by MoZarD
99
Raul Dubriel pređe Senu prevušeći neku
glavobolje!«
melodijicu sam za sebe. Bio je to mladi
Uzdigla je ruke.
Francuz od oko trideset dve godine,
»A, ne, ne valja to, sva ta posla sa
dobrog izgleda, svežeg tena i malih
duhovima. Duhovi, pazi molim te! Svi
brkova. Po profesiji bio je inženjer. Korak
dobri duhovi su u raju, a oni drugi u
po korak, i on stiže do Kardonea i ude u
čistilištu.«
kapiju broja 17. Kućepaziteljka ga pogleda
»Vaš pogled na zagrobni život je
iz svog skrovišta i uputi mu mrzovoljno
osvežavajuće jednostavan, Eliz«, reče
»dobro jutro«, na šta on uzvrati vedro.
Raul sručujući se u stolicu.
Onda se pope stepeništem do apartmana
Starica se izrazitije uspravi.
na trećem spratu. Pozvonio je i dok je
»Ja sam dobra katolikinja, gospodine.«
stajao čekajući da mu bude otvoreno,
Prekrstila se, prišla vratima, zastala sa
opet je počeo da zujka tu svoju
jednom rukom na kvaki.
melodijicu. Jutros je Raul Dubriel bio
»Kasnije;
kad
budete
venčani,
posebno dobro raspoložen. Vrata mu
gospodine«, reče ona molećivo, »ovo se
otvori stara Francuskinja, čije se zborano
neće nastaviti — sve ovo?«
lice raširi u osmeh čim je videla ko je
Raul se sa simpatijom nasmeši na nju.
posetilac.
»Vi ste dobro i verno stvorenje, Eliz«,
»Dobro jutro, gospodine«.
reče ona, »uz to odano svojoj gazdarici.
»Dobro jutro, Eliz«, reče Raul.
Nemajte straha, kad ona jednom bude
Uđe u predsoblje, skidajući rukavice.
moja supruga, sva ova 'posla sa
»Gospođa me očekuje, zar ne?« upita
duhovima', kako vi to nazivate, prestaće.
preko ramena.
Za gospođu Dubriel više neće biti seansi.«
»A, da, i te kako, gospodine.«
Elizino lice se raširi osmehom.
Eliz zatvori ulazna vrata i okrete se k
»Da li je istina to što kažete?« upita ona
njemu.
željno.
»Ako bi gospodin prešao u ovaj mali
On uozbiljeno klimnu glavom.
salon, gospođa će biti uz njega kroz
»Jeste«, reče on, govoreći više sebi
nekoliko minuta. U ovom trenutku se
nego njoj. »Da, svemu ovome mora doći
odmara.«
kraj. Simon ima divan talenat, koji je iz‐
Raul oštro diže pogled.
dašno koristila, ali sada je odradila svoje.
»Zar joj nije dobro?«
Kao što ste upravo primetili, Eliz, svakim
»Eh!«
danom postaje sve bleđa i mršavija. Život
Eliz frknu. Prođe ispred Raula i otvori
medijuma je izuzetno težak i naporan, i
mu vrata malog salona. On ude, ona za
zahteva strašno nervno opterećenje. Pa
njim.
ipak, Eliz, vaša gazdarica je najdivniji
» Eh.« nastavi ona. »Kako bi se mogla
medijum u Parizu — i više, u Francuskoj.
osećati dobro, jagnje jadno? Seanse,
Ljudi iz celog sveta dolaze kod nje jer
seanse, i uvek seanse! Nije to u redu —
znaju da kod nje nema prevare, nema
nije prirodno, nije to ono što je bog nama
trikova.«
namenio. Za mene, govoriću otvoreno, to
Eliz prezrivo frknu.
su poslovi s đavolom.«
»Prevare! A, pa nema je. Gospođa ne bi
Raul je umirujuće potapša po ramenu.
mogla prevariti ni novorođenče, sve i kad
»Polako,
polako,
Eliz«,
reče
on
bi htela.«
smirujućim tonom, »ne uzbuđujte se, i ne
»Ona je anđeo«, reče mladi Francuz
budite suviše spremni da vidite đavola u
strastveno. »A ja — ja ću učiniti sve što
svemu što ne razumete.«
čovek može da bih je usrećio. Verujete li
Eliz sumnjičavo odmahnu glavom.
u to?«
»Pa, dobro«, progunda ona tiho, »msje
Eliz se isprsi i progovori sa nekim
može reći šta god želi, ali ja to ne volim.
jednostavnim dostojanstvom.
Pogledajte kako izgleda madam svakinv
»Služila sam gospođu već mnogo godi‐
danom sve bleđa i mrašavija, a
na, gospodine. Uz sve poštovanje, mogu
100
reći da je volim. Kad ne bih verovala da je
otvorila i ušla je visoka, lepa žena. Bila je
obožavate onako kako ona to zaslužuje —
vitka i graciozna, sa licem Botičelijeve
eh bien, gospodine! Bila bih spremna da
Madone. Raulovo lice sinu, a Eliz se
vas rastrgnem na komade.«
povuče brzo i diskretno.
Raul se nasmeja.
»Simon!«
»Bravo, Eliz! Vi ste verna prijateljica, i
Prihvati obe njene duge, bele šake svo‐
sad sigurno imate povoljno mišljenje o
jima i poljubi jednu pa drugu. Promrm‐
meni, s obzirom da će gospođa napustiti
ljala je njegovo ime veoma tiho.
duhove.«
»Raul, dragi moj.«
Očekivao je da starica primi ovu
Opet je poljubio njene ruke a onda se
prijatnu rečenicu sa smehom, ali, na
pažljivo zagledao u njeno lice.
njegovo
iznenađenje,
ona
ostade
»Simon, kako si bleda! Eliz mi je rekla
ozbiljna.
da se odmaraš; nisi bolesna, voljena
»Pretpostavimo, gospodine«, reče ona
moja?«
sa oklevanjem, »da duhovi odbiju da
»Ne, bolesna nisam — « oklevala je.
napuste nju ?«
Poveo ju je do sofe i seo pokraj Simone.
Raul je zurio u nju.
»Ali onda mi kaži«.
»A! Šta hoćete da kažete?«
Medijum se bledo nasmeši.
»Rekoh«, ponovi Eliz, »pretpostavimo
»Smatraćeš me glupom«, promrmlja
da duhovi odbiju da napuste nju ?«
ona.
»Mislio sam da vi ne verujete u duhove,
»Ja? Tebe da smatram glupom? Nikad.«
Eliz?«
Simon izvuče ruku iz njegovog stiska.
»Pa i ne verujem, dabome«, reče Eliz
Sedela je savršeno nepomično sekund‐
tvrdoglavo. »Glupo je verovati u njih. Pa
dva, zureći u tepih. Onda progovori tiho i
ipak..._«
žurno.
»Da?«
»Bojim se, Raule.«
»Teško mi je da to objasnim, gospodine.
Čekao je neko vreme očekujući da ona
Vidite, ja, ja sam uvek smatrala da su ti
nastavi, ali pošto nije nastavila, on reče
medijumi, kako oni sebe nazivaju, samo
ohrabrujućim tonom:
vešti prevaranti koji se nameću onim
»Da, bojiš se čega?«
jadnicima koji su izgubili svoje mile i
»Samo se boj
im — to je sve.«
drage. Ali gospođa nije takva. Gospođa je
»Ali ‐ «
dobra. Gospođa je časna i — «
Gledao ju je zbunjeno, a ona brzo
Progovorila je tiše, tonom strahopoš‐
odgovori na takav pogled.
tovanja.
»Da, apsurdno je, zar ne, a ipak, osećam
» Stvari se događaju. Nije trik, stvari se
samo to. Strah, ništa više. Ne znam čega
događaju, i zato sam uplašena. Jer
se plašim, niti zašto, ali čitavo vreme sam
sigurna sam, gospodine, da to nije u redu.
opsednuta idejom da će mi se nešto
To je protiv prirode i dobrog boga i neko
strašno — nešto strašno dogoditi...«
će morati da plati.«
Zurila je. Raul je nežno obgrli jednom
Raul ustade sa svoje stolice, priđe joj i
rukom.
potapša je po ramenu.
»Najdraža moja«, reče on. »Hajde, ne
»Smirite se, dobra moja Eliz«, reče on
smeš popuštati. Znam šta je, Simon,
smešeći se. »Evo, reći ću vam neke dobre
napor je to, napor medijumskog života.
vesti. Danas je poslednja od tih seansi;
Sve što ti je potrebno jeste odmor —
posle ove, više ih neće biti.«
odmor i mir.«
»Znači biće jedna seansa danas?« reče
Pogledala ga je zahvalno.
stara žena podozrivo.
»Da, Raul, u pravu si. To mi je potrebno,
»Poslednja, Eliz, poslednja.«
odmor i mir.«
Eliz neutešno odmahnu glavom.
Sklopila je oči i naslonila se malo
» Madam nije u stanju da — « poče ona.
unazad, na njegovu ruku.
Ali njene reči su prekinute, vrata su se
»I sreća«, promrmlja Raul u njeno uvo.
101
Njegova ruka privuče Simonu bliže.
»Ne, ne«, reče Raul, »sem ako možda
Ona, očiju još uvek sklopljenih, duboko
sama poželiš, samo ponekad, za te stare
udahnu.
prijatelje — «
»Da«, promrmlja ona, »da«. Kad me
Ali ona ga prekide, govoreći uzbuđeno.
zagrliš osećam se bezbednom. Zaboravim
»Ne, ne, nikada više. Postoji opasnost,
svoj život — strašni život medijuma. Ti
kažem ti. Osećam je, veliku opasnost.«
mnogo znaš, Raule, ali čak ni ti ne znaš
Pritisnula je oba svoja dlana na čelo,
šta sve takav život znači.«
stajala tako minut, onda otišla do
Osetio je kako se njeno telo ukočilo u
prozora.
njegovom zagrljaju. Njene se oči opet
»Obećaj mi da neće biti nikad više«,
otvoriše; gledala je pravo pred sebe.
reče ona tišim glasom, preko ramena.
»Čovek sedne u tu mračnu kabinu, i
Raul pođe za njom i obgrli je oko pleća.
čeka, a tama bude strašna, Raule, jer to je
»Draga
moja«,
reče
on
nežno,
tama praznine, ništavila. Čovek se na‐
»obećavam ti da posle današnje, više
merno prepusti ništavilu i izgubi u njemu.
nikad nijednu seansu nećeš imati.«
Posle toga čovek ništa ne zna, ništa ne
Osetio je kako se iznenada trgla. .
oseća, ali najzad nastupi spor, bolan
»Danas«, promrmljala je. »A, da — bila
povratak, buđenje iz sna, ali uz takav
sam zaboravila gospodu Eks.«
umor — takav strašan umor.«
Raul pogleda na svoj časovnik.
»Znam«, promrmlja Raul, »znam.«
»Trebalo bi da ona stigne svakog časa;
»Takav umor«, promrmlja Simona opet.
ali, možda, Simon, ako ti nije dobro — «
Celo njeno telo kao da je klonulo dok je
Simon kao da ga je jedva slušala; pratila
izgovarala te reci.
je svoj sopstveni niz misli.
»Ali ti si divna, Simon.«
»Ona je — čudna žena, Raule, vrlo
On uze njene ruke u svoje, pokušavajući
čudna. Znaš li da je se ja — maltene
da prenese svoj entuzijazam i na nju.
užasavam.«
»Jedinstvena si — najveća žena
»Simon!«
medijum koju je svet ikada video.«
U njegovom glasu bilo je prekora, i ona
Na ovo je odmahnula glavom, smešeći
je to brzo uočila.
se pomalo.
»Da, da, znam, ti si kao svi Francuzi,
»Jesi, jesi«, insistirao je Raul.
Raule. Za tebe je svaka majka svetinja, a
Izvukao je dva pisma iz džepa.
nije ni lepo od mene da tako govorim o
»Vidi ovo, od profesora Rošea iz
njoj kad ona toliko tuguje za svojim
Salpetriera, a ovo od doktora Ženera u
izgubljenim detetom. Ali — ne mogu to
Nansiju, i obojica te mole da nastaviš sa
da objasnim, tako je velika i crna, a njene
povremenim seansama za njih.«
ruke — da li si ikad zapazio njene ruke,
»Ah, ne!«
Raule? Velike jake šake, jake kao muške.
Simona je iznenada skočila na noge.
Ah!«
»Neću, neću. To ima da bude sve
Malo se stresla i sklopila oči. Raul
završeno — sve prekinuto. Obećao si mi,
povuče ruku i progovori maltene hladno.
Raul.«
»Stvarno te ne mogu razumeti, Simon.
Raul je zapanjeno zurio u nju dok je
Pa valjda bi ti, žena, trebalo da imaš
stajala trepereci, gledajući ka njemu
saosećanje i ništa sem saosećanja za
maltene kao biće saterano u ugao. Ustao
drugu ženu, i to majku koja je izgubila
je i prodrmao njenu ruku.
svoje jedino dete.«
»Da, da«, reče on. »Svakako je
»Ah, ti si taj koji ne razume, prijatelju
završeno, to se razume. Ali ja se tobom
moj. Čovek ništa ne može učiniti da to
toliko ponosim, Simon, zato sam
spreči. Onog trenutka kad sam je prvi put
pomenuo ta pisma.«
videla, osetila sam — «
Brzo ga je iskosa pogledala sumnjičavo.
Naglo je raširila ruke.
»Je l' se neće posle desiti da ikad više
» Strah! Pamtiš da dugo nisam pristajala
zatražiš da ponovo sedim?«
da sedim za nju? Bila sam sigurna da će
102
mi ona nekako doneti nesreću.«
Simon se kretala po sobi, premeštajući
Raul slegnu ramenima.
poneki ukras tu i tamo.
»Dok ti je ona, u stvarnosti, donela
»Pitam se ko je ta, ta madam Eks?«
tačno suprotno«, reče on suvo. »Sve
primeti ona. »Odakle je, ko su njeni?
seanse bile su izrazito uspešne. Duh male
Čudno je da o njoj ništa ne znamo.«
Amelije uspevao je od prvog časa da te
Raul slegnu ramenima.
kontroliše, a materijalizacije su bile zaista
»Ljudi, većinom, nastoje da ostanu
impresivne. Stvarno je trebalo da profe‐
inkognito, ako mogu, kad idu kod
sor Rose prisustv
uje onoj poslednjoj.«
medijuma«,
primeti
on.
»To
je
»Materijalizacije«, reče Simona tiho.
elementarna predostrožnost.«
»Reci mi, Raule (znaš da ne znam ništa o
»Valjda«, reče Simon bezvoljno.
onome što se dešava dok sam u transu),
Mala porculanska vaza koju je držala
da li su materijalizacije stvarno tako
iskliznu joj iz prstiju i razbi se u komade
divne?«
na pločicama ispred kamina. Ona se naglo
Klimnuo je glavom oduševljeno.
okrete ka Raulu.
»Na prvih nekoliko seansi figura deteta
»Vidiš«, promrmlja. »Ne ličim na sebe.
bila je vidljiva nejasno, kao u izmaglici«,
Raule, da li bi smatrao da sam velika
objasni on, »ali na poslednjoj — «
kukavica ako bih — ako bih rekla gospodi
»Da?«
Eks da danas ne mogu da sedim?«
Govorio je vrlo tiho.
Pocrvenela
je
videvši
bolno
»Simon, to dete koje je tamo stajalo
zaprepašćenje na njegovom licu.
bilo je pravo živo dete od krvi i mesa. Čak
»Obećala si, Simon — « poče on blago.
sam je i dodirnuo — ali kad sam video da
Uzmakla je i naslonila se leđima na zid.
taj dodir nanosi tebi oštar bol, zabranio
»Neću to da radim, Raule, neću.«
sam gospodi Eks da učini isto. Plašio sam
I opet se trže videvši njegov pogled
se da bi njena samokontrola mogla
nežnog prekora.
popustiti, i da bi to tebi moglo naškoditi«.
»Nije meni do para, Simon, mada moraš
Simon se opet okrete ka prozoru.
uvideti da je ta žena tebi za poslednju
»Bila sam strahovito iscrpljena kad sam
seansu ponudila sumu novca koja je
se probudila«, promrmlja ona. »Raule, da
ogromna.«
li si siguran — da li si siguran — da li si
Prekinula ga je prkosno.
stvarno siguran da je sve ovo ispravno?
»Postoje stvari važnije od para.«
Znaš šta draga stara Eliz misli, da ja
»Postoje, svakako«, saglasi se on toplo.
pravim poslove sa đavolom?«
»Upravo to i govorim. Razmisli — to je
»Ti znaš u šta ja verujem«, reče Raul
majka, majka koja je izgubila svoje jedino
ozbiljno. »U radu sa nepoznatim, opas‐
dete. Ako nisi stvarno bolesna, ako je ovo
nosti uvek mora biti, ali to je za ple‐
samo neki tvoj ćef — možeš bogatašici
menitu stvar, za stvar nauke. Širom sveta
uskratiti njen kapric, ali zar možeš majci
padali su mučenici za nauku, pioniri koji
