by MoZarD
hoćeš li dopustiti da se stvar slegne? Ili
Ti se, međutim, nikada nisi zagrejao za tu
dokazati da si ti Rudbek od Rudbeka?«
ideju a ja sam suviše ponosna da izrazim
Torbi se ugrize za usnu. »Voleo bih da se
spremnost pod ovakvim okolnostima, čak i
vratim u Gardu i sve ovo zaboravim. Pitao
ako bi od toga zavisilo opstajanje Rudbeka.
sam se uvek na šta bi to ličilo da se obo‐
Reci sada, šta ti to tata ne dopušta da vidiš
gatim... a sada sam bogat i ispostavlja se da
a što su njemu ostavili Marta i Krejton?«
mi to samo stvara glavobolje.«
»Ne dopuštaju mi da vidim te dokumente
»Zar bi ti napustio sve ovo?« Ledin glas
a ja ne želim da bilo šta potpišem dok oni to
bese blago prezriv.
ne učine.«
»Nisam to rekao. Ostaću i ustanoviti šta
»A ako učine? Hoćeš li potpisati?«
se zbiva. Samo, ne znam kako da počnem.
»Verovatno hoću. Želim samo da vidim
Misliš li da bi trebalo da lupim pesnicom o
kakve su aranžmane napravili moji rodi‐
ujka Džekov sto i zatražim moje deonice?«
telji.«
»Uh... ne bez prisustva advokata.«
»Ne vidim zašto se tata protivi takvom
»Suviše je advokata već upetljano u sve
razumnom
zahtevu?
Ukoliko...«
Ona
ovo.«
uzdahnu.
»Zato ti je jedan i potreban. Biće teško sa
»Ukoliko šta?«
sudijom Braderom.«
»Šta je sa tvojim deonicama? Jesu li pre‐
»Kako da ga pronađem?«
bačene na tebe?«
»Pobogu, pa ja ne koristim advokate. No,
»Kakve deonice?«
jednog ipak mogu da ti nađem.«
» Tvoje. Ti znaš za moje deonice. Dali su
Torbi je proveo tmurno jutro proučavajući
mi ih kad sam se rodila — dao mi je Rud‐
zakon korporacije. Odmah nakon ručka
bek, tvoj deda. Ti si verovatno dobio dva
nazvala ga je Leda. »Tore, šta kažeš za
puta više, pošto se očekivalo da jednog
jednu turu skijanja? Mećava je prošla i sneg
dana postaneš Rudbek.«
je divan.«
»Nemam nikakvih deonica.«
»Pa...«
Ona klimnu glavom. »To je jedan razlog
»Dođi, molim te.«
što tata i sudija ne žele da vidiš one
Otišao je. Nisu prozborili ni reč dok se
dokumente. Naše lične deonice ne zavise ni
nisu dovoljno udaljili od kuće. Tada Leda
od koga, naše su i možemo s njima da či‐
reče: »Ćovek koji ti treba zove se Džejms
nimo šta nam je volja. Oboje smo puno‐
Garš iz Novog Vašingtona.«
letni. Svaki dokument koji su tvoji roditelji
»I pomislio sam da si me zvala zbog toga.
potpisali a odnosi se na tvoje lično
Želiš li da se skijaš? Ja bih voleo da se
vlasništvo, ne može biti tuđe, zar ne? Lupi
odmah vratim i nazovem ga.«
pesnicom o sto pa će ili morati da iskašljaju
»Oh.« Ona tužno zatrese glavom. »Tore,
papire ili da te ubiju.« Ona duboko uz‐
morala bih da se udam za tebe samo da bih
dahnu. »Ne bi te ubili, Tore. Tata je dobar
vodila brigu o tebi. Da se vratiš u kuću i
čovek.«
odatle pozoveš advokata koji se nalazi izvan
»Nisam ni rekao da nije.«
Rudbeka? I to još advokata sa vrhunskom
»Ne volim ga naročito ali sam mu
reputacijom? Da li ti je jasno šta bi se
privržena. Uostalom, ja sam Rudbek a on
dogodilo?«
nije. To je ludo, zar ne? Mada mi Rudbe‐
»Šta?«
kovi nismo ništa posebno. Mi smo samo
»Verovatno bi se probudio na nekom
lukavi seljaci. Moram da ti kažem da sam i
tihom mestu sa krupnim, mišićavim čuva‐
114
rima oko sebe. Provela sam besanu noć i
treba da ideš.«
ubeđena sam da ti oni misle dobro. To me
Posetili su Linkolnov muzej, gde su već na
je smirilo. Sigurna sam da tata želi da vodi
stepenicama, osetili onu istu jezu koja se
posao kako treba... ali, ako to čini na prljav
javlja kod miliona posetilaca koji posmat‐
način, na tvojoj sam strani!«
raju džinovsku figuru u holu. Torbija je
»Hvala ti, Ledo.«
odjednom preplavilo osećanje da statua
»On kaže hvala! Tore, to je zbog Rudbeka.
izgleda kao Poup. Oči mu se ispuniše
A sada, na posao. Ne možeš tek tako da uz‐
suzama. Leda prošaputa: »Ovo mesto me
meš šešir i odeš u Novi Vašington da nađeš
uvek plaši — kao ukleti dvorac. Znaš li ko je
advokata. Koliko poznajem sudiju Bradera,
bio Linkoln? Osnivač Amerike. Ah, ta drevna
on je već isplanirao šta će preduzeti ako to
istorija tako je užasna...«
pokušaš. Međutim, možeš da pođeš u raz‐
»Učinio je još nešto.«
gledanje imanja... počev od kuće u Novom
»Šta?«
Vašingtonu.«
»Oslobodio je robove.«
»To je mudro, Ledo.«
»Oh.« Leda ga smrknuto pogleda. »Za
»Ne znam šta ću od mudrosti. Ako želiš da
tebe to ima posebno značenje, zar ne?«
izgledaš bolje, pozovi i mene — tata je i
»Da. Veoma.« Razmišljao je da li da Ledi
rekao da treba da te pokazujem tamo i
saopšti najvažniji razlog za upuštanje u
ovamo.«
bitku... bili su sami a ovo je zasigurno bilo
»Naravno. Ukoliko to neće prouzrokovati
mesto koje se ne prisluškuje... No, nije
neke nevolje.«
mogao.
»Neće. Odistinski ćemo malo razgledati
Čitao je natpise na zidovima, diveći se
grad. Jedino ne znam kako da izbegnemo
drevnom engleskom, ne sistemskom en‐
telohranitelje.«
gleskom koji je poznavao. Leda ga je od‐
»Telohranitelje?«
jednom povukla za rukav i šapnula:
»Niko iz Rudbeka ne putuje bez telesne
»Hajdemo. Ovde ne mogu da ostanem.
straže. Zaista, reporteri i njuškala bi te
Počeću da plačem.«
rastrgli.«
Odlučili su da pogledaju predstavu Mlečni
»Mislim«, reče lagano Torbi, »da si u
put. Izašli su iz Muzeja i rekli vozaču da ih
mom slučaju pogrešila. Išao sam u posetu
pokupi u tri i deset a onda kupili karte za
babi i dedi i nigde nije bilo telohranitelja.«
dvojnu kabinu.
»Specijalizovali su se da budu nepri‐
»Eto!« Uzdahnula je. »Sluga će se pojaviti
metni. Kladim se da ih je za vreme tvog
čim vozač zađe za ugao. Ukoliko već nije tu.
boravka u bakinoj kući bilo najmanje dvo‐
Svejedno. Slušaj me sada: ljudi koji se na‐
jica. Vidiš onog usamljenog skijaša? Ne skija
laze u našoj kabini otići će
čim im pokažete
se iz razonode. Zato moramo da prona‐
karte — s tim što ću ići samo ja i reći
đemo način da ih skinemo s vrata dok ti
jednom od posetilaca da ostane. Platiću
budeš sa savetnikom Garšom. Ne brini,
mu. Nadajmo se da je to muškarac jer će
smisliću već nešto.«
sluga dotrčati do kabine čim sazna broj. Ti
Torbija je beskrajno interesovala velika
produži. Kad sluga bude našao našu kabinu,
prestonica ali još više postizanje cilja. Leda
videće me u društvu muškarca. Neće moći
ga nije požurivala. »Najpre da pogledamo
da mu razazna lice, u kabini je mračno, ali
grad. Obavezno.«
će biti siguran da sam to ja, zbog ove
Kuća, njegovo vlasništvo, sa dvadeset so‐
posebne, svetlucave odeće koju nosim...
ba od kojih su svega dve bile prostrane,
Biće zadovolian. Ti izađi na bilo koji izlaz
beše spremna kao da je neko dan ranije
osim kroz glavno predvorje, tamo će se
izašao iz nje. Prepoznao je dvojicu slugu. Bili
verovatno nalaziti vozač. Pokušaj da se
su iz Rudbeka. Napolju su čekala kola, sa
vratiš u prvo predvorje nekoliko minuta pre
vozačem u livreji iz Rudbeka. Vozili su se po
nego što im naredim da doteraju kola. Ako
gradu i uživali na polu‐tropskom zimskom
budeš kasnio, uzmi taksi i idi pravo kući.
suncu. Leda mu je pokazala planetarne am‐
Požaliću se naglas da ti se predstava nije
basade i konzulate. Kada su došli do
dopala i da si otišao kući.«
beskrajnog luka iza koga se nalazio glavni
»Neće li prijaviti da su mi izgubili trag?«
štab Hegemonijske Garde, Torbi reče vo‐
»Neće smeti. Bojaće se da ne budu ot‐
začu da uspori a ovaj nervozno protrlja
pušteni zbog nemara. A sad kreni. Vidimo
bradu. Leda mu šapnu: »Pogledaj dobro.
se!«
Zgrada naspram glavnog ulaza je mesto gde
Torbi je izašao na sporedni izlaz, potom se
115
izgubio u sledećoj ulici, pitao policajca i
»Znao sam taj deo priče, novinari su je
napokon došao do zgrade. Tabla na ulazu
mrcvarili do kraja. Ali, svi se mi nalazimo u
pokazivala je da je Garš imao kancelarije na
okolnostima koje ne možemo da kontro‐
trideset četvrtom spratu; nekoliko minuta
lišemo. Radi se o tome da čovek nikada ne
kasnije suočio se sa sekretaricom čije su
završava svoj posao. Čak ni kada je sasvim
usne neprestano izgovarale »ne«. Devojka
njegov.«
mu je odmah saopštila da Savetnik ne
»Ovo nije moj.« odgovorio je Torbi
prima stranke bez prethodnog zakazivanja.
tvrdoglavo.
Torbi pogleda čekaonicu. Bila je prepuna.
»Ne lupetaj. Prvo, moramo tvoje roditelje
»Molim vas, recite gospodinu Garšu da
oglasiti mrtvim. Drugo, zahtevamo njihov
Rudbek od Rudbeka želi da ga vidi.«
testament. Ako odbiju, tražićemo sudsko
Sekretarica ga narogušeno pogleda i go‐
izvršenje... Možda će proći neko vreme dok
tovo protiv volje ode u jednu od prostorija
se imovina ne sredi i ti osposobiš. Sud bi
u koje se ulazilo iz čekaonice. Za nekoliko
mogao odrediti tebe za izvršioca, ili kako
trenutaka vrati se i reče tihim glasom:
već testament kaže. Takođe, sud može da
»Savetnik može da izdvoji za vas pet mi‐
odredi i nekog drugog. To, svakako, neće
nuta. Ovuda molim.«
biti ona dvojica, ako je tačno sve što kažeš.
Privatni kabinet Džejmsa Garša snažno je
Čak se ni jedan od Braderovih plaćenih
odudarao od spoljnog izgleda zgrade i čeka‐
sudija neće usuditi na tako nešto; to bi bilo
onice; on lično izgledao je kao neras‐
suviše divlje i mogao bi biti opozvan.«
premljen krevet. Nosio je pantalone bez
»Ali, šta mogu ja da učinim ako oni ne
naramenica i kaiša dok mu se stomak
započnu sa akcijom proglašenja mojih rodi‐
prelivao preko ploče pisaćeg stola. Bio je
telja mrtvim?«
neobrijan. Nije čak ni ustao.
»Ko ti je rekao da treba čekati na njih? Ti
»Rudbek?«
si zainteresovana stranka; oni te čak ne
»Da, gospodine. Gospodin Džejms Garš?«
smeju kvalifikovati ni kao amicus curiae.
»Taj. Identifikacija? Izgleda mi da sam
Koliko se sećam, oni su se nominalno kva‐
video vaše lice u novinama ali ne mogu da
lifikovali kao podjednaki ortaci... Ti si za‐
se setim.«
interesovana strana broj jedan i ti
Torbi pruži svoju legitimaciju. Garš je
započinješ sa akcijom. Imaš li drugih
pogleda i odmah je vrati Torbiju. »Sedi. Šta
rođaka? Iz prvog kolena, možda?«
mogu da učinim za tebe?«
»Ne iz prvog kolena. Postoje Bredlijevi,
»Potreban mi je savet... i pomoć.«
moji baba i deda.«
»To i prodajem. Ali, Brader ima advokata
»Nisam ni znao da su još živi. Hoće li se
na tone. Šta mogu ja da učinim?«
oni boriti protiv tebe?«
»Uh... smem li da govorim?«
Torbi zausti da kaže ne ali se predomisli.
»Samo navali. Nisam ja mačji kašalj da me
»Ne znam.«
špijuniraju kako stignu.«
»Videćemo kad dođe taj trenutak.«
»To je duga priča.«
»Kad počinjemo?«
»Onda je skrati. Govori. Slušam.«
»Imaš para? Ili su ti i to uskratili? Ja sam
»Hoćete li da me zastupate?«
skup. Obično naplaćujem i svako uzimanje
»Govori — slušam.«, ponovi Garš.
vazduha u prisustvu stranke.«
»Možda ću zaspati. Ne osećam se danas baš
»Pa, imam megadolar. I još nekoliko
najbolje. Ustvari, nikad se ne osećam baš
hiljada... Oko osam.«
najbolje.«
»Hm... Nisam rekao da ću preuzeti ovaj
»U redu.« Torbi započe priču... Garš je
slučaj. Je li ti se dogodilo da ti je život bio u
slušao zatvorenih očiju, sa sklopljenim ša‐
opasnosti?«
kama na trbuhu.
»Ne, nije.«
»To je sve«, završio je Torbi, »osim što se
»Sine, ljudi za novac čine svakakve stvari
bojim da nastavim pa se kolebam oko pov‐
ali se još drastičnije stvari čine zbog gos‐
ratka u Gardu.«
podarenja nad novcem. Svako ko sedi u
Marš je po prvi put pokazao zanimanje.
blizini milijarde kredita u opasnosti je. To ti
»Rudbek od Rudbeka? U Gardi? Ne budi
je kao da u kući držiš zmiju otrovnicu. Da
lud, sinko.«
sam na tvom mestu, i da počinjem da se
»Ali, ja nisam istinski Rudbek od Rudbeka.
osećam bolesnim, zvao bih ličnog doktora.
Ja sam regrutovani gardista
koji je upao u
Bio bih obazriv dok prolazim kroz vrata i
okolnosti van svoje kontrole.«
dok stojim kraj otvorenog prozora.« Garš se
116
zamisli. »Sada Rudbek nije najbolje mesto
vrata i ostavi ga pred jednim čovekom,
za tebe. Činjenica je takođe da ne bi trebalo
takođe u civilu. Čovek ustade od stola i
da budeš ni ovde. Jesi li član Diplomatskog
reče; »Rudbek od Rudbeka. Ja sam Ving
kluba?«
Maršal »Kovač«.«
»Nisam, gospodine.«
»Torbi Beslim, gospodine, molim vas. Ne
»Jesi od sada. Ljudi će biti iznenađeni što
Rudbek.«
nisi. Ja sam tamo često, oko šest. Uzmi
»Imena nisu važna ali identiteti jesu. Moje
sobu, privatnu, naravno. Broj dvadeset—
nije »Kovač« ali to jesam. Pretpostavljam
jedanaest.«
da imate nešto za identifikaciju?«
»Dvadeset—jedanaest?«
Torbi prosledi svoju legitimaciju. »Ve‐
»Još uvek nisam kazao da preuzimam
rovatno imate moje otiske prstiju.«
slučaj. Imaš li pojma što bih morao da
»Biće ovde za trenutak. Ne smeta da ih
radim ako bih izgubio slučaj?«
uzmemo ponovo?«
»Ne, gospodine.«
Dok je Torbi ostavljao otiske prstiju, na
»Koje si ono mesto pomenuo? Džubul‐
Maršalov sto stigoše otisci iz arhive. On
pur? Morao bih tamo da se sklonim. Ali,
stavi oba kartona u uporedivač i sačeka dok
uvek sam spreman za borbu. Rudbek, a?
se ne pojavi zeleno svetio. Potom reče:
Brader. Pomenuo si megadolar?
»Sve je u redu, Torbi... Rudbek... Šta mogu
Torbi izvadi knjižicu sa čekovima i pritisnu
da učinim za tebe?«
palcem na senzitivno polje. »Nećemo ga još
»Možda ja mogu nešto za vas.«
unovčiti. Oni će to odmah primetiti. Samo,
»Je li?«
koštace te mnogo više. Doviđenja. Vidimo
»Došao sam ovde iz dva razloga. Prvi je
se... recimo za par dana, u redu?«
što mislim da mogu nešto da dodam pos‐
Torbi izađe. Nikada ranije nije video sličnu
lednjem izveštaju pukovnika Beslima. Znate
osobu — milostivog mudraca koji je bio
na koga mislim?«
tako željan običnog života.
»Poznavao sam ga i veoma cenio.
Kad je izašao iz Garšove zgrade, ugledao
Nastavi.«
je ulaz u Glavni štab Garde. Lagano krete u
»Drugi razlog je — voleo bih da se vratim
suprotnom pravcu ali se još jednom osvrnu.
u Gardu i nastavim sa poslom u X‐korpusu.«
