Alef Science Fiction Magazine 025

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 025 > Page 15
Alef Science Fiction Magazine 025 Page 15

by MoZarD


  Nitko se od njih nije brijao, i Stojko je

  je o izričitom naređenju. Što se pak

  uhvatio infekciju stafilokokima koja mu se

  ostaloga tiče...

  u ljutitim masnicama proširila podlakti‐

  ‐ Kriv si zbog nedopuštene upotrebe

  cama. Okruženi kričavim ljepoticama s

  psihijatrijskih lijekova! ‐ povikao je

  američke televizije, bili su nalik kakvom

  Griškin.

  degeneriranom triju pornografa. Svjetla

  ‐ To je bila privatna stvar ‐ odvratio je

  su bila prigušena; Kozmograd je radio na

  Jefremov mirno.

  pola snage.

  ‐ Krivično djelo ‐ rekla je Tatjana.

  ‐ Sad kad su ostali otišli ‐ rekao je Stojko

  ‐ Pilote Tatjana, mi oboje znamo da je

  ‐ postali smo još jači.

  ovaj Griškin ovdje najaktivniji pirat za

  Griškin je zaječao. Nosnice su mu bile

  samizdate na ovoj stanici. Svi smo mi urešene bijelim plamencima medicinske

  kriminalci, nije ti to jasno? U tome i jest vate. Bio je uvjeren da će Jefremov

  sva ljepota našega sistema, zar ne? ‐

  pokušati ugušiti štrajk aerosolima beta

  Njegov iznenadni, iskrivljeni smiješak bio

  karbolina. Ti vateni čepovi bili su samo

  je sablažnjivo ciničan. ‐ Kozmograd nije

  još jedan od simptoma općeg nivoa

  Potjemkinovo selo, i vi niste revolu‐

  napetosti i paranoje. Prije nego što je iz

  cionari. I vi zahtijevate da razgovarate s

  Bajkonura stiglo naređenje za evakuaciju,

  maršalom Gubarevim? On je u pritvoru u

  jedan se od tehničara dao na sviranje

  Bajkonuru. I vi zahtijevate da razgovarate

  Uvertire 1812. Petra Iljiča Čajkovskog, pri s ministrom tehnologije? A baš ministar

  pojačanju od kojeg su pucali bubnjići, i

  vodi ovu čistku. ‐ Odlučnim je pokretom u

  tako satima. A Gluško je natjerivao svoju

  komadiće izderao ispis, i listići su se

  ženu, gol, izbubetan, vrišteći, gore‐dolje

  žutoga pelira razletjeti bestežinskim

  po Kozmogradu. Stojko se probio do

  prostorom poput usporeno snimanih

  kagebejčevih fajlova i Bikovljeve psihija‐

  leptira.

  trijske dokumentacije; metri i metri žu‐

  •

  toga ispisa kovrčali su se kroz hodnike u

  Devetoga dana štrajka, Korolev se sas‐

  mlohavim spiralama, mreškajući se u

  tao sa Griškinom i Stojkom u Saljutu u ko‐

  strujama ventilatora. Romanenku je us‐

  jemu je Griškin prije živio s Kotlokrpom.

  pjelo poslati poruku iz kasarnskoga kruga,

  Četrdeset su godina stanovnici Kozmo‐

  poruku koja je govorila da se Kotlokrpa

  grada vodili antiseptički rat s različitim

  pokušao objesiti ‐ u bestežinskom stanju

  plijesnima. Prašina, masnoće i para u

  to je pokušao izvesti tako što je za vrat i

  slobodnom padu ne bi se slijegale, i zbog

  gležnjeve privezao elastične trake.

  toga su pore vrebale odasvud ‐ iz

  ‐ Zamisli što nam stvaraju svojim

  podstava, odjeće, ventilacijskih vodova. U

  svjedočanstvima na zemlji ‐ promrmljao

  toploj, vlažnoj atmosferi petrijeve posu‐

  je Griškin. ‐ Neće nam čak ni suditi. Nego

  de, plijesni su se širile poput naftnih mrlja

  ravno u psihušku. ‐ Zloslutni nadimak

  na vodi. Sad je u zraku visio prodoran

  političkih bolnica kao da je momka nae‐

  zadah suhoga truljenja, zadah koji bi tek

  lektrizirao stravom. Korolev je apatično

  pokatkad znali nadvladati zloguki zapusi

  brljao po žitkom pudingu od klorele.

  53

  Stojko je grabio lebdeći smotak ispisa i

  postoji vaša bista. U bronci. Prolazila sam

  počeo glasno čitati.

  kraj nje kad bih išla na predavanja. ‐ Oči

  ‐ Paranoja s tendencijom precjenji‐

  su joj bile crvene od nespavanja.

  vanja! Revizionističke fantazije neprija‐

  ‐ Uvijek nekakve biste. Akademicima su

  teljske prema društvenom sistemu! ‐

  potrebne. ‐ Nasmiješio se i uzeo je za

  Zgužvao je papir. ‐ Ako bismo osvojili

  ruku.

  komunikacijski modul, mogli bismo se

  ‐ Kako je to bilo, taj dan? ‐I dalje je

  povezati s američkim komunikacijskim

  zurila u sliku.

  satelitom i čitavu im priču spustiti u krilo.

  ‐ Jedva da se i sjećam. Toliko sam puta

  Možda bi to Moskvi ispričalo priču o

  pregledavao vrpce, da se sada više

  razini našeg neprijateljstva!

  sjećam njih. Moje uspomene na Mars iste

  Korolev je iz svog alginskog pudinga

  su kao i kod svakog školarca. ‐ Ponovno

  iskopao voćnu muhu što se upravo bila

  joj se nasmiješio. ‐ Ali nije bilo kao na

  dokopala obale spasa. Dva para krila i

  ovoj lošoj slici. U to sam siguran.

  bifurkacija toraksa bili su nijemi svjedoci

  ‐ Zašto je sve pošlo baš tako? Zašto se

  visokog nivoa zračenja u Kozmogradu.

  sada završava? Kad sam bila mala, sve

  Kukci su zapravo bili bjegunci iz nekog već

  sam to vidjela na televiziji. Naša

  zaboravljenog eksperimenta; mnogi su

  budućnost je ležala u svemiru, za vječita

  njihovi naraštaji već desetljećima harali

  vremena.

  stanicom.

  ‐ Možda su Amerikanci bili u pravu.

  ‐ Mi Amerikance ne zanimamo ‐ rekao

  Japanci su umjesto ljudi poslali strojeve,

  je Korolev. ‐I Moskvi zbog takvih otkrića

  robote koji će izgraditi njihove orbitalne

  više nije neugodno.

  tvornice. Lunarno je rudarstvo zakazalo,

  ‐ Osim kad se čeka na pošiljke žita ‐

  bar što se nas tiče, ali smo mislili da bi odvratio je Griškin.

  trebala postojati bar nekakva istraživačka

  ‐ Americi je do prodaje koliko i nama do

  instalacija... Sve to, pretpostavljam, ima

  kupovine. ‐ Korolev je mrzovoljno stavio

  veze s pitanjem tko drži kesu. S ljudima

  još klorele u usta, mehanički prožvakao i

  koji sjede za pisaćim stolovima i donose

  progutao. ‐ Amerikanci ne bi mogli do nas

  odluke.

  sve kad bi i htjeli. Canaveral je u

  ‐ Onda je ovo njihova konačna odluka

  ruševinama.

  po pitanju Kozmograda. ‐ Pružila mu je

  ‐ Slabo smo s gorivom ‐ rekao je Stojko.

  smotani komadić pelira. ‐ Našla sam to

  ‐ Možemo ga uzeti iz preostalih sletnih

  među ispisima naređenja što ih je

  modula ‐ odgovorio je Korolev.

  Jefremov primao iz Moskve. Pustit će

  ‐ A kako da se onda do đavola

  stanicu da se okreće još tri mjeseca, dok

  spustimo? ‐ Griškinu su zadrhtale šake. ‐

  sama od sebe polako ne propadne.

  Čak i u Sibiru postoji drveće, drveće i

  Otkrio je da i sam tupo zuri u sliku koje

  nebo! Do đavola sa svime! Neka se sve

  se gnušao.

>   raspe i raznese! Nek sve padne i izgori!

  ‐ Sad je to najmanje važno ‐ čuo je

  Korolevljev se puding rasuo preko

  vlastiti glas.

  čitave nepropusne pregrade.

  I onda je ona gorko zaplakala, i čvrsto

  ‐ O Bože ‐ rekao je Griškin.Oprostite,

  mu pritisla lice o obogaljeno rame.

  pukovniče. Znam da se vi ne možete

  ‐ Ali imam jedan plan, Tatjana ‐ rekao je

  vratiti.

  gladeći je po kosi. ‐ Moraš me saslušati.

  •

  •

  Kad je ušao u muzej, zatekao je pilota Pogledao je brojčanik svog starog rolexa.

  Tatjanu ovješenu ispred te gnusne slike

  Sad su bili nad istočnim Sibirom. Sjećao

  slijetanja na Mars, dok su joj se trepavice

  se kako mu je taj sat bio darovao švicarski

  prelijevale suzama. Kad je ušao, ona ih je

  ambasador, u jednoj golemoj dvorani s

  otrla rukom.

  lukovima u velikoj kremaljskoj palači.

  ‐ Znate li, pukovniče, da u Bajkonuru

  Bilo je vrijeme da se počne.

  54

  Odlebdio je iz svog Saljuta do prista‐

  blijed, lice mu je, pod čekinjastom

  nišne sfere, mlatarajući po dugačkom is‐

  bradom, bilo zelenkasto. Za njim je išao

  pisu što mu se pokušavao omotati oko

  meteorolog Umanski, vukući mlitavo

  glave.

  tijelo jednog od vojnika.

  Zdravom je rukom još mogao raditi brzo

  ‐ Kako si, Kotlokrpo? ‐ upitao je Korolev.

  i efikasno. Dok je oslobađao veliku bocu s

  ‐ Jadno. Držali su me na Strahu. Ne baš

  kisikom iz remenja kojim je bila

  velikim dozama, ali... I ja sam pomislio da

  učvršćena, na licu mu je bio smiješak.

  je stvarna dekompresija!

  Oprijevši se o rukohvat, bacio je svom

  Griškin je kliznuo iz najbližeg sojuza,

  snagom bocu preko sfere. Ona se, oštro

  vukući za sobom smotak alata na

  odjeknuvši, odbila ne počinivši baš

  najlonskoj uzici.

  nikakve štete. Pošao je za njom, uhvatio

  ‐ Svi su u redu. Slom sistema prepustio

  je i ponovno bacio.

  ih je njihovoj automatici. Malo sam im

  I tada pogodio dekompresijski alarm.

  izvijačem pročačkao daljinske, tako da

  Kad su zajaukale trube, iz zvučnika je

  zemlja ne može preuzeti. O, Nikita, kako

  poletjela prašina. Pokrenut alarmom,

  smo? ‐ upitao je Kotlokrpu. ‐ Da vidiš

  kapci su se pristanišnih rampi zatvorili uz

  čuda, ideš u središnju Kinu.

  zvižduk hidraulika. Korolevu su pucale

  Kotlokrpa se trznuo, protresao i

  uši. Kihnuo je, a zatim ponovno posegnuo

  zadrhtao.

  za bocom.

  ‐ Ali ja ne znam kineski. Stojko mu je

  Svjetla su buknula do maksimalnoga

  dao smotak ispisa.

  sjaja a onda zažmirkala i ugasila se. On se

  ‐ Ovo ti je fonetski mandarinski. "Želim

  nasmiješio u mraku, pipkajući za čeličnom

  prebjeći. Odvedite me do najbliže japan‐

  bocom. Stojko je izazvao slom općih

  ske ambasade."

  sistema. To uopće nije bilo teško. Banke

  Kodokrpa se nacerio i protjerao prste

  memorije ionako su već, prošvercanim

  kroz živicu svoje znojem natopljene kose.

  televizijskim programima, bile proreše‐

  ‐ Što je s vama ostalima? ‐ upitao je.

  tane do granice sloma.

  ‐ Što misliš da smo sve to izveli samo

  ‐ Pravi boks bez rukavica ‐ promrmljao

  radi tebe? ‐ odgovorila je Tatjana i izbe‐

  je mlateći bocom o zid. Svjetla su slabaš‐

  keljila mu se. ‐ Pobrini se, Kotlokrpo, da

  no zažmirkala, označavajući trenutak u

  Kineska novinska agencija dobije i ostatak

  kojem su se rezervne ćelije ubacile u

  tog svitka. Svaki od nas ima po primjerak.

  strujni krug.

  Pobrinut ćemo se da čitav svijet dozna

  Osjetio je bolove u ramenu. Stoički je

  što Sovjetski Savez namjerava učiniti

  nastavio mlatiti, prisjećajući se halabuke

  Jurju Vasiljeviču Korolevu, prvom čovjeku

  što ju je bila stvorila prva dekompresija.

  koji je stupio na Mars! ‐ rekla je pa

  Mora to obaviti pošteno. Mora zblesaviti i

  Kodokrpi poslala pusu.

  Jefiemova i posadu topa.

  ‐ A što ćemo s Filipčenkom? ‐ upitao je

  Uz glasni cvilež, manualni se kotač

  Umanski. Nekoliko tamih kuglica zgruša‐

  jednog od kapaka počeo okretati. Otvorio

  ne krvi zavile su u luku oko obraza

  se uz tupi šum, i napokon je unutra

  onesvještenog vojnika.

  zirnula Tatjana, bojažljivo se smiješeći.

  ‐ Zašto sobom ne biste poveli i ubogog

  ‐ Jeste li oslobodili Kodokrpu? ‐ upitao

  seronju ‐ rekao je Korolev.

  je Korolev pa ispustio bocu.

  ‐ Hajd' onda s nama, govnoglavi ‐rekao

  ‐ Stojko i Umanski upravo raspravljaju s

  je Kotlokrpa, uhvatio Filipčenka za pojas i

  čuvarom. ‐ Udarila je šakom po

  povukao ga prema oknu sojuza. ‐Ja,

  rastvorenu dlanu. ‐ Griškin priprema

  Nikita Kotlokrpa, učinit ću ti najveću

  sletne module.

  milost tvog bijednog života.

  Pošao je za njom hodnikom do iduće

  Korolev je gladao kako Stojko i Grišin za

  pristanišne sfere. Stojko je pomagao

  njima hermetički zatvaraju kapak.

  Kotlokrpi da prođe kroz okno što je vodilo

  ‐ Gdje su Romanenko i Valentina? ‐

  iz kasarnskoga kruga. Kotlokrpa je bio

  upitao je Korolev, ponovno pogledavajući

  55

  na sat.

  ‐ Moraš im reći da to zaista želim ‐rekao

  ‐ Ovdje, druže pukovniče ‐ rekla je

  je i uštinuo se za zakržljalo zapešće ‐ da to

  Valentina, dok joj je kosa lebdjela oko lica

  želim do kostiju.

  što je virilo iz okna drugog sojuza. ‐Morali

  Ona ga je zagrlila pa kliznula u modul.

  smo provjeriti i ovog ‐ dodala je i

  •

  zahihotala.

  Č

  ‐ Za to će biti dosta vremena i u Tokiju ‐

  ekao je sam u pristanišnoj sferi. Tišina

  rekao je Korolev oštro. ‐ Za koju minutu

  mu je strugala živce; slom sistema dezak‐

  već će uskakivati u migove i u

  tivitao je ventilaciju, s čijim je brujanjem Vladivostoku i u Hanoju.

  živio dvadeset godina. Čuo je kako se

  Pojavila se gola i mišićava Romanen‐

  Tatjanin sojuz napokon odvojio od

  kova ruka pa je potegla natrag u sletni

  stanice.

  modul. Stojko i Griškin hermetički su

  Netko je dolazio hodnikom. Bio je to

  zatvorili kapak.

  Jefremov, krećući se nezgrapno u vaku‐

  Kad se odvojio Kotlokrpa, zajedno s

  umskom odijelu. Korolev se nasmiješio.

  onesviještenim Filipčenkom, čitav je

  Jefiremov je iza vizira od leksana nosio

  Kozmograd
šuplje odjeknuo. Još jedna

  bljutavu službenu masku, no ipak je

  detonacija, pa su odletjeli i ljubavnici.

  izbjegao da se u prolazu susretne s

  ‐ Idemo, prijatelju Umanski ‐ rekao je

  Korolevljevim očima. Išao je prema

  Stojko. ‐ I zbogom, pukovniče! ‐ Umanski i

  topovskoj kuli.

  Stojko krenuli su hodnikom.

  Alarmi su trubljenjem čitavoj stanici

  ‐ Ja idem s tobom ‐ rekao je Griškin

  objavili punu borbenu uzbunu.

  Tatjani. Široko se nasmiješio. ‐ Ako ništa

  ‐ Ne! ‐ viknuo je Korolev. Kad je stigao

  drugo, ti si pilot.

  do njega, kapak je topovske kule bio

  ‐ Ne ‐ rekla je ona. ‐ Idemo sami. Pa

  otvoren. Unutra je vidio vojnike kako se,

  kom obojci kom opanci. Samo pusti na

  galvanskim refleksima stečenim stalnom

  miru komandnu ploču, nemoj ništa dirati.

  vježbom, kreću isprekidanim trzajima i

  Korolev je gledao kako Tatjana pomaže

  nabacuju široko remenje naslonjača pre‐

  Griškinu da uđe u posljednji sojuz

  ko prsiju svojih voluminoznih skafandera.

  pristanišne sfere.

  ‐ Ne čini to! ‐ Korolev je dojedrio u

  ‐ Odvest ću te na ples, Tatjana ‐ rekao je

  topovsku kulu. Zgrabio je Jefremova za

  Griškin ‐ kad se nađemo u Tokiju. ‐Ona je

  kruto, u harmoniku složeno tkanje nje‐

  zatvorila kapak. Još jedna detonacija, pa

  gova odijela. Jedan se od akceleratora u

  su se i Stojko i Umanski odvojili od

  stakatu cvileža nabio energijom. Na

  susjedne pristanišne sfere.

  nišanskom ekranu, zeleni se nitni križ

  ‐ Tatjana, idi sad ‐ rekao je Korolev. ‐

  poklopio s crvenom točkom.

  Požuri. Ne bih želio da te obore iznad

  Jefremov je skinuo šljem. Mirno, bez

  međunarodnih voda.

  ikakve promjene izraza, izveo je jedan

  ‐ Ali tada vi, pukovniče, ostajete sami,

  bekhend udarac šljemom.

  sami s neprijateljem.

  ‐ Reci im da prestanu! ‐ zajecao je

  ‐ Kad odete vi, otići će i oni ‐ odvratio je

  Korolev. Kad je sunula zraka popraćena

  on. ‐ A ja se uzdam da ćete svemu dati

  zvukom pucnja bičem, svi su se zidovi

  toliki publicitet da će me Kremlj biti

  zatresli. ‐ Tvoja žena, Jefremove! Ona je

  prisiljen održati na životu.

  unutra!

  ‐ A što da im, pukovniče, kažem u

  ‐ Pukovniče, van. ‐ Jefremov je uhvatio

  Tokiju? Želite li izreći kakvu poruku

  Koroleva za artritičnu ruku i stisnuo je.

 

‹ Prev