by MoZarD
Bredli Rudbek i Marta Bredli Rudbek neo‐
U San Francisku su se Torbi i Leda po‐
pozivo imaju smatrati mrtvim, našavši smrt
svađali u prisustvu tetka Lize; Leda je želela
u zajedničkoj nesreći. Neka njihove duše
da pođe u Nicu, a Torbi je navaljivao da vidi
počivaju u miru. Neka bude tako zabe‐
Australiju. Ljutito je rekao: »Zadrži letilicu i
leženo. Ako čuvari testamenta isti imaju
pusti me, ići ću sam«. Izleteo je i kupio
kod sebe, u ovoj sudnici, neka istupe.«
kartu za Veliki Sidnej.
Nije ni bilo istrage u pogledu Torbijevog
Bila je to, razume se, lažna svađa.
nasledstva; potpisao je priznanicu o prije‐
Leda mu je krišom ostavila dve stotine
mu dokumenata u sudijinom kabinetu, bez
hiljada kredita u gotovini.
prisustva Bradera i ujka Džeka. Kada su
Fotografi i reporteri u Rudbek Sitiju nisu
napustili kabinet, Garš duboko uze vazduh i
mu dali mira; mesto je bilo krcato. O
reče: »Ne mogu da poverujem da smo
suđenju se, dabome, već uveliko znalo.
pobedili. Ali, to je samo prva runda. Sad
Uspeo je da se bez većih problema
počinje skuplji deo.«
probije u sud i tačno u devet i pedeset i
U tom času pridoše im telohranitelji iz
120
Rudbeka i svojim telima načiniše prolaz
su se brzo crple, a zakonski, s obzirom da je
kroz ushićenu gomilu.
njegov identitet još više bio pod sumnjom,
Garš nije preterao. Brader i Vimsbi su i
nije mogao ništa da dobije od prihoda kor‐
dalje vodili Rudbek & Asocijaciju, nastav‐
poracije. Brader i Vimsbi su lukavo za‐
ljajući da se bore. Torbi uopšte nije video
državali odliv novca u Torbijev džep.
ovlašćenja svojih roditelja — njega je sada
Međutim, posle izvesnog vremena iščeki‐
zanimalo jedino da vidi razliku između
vanja, trećestepeni sud je Torbiju dodelio
dokumenata koje je pripremio Brader i onih
pravo na bira akcije svojih roditelja sve dok
koji su trebalo da budu autentični.
se ne sredi postupak prenošenja imovine na
Međutim, kada ih je sud po drugi put
njegovo ime.
okupio, zahtevajući nastavak procesa, Bra‐
Torbi je sazvao sastanak sa svim deo‐
der je izjavio da su autentični dokumenti
ničarima. Želeo je da udovolji njegovom
uništeni u rutinskom čišćenju arhiva od
zahtevu za izbor službenika i predseda‐
dokumenata kojima je istekla važnost. Do‐
vajućeg.
bio je deset dana zbog nepoštovanja suda.
Sastanak se održao u auditorijumu uprav‐
Brader i Vimsbi i nadalje su radili kao
ne zgrade korporacije Rudbek; većina deo‐
službenici korporacije, sa većinom izvršnih
ničara sa Tere pojavila se lično, tek je
direktora iza sebe. Torbiju čak nije bilo
nekolicina poslala pismena ovlašćenja. U
dopušteno
da
se
pojavi
u
zgradi
poslednji čas se pojavila i Leda. »Zdravo
korporacije, još manje u njegovoj staroj
svima!« doviknula je glasno a potom se
kancelariji. Međutim, Vimsbi se više nikada
okrenula svom očuhu: »Nisam mogla da
nije pojavio na imanju Rudbek; sva njegova
propustim ovu zabavu. Nije još počelo, zar
lična imovina poslata mu je poštom. Torbi
ne?«
je preselio Garša u ujakov stan. Starac je
Jedva da je bacila pogled na Torbija, mada
često ostajao tamo da prenoći; bili su
se on nalazio na podijumu, zajedno sa ne‐
veoma uposleni.
koliko službenika. To ga je povređivalo; nije
Pokazalo se da je u suštini testament bio
je video od dana rastanka u San Francisku.
jednostavan, Torbi je bio jedini upravnik,
Znao je da se sada nalazi u Rudbek Sitiju i
kroz nasledstvo. Postojalo je, naravno, i
ponekad izlazi u grad ali, Garš ga je
nekoliko manje važnih rođaka koji su mogli
obeshrabrio, savetujući mu da izbegne
nešto da dobiju. Međutim, Brader i Vimsbi
susret sa njom. »Muškarac ne treba da se
nisu mirovali; pokrenuli su protivpostupak,
viđa sa ženom koja ne želi da se vidi sa
zbog nepreciznih formulacija kao što su
njim.«
»zakonska smrt« i »zajednička nesreća«;
Setio se da joj mora vratiti pozajmicu —
takođe su postavili i pitanje Torbijevog
sa kamatom — što je moguće pre.
identiteta. Međutim, njihovi potpisi nisu
Najpre je govorio Vimsbi. Obavestio je
stajali iza ovih protivtužbi; uvek su to bila
prisutne da je skup ovlašćen da bira i
imena nekih daljih rođaka ili deoničara —
postavlja službenike. »Molim da sekretar
što je nateralo Torbija da pomisli kako je
započne nominacije za predsedavajućeg!«
ujka Džek mnoge ljude držao u šaci.
Beng! Na licu mu se ukazao trijumfalni
Baba i deda Bredli izjavili su da ga smat‐
osmeh.
raju nekompetentnim, na šta se nadovezala
Osmeh je zabrinuo Torbija. On je kon‐
i beleška o medicinskom pregledu, učinje‐
trolisao svoje akcije, kao i akcije svojih
nom od strane doktora Krišnamurtija (tamo
roditelja, što je bilo nešto ispod 45 odsto
je stajalo da je Torbi »potencijalno emo‐
akcija sa pravom glasa. Na osnovu nekih
tivno nestabilan i da ne bi mogao da
ranijih izveštaja zaključio je da Vimsbi,
odgovara za svoje postupke pod stresom«);
zajedno sa ostalim neposrednim akciona‐
Garš je organizovao javni pregled; kao
rima, poseduje 31 odsto. Bilo je neophodno
stručnjak pojavio se lični doktor Generalnog
da pronađe još 6 procenata za sebe.
sekretara Hegemonijske skupštine. Utvrđe‐
Računao je na odjek imena »Rudbek od
no je da je Torbi u potpunosti zdrav. Na to
Rudbeka« ali, u to nije mogao biti siguran,
je odmah usledio odgovor iz zajedničke
iako je Vimsbiju trebalo mnogo više
kancelarije deoničara: da je Torbi profe‐
dodatnih glasova.
sionalno nesposoban za vođenje poslova
Torbi je ustao i kandidovao sebe. »Tor
Rudbek & Asocijacije.
Rudbek od Rudbeka«.
Da, doista je bilo skupo biti bogat. Svi ovi
Nizali su se krugovi glasanja, prvi, drugi,
manevri dosta su ga koštali. Rezerve novca
treći... u beskraj, sve dok, naposletku, nije
121
bio nominovan i Vimsbi. Drugih nominacija
joj rekao. Divna je to devojka, Torbi.«
nije ni bilo.
Pet minuta kasnije, Torbiju uručiše doku‐
»Molim sekretara da prebroji glasove.«,
ment da je legalno izabran za predse‐
zagrmeo
je Vimsbi.
davajućeg korporacije. »Sada ćemo birati
»Prebrojavajući vaše glasove, uzimajući u
ostatak ekipe.« naglasio je, zauzevši mesto
obzir i pismena ovlašćenja odsutnih deoni‐
za stolom na podijumu. Aklamacijom beše
čara, utvrđujem da su za predsedavajućeg
usvojeno da se za jednog od članova
kandidovani Tor Rudbek od Rudbeka i Džek
poslovodnog odbora primi Leda.
Vimsbi.«
Ona skoči sa stolice. »Ne, ne, to nije za
Prebrojavanje glasova je potrajalo. Do
mene!«
poslednjeg časa beše uspostavljena ravno‐
»Na žalost, ako ste već u prethodnom
teža između dva protivnika. Sudija Brader je
postupku naglasili svoj autoritet i odgo‐
svojim velikim brojem glasova doprineo da
vornost, sada morate prihvatiti i ovo.«
Vimsbi pređe u vodstvo.
Ona otvori usta od čuđenja i ponovo
»Gotovo je«, uzdahnuo je Torbi. »Izgu‐
sede.
biću«.
Dok je generalni sekretar objavljivao
»Posle kiše dolazi sunce«, umirio ga je
imena svih izabranih, Torbi se okrete Vi‐
Garš.
msbiju. »Vi ste Generalni direktor, zar ne?«
Konačno je sve bilo gotovo. Sekretar je
»Da.«
svečano ustao i svečanim glasom objavio:
»Otpušteni ste. Nemojte da se kojim slu‐
»Naš predsedavajući je... Džek Vimsbi.«
čajem vratite u kancelariju; uzmite šešir i
»Ne!« prolomi se jedan glas sa strane. »I
doviđenja.«
ja sam tu!«
Brader skoči sa stolice.
Leda je lagano prilazila zapisničkom stolu.
»Vi takode. Nadzornice straže, izbacite ih
»Prvi put prisustvujem skupu i imam pravo
iz zgrade.«
da biram.«
»Glasanje je završeno!«, rekao je sekretar
DVADESET TREĆA GLAVA
zbunjeno.
»Nije, pošto nisam ja glasala.«, odgovorila
Pogledao je utučeno u visoku hrpu
je Leda ljutito.
hartije; svaka je bila obeležena etiketom
»Naravno da ima prava da glasa, premda
»Hitno«. Uzeo je jedan list i počeo da čita a
to neće uticati na konačan izbor. Ledo,
onda ga ljutito spustio na sto i rekao.
izjasni se!«, doviknuo je Vimsbi ozareno.
»Dolores, okreni kontrole mog ekrana. A
»Svojih hiljadu osamsto osamdeset gla‐
onda pođi kući.«
sova na osnovu akcija dajem Toru, Rudbeku
»Mogu li da ostanem, gospodine?«
od Rudbeka!«
»Rekao sam da ideš kući. Kako ćeš naći
Vimsbi preblede. »Ledo! Ledo, pa ti si
muža sa podočnjacima, a?«
Vimsbi!«
»Da, gospodine.« Pritisnula je nekoliko
»Moje zakonsko prezime je Rudbek«,
tastera. »Laku noć, gospodine.«
reče tiho Leda.
»Laku noć.«
Brader je zapenušao od besa. »Nije
Dobra devojka. Verna. Barem je tako
legalno! Glasanje je već bilo okončano!«
mislio. Nije se usuđivao da zaposli drugu;
»Glupost!«, dobacila je Leda, uopšte ne
administracija je morala da održi kon‐
gledajući Bradera. »Samo sam iskoristila
tinuitet. Signalizirao je broj. Glas bez lica je
svoje pravo da glasam. A i da nisam,
saopštio: »Šifra sedam.«
prethodno sam deponovala ovlašćenje u
»Veza sa Prometejom«, odgovorio je
prijemnoj kancelariji ove zgrade a na tom
»Torbi i devet jesu šesnaest«.
ovlašćenju stoje moji glasovi. Pošto sam to
»Šifra postavljena.«
učinila prethodno, moji glasovi su legalni,
»U redu.«
zar ne, sudijo?« Ako mi ne verujete,
Na ekranu se pojavi lice Vinga Maršala.
pošaljite nekog dole.« Potom se okrete i
»Ćao, Tore.«
nasmeši se Torbiju.
»Džejk, ovog meseca moram da odložim
Torbi pokuša da joj uzvrati osmehom i
konferenciju. Teško mi pada ali treba da
besno se obrecnu na Garša. »Ti si znao, zar
vidim moj sto.«
ne? Zašto mi nisi rekao?«
»Niko i ne očekuje da sve svoje vreme
»Vimsbi je zaista mogao da pobedi. Ona
posvetiš stvarima korpusa.«
ga je držala u slatkoj neizvesnosti, kako sam
»Upravo sam to i planirao da uradim, da
122
raščistim ovo gnezdo, stavim u pogon
bilo potrebno?«
dobre ljude, zgrabim šešir i regrutujem se
»Tore, nepotrebno brineš. Čak i ako se ne
za korpus! Ali, to nije tako prosto!«
pojaviš sa superoružjem — a šanse ti nisu
»Tore, nijedan savesni oficir ne dopušta
najbolje — isplatiće ti se sva istraživanja.
sebi da napušta brod dok mu je posada
Tvoji akcionari neće izgubiti.«
neiskusna. Obojica znamo da ima mnogo
»Ne brinem ja nepotrebno! Dobio sam
svetala koje žmirkaju crveno.«
ovaj posao sa pregršt glasova, već sutra bi
»Pa... tako je... imate koji minut
vanredni skup akcionara mogao da me
vremena?«
sruši. Naravno da se istraživanje isplati, ali
»Naravski.«, složi se »Kovač«.
ne naročito brzo. Možeš računati na to da
»Mislim da sam našao dečka koji će loviti
svaki kredit koji potrošim imaju u vidu ljudi
dikobraze. Sećaš se?«
koji bi voleli da me vide na kolenima,
»Niko ne jede dikobraze.«
poraženog. Zato mi je potrebno razumno
»Tačno. Premda sam ja morao najpre da
opravdanje.«
potražim sliku jednog da bih razumeo šta
»A šta je sa ugovorom za istraživanja?«
hoćeš da kažeš. Trgovačkim žargonom
»Sa pot‐pukovnikom koji bulji u moj
rečeno, najbolji način da prekineš sa pos‐
dečački vrat i suflira mi šta da radim? Želim
lom jeste da ga učiniš beskorisnim. Oti‐
da mu damo odrešene ruke.«
manje robova je posao a način da se to
»Hm... da. Pretpostavimo da ti nabavim
uništi jeste stavljanje u crveni sektor. To će
dozvolu. Napravićemo što je moguće veću
učiniti bodlje dikobraza.«
cifru. Moraću da se vidim sa Glavnim. Ovog
»Kad bi samo imali bodlje«, složi se šef X‐
časa je na Luni i ne mogu da ga nateram da
korpusa. »Imaš li kakvu ideju za oružje?«
padne. Moraću da pričekam nekoliko
»Ja? Pa, šta mislite, ko sam ja. Genije? Ali,
dana.«
ipak sam pronašao jedno. Zove se Džoel de
»Neću da čekam. Pretpostaviću da ćeš
la Kroa. On bi trebalo da bude naš najjači
moći da središ. Džejk, učiniću da stvari
adut. Proćaskao sam sa njim o stvarima
krenu i onda napustiti ovaj mizerni posao.
koje sam kao kontrolor paljbe koristio na
Ako ne želiš da me imaš u trupi, još uvek
&nbs
p; Sisuu. Ima briljantne ideje. Kasnije mi je
mogu da služim kao ordonans.«
rekao: Tore, smešno je zaustaviti brod
»Naiđi večeras. Regrutovaću te. A onda ću
malim budalastim parališućim zrakom kad
ti narediti da odeš na specijalnu dužnost —
on ima dovoljno snage u svojoj utrobi da
i to tačno tu gde se sad nalaziš.«
proždere omanju zvezdu.«
Torbiju se opustiše vilice. »Džejk! Ti mi to
»Vrlo malu zvezdu. No, slažem se.«
ne bi priredio!«
»U redu. Poslao sam ga u naše Haver‐
»Bih, ukoliko si još dovoljno lud da ne
majer laboratorije u Torontu. Čim ga naši
slušaš moja naređenja, Rudbek!«
momci spreme, dajem mu pun kamion
»Ali...« Torbi zaćuta. Nije imalo svrhe
novaca i odrešene ruke. Napuniću mu uši
prepirati se. Bilo je mnogo posla.
svim činjenicama o napadačkoj taktici i
»Još nešto?« upita »Kovač?«
tome slično — možda preko trans‐traka, ko
»Ništa, čini mi se.«
zna, nemam baš previše vremena za
»Sutra ću najpre morati da proverim
njega.«
Džoela de la Kroa. Vidimo se.«
»Biće mu potreban čitav tim. To nije
Torbi ugasi ekran, osetiše se utučenijim
kućna radionica.«
nego ikad. Problem nije bio u tome što je
»Znam. Poslaću ti imena čim ih dobijem.
trošio tuđ novac za projekat koji je imao
Projekat Porkupina će imati i ljude i novac.
malo šansi na uspeh, osećao je teret
Samo, Džejk, koliko ovih uređaja mogu da
poslova koji su ga preplavljivali, složeniji
prodam Gardi?«
nego što je verovao. Potom pritisnu taster
»Šta?«
koji ga je vodio na imanje Rudbek. Na
»Treba da nastavim s poslom. Dopustiću
ekranu se pojavila Leda. »Ponovo ću kasniti.
da Projekat Porkupina troši dolare kao vodu
Izvini.«
— ali, ipak moram da ga opravdam pred
»Spremam fantastičnu večeru.«
direktorima i gazdama na berzi. Mogao bih
»Ješću ovde. Možda ću i spavati ovde.«
da prodam nekoliko stotina uređaja Slo‐
Ona uzdahnu. »Ako uopšte i budeš
bodnim trgovcima... iako je najvažnije da
spavao. Pazi, dragi moj glupane, budi u
ukažem na potencijalno veliko tržište, ne
krevetu u ponoć i ne diži se pre šest.
bih li opravdao troškove. Koliko bi Gardi
Obećavaš?«
123
»U redu. Ako bude moguće.«
on — on je imao i mnogo korpi, i mnogo
