by MoZarD
da u priči nema previše objašnjavanja
sičnoj svemirskoj naučnoj fantastici. Već
tehničkih pojmova što je osnovna boljka
sam spisak stranih autora koji imaju više
većine priča nastatih u to vreme.
od tri objavljene priče to najslikovitije
Solidna je i priča Blagoje Jankovskog
dočarava: A. E. van Vogt, Isak Asimov, Pol
"Beskonačno rađanje". Glavni junak kreće Anderson, Artur Klark i Kliford Simak.
sa kolegom astronautom na putovanje ka
Zato ne čudi što je i većina domaćih priča
novootkrivenom planetarnom sistemu
sličnog usmerenja; čak osam od dvanaest
Solaris II. Putovanje treba da traje 30
domaćih priča u nekoj su vezi sa
godina, a oni će to vreme provesti u
svemirom, a najčešće poprište zbivanja je
hibernacijskom snu. Međutim, budi se
svemirski brod. Srećom, ima i izuzetaka.
samo naš glavni junak da ustanovi da se
Bez ikakve sumnje najbolja priča objav‐
uređaj njegovog kolege pokvario. Brod ga
ljena u Kosmoplovu je priča Nikole Panića
obaveštava i da su na domak Siriusa II jaki
"Fok sa jednom rukom". Nikola Panić je elektromagnetni talasi zaustavili brod i
nastavio i kasnije da uspešno piše naučnu
vratili ga u pravcu iz koga je došao. Brod
fantastiku i 1984. objavio je u "Naučnoj je nastavio da ubrzava i dostigao brzinu
knjizi" jedan od boljih domaćih SF ro‐
od 0.999998 brzine svetlosti. Kada je
mana Regata Plerus. "Fok sa jednom
brzina svetlosti dostignuta, vreme počinje
rukom" je priča o koloniji Vitus‐135 koja da teče unazad i glavni junak se ponovo
se nalazi na 78 svetlosnih godina od Sola
vraća u trenutak kada je krenuo. To se
VIII. Zalihe foto‐plazme neophodne za
neprestano ponavlja jer ne sme da
održanje života uskoro će biti iscrpljene i
zaustavi proces pošto bi nastala eksplo‐
njihov svet biće konzervisan, kao i mnogi
zija koja bi uništila svemir. Ako se zane‐
drugi slični svetovi. Fok je oblik koji pred‐
mare proizvoljnosti u tumačenju zakona
stavlja vezu kolonije sa spoljnim svetom.
fizike, ostaje zanimljiva priča u kojoj
On i njegovi sunarodnjaci žive u kupoli
pisac, u najboljem maniru metatekstu‐
ispunjenoj tečnošću, želatinozni i bezob‐
alnosti, raspravlja na početku i kraju priče
lični, apsorbujući hranljive materije i
sa svojim čitaocem. Blagoja Jankovski i
baveći se intelektualnim aktivnostima.
kasnije je nastavio da piše i jedna priča
Nesposoban da bilo šta sam učini, Fok se
mu je objavljena u Siriusu.
obraća centralnom kom‐pjuteru pitajući
Ostale priče su mnogo slabije.
ga šta može da učini da spase svet.
Muhamed Muminovlč, o kome nema
Kompjuter mu odgovara da ih može
podataka u časopisu, ali je opštepoznato
spasiti jedino rad. Ljudi su svoje
da je on kasnije postao jedna od vodećih
aktivnosti prepustili kompjuterima i
figura Astronomske opservatorije u
robotima i postepeno fizički zakržljali. To
Sarajevu, predstavljen je pričom "Sve‐
su iskoristili došljaci iz druge galaksije i mirski Odisej". Jen Herbe je pilot sve-otkrili da je čovečanstvo prava riznica
mirskog broda upućenog ka maglini
znanja nesposobna da se odbrani. Zbog
Andromeda. Na putu ga presreće brod
toga došljaci osnivaju retrogenetske
Gon Ura, koji se posle uspešne istraži‐
centre u koje prikupljaju najbolje ljudske
vačke misije vraća u matičnu galaksiju, i
umove. Kompjuter savetuje Foka da
uvlači u sebe. Ispostavlja se da su i Go‐
pokuša da ponovo zadobije ljudski oblik i
nurani potomci Zemljana, ali iz daleke
počne da radi. Koristeći poslednje zalihe
127
budućnosti kada je tehnologija umnogo‐
Staniša Martinović iz Majdanpeka u
me napredovala. Oni ga pozivaju da se
priči "Kratak susret" ponovo spašava vrati sa njima, ali on odbija jer ga na
Zemlju, ali ovoga puta su zavojevači doš‐
Zemlji više ništa ne čeka. Priča je kratka i
ljaci sa planete Zorge iz Sedme galaksije.
ne previše orginalna (A.E. van Vogt ‐
Način na koji je spašava nije vredan
"Daleki Kentaur"), a spisateljsko umeće pomena.
pisca neveliko. Inače, ovaj pisac objavio je
Dejan Grčić u priči "Najveći uspeh"
i dve kratke priče u Oto‐zabavniku.
nema šta da spašava jer je razorio Zemlju
Branimir Perić je pre Kosmoplova
i pita se koliko će joj trebati da se
takođe objavio nekoliko priča u Oto‐
oporavi.
zabavniku, a kasnije je objavio po jednu
Jedina žena, Dragica Berisavac, u priči
priču u Galaksiji i Siriusu, ali te priče, baš
"Eksperiment" zadovoljava se Institutom kao i priča "Let do večnosti" tek su na koga uništava kiša kamenja iz pokvarenog
donjoj granici prosečnosti. Na kosmičku
materijalizatora.
stanicu pada rukopis u kome autor opi‐
Ivan Josipović predstavlja nam u priči
suje svoj put u budućnost. Međutim,
"Prijatelj Fuko" jednog dalekog pretka brod u kome se nalazi naleće na mete-Spilbergovog E.T.‐ja koji pomaže pro‐
orski roj i put se nastavlja u besko‐
palom crtaču da preživi.
načnost. Autor samo stiže da izbaci ovaj
Daleko najlošija je priča "Smrt metalnim
rukopis, ali začkoljica je što taj rukopis
čudovištima" Zorana Nikollća u kojoj
čitaju insektolika bića. Ni ovo nije prete‐
Zoranovu devojku zli Džasper, gospodar
rano orginalno, a u pogledu pismenosti
robota, osuđuje 2800. godine na prinu‐
još je slabije od prethodnika.
dan rad u Mesečevim rudnicima, ali iz
Već pomenuti Esad Jakupović pred‐
niskih pobuda. Naravno, Zoran to osuje‐
stavlja se pričom "Krug postojanja" u ćuje uništavajući Centar automatske
kojoj ne previše uspešno varira već poz‐
kontrole.
nati paradoks koji se javlja prilikom
P
putovanja u prošlost.
osle čitanja ovih priča, od kojih su ve‐
Berislav
Grozdanić,
pilot
Jugoslo‐
ćina tek amaterski pokušaji, nameće mi
venskog ratnog vazduhoplovstva, u priči
se zaključak da iznad svega treba ceniti
"Odiseja na Eteronu" na desetak kartica napore redakcije Kosmoplova da pruže
izlaže doživljaje pilota koga prilikom
šansu domaćem piscu. Već u tim ranim
pokušaja proboja "toplotnog zida" kid-danima domaće naučne fantastike bilo je
napuju Eteronci, odnosno Eteronke, jer
ljudi koji su pravilno rezonovali i došli do
su njihovi muškarci intelektualno zakrž‐
zaključka da bavljenje naučnom fantas‐
ljali.
Pilot se zaljubljuje u predivnu Ete‐
tikom kod nas jedino ima smisla ako se
ronku i posle mnogo peripetija oni nas‐
jednoga dana i sami osposobimo da
tavljaju da žive srećni i veseli. Međutim,
pišemo vrhunsku naučnu fantastiku.
sve je to jako naivno i skromnom
Danas možda još nemamo jednu Ursulu
književnom tehnikom ispričano.
Legvin ili Orsona Skota Karda, ali čitajući
U "Pogreški" Vladimir Deba spašava
nova ostvarenja Zorana Jakšića, Predraga
Zemlju tako što moćni Kritonci (već samo
Raosa, Dragana R. Filipovića, Radmila
ime pokazuje nemaštovitost pisca) naleću
Anđelkovića, ili Vladimira Lazovića sa
na ludake i, zastrašeni neefikasnošću
radošću možemo ustvrditi da smo im
svog psihičkog oružja, beže glavom bez
svakim danom sve bliži.
obzira.
_______________________________________________________________________
ALEF ‐ SCIENCE FICTION MAGAZIN • Izdavač: NIŠP »Dnevnik«, Izdavačka delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 • Direktor NIŠP »Dnevnik«: MIODRAG
KARADŽIĆ • Rukovodilac Izdavačke delatnosti: ILIJA VOJNOVIĆ • Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL • Lektor i korektor: JOVANKA STOIĆEVIĆ • Tehnička priprema: IP
»Znak Sagite« • Štampa I povez: NIŠP »Dnevnik«
128
