by MoZarD
Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 4 Novembar 1987 700 d
SADRŽAJ
Reč urednika ................................................................................................... 2
Pisma .............................................................................................................. 3
Bari Longjear – NEPRIJATELJ ........................................................................... 5
Kejt Vilhelm – DRAGA, BILA SI SJAJNA .......................................................... 47
Konstantin Tezeus – FILMOVI ....................................................................... 56
Simon Label – POVRATAK ROĐAKA LJUBAVNICE
PROPOVEDNIKA DINE ................................................................................... 70
Antoni Bardžis – PAKLENA POMORANDŽA –
IZOSTAVLJENO POGLAVLJE ........................................................................... 73
Gvinet Džons – NAUČNA FANTASTIKA I NOVI ČOVEK .................................. 81
Oglasi ............................................................................................................ 85
Knjige ............................................................................................................ 86
Filmovi .......................................................................................................... 89
Vesti .............................................................................................................. 91
Robert Hajnlajn – GRAĐANIN GALAKSIJE, IV ................................................ 92
Rečnik »Građanina galaksije« ..................................................................... 126
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Naslovna strana i ilustracije Bob Živković
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje:
NIŠRO
»DNEVNIK«,
OOUR
IZDAVAČKA
DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ
UREDNIKA
Po nekim statistikama koje su svojevremeno vršili Amerikanci, čak
sedamdeset odsto izdanja (časopisa, serijala, edicija...) ne doživi četvrti broj.
Razlozi za to su raznovrsni, a dva se posebno ističu: neprihvatanje od strane
čitalaca i nemogućnost ili nezainteresovanost redakcije da nastavi započet
posao. Takođe, Amerikanci tvrde da časopis koji doživi četvrti broj ima sve preduslove da traje mnogo duže jer je »kriza prva tri broja« najveća prepreka
sa kojom se suočava izdavač. Preneseno na naše jugoslovenske prilike, to
verovatno ne važi u potpunosti, a sigurno ne kada su procenti u pitanju, ali
»kriza prva tri broja« postoji. Pasionirani ljubitelji SF‐a kod nas lako će se setiti mnogih primera kada su SF edicije prestajale da postoje nakon samo
dve ili tri knjige, i nekoliko pokrenutih časopisa koji nisu doživeli ni drugi broj.
Ako je suditi po tome, Alef je pregrmeo najgore. A ako je suditi po vama, dragi čitaoci, postigli smo i više nego što smo se nadali: Alef je za kratko vreme prihvaćen od najšireg kruga čitalaca, u njegov ustaljeni ritam i kvalitet
niko ne sumnja, a dugovečnost mu bar zasad ne dolazi u pitanje.
Novela »Neprijatelj« koja je naslovna u ovom broju savršen je primer za
razlike u ukusima evropskih i američkih čitalaca. Naime, pomenuta novela
odnela je sve američke SF nagrade za godinu u kojoj se pojavila (1979.), ali je
doživela krah u evropskoj konkurenciji. Dejvid Vingrou je čak, u svojoj knjizi
kojom komentariše i ocenjuje skoro hiljadu SF dela, ovoj noveli dao mesto pri
samom dnu, ocenivši je kao nešto upadljivo loše. Mi se, naravno, ne
priklanjamo ni jednom ni drugom stavu, jednostavno vam predstavljamo tu
novelu i autora, i prepuštamo svakome od vas da sam donese svoj sud.
Određene polemike u smislu opravdanosti objavljivanja može izazvati i
poslednje poglavlje romana »Paklena pomorandža« koje je svojevremeno
izostalo iz našeg izdanja. Smatramo da je, pre svega, zanimljiv Bardžisov osvrt
na odnos američkih izdavača prema knjigama koje objavljuju. Takođe,
smatramo da je potrebno pročitati to finale u kome, bez pompe i velikih reči,
pisac najzad predstavlja stravičnu viziju neumitne stvarnosti kojoj teži tokom
celog romana.
Boban KNEŽEVIĆ
2
PISMA
RUBRIKA »PISMA« VRLO JE DOBRO PRIHVAĆENA KOD ČITALACA I PRISTIŽE NAM
SVAKODNEVNO DOSTA PRILOGA, ALI POJEDINA PISMA. INAČE VRLO INTERE‐
SANTNA, NE MOŽEMO OBJAVITI, JER IH U POTPUNOSTI NE USPEVAMO DEŠIF‐
ROVATI. NE TRAŽIMO DA SVOJA PISMA KUCATE PISAĆOM MAŠINOM, ALI BAR
PIŠITE ŠTAMPANO I ČITKO. OVO JE INAČE ODGOVOR ĐURI MARŠIĆU IZ ZAGREBA
ZAŠTO NISMO OBJAVILI NJEGOVO VRLO PROVOKATIVNO PISMO. »ALEF« SE NE BOJI
NIKAKVIH (DOBRONAMERNIH ILI ZLONAMERNIH) KRITIKA I ČVRSTO STOJI IZA SVEGA
ŠTO JE OBJAVLJENO.
Pročitao sam prva dva broja »Alefa«,
P. S. Da li je moguće da se u »Alefu«
pa, evo da i ja pridodam malo kritika i
pojavi narudžbenica za »Građanina
pohvala (ovih drugih svakako više). Kao
galaksije« u cijelosti?
prvo, svako novo izdanje nekog SF časo‐
Drugarski pozdrav
pisa ili magazina je za pozdraviti. Objav‐
Aleksandar Horvat
ljivanje Hajnlajnovog »Građanina galaksi‐
LUDBREG
je« je vrlo dobar potez na kojem vam i
»Sirius«, kao vodeći jugoslovenski SF ma‐
Skoro svako vaše pismo pominje slab
gazin, može pozavidjeti. Također je dobro
povez »Alefa«. Problem je u sledećem:
što nas snabdijevate svježim vijestima, o
velika većina »Dnevnikovih« izdanja ima
stanju na »top‐listama«, novim knjigama,
po 96 strana i celokupan sistem rada je
filmovima...
prilagođen toj debljini. »Alef« ima 32
Sa takvim sadržajem »Alef« ima velike
strane više i svaki put je kod poveza
šanse da krene ukorak sa najčitanijim iz‐
potrebno nanovo ručno podesiti mašine.
danjima. Ona lošija strana svega toga je
To najčešće ne ispadne baš najbolje. No,
kardinalno loš uvez. Prvi broj mi se dos‐
nastojaćemo da popravimo stvar. Za sada
lovno raspao pa mislim da je kolekcio‐
smo postigli da korice budu plastificirane,
narima to težak udarac, zbog kojeg mož‐
od četvrtog ili petog broja... Poredeći prvi
da promisle dvaput prije nego se odluče
i drugi broj vi ste poredili imena — jedna
za slijedeći broj. Zatim, u prvom broju
znate druga ne. Pokušajte da celu stvar
pojavili su se Silverberg (sa izvanrednom
posmatrate drugačije: koje vam se priče
»Stanicom Hoksbil«), Legvinova, Stejbi‐
više dopadaju, bez obzira na pisce. Mi
ford, a u drugom od poznatih imena ne‐
lično smatramo da je drugi broj književno
ma ništa. Izvinjavam se ako sam ja pre‐
jači od prvog. Keselova i Svonvikova priča
slabo upućen u stvar, pa samo meni ta
su vanserijske, a Tiptrijeva i Salivenova ne
imena nisu poznata. Predlažem da obja‐
zaostaju mnogo. Međutim, u pitanju su
vite nešto od Zelaznija, Dika, Asimova —
pisci koji su svoja najbolja dela ostvarili u
što bi svakako pridonjelo kvaliteti. Predla‐
poslednjih desetak godina, a to je period
žem, također da, ako je moguće, smislite
koji tek sad postaje meta jugoslovenskih
neku simboličnu nagradnu igru. Verujem
SF izdavača... Hajnlajnov roman nismo
da ima još takvih koji bi kao ja vrlo rado
predvideli da štampamo zasebno kao
dobili neku dobru SF—ilustraciju ili
knjigu, ali kod Farmerovog ćemo razmis‐
možda knjigu (naravno, ako bi imali šanse
liti. Naime, u pitanju je čuvena »River‐
da ih dobiju). I na kraju, nešto mjesta
world« serija koja za sada obuhvata pet
posvećujem i Bobu Živkoviću čije su
romana i nekoliko zasebnih novela. Sve to
ilustracije svakoj priči kao kec na
nikako neće biti moguće objaviti u
dvanaest. Tako treba!
»Alefu«, a ukoliko bude dovoljno
Celoj redakciji želim puno uspjeha u
zainteresovanih, verovatno ćemo celu
daljem radu sa nadom da će od »Alefa«
seriju objaviti u knjiškom obliku, o čemu
ipak postati nešto trajnije od zvijezde
ćete svi biti na vreme informisani — na
padalice. A znamo, ona bljesne pa...
stranicama »Alefa«.
Poštovani druže uredniče,
3
pridružujem se konstatacijama ALEF‐
Ana Kon.
a, koje ste izneli u uvodnoj reči povodom
Unapred zahvalna
moje »kumovske« priče. Uprkos neobič‐
čitateljka iz Beograda
nim konstrukcijama rečenica, laska mi da
Mi, naravno, nemamo ništa protiv da
bolje priče (domaće) »trenutno« nemate
objavljujemo priče domaćih autora pod
(trenutno = veoma rastegljiv pojam,
pseudonimima, ukoliko to pisci sami žele,
posebno kada je u pitanju SF) i na strani
a anonimnost i diskrecija autora je
sam onih koje pozivate da daju »nešto
zagarantovana. Međutim, jednostavno je
kvalitetnije« (poređenje: kvalitetno, kvali‐
nemoguće da objavimo priču nekome, a
tetnije, najkvalitetnije isključuje zonu
da o njemu ne znamo apsolutno ništa —
nekvalitetnog). Onima koji su se već
pisac snosi pravnu i moralnu odgovornost
okušali u SF stvaralaštvu i onima koje će
za svoju priču i njenu verodostojnost. Mi
vaš poziv tek potaći želim puno uspeha.
moramo znati ko nam je poslao priču,
Sa svoje strane, usuđujem se da dopunim
dakle, ko stoji iza nje i kome ćemo uplatiti
vaš predlog: Zašto ne uspostavite stalne
honorar...
rang‐liste najboljih stranih i domaćih
priča objavljenih kod nas (poput onih za
Poštovani druže uredniče!
rok, pop i ostale kompozicije)? Tako ću i
»Sirius« čitam duže vrijeme, a ALEF od
ja i svi ostali imati stalni uvid u stanje SF
drugog broja, no vjerovatno ću ih čitati
scene u našoj zemlji.
oba jer imaju kvalitete kojima to zaslu‐
Još samo telegrafski —
žuju. Naročito mi se kod ALEF‐a sviđa
— kvalitet ALEF‐a: SIRIUS je dobio
koncepcija, a posebno postojanje ove
dobro i poticajno društvo,
rubrike.
— poruka: Budite još bolji i nikada
U vezi s tim, već duže vrijeme za‐
do kraja zadovoljni;
mišljam rubriku koja ne bi zauzimala
— Odeljenju za distribuciju: pre‐
mnogo mjesta, a mogla bi pozitivno
malo je primeraka u Beogradu, a slično je
utjecati na SF—klimu kod šire čitalačke
i u Makedoniji gde sam prisustvovao
publike.
volšebnom nestajanju ALEF‐a već prvog
Bio bi to pokušaj da se omogući kon‐
dana po prispeću.
takt (pismeno, preko adresa) SF—simpa‐
S drugarskim pozdravom
tizera, čitalaca, potencijalnih i prokušanih
Radmilo Anđelković
autora te ostalih. To bi bila razmjena
U drugom broju, u najavi vaše priče u
mišljenja i iskustava u formi dopisivanja.
»Reči urednika« zaista se potkrala
Zanima me što o tome mislite Vi i
dvosmislena rečenica, koja pre asocira na
redakcija, te čitaoci, postoji li interes za
značenje koje nam nije bilo ni na kraj
takvo nešto uopće?
pameti, tj, da objavljujemo vašu priču jer
Ako bi to bilo moguće, za početak bih
nemamo ništa bolje, a ona sama je loša.
najljepše zamolio SF — koleginicu Vandu
Vi ste to na pravi način prokomentarisali i
Kraf, da mi se javi na tel. 041‐251‐576
zahvaljujemo se na razumevanju. Na‐
radnim danom, zbog osobitosti nekih
stojaćemo da ubuduće ne bude sličnih
njenih stavova u ovoj rubrici u drugom
propusta.
broju ALEF‐a.
Rudolf Kiralj, student
Poštovana redakcijo,
Zagreb
izuzetno me je obradovala pojava
ovog magazina, jer smatram da je tako
Objavljujemo vaše pismo i prepuš‐
nešto odavno potrebno na našem tržištu.
tamo ostalim čitaocima da se izjasne. Za
Kako ste u prvom broju naveli da postoji
sada, evidentno, možemo osnovati klub
mogućnost da se u listu objavljuju i do‐
Vandinih ljubitelja, jer nam je stiglo tri‐
maći radovi a ne samo dela stranih pisaca
četiri pisma u kojima čitaoci pitaju kako
odlučila sam da vam pošaljem svoje tri
da stupe u kontakt s njom. Neki su tražili
priče. Moja najveća želja je da se one
da objavimo njenu adresu, što nećemo
objave, naravno, samo ako vi smatrate da
učiniti, a samo je jedan dao svoju kako bi
su dobre i da prema tome zaslužuju da
mu se dotična drugarica javila. To je:
budu objavljene. Neću navesti svoje ime
Radiša Bojić, Nebojša Jerković 42,
jer bih želela da sačuvam svoju ano‐
Zminjak, 15304 Petlovača. U sledećim
nimnost, pa ako budete ocenili da se pri‐
brojevima donosicemo nove priloge Van‐
če mogu objaviti navedite pseudonim
dinoj kolekciji.
4
Bari Longjear,
NEPRIJATELJ
Barry Longyear: ENEMY MINE, 1979
Prevod sa engleskog: Regina Vasilje
vić
Drakove troprste šake se zgrčiše. U njegovim žutim očima jasno sam video želju da ih stegne oko mog vrata ili bar oružja. Znao sam da on u mojim očima vidi istu želju.
»Irkmaan!« viknu stvor.
»Ljigavko drački!« povikao sam i zamahnuo rukom.
»Hajde, dođi, dođi i uhvati me ako možeš!«
»Irkmaan vaa, kornum su!«
»Hoćeš li ti da pričaš ili da se boriš? Hajde!« Iza mene je besnelo more i pretilo da
me proguta kao što je progutalo i moj ratni brod. Sledio sam neprijateljski brod i pogodio ga, ali je Drak, pomoću kapsule za izbacivanje, izleteo iz njega uspevši pre toga da pogodi energetski čvor na mom lovcu.
Doplivao sam do sive, stenovite obale i odvukao se na sigurno mesto, što me je potpuno iscrplo. Iza Draka sam, među stenjem i golim hridima, ugledao njegovu kapsulu za izbacivanje.
5
Daleko iznad nas su se i njegovi i moji borili oko nevažnog i nenaseljenog parčeta
zemlje.
Drak je jednostavno stajao. Počeo sam da se prisećam fraza na njihovom jeziku kojima su nas učili na treningu, onih koje bi ga iznervirale i uvredile, kao i svakog Draka.
Setio sam se jedne: »Kiz da jimen, Šizumat«, što znači »Šizumat«, najcenjeniji drački filozof, »jede Kizovu pogan«, otprilike kao kada biste Muslimanu pretili da ćete mu usta napuniti svinjetinom.
Užasnuto žuto lice promeni boju u crveno—smeđe.
»Irkmaan, tvoj Miki Maus je glup!«
Zakleo sam se da ću se boriti i da ću, ako treba, poginuti, ali sam smatrao da ova
zakletva ne važi i u slučaju ovog cenjenog glodara.
Smejao sam se sve dok me napad smeha zajedno sa umorom nije savladao, te
padoh na kolena. Jedva sam otvorio oči kako ga ne bih izgubio iz vida. Drak je grabio
prema uzvišici, daleko od mene i mora.
Pogledao sam iza leđa i poslednje što sam video bili su milioni tona vode — pre nego što su se sručili na mene. Onesvestio sam se.
»Kiz di jimen, Irkmaan, ne?«
Oči su me bolele od peska i soli, ali je u meni nešto uzvikivalo: »Hej, pa ti si živ!«.
Hteo sam da protrljam oči, ali sam shvatio da su mi ruke vezane za pravu metalnu šipku, provučenu kroz rukave. Kada su mi suze isterale pesak iz očiju, ugledao sam Draka kako sedi na ogromnom kamenu i gleda u mene. Mora da me je izvukao iz vode.
