by MoZarD
svežanj novčanica i pokaza ih Torbiju. »Stavi
zida; Torbi je odmah uočio da se sa druge
to u svoj džep. Dao bih ti i više ali je ovo sve
strane zida prostire svemirska luka. »Gde
što sam mogao da izvučem a da ne
smo?«
privučem pažnju tvoje Majke. Možda ću ti
»To je vojni poligon. Moram da nađem
pre odletanja poslati još nešto«.
jednog čoveka a baš je danas pravo vreme
Torbi je držao novčanice ne gledajući ih
za to«. Otišli su do kapije, gde Krosa
— iako je u rukama imao više novca nego
zastade i osvrnu se. Bili su sami.
što je ikad dotaknuo. »Oče... hoćeš da kažeš
»Torbi...«
da sam ja već napustio Sisu?«
»Da, Oče?«
Krosa se okrete. »Tako je bolje, sine,
»Sećaš li se poruke koju si mi preneo od
Opraštanja nisu prijatna. Prijatna je samo
Beslima?«
uspomena. Osim toga, moralo je biti tako«.
»Molim?«
Torbi slegnu ramenima. »Da, gospo‐
»Možeš li da je ponoviš?«
dine«.
»Uh, Oče, ne znam... Davno je to bilo«.
»Pođimo«.
»Pokušaj. Počinje ovako: Kapetanu
Hodali su brzo, bez reči. Pred samom
Fjalaru Krosi, gospodaru Zvezdanog Broda
kapijom Torbi zastade i promuca: »Oče, ne
Sisu, od Beslima Bogalja, pozd vljam
ra
te,
želim da idem«.
stari moj prijatelju«.
Krosa ga pogleda bezizražajno. »Ne
»...pozdravljam te, stari moj prijatelju«,
moraš«.
nastavi Torbi, »pozdravljam tvoju porodicu,
»Mislio sam da si rekao da moram«.
klan i... da, sećam se«.
»Ne. Moja obaveza je da te isporučim i
I odmah nastavi, progutavši knedlu u
ostvarim poruku koju mi je poslao Beslim.
grlu.
Ali, moja dužnost tu prestaje, dug je plaćen.
119
Ne želim da ti naređujem da napustiš Poro‐
susednu kancelariju I odmah se vratio.
dicu. Sve je to Beslimova ideja... smišljena,
»Zapovednik može da odvoji za vas pet
siguran sam, sa najboljim namerama za
minuta«.
tvoje dobro. Da li si ti obavezan da ostvariš
U drugoj kancelariji jedan postariji
njegove želje ili ne — to je stvar koja se tiče
čovek sedeo je nad hrpom papira na stolu;
tebe i Beslima. Ne mogu da odlučujem u
pošto je skinuo bluzu, nisu mogli da mu
tvoje ime. Tvoji dugovi prema Beslimu
vide čin.
no
Laga
je ustao, pružio ruku i
potpuno su odvojeni od onih koji se tiču
rekao: »Kapetan Krosa? Slobodni trgovac...
Naroda«.
Sisu, zar ne? Ja sam pukovnik Brizbi,
Krosa sačeka trenutak. Torbi je nemo
zapovednik broda«.
stajao, trudeći se da sve dobro promisli. Šta
»Drago mi je što smo se upoznali«.
je Poup očekivao od njega? Šta mu je rekao
»Meni takođe. Kako poslovi?« Pogledao
da uradi? » Mogu li se osloniti na tebe?
je Torbija. »Jedan od vaših oficira?«
Nećeš zabušavati i zaboraviti?« Da, da, ali
»Da i ne...«
šta, Poupe? » Ne odbijaj nijednu ponudu...
»Molim?«
nego prenesi poruku i onda učini šta ti taj
»Pukovniče, mogu li znati u kojoj ste
čovek predloži«. Da, Poupe, ali ovaj čovek
klasi
i
završil Akademiju?«
neće da mi kaže!
»U osmoj, zašto pitate?«
»Nemamo mnogo vremena«, reče Krosa
»Reći ću vam: ovaj momak je Torbi Bes‐
užurbano. »Moram da se vratim. Znaj, sine,
lim, usvojeni sin Pukovnika Ričarda Beslima.
bez obzira šta odlučiš, to je konačna odluka.
Pukovnik je zahtevao da ga predam vama«.
Ako danas ne napustiš Sisu, druga šansa ti
se neće ukazati. U to sam siguran«.
PETNAESTA GLAVA
» Ovo je poslednja stvar, sine, koju želim
»Šta?«
od tebe... Mogu li da se oslonim na tebe? «
»To ime vam znači nešto?«
— govorio je Poup u njegovoj glavi...
»Naravno da mi znači!« On pogleda
uzdahnuo je.
Torbija,
»Pretpostavljam da bih morao, oče«.
Nema sličnosti.«
»I ja mislim tako. Požurimo onda«.
»Rekao sam da je usvojen. Pukovnik ga
Međutim oficir na kapiji nije se mnogo
je usvojio na Džubulu.«
žurio, pogotovo kada je kapetan Krosa
Pukovnik Brizbi zatvori vrata a potom se
odbio da kaže zapovedniku straže o kakvim
obrati Krosi. »Pukovnik Beslim je mrtav
se to »hitnim i zvaničnim« poslovima radi.
Zapravo, nestao je, pretpostavlja se da je
Međutim, stvar se brzo uredila te ih jedan
mrtav. Nije ga bilo dve godine i ... «
naoružani fraki sprovede do dizalice
»Znam. Dečak je bio kod mene. Mogu
krstarice. Našli su se pred vratima na kome
da vam izvestim o nekim detaljima pukov‐
je pisalo Sekr tarijat
e
broda — uđi bez kuca‐
nikove smrti, ukoliko vam nisu poznati.«
nja! .
»Bili ste jedan od njegovih kurira?«
Sekretar broda bio je ljubazni i uredni
»Da.«
mladi čovek sa oznakama poručnika. »Žao
»Možete li da kažete to?«
mi je, Kapetane, ali meni ćete morati da
»X tri sedam devet kroz FT.«
kažete o čemu se radi...
liko
uko
želite da
»To se može proveriti. Pretpostavimo
vidite Zapovednika«.
ovog časa da je
sve u redu. A kako možete
Za to vreme Torbi je grozn č
i avo pre‐
da identifikujete Torbija Beslima?«
ispitivao svoju odluku. Nalazio se na ogrom‐
Torbi nije pratio razgovor. Zujalo mu je
nom brodu, mnogo većem od Sisua, činilo
u ušima, kao da je tragač bio podešen na
mu se da dolazi na sjajno mesto i da... nije
najviši napon, oči su mu se mutile, pro‐
pogrešio.
storija se širila i skupljala ... Nije računao s
Kapetan Krosa ćutke sede na najbližu
tim da ovaj oficir poznaje Poupa, što je
‐
sva
stolicu.
kako bilo dobro ... ali, šta sad da radi s
Zgodni mladić je dobovao prstima po
činjenicom da je Poup bio pukovnik? Ne,
stolu. »Izvinite me za trenutak«. Otišao je u
Poup je bio samo Beslim Bogalj, prosjak s
120
dozvolom, s blagoslovom... s blagoslovom...
»Moram da pođem. Možda ćeš uspeti
Pukovnik Brizbi se okrenu i kratko mu
da prisustvuješ Skupu ... jednog dana.«
naredi da sedne, što je on sa zadovoljstvom
»Potrudiću se, Oče.�
�
učinio. Potom je pukovnik pojačao rad
»A o
k ne ... pa, krv ostaje u čeliku, čelik
ventilatora. »U redu«, obratio se kapetan
ostaje u krvi. Ti si još uvek Sisu.«
Krosi, »ne znam kakvi mi propisi omogu‐
»Čelik ostaje u krvi.«
ćavaju da to učinim, od nas se traži da
»Tako je, sine. Budi dobar momak.«
pružimo pomoć X pripadnicima Korpusa, a
»Da ... tako je ... oh, Oče!«
ne bi se moglo reći da je ovo baš tako...
»Prestani! Nateraćeš i mene da... Slušaj,
Međutim, ne mogu da prenebregnem
ovog popodneva ću uzeti odgovore. Ne
pukovnika Beslima.«
smeš da se pokazuješ.«
»Pružate je ugroženom građaninu.«,
»Da, gospodine.«
sugerisao je Krosa.
»Majka te voli ... a i ja.«
»Molim? Ne vidim kako se to uopšte
Brizbi pokuca na otvorena vrata. »Vozilo
može reći za neku osobu koja je sa planete
čeka, Kapetan .«
e
pod Hegemonijom, mislim, da je ugrožena
»Dolazim, Kapetane.« Krosa poljubi Tor‐
... očito da niko nije ugrožen ... možda neko
bija u oba obraza i naglo se okrete pa Torbi
ima sitne problemčiće i to je sve. Ali,
uspe samo da mu vidi široka đ
le a koja se za
učiniću to.«
tili čas izgubiše u hodniku.
»Hvala vam, kapetane.« Krosa baci pog‐
Pukovnik Brizbi se vrati, sede i pogleda
led na sat. »Mogu li sada da odem?
Torbija. »Baš i ne znam šta da radim s
Zapravo, moram.«
tobom. Ali, nešto ćemo već
isliti.«
sm
pri‐
»Samo trenutak. Vi ga tako jednostavno
tisnu jedno dugme u zidu. »Neka se prip‐
ostavljate kod mene?«
remi pomoćni ležaj, Edi.« Zatim se Brizbi
»Bojim se da je baš tako.«
ponovo okrete Torbiju.
o
»Ukolik nisi cepi‐
Brizbi uzdah u.
n »Kako god kažete. Ali,
dlaka ... Vi Trgovci živite prilično luksuzno,
ostanite i vi na ručku. Želim da saznam
shvatam ja to .
.. «
nešto više o pukovniku Beslimu.«
»Gospodine ... «
»Žao mi je ali ne mogu. Doduše, možete
»Da?«
me naći na Skupu, ukoliko bude neophodno
»Beslim je bio pukovnik? U vašoj
... «
službi?«
»I hoću. Zar ni kafu?« Komandant broda
»Pa ... da ... jeste.«
posegnu za dugmetom.
Torbi je ćutke razmišljao nekoliko mi‐
»Kapetane«, reče Krosa s tugom u
nuta — stare uspomene su navirale i
očima, ponovo gledajući na sat, »moram
snažno ga uznemiravale ..«
smesta da pođem. Danas je Dan sećanja ...
»Imam poruku za vas... čini mi se...«,
a sahrana moje majke je za pedeset
rekao je oklevajući. »Od pukovnika Besli‐
minuta.«
ma?«
»Kako? Pa zašto niste rekli ranije? Po‐
»Da, gospodine. Potrebno je samo da
bogu, čoveče! Nećete stići!«
me dovedete u laki trans. Međutim, čini mi
»Bojim se zaista da neću, ali ... ovo sam
se da mogu da počnem.«
bi
Tor pažljivo
morao da učinim!«
izusti nekoliko šifarskih grupa. »Je li poruka
»Sve ćemo srediti.« Pukovnik zgrabi
za vas?«
kvaku »Edi! Vazduhoplov za Kapetana
Pukovnik Brizbi užurbano zatvori vrata i
Krosu. Najvećom mogućom brzinom! Spusti
reče ozbiljnim glasom; »Nikada nemoj da
ga gde ti bude rekao! Juriš!«
upotrebljavaš šifru ako nisi siguran da u
»Da, Kapetane!«
blizini nema nikoga i da je prostorija bez
Brizbi se vrati, začuđeno podiže obrve a
prislušnih uređaja.«
potom koraknu u drugu prostoriju. Krosa
»Žao mi je, gospodine.«
ostade nasamo sa Torbijem čije su se usne
»Pa nisi uradio nešto loše. Samo, u toj
krivile od pritajenog bola. »Sine.«
šifri sve je vruće. Nadam se da se za dve
»Da, oče.«
godine nije ohladilo.«
121
Potom ponovo pritisnu dugme inter‐
mnoštvo dobrih momaka nestaće dotle.«
fona. »Edi, otkaži onaj pomoćni ležaj. Po‐
»Opasno je to trgovačko momče. Jurca
zovi mi psihologa. Neka ga pronađu čak i
po Galaksiji sa svim tim spali‐pre‐nego‐što‐
ako je u zemlji propao.« Zabrinuto je pos‐
pročitaš materijalima u glavi i... Da ga
matrao Torbija. »I dalje ne znam šta ću sa
otrujemo?«
tobom. Trebalo bi da te čuvam na sigurnom
»Šta ti pada na pamet!«
mestu.«
»Možda Kriš može da iz njegove nežne
Torbi izgovori dugu poruku u prisustvu
sive materije izbriše podatke, bez pribega‐
pukovnika Brizbija, njegovog izvršnog ofi‐
vanja trans‐orbitalnom...«
cira Stenkija i brodskog psihologa, medi‐
»Pukovnik Beslim će izaći iz groba i
cinskog kapetana Isidora Krišnamurtija.
zadaviti svakoga ko pipne dečka, siguran
Seansa se odvijala lagano. Doktor Kriš nije
sam. Jesi li poznavao
Beslima, Stinki?«
baš često pribegavao hipnoterapiji, Torbi je
»Pratio sam jedan njegov kurs o psiho‐
bio toliko napet da je pružao otpor a izvršni
loškom oružju, na poslednjoj godini Akade‐
oficir je psovao uređaje za snimanje.
mije. Neposredno pre njegovog odlaska u
Međutim, psiholog je uspeo da sve dovede
X‐Korpus. Najbriljantniji duh koji sam ikada
u red — poruka je bila izgovorena do kraja.
upoznao — osim vašeg, Tatice, naravno,
»To je sve, čini mi se«, rekao je Krišnamurti
gospodine, mislim Šefe. ..«
umorno. »Ali, šta je to?«
»Ne trudi se. Nema sumnje da je bio
»Zaboravite sve što ste čuli, Doktore«,
briljantni učitelj... najbolji u svemu. Ali,
posavetovao ga je Brizbi. »Još bolje,
trebalo je da ga upoznaš pre nego što je
odsecite jezik.«
prešao na ograničenu dužnost. Imao sam
»Hvala, Šefe.«
privilegiju da služim pod njim. Sada, kad
Stenki dobaci. »Tatice, da prođemo još
imam vlastiti brod, često se pitam: Šta bi
jednom! Moram bolje da po
sim
de
ovu ludu
učinio Beslim? Bio je najbolji zapovednik
naučničku izmišljotinu. Akcenat mu je
broda uopšte. Bilo je to u vreme kada je
možda izopačen...«
kažnjen po drugi put i kada je otišao kod
»Besmislica.
Dečko
govori
čistim
maršala da zatraži da mu se ponovo dodeli
<
br /> teranskim.«
brod. Nije podnosio kancelarijski posao.«
»U redu, moje uši su takve... Bio sam
Stenki su n
m jičavo zavrte glavom. »Ni ja
izložen rđavim uticajima... predugo sam na
ne mogu da sedim za stolom i pišem
brodu.«
izveštaje koje niko ne č
«
ita.
»Ako je to«, reče Brizbi hladnokrvno,
»Ti nisi Beslim. Posao mu se nije dopa‐
»nipodaštavanje tečnog govora tvog zapo‐
dao iako uopšte nije bio težak.«
vednika, već ću se potruditi da pronađem
»Ja nisam heroj. Ja sam više zamaljski
odakle vetar duva. Stinkpote, je li istina da
tip. Tatice, jeste li bili s njim na spašavanju
vi
zapisujete sve što želite da zapamtite?«
Hanzee?«
»Jedino sa Aralešima.. gospodine...
»Zar misliš da bih u tom slučaju propus‐
nikad nešto lično...«
tio da nosim lentu? Ne bih, hvala bogu.
»Doktore?«
Tada sam bio premešten. Bio je to posao za
»Hm... subjekat je zamoren. Je li vam
ručni rad. Haos.«
ovo jedina prilika?«
»Možda
niste
hteli
da
budete
»Molim? A ne, biće s nama neko
dobrovoljac?«
vreme... dobro, probudite ga.«
»Stinki, čak i ti, tako debeo i lenj, bio bi
Za kratko vreme Torbija sprovedoše u
dobrovoljac da je Beslim to tražio.«
jednu kabinu; posle oporavka i nekoliko
»Nisam ja lenj... No, odgonetnite mi
litara kafe, Pukovnik i izvršni oficir dešif‐
ovo: šta je on zapravo uradio?«
rovaše hiljade reči poslednje poruke starog
»Starac je sledio propise samo ako bi se
Beslima Bogalja. »Možete da se opustite,
slagao s njima. Želeo je da sopstvenim ruka‐
Tatice. Ovaj materijal se neće ohladiti —
ma uništi robovsku pijacu — mrzeo je
barem pola veka, čini mi se.«
robovlasnike i trgovce robovima iz dna
Brizbi trezveno odgovori. »Da, da, a
duše. Vratio se kao heroj... a Odeljenje...
122
šta bi drugo nego da sačeka da izađe iz
Sumnjam da je moguće dobiti odobrenje,
bolnice i onda ga kazni! Tako su ga pozvali
čak i ako bismo bili u stanju da platimo na
na sud pod specijalnim okolnostima i
odgovarajući način.«
premestili ga na ograničenu dužnost. Počev
»Baš me briga za trošak. Daj da vidim.
od tada, kad god se pojave »specijalne
Koristi opšti troškovnik.«
