njegovoj kolekciji nalaze
maštva, političkih i drugih laži i
se i skalpovi Klarka, Lema, Pekića, Iva‐
maltretiranja, i od fudbala.
nija...), osvedočeni borac za čisti SF‐žanr,
Veoma važno: pročitao sam, valjda već
rasni polemičar, animator SF‐radionica u
sa devet godina, celo predratno Izdanje
»L. K.« (autor nezaboravne teme »Oni
Istorije sveta koju je napisao H. Dž. Vels i
izlaze samo noću«); veliki prijatelj tajan‐
od tada sam imao »oklop« na kanonadu
stvenog SF‐pisca Konstantina Tezeusa,
istorijskih laži kojima su nas obasipali u
najveći ljubitelj van Vogta u Jugoslaviji,
školi, u novinama i na svečanim
rado viđen gost na konvencijama širom
skupovima.
zemlje, poznat i kao Abenede (junak ne‐
Upućeni tvrde da se iza imena
koliko pričica u »Večernjim novostima«,
tajanstvenog Konstantina Tezeusa —
čiji je autor izvesni Majk Draskov), »Čovek
krijete VI! Nije li i vreme i prilika da za
koga je nemoguće uvrediti«, dežurni
vaš voljeni »Emitor«...?
krivac kada nam u »L. K.« loše krene, ali i
Šta?... Da provalim tajnu te osobe?
dežurni spasilac... ukratko, nesvakidašnja
Nikad. Znam ko je to, ko tj. šta je iza
ličnost u beogradskim i fugoslovenskom
imena Konstantin Tezeus, ali, iako tu
fandomu. Dajemo mu reč.
osobu ponekad zastupam kod izdavača,
Prvi počeci druženja sa SF‐žanrom prvi
ja nisam taj. Ponavljam, ja nisam Kon‐
počeci pisanja i tako to?
stantin Tezeus. Neću vam reći ni da li je
Od ranog detinjstva. Nisam nikad shva‐
to muško ili žensko, pa čak ni da li je
tio zašto je važno igrati klikere. Zapre‐
uopšte ljudsko biće u uobičajenom smislu
pašćivalo me je zašto svi ostali dečaci i
te reči.
muškarci toliko izgaraju oko svake fud‐
Prevodilaštvo zauzima vidno mesto u
balske utakmice, kad lopta posle igre
vašem radu. Dobitnik ste i nagrade »La‐
izgleda još uvek sasvim isto! Stravično
zar Komarčić« za prevod. Ipak, ima i
sam mrzeo staljinistički tutumrak (to
drugačijih, maltene potcenjivačkih miš‐
znači: mrak uma, tupavost plus tama) u
ljenja o vašem prevodilačkom umeću!
koji su me silovito gurali. Jedne godine,
Svojevremeno je veliki odjek izazvao vaš
oko sredine osnovne škole, pročitao sam
prevod naslova Martinove priče u Alefu
za 365 dana preko trista knjiga iz razno‐
8. gde ste »The Guardian« preveli kao
raznih izvora, uključujući i biblioteke. I:
»Garda«, a poznavaoci engleskog jezika
naleteo. Milutin Milanković. Kroz vasionu
smatraju da je jedino ispravno »Ču‐
i vekove. Džordž Gamov, jedna knjiga
var«... Bilo bi zgodno da na ovom
(Jedan, dva, tri... do beskonačnosti) o
zanimljivom primeru saznamo »šta je
čudima matematike i prirodnih nauka. U
prevodilac hteo da kaže«?
118
Oko dvadeset romana, od čega je samo
Literature kod nas prevedeno kao
jedan ostao neprodat i neobjavljen do
»Garda«? A naslovi tipa »Stražar« i
danas (prvi, koji sam radio »za vežbu«, za
»Čuvar« su mnogo poznatiji... to me je
sebe, i to: Hari Hanson, Jednim korakom
navelo na konačnu odluku da stavim lepu
do zvezda, o čemu se u tom romanu
reč »Garda«. Osim toga, »poznavaocima«
bukvalno i radi... nagovorite nekoga da
poručujem da »guardian« znači i »stara‐
mu to najzad štampa...) i do danas 214
telj« (deci bez roditelja), i »zaštitnik«, i
priča i novela od čega je oko petnaest
»čuvarka, starateljka, zaštitnica« itd, itd.
ostalo neobjavljeno i spada u kategoriju
Poznati ste i kao naš prvi SF‐bibliograf.
»beli slon« (lepo, a nekorisno). Tu su i
Pripremate li nešto novo iz te oblasti?
neke SF‐pesme, prevedene iz šale. Šablon
Ne znam da li sam prvi... Neko je radio
za automatsko pisanje SF‐scenarija.
ono na kraju almanaha »Andromeda«,
Svašta je nastajalo i bivalo izgubljeno
zar ne? Ne, nisam prvi. Ali sam prvi i
okolo‐naokolo i u pukotinama radnog
jedini koji je objavio bibliografiju koja se
stola. Ali oko dvesta priča je objavljeno.
može sa uživanjem čitati od korica do
Najnovija je predivni »Narod na litici«
pred kraj, jer je dotle puna komentara,
Jana Votsona. (Ali našao sam joj jednu
prepričavanja, istorijskih i fanovskih čla‐
slabu tačkicu.) »The Guardian«...? U toj
naka itd. Sad će (daj Bože!) Boban
priči ima gomila izvrsnih životinja koje
Knežević i njegova ekipa (pomogao sam i
treba da pobeđuju protivničke snage.
ja, malčice, manje od jedan odsto)
Kolektivno, sve te čudesne zveri su garda,
objaviti, nadamo se svi, tu divnu, pet puta
zar ne? Pamtite? Baš garda. (Mada,
obimniju, super‐temeljitu, ogromnu bibl‐
priznaću, i armija.) Ali šta je ikad od SF‐
iografiju SF‐stvaralaštva u Jugi, kapitalno
119
delo. Nikad to neću moći nadmašiti. Ali ču
Getsbi Frensisa Skota Ficdžeralda, gde u
se sa njom koristiti (kao i Zoranovom
palati na Vest Egu pada plafon, ali niko ne
»Enciklopedijom«, ako izađe) za dalji rad
beži, iako ima nekoliko otvorenih vrata u
na istoriji SF‐Literature kod nas, gde može
više pravaca; svi se bacaju prema jednom
biti opet jedna bibliografsko‐istorijska
jakom svodu, ne da bi tu preživeli (a
knjiga sa komentarima, člancima, itd. Jer
mogli bi), nego da bi pod svodom ostavili
ni ovo Bobanovo neće niko moći da čita
svoje časovnike, đinđuve i jedan magne‐
kao priču, to će biti suva bibliografija, kao
tofon; i to položivši, svi odstupe od svoda,
telefonski imenik. To je samo za
baš pod plafon koji se ruši, baš namerno
upotrebu, ali ne za čitanje.
da bi poginuli. Završavam parodiju
Svojevremeno je vaša polemika sa
rečima: »Samo nekoliko desetina njih se
Arturom Klarkom (u časopisu »Extrapo‐
moglo spasti. Možda je ovako bolje«. To
lation«) izazvala pravi zemljotres u
su dakle Klarkove reči (»Perhaps it was
svetskom fandomu... za one neupućene,
better thus.«) koje u tom kontekstu, na
kasno uključene, o čemu je bilo reči?
Zemlji, otkrivaju svoju imbecilnost. Klark
Ne baš zemljotres... već jedan oštar
se ljutnuo i mizerno odgovorio da ja
mali pljusak, nagli talasić, pljus! i gotovo.
nemam pojma, da su u istoriji neki
Objavio sam tada, u tom američkom ča‐
izabrali smrt radije nego život, napr.
sopisu, rad u kome poredim Silverber‐
Jevreji u onoj tvrđavi kada su ih pritisnuli
govu priču »Do tamne zvezde« (»To the
Rimljani, itd. Nisam hteo da se svađam sa
Dark Star«), Nivenovu »Neutronska
tako zadrtim i uskogrudim stvorom, koji
zvezda« (»Neutron Star«) i Klarkovu
neće da prizna očiglednu grešku. Nisam
»Zvezda« (»The Star«). Iskritikovao sam
se više javljao. Perhaps it was better thus.
Klarka, dokazao da je vanzemaljce oko te
A vaša plamena diskusija sa doktorom
svoje zvezde (koja se posle videla iznad
Zoranom Živkovićem (na stranicama
Vitlejema, tj. Betlehema, dakle, po Bibliji,
»Siriusa«), u vezi s van Vogtom, ostavila
svetlela je iznad Hristovog rođenja, valj‐
je domaći fandom bez daha... Gde je
da) poubijao baš do poslednjeg zato što
prava istina« Da li je van Vogt (po Lemu)
nije znao šta bi s njima živima u priči ra‐
zaista samo zabavljač koji postavlja
dio. Ako bismo znali sigurno da će Sunce
pitanja a ne daje odgovore — ili mi nis‐
eksplodirati kroz npr. dvesta godina, i ako
mo dobili na uvid njegova najpoznatija
bismo mogli početi već ove godine sa
dela?
iskrcavanjem po milijardu tona korisnog
Lem je govorio i pametne stvari, ali je
tereta na Pluton, da li bismo tamo, na
trućao i teške gluposti. A Zoran se prema
Plutonu, izgradili muzej kilometarskih raz‐
Lemu postavio, svojevremeno, kao prema
mera, težak, recimo, dvesta milijardi
patrijarhu, caru, bogu i nepogrešivom
tona, u njega položili slike i poruke »vama
geniju. Ja ne znam koji su bili Zoranovi
koji ćete ovo naći« i vratili se na Zemlju
motivi. Ali znam ondašnju političku
da umremo? Ili bismo otišli na Pluton da
situaciju i njeno reflektovanje na SF. Zato
tamo preživimo, a poslali i jedan gene‐
neću govoriti o Zoran u, nego o jednom
racijski brod sa nekoliko hiljada ljudi na
jako opreznom uredniku u jednoj hipote‐
dugo putovanje u život? Pa nismo valjda
tičnoj državnoj izdavačkoj kući gde su svi
krembili da izginemo ako se možemo
redom partijski oštri, idejno »budni«
spasti. Klark piše: Čak i da su posedovali
protiv Srbije i svega srpskog, protiv parla‐
tajnu transfinitnog pogona, moglo ih se
mentarne demokratije i svega zapad‐
spasti samo nekoliko miliona. Možda je
nog... i protiv SF kao »kapitalističkog
bolje ovako tj. bolje je što su izginuli.
ratno‐huškačkog žanra« gde se prikazuje
Onda sam napisao jedan pasus parodije,
budućnost u kojoj (užas!) nisu oni na
zasnovane na slavnom romanu Veliki
vlasti; štaviše, tu se zazire i od ruske
120
fantastike baš zato što se u njoj disci‐
uzeli neki birokratski nastrojeni pojedinci,
plinovano plasira budućnost u kojoj jesu
pa počeli da osnivaju odbor za imeno‐
oni (ali oni oni, a
ne ovi oni) na vlasti! I
vanje, odbor za uređivanje, savet za
tad se pojavljuje jedan beskonačno
kadrovsku problematiku Emitora, sekcije i
slobodan, totalno čist, ni kapitalistički ni
pod‐odbore... i da nas gone i grde i
sovjetski pisac. Lem; Sloven, ali ne baš
prisiljavaju da radimo i služimo u klubu
Rus, iz socijalističke zemlje, i još sa jednim
kao da je to neka ozbiljna i mučna
odličnim romanom, Solarisom! A urednik
obaveza i »naređenje«... onda bih nasto‐
da bi bio urednik mora nešto i da
jao ili da isteram čudovišta, ili da osnivam
uređuje, mora nekog pisca da uzme.
neki novi klub i novi fanzin, gde će se
Životna šansa da se u toj izdavačkoj kući
opet raditi slobodno i neobavezno, kako
progura SF edicija: krvožedni čuvari svega
ko hoće i koliko kome prija, striktno bez
postojećeg ostaju bez teksta — kako
žiro‐računa (šta će nam?), uz, ipak,
napasti jednog Lema? Nikako.
poštovanje onih najminimalnijih obaveza
Mudra taktika. Ali iz nje ne treba,
(prema domaćinu) bez kojih baš dibidus
zaboga, da proistekne neko iskreno meta‐
ne možemo. A Emitor je od bitnog
nisanje i pred pogrešnim Lemovim
značaja da se uopšte održimo na okupu.
stavovima!
On će, kao i naša dela, ostati »za
A suštinu van Vogtovih vrednosti treba
večnost« i biće apsolutno zaboravljen i
razumeti, Zoran je nije razumeo. Radi se
totalno uništen (do poslednjeg primerka
o munjevitom i virtuoznom proširivanju
ili traga) tek kroz nekoliko stotina, ili
duhovnih, misaonih perspektiva, o izvrs‐
hiljada godina. Možda.
nim preokretima, o specifičnim duhovnim
Kakvo je vaše viđenje domaće SF
procesima koji se mogu naći u nekim van
scene? Da U zaista Imamo SF divove (po
Vogtovim (u njegovim najboljim) delima.
nekima), ili smo još ‐ SF patuljci?
Kasnije su to usvojili, od Vogta, nebrojeni
Divove nemamo ili ih bar još ne pri‐
drugi pisci.
mećujemo. Patuljaka koliko hoćeš. Ima‐
Bili ste i urednik Emitora. Kako bi po
mo uspehe, divna pojedinačna dela.
vašem mišljenju trebalo da izgleda naš
Imamo ljude i žene koji su pravi pravcijati
fanzin?
odlični pisci. Ali da bismo i jednog od njih
Pa, onako kako mislim da treba da
kandidovali za Hugo na Worldconu u
