by MoZarD
dva: primalac i pošiljalac poruke. Džon
najviše odgovara ‐„tvrdu” naučnu fantas‐
Renfru, upravnik laboratorije na Kembri‐
tiku, bez obzira što se on u vreme
džu, do te mere je okupiran nastojanjima
stvaranja ovog romana (1980. godine) ni
da poruku pošalje unatrag kroz vreme da
124
nema vremena da se posveti porodici, da
sliku materije koju obrađuju. Treće: autor
mu sveopšti kolaps izgleda pomalo
se, u želji da pruži što više podataka,
nestvarno. S, druge strane vremenske
nedovoljno kritički odnosi prema njima,
barijere nalazi se Gordon Bernštajn, mladi
ponekad iznoseći neproverene informa‐
jevrejin s istočne obale; inteligentan ali
cije, što izaziva sumnju i u ostale podatke.
pomalo izgubljen u jednom svetu
Iz svega ovoga mogao bi se izvući vrlo
drugačijem od onog u kome je odrastao,
negativan zaključak, međutim, opšti
u kome će morati da nauči nove norme
utisak nije tako porazan. Za razliku od
ponašanja. Ova dvojica, iako toliko
većine, meni se Acin rad čini neobično
različiti po poreklu, životnom dobu,
korisnim i sa zanimanjem očekujem svaku
karakteru, kao da su jedan isti lik koji nam
njegovu knjigu. Jer, ako čovek zanemari
je Benford želeo da predoči ‐ lik naučnika.
sve navedene nedostatke, ostaje nepro‐
Kažu da svako treba da piše o onome o
cenjiv trud koji Aca ulaže u iščitavanje
čemu najviše zna. Bolja potvrda te
gomile đubreta, od kojeg se sastoji
tvrdnje od ovog romana teško da se
domaća naučna fantastika, i pronalaženje
može zamisliti. Kako inače objasniti da
onih tako dragocenih bisera; posao kojeg
jedan ni po čemu izuzetan pisac napiše
bi se retko ko prihvatio. Pored toga, ako
najbolji SF roman ove decenije?
čovek ume selektivno da čita i poseduje
Miodrag Milovanović
predznanje iz oblasti domaće naučne
fantastike, u ovim knjigama nailazi na
ISTORIJA HRVATSKE
neprocenjivo blago podataka o retkim
SF‐KNJIŽEVNOSTI
knjigama, pseudonima, koji se nigde
drugde ne mogu pronaći.
Aleksandar B. Nedeljković,
Aca B. Nedeljković je veliki zaljubljenik u
naučnu fantastiku, a takva mu je i kritika
Samostalno izdanje autora,
— fanovska. Ko od kritičara naučne
Beograd, 1989. godina
fantastike
traži
neku
akademsku
Posle Istorije srpske SF — književnosti,
distancu, neka zaobiđe ovu knjigu. Svi
koja je u našim učmalim SF — krugovima
ostali, kojima je SF — žanr pre svega izvor
uzburkala duhove, pri čemu su isti, uglav‐
životne radosti, mogu nabaviti ovu knjigu
nom s nožem u zubima, po beogradskim
pišući na gorepomenutu adresu.
sokacima tražili autora ne znajući da se
Miodrag Milovanović
on privremeno sklonio u Zemun,
Romanijska ulica broj 18, sada se iz pera
DENIJEL KEJZ MOREN
istog čoveka pojavila Istorija hrvatske SF
»PRSTEN«
— književnosti. Razlika u prijemu knjige
(?) pretežetno potiče od prostorne
(Danijel Keys Moran — »THE
udaljenosti, tako da uskoro možemo nad
RING«, biblioteka »POLARIS«, pre
našim
gradom
očekivati
pametne
vod Mirjana Živković i Sonja
projektile srednjeg dometa koji u svojoj
Janoski, strana 424, 1989. god.)
memoriji nose dobro upamćenu sliku
dragog nam Ace.
Biblioteka »Polaris« donela je na jugo‐
U čemu je problem? Pa, u više stvari.
slovensku SF‐pozornicu još jedno novo
Prvo: Aca B. Nedeljković bez dlake na
ostvarenje — prevod romana mladog
jeziku iznosi svoje sudove koji se najčešće
američkog naučno‐fantastičnog spisate‐
ne poklapaju sa mišljenjem većine
lja, njegov obimni SF‐roman »Prsten«.
ljubitelja ovog žanra. Drugo: autor isuviše
Denijel Kejz Moren je u svom romanu
pompezno naziva svoja dela istorijama,
nesumnjivo vrlo ozbiljno ušao u proble‐
iako ona to nikako ne mogu da budu; pre
matiku besmrtnosti, antagonizma između
su to skice za istoriju, jer ni po obimu, ni
dugovečnih, tako reći besmrtnika — gos‐
po celovitosti ne pružaju dovoljno vernu
podara svetlosti — koji su u tu višu fazu
125
dospeli koristeći se drogom zvanom
nije sasvim bezgrešan, svetački čist, što
»velemladost«. To je bila osnova, na kojoj
smatram dobrim Morenovim odabirom
su kasnije izgradili sve ostalo.
— nema podeljenosti stereotipa crno i
Nezahvalno je prepričavati jedan obi‐
belo, dobri i loši momci, naprotiv. Moren
man roman, pogotovo pisan lepršavim
se nije štedeo u opisima ličnosti, gradeći
Morenovim stilom, ali u približnim
svoj roman kao sagu, sa jedva primetnim
crtama radnja teče ovako:
elementima fantazije, ali i sa snažnom
Zemlja je doživela svoj D‐dan, svoj
potkom S‐elementa u romanu, pretpo‐
Armagedon. Moren se koristi izrazom —
stavljam da je bio (ako se to može
Oganj. Nakon Ognja počinje da teče
pretpostaviti za jednog Amera) u velikom
radnja. Preduzimljiva genetičarka T'Pau
iskušenju, da li da roman pretvori u
spašava neodređen, ali svakako ne
trilogiju ili tetralogiju, jer roman sa
preveliki, broj ljudi, naroda, i organizuje
opisanim ličnostima poseduje i te
se kraj zapadne obale Država, tačnije
elemente.
Kalifornije. Uspevaju, pripadnici njenog
Jezik je čist, stil izbrušen, fabula dobro
naroda, kao i njeni naslednici, da ponovo
obrađena i dobro vođena. Čak i kalendar
dođu do velemladosti, da otkriju u orbiti
na kraju romana zaslužuje pažnju. Ideja je
flotu šatlova, tako da ni nebo nije
od svega najbolja. Zaista dobar roman.
nedostižno. Susreću i (za roman veoma
Dosta toga je ostalo neopisano, ali to
bitno) Sestrinstvo Prstena (što Moren
opisivanje bi znatno umanjilo draž
vrlo inventivno predstavlja kroz kalen‐
čitanja. Za domaće pisce, nesumnjivo,
darski i hronološki poredane godišnjake),
jedan od pokazatelja kako voditi radnju
koje im otvara dveri Svetlosti. T'Pauin
na dobroj ideji, ali i poziv na spisateljsko
narod ulazi u Svetlost, ovladava njom,
rivalstvo.
postaje organizovana kasta vladalaca.
Slobodan Čurčić
Svakako, dolazi i do širenja, sukoba sa
Divo
vima, izvesnim vrstama varvara, sve
KLAJV BARKER
u sklopu širenja T'Pauinog naroda.
To je sve predstavljeno u posebnom
UTKANI SVET
delu koji služi kao neposredni podsetnik.
(Clive Barker: »WEAVEWORLD«,
»Prsten« je, svakako, jedna velika saga,
saga o večitom sukobu dobra i zla, ljubavi
biblioteka »POLARIS«, 1989.
i mržnje, saga o planovima koji se pros‐
»Divljim Šumama lutala je sva sila
tiru decenijama i vekovima. Moren
likova, nije bilo teško izabrati: U svakoj
postavlja i nekoliko snažnih moralnih
priči se, pre ili kasnije, bar jedna scena
dilema i pitanja — odnos između vladala‐
odigravala ovde. Ovo je mesto gde su
ca i radnika, između gospodara svetlosti i
ostavljeni siročići da bi umrli ili pronašli
ljudi koji su smrtni, bez prava na
svoj usud; device su tu dolazile u strahu
velemladost. Pojedini, ali samo vrlo retki
od vukova, a ljubavnici u strahu od svojih
pojedinci, mogu da se približe svetlosti.
srdaca. Ovde su ptice govorile, a žabe
Po meni, Moren je taj vid približavanja
žudile da dospeju na presto, svaki gaj je
okarakterisao kao »prosvećenje«, jer bez
imao svoj ribnjak, a svako drvo — vrata
prave besmrtnosti, bez velemladosti i
koja su vodila u podzemni svet«.
sama svetlost, ma šta ona u biti pred‐
stavljala, nema osnove. Čitalac jasno i
Pisati o nekoj knjizi, bez obzira na sve
aktivno učestvuje u odvijanju radnje, koja
predstavlja lični čin. Neka mi ne bude
teče pitko, sa obaveznim uzletima,
zamereno što ću, pišući o ovoj knjizi, biti
kulminacijama i razrešenjima. Sve sukob‐
vrlo ličan. Na poslednjem »SFERAKONU«
ljene strane imaju zvezdu vodilju, životni
u Zagrebu, u toku jednog »okruglog
motiv, koji ih gura napred i unapred
stola«, čuo sam čoveka koji kaže otprilike
određuje okvire njihovog ponašanja. Niko
ovako: »Oni koji hoće da govore o
fantasy‐književnosti, neka izađu: »njima
126
ovde nije mesto«. A jedan drugi momak
Okolnosti će zgrabiti Kala Munija — i
tu reče kako »fantasy nije toliko
naleteće upravo na tragače za Fugom: na
maštovita, naprotiv«. Njihovi stavovi su
strašnu Imakolatu, i njenog pomoćnika
lični koliko i ovaj moj — ali sa njima
Šedvela. A kad posle neviđenih zapleta,
nikako ne mogu da se složim.
stvar krene prema svom kraju —
Ako ne volite fantasy, a Tolkin vam se
pojavljuje se ono iskonsko, nemilosrdno,
čini preobimnim da biste je preko njega
nepobedivo zlo, pred kojim su vidovnjaci
upoznali, ako iz principa ne čitate ono što
jednom resili da se sakriju: Bič —
pišu žene (da biste počeli »Zemljomorje«)
samozvani anđeo uništenja. I počeće
usudite se, pročitajte »Utkani svet«.
poslednja, najteža bitka između Zla i onih,
Promenićete mišljenje o ovom žanru.
već jako proređenih i oslabljenih, koji
Gornji odlomak možda donekle podiže
brane — snove...
zavesu, da bi se video samo delić
Ova knjiga je izuzetna: maštovita —
»Utkanog sveta«. Šta je ova trilogija (»U
raskošna, na trenutke horor (kad
kraljevstvu Kukavice«, »Fuga«, »Izlazak iz
Imakolata šalje svoja čudovišta, vrlo
prazne nastambe«)? Fantasy‐roman koji
dramatično), na trenutke neodoljivo
varira jedan od najvažnijih motiva žanra,
komična (Nimrod, raspusni Vidovnjak,
»herojsku potragu«. S tim što junaci ovde
silom prilika u telu bebe, ili dok Utkani
ne traže izvor mladosti, ni čarobni mač,
svet prenose kao običan stari tepih), na
prsten moći — moglo bi se reći da tragaju
trenutke bajkovita (Zmaj i Devica u
za svojim snom.
šumi)... A meni, zatrovanom čitanjem SF‐
Jedan od glavnih likova Kal Muni — prvi
literature, dok ovo čitam napamet padaju
koga ćemo upoznati — do juče bezna‐
asocijacije: prolaz u paralelni svet,
čajan mladić s banalnom biografijom,
matrica jednog sveta spakovana u
sticajem okolnosti biće uvučen u
predmet — »tepih«, odnos između
avanturu koja će izmeniti i njegov život, i
spoljašnjeg i unutrašnjeg svemira...
samog Kala, i to iz temelja. Jer od ishoda
Kažu, prava fantastika (ne SF‐literatura)
te avanture zavisiće životi mnogih lica,
simboličnim jezikom da progovori o
jednog čarobnog sveta, zavisiće sudbina
strahovima koje čovek nosi zapretene
snova — a svet iz snova i ovaj naš svet,
duboko u srcu. Da, i tako možete čitati
poručuje pisac, u stvari su jedno. Snovi
ovu knjigu. A možete početi da
nisu tako nestvarni. »Ono što je
razmišljate o značenju bajki. Jer, da li ova
zamišljeno, ne mora nikad biti izgub‐
knjiga uspeva da progovori o nama,
ljeno«, naslov je jedne knjige bajki, u
prosudite, evo još jednog odlomka:
stvari mape sveta iz mašte. U Utkanom
»So koju je okusio nije bila morska. Bile
svetu, Kal će prepoznati svoje snove.
su to suze što ih je prolio zbog smrti svog
Jer jednom davno... postojala je sem
oca, zbog toga što je zaboravio, a možda i
ljudi još jedna, vilinska rasa: Vidovnjaci.
za majkom... jer, činilo mu se da se svi
Sve više se povlačeći pred civilizacijom,
gubici slivaju u jedan gubitak, a sve ono
dugo su ostali skriveni pred očima ljudi, a
što je zaboravio, u jedan veliki zaborav.
onda se pojavilo Zlo, što je želelo da ih
Ali iz visina se spustio s novom
uništi do poslednjeg... U panici, smisliše
mudrošću. Sada je znao da se čovek može
čudesni način da se sakriju: izatkaše
prisetiti zaboravljenih stvari. Da ono što
čarobni tepih, i sve ono što im je bilo
je izgubio, može ponovo pronaći. A to je
drago, i sebe same, utkaše u njega.
jedino bilo važno na svetu: tražiti i naći.«
Spavahu u ovom utkanom svetu dok
Usudio bih se da dodam — tražiti, je
opasnost ne prođe, i dok ih čuvari tepiha
možda dovoljno. A sa godinama, sve
ne probude. Ali postoje i otpadnici
manje je simpatično to što bi ljudi uvek
vilinskog sveta: Imakolata i njene sestre,
trebalo da odrastu.
koje u ime osvete žele da unište celu
Dobro došao, Klajve Barkeru.
rasu, i njihov utkani svet — Fugu...
Vladimir Lazović
127
_______________________________________________________________________
ALEF ‐ SCIENCE FICTION MAGAZIN • Izdavač: NIŠRO »Dnevnik�
�, OOUR Izdavačka
delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 • Direktor NIŠRO »Dnevnik«: JOVAN
SMEDEREVAC • Rukovodilac OOUR Izdavačka delatnost: ILIJA VOJNOVIĆ • Glavni i odgovorni urednik OOUR Izdavačka delatnost: TODOR ĐURIĆ • Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL • Lektor: JOVANKA STOJIĆEVIĆ • Korektori: ANĐELKA SILAK I
VIOLETA FRENC • Štampa: NIŠRO »Dnevnik«, OOUR Štamparija
128
