by MoZarD
malo brzih motora (ha!), malo mode
(evo!)... strpaj još i stripčiće (drži!), prs‐
kaće pištolje (?)... vrteške (dosta, bre!).
Sad iz te »klin čorbe« izvadite vampire
(baš su slatki) i gle! Nema promena. Zar
je i bilo ikakvih vampira? Pogledajmo
kakav ukus ima ovakav čorbuljak.
Scenografija je klasična. Jedno, slatko,
malo provincijsko mesto (Santa Klara)
izolovano od ostatka sveta, sa ogromnim
zabavnim parkom uvek prepunim ljudi
(mladih, prelepih, razigranih). U to mesto
stiže mlada (samohrana) razvedena maj‐
ka sa svoja dva sina (jedan je otprilike
njenog godišta) kod svog oca. Stariji sin je
98
KNJIGE
JOŠ DVA POLA
»Obećao sam ti da hoću«, reče on. »I
uvek ću ti se vraćati...«
Srećom, iako ima običaj, Pol se nije
»Pijančeva šetnja« — »Narodna
vratio ovom romanu da piše nastavak.
knjiga«, Beograd, 1987.
Umesto toga, izabrao je da završi (?!)
»Anali Hičija« — »Polaris«, Beograd,
serijal započet Kapijom. Mislim da nije
1987.
pogrešio, iako čisto sumnjam da će se Pol
tako lako odreći jednog jako zahvalnog
Pored Ursule Legvin, prošle godine sko‐
svemira.
ro da smo dobili izabrana dela još jednog
Dvadeset sedam godina nakon Pijanče‐
SF pisca. Nakon Rata trgovaca i Gema u
ve šetnje, Pol je već jako spretan pisac,
roku od mesec dana pojavila su se dva
sposoban da nekoliko paralelnih priča
romana Frederika Pola. Jedan od njih,
uzbudljivo vodi ka neočekivanom završe‐
Pijančeva šetnja, nastao je na početku
tku. Polu čak uspeva, iako ne u potpu‐
njegove karijere, davne 1960. godine, a
nosti, da dosta zanimljivo predstavi
drugi, Anali Hičija, četvrti deo ciklusa o
sadržaj prethodnih knjiga tako da čitalac
Robinetu Brodhedu, svež je da svežiji ne
kome u ruke padne ova knjiga ne oseti da
može biti.
je uskraćen za nešto što bi mu pomoglo u
Pijančeva šetnja je nastala dve godine
praćenju radnje.
nakon smrti Sirila Kornblata, pisca sa ko‐
Po meni, uspeh celog ovog ciklusa, pa i
jim je Frederik Pol saradivao od početka
ove knjige, leži u glavnom junaku, jednoj
svoje spisateljske karijere i uz čiju je po‐
antiherojskoj ličnosti koja pre liči na
moć svoje dosta zanimljive i specifične
nekog junaka filmova Vudi Alena, nego na
ideje uobličavao u dorađene celine od
glavnu ličnost jednog skoro klasičnog
kojih se izdvaja briljantna Reklamokratija.
svemirsko‐futurističkog SF ostvarenja.
Ostavši sam, Pol nastavlja da piše, me‐
Robinet Brodhed, sa svim svojim frus‐
đutim, u početku ne uspeva da postigne
tracijama i nedaćama daleko je stvarniji i
lakoću Kornblatovog stila i proizvodi ne‐
dopadljiviji od bilo kog junaka prisutnog u
koliko romana prilično nesigurnih u izra‐
takvim romanima.
zu, sa velikim manjkavostima u samoj
Pored toga, smeštajući svoje junake
konstrukciji romana. Kad se tome doda
posle smrti u memorije kompjutera, Pol
upravo katastrofalan prevod, situacija
je sebi ostavio širok prostor za najraz‐
nije nimalo blistava.
ličitije egzibicije egzistencijalističko‐meta‐
Pijančeva šetnja nam dočarava dosta
fizičke prirode koje se lepo nadopunjuju
neubedljiv svet budućnosti, naseljen sim‐
sa kosmogenetskim problemima koji čine
patičnim, ali krajnje šabloniziranim liko‐
osnovu knjige. Duhovitim dijalozima nas‐
vima koje Pol pomiče po stranicama ove
talim uvođenjem simpatičnog kompju‐
knjige, često menjajući tačku gledišta,
terskog programa Albert Ajnštajn, Pol
puštajući ih da nedovoljno motivisani
uspeva da suštinu tih problema dočara na
čine krupna dela od kojih zavisi sudbina
jedan prijemčiv i jednostavan (ali ne i
celog čovečanstva. Posredi je Polov
prost) način, pri tom ne gubeći ništa od
omiljeni motiv iz tog doba: grupa telepata
svojih zamisli. Iako se one ponekad čine
drži ljude u blaženom neznanju da i kod
prilično grandomanskim, ne može se
njih postoji telepatski potencijal, samo‐
poreći da sve ono što nam Pol prikazuje
ubijajući ih.
ne deluje ubedljivo.
Glavni junak, profesor matematike, ot‐
Na kraju ove četvrte knjige, zahvaljujući
kriva način da im se suprotstavi i uskoro
kome drugom nego Albertu Ajnštajnu,
dolazi do konačnog obračuna. Mislim da
konačno rešenje tajne univerzuma već
vam ništa neću uskratiti ako vam doča‐
počinje da se naslućuje, ali mi se čini da
ram sam kraj:
tu ima još dosta mesta za novi nastavak
»Znala sam da ćeš se vratiti«, prošapta
koga ću sa zanimanjem iščekivati.
ona ponovo.
Miodrag Milovanović
99
U ZNAKU MONOLITA
Monolit 4 ni u čemu nije odstupio od
prethodna tri broja: roman je od pisca
MONOLIT 4, Samostalno autorsko
koji je malo ili nimalo poznat najširoj ju‐
prevodilačko izdanje, Beograd, 1987.
goslovenskoj publici (»Peta glava Kerbe‐
ra« Džina Vulfa), novele sveže i uglavnom
Postoje dva datuma vrlo bitna za razvoj
dobre. O svakoj priči bi se ponešto moglo
modernog SF‐a u Jugoslaviji. Prvi je
reći, ipak ukazaćemo na neke najzna‐
godina 1976, koja je značajna po velikom
čajnije:
preokretu u SF izdavaštvu kod nas i,
»Odsustvo« Lusijusa Šeparda, novela
samim tim, početku formiranja SF svesti
koja je u prošloj godini, dakle, u godini
kod čitalaca. Mnogo toga se pojavilo
izlaska Monolita 4 dobila nagrade HUGO i
1976. Prisetimo se, te godine krenuo je
LOCUS... Reagovanje kakvo nije uobi‐
prvi specijalizovani SF časopis u Jugo‐
čajeno za domaće izdavačke prilike.
slaviji (Sirius), dobili smo prvi broj alma‐
»Odsustvo« nam predstavlja najboljeg od
naha Andromeda, vrlo značajnog po
nekolicine pisaca koji poslednjih godina
teorijskim radovima, dobili smo knjigu
pišu o temi rata u centralnoj Americi,
Naučna fantastika sa odabranim savre‐
temi
toliko
rasprostranjenoj
kod
menim teorijskim radovima, edicija Ken‐
Amerikanaca. Priča uspeva da nadgradi
taur krenula je u svoj drugi život i najavila
milje u kome se odigrava i postaje vrlo
seriju kapitalnih SF romana. Događaji sa
zanimljiva i priv
lačna i za čitaoce koji nisu
kraja sedamdesetih godina podigli su
baš opsednuti tom temom.
interesovanje prosečne čitalačke publike
»Veiranska potraga« od En Mekkafri
na visok nivo, ali tu ga ostavili. Ljudi su
predstavlja nam jedan više fantazijski vid
bili naviknuti na određeni krug pisaca i
SF‐a, vrlo zastupljen i popularan u Zapad‐
određeni pristup SF‐u i od strane ne‐
nom svetu, a kod nas gotovo potpuno
savesnih, nestručnih i nemarnih izdavača
zapostavljen. Vreme zmajeva dolazi i za
SF knjiga održavani u tom stanju.
jugoslovenske čitaoce, ova priča to jasno
Vreme zablude, srećom, nije trajalo
predskazuje.
dugo. Orvelova 1984. godina donela je
»Večera u Audogastu« Brusa Sterlinga,
strahoviti bum SF‐a kod nas, koji je udario
takođe vrlo mladog autora, briljantna
direktno na svest i navike prosečnog
pričica o relativnosti tačke gledišta i
jugoslovenskog čitaoca, rušeći s prestola
prolaznosti
vremena.
Pričica
koju
dotad neprikosnovene pisce‐bardove...
pročitate i ne zapazite ništa osobito, a
Među nekoliko tada pokrenutih SF edi‐
onda, nekoliko sati ili dana kasnije,
cija, daleko najznačajnije mesto pripada
spoznaja vam samo pljusne u lice. Mini
SF almanahu Monolit.
remek‐delo.
Monolit je banuo na naše tržište kao A‐
»OFF« Serža Brisoloa, koga pamtimo po
bomba i svojom snagom i svežinom ne
sjajnoj noveli »Putevi zaborava« iz
samo obezbedio mesto za sebe, već
Monolita 2, u pravom svetlu reprezentuje
trajno prokrčio put kroz žabokrečinu
francusku fantastiku: nadrealističku i
jugoslovenskog SF izdavaštva za sve
fantazmagoričnu.
slične pokušaje — edicijama »Znak
Iz Monolita 4 treba istaći i teorijski rad
sagite«, »Zoroaster«, a u novije vreme
Milorada Jankovića, profesora sa PMF‐a,
»Delta pres« i časopisu Alef ostaje samo
»Naučna fantastika i fantazija u nauci« u
da mirno šetkaju stazama koje na sve
kome se na precizan i originalan način
strane utire Monolit. Sada, kada je pred
ukazuje na osnovne razlike između SF
nama i četvrti broj ove ogromne
stvaralaštva i nauke.
knjižurine, sasvim je jasno da je Monolit
Najveći nedostatak Monolita 4 je način
mnogo više od najobimnije i najkva‐
njegove prodaje. Naime, ovaj broj kao i
litetnije serije SF antologija kod nas.
prethodni, mogao se nabaviti isključivo u
Monolit je pokret u jugoslovenskom SF
pretplati, tako da su mnogi potencijalni
izdavaštvu, pristup, etalon za sva buduća
kupci ostali bez mogućnosti da dođu do
izdanja, knjiga posle koje ništa više nije
knjige. Izdavač mora da shvati da prire‐
isto.
đujući ovako dobre i značajne knjige, ima
100
obavezu da ih učini dostupnim najširem
ČETIRI ROMANA
krugu čitateljstva, a ne samo da se og‐
raniči na pretplatu, koja jeste najjeftiniji
»DNEVNIKOVE« EDICIJE
ali ne i najpopularniji oblik kupovine knji‐
»SCIENCE FICTION«
ga. Izdavač to mora da shvati na vreme, ili
će se pad tiraža nastaviti do potpunog
Loganov svet
gašenja, a to bi bila izuzetna šteta za sve
ljubitelje SF‐a u Jugoslaviji.
Vilijem F. Nolan, 30/1987, prevod
Milan Šolaja i Vesna Sljukić
Nebojša Majstorović
Logan, taj anti‐heroj koji na kraju
postaje pozitivac, već nam je poznat iz
romana »Loganov beg«. Uostalom, snim‐
ljen je i film. I, još jednom, pokazuje se da
SF sa svojim tradicionalnim načinom pri‐
povedanja, sa linearnom pričom i izdva‐
janjem jednog junaka, sa svim njegovim
pozitivnim i negativnim stranama, podos‐
ta toga duguje arhetipskim obrascima
bajke. Osvešćeni junak koji, rađajući se u
jednom pomerenom svetu kojim upravlja
Mašina (određujući granicu života i smrti)
uspeva da iz njega pobegne, da zadobije
(nikad ponuđeno) pravo na normalno
biološko ljudsko življenje, "vraća se nazad
i, posle bezbroj peripetija, nevolja i
žestokih borbi, u ime čovečanstva vodi, a
na kraju se i izbori, za pravo čoveka na
normalan, ničim veštačkim uslovljen
život.
Imamo dakle junaka, prepreke na nje‐
govom putu, čak i motiv razdvajanja sa
»princezom« (Džesikom) do koje, opet,
junak mora stići posle bezbroj zapreka
»na putu«. A sve to u formi uzbudljivog
pustolovnog romana.
Normalno, treba znati da sve vreme
(ipak) govorimo o romanu koji ne pripada
vrhu SF ostvarenja.
Hrim, ratnik
Valdemar Lejzi, 26/1987.
Tipičan roman fantazije, rekli bismo.
Dosledno u konceptu »priča mača i
magije«. Čak bi se vreme u kojem se
odvija radnja romana moglo nazvati
»vreme sekira, vreme mača, vreme
magije«. Okvir koji ga čini SF leluja iznad
same radnje; samo su zamenjene neke
granične koordinate. Opasnost koja preti
zemlji u postapokaliptičkim vremenima,
101
prepunim mutanata i čarobnjaka, prika‐
pisca, rekli bismo, našla je svoje otelo‐
zana je kao vanzemaljska, ali je u suštini
tvorenje u kreaciji pisca koji je sopstvene
samo oličenje »uobičajenog« Mračnog
snove zamenio za fikciju koja mu očigled‐
Zla koje ljudskoj — i ne samo ljudskoj —
no, istovremeno, zamenjuje stvarnost.
rasi oduvek preti.
Stil kojim je pisan roman odaje, u ovom
Grabljive stvari stoleća
slučaju, dobre uticaje nordijske mito‐
logije. Dosledno sproveden u granicama
Arkadije i Boris Strugacki, 29/1987,
odabranog, čistog jezika i uzbudljive rad‐
prevod Milan Čolić
nje o herojskim vremenima, roman još
više dobija na značaju kada se zna da se
Verovatno jedan od slabijih romana iz
iza imena Valdemar Lejzi krije domaći
velikog opusa ovih klasika SF. Blaga
autor kome je ovo prvenac.
detektivska priča o svetu koji je došao do
kraja obezbedivši SVE što mu treba. Pa i
Posle svega heroj
više. A iza toga krije se beskrajna i
neizlečiva dosada. Zadovoljivši sve svoje
Kit Lomer, 31/1987,
prohteve, čovek je, čini se, izgubio sve
prevod Zoran Jakšić
motive (i razloge) da živi.
Pravi trenutak za »tajanstvenu« drogu
Jedna zaista vedra priča, tačno ispriča‐
koja nudi idealnu zamenu za stvarnost.
<
br /> na, o susretu Čoveka sa vanzemaljskom
Bekstvo od stvarnosti postaje pošast,
inteligencijom, neprijateljski raspolože‐
nova vrsta kuge, koja preti da od ljudskog
nom, bar kada se gleda iz pozicije
soja načini idiote i mrtvace. Koja preti da
ljudskog roda. »Stvar« je moćna i može
isprazni planetu baš kao što se to desilo u
da ugrozi (proguta) ljudsku vrstu delova‐
veličanstvenom »gradu« Kliforda Simaka.
njem na njegovu psihu; nešto slično po‐
Ipak je sve prilično »tanko«. Čak nas i ne
put onoga što se dešavalo u Lemovom
interesuje šta će uraditi glavni junak,
»Solarisu«. Čak se događaji manifestuju
jedno od retkih svesnih bića, na polju
skoro na isti način kao kod Lema.
iskorenjivanja ove »strašne« opasnosti.
Halucinacije posade svemirskog broda,
me‐đusobne borbe, ubijanje. Normalno,
Đorde Pisarev
nije u pitanju ista estetska razina.
Kao što se to obično dešava u ovakvoj
vrsti SF proza koja se odlikuje izrazitim
favorizovanjem ljudske rase u odnosu na
SVE što (možda) postoji u svim galak‐
sijama, čovek pobeduje, i to, da bismo
ostali dosledni žanru, pobeduje jedan
junak neverovatnih parapsiholoških moći,
a najveći protivnik nije mu »Stvar«, nego
drugi ljudi koji ga sprečavaju da se bori za
njih.
Ovaj zabavni roman, normalno, zavr‐
šava se hepiendom u kojem je čitaocima
pružena šansa da se, »na prvu loptu«,
jednostavno poistovete sa junakom i da u
tom uživaju; on, naime, uništivši moćno
inteligentno Čudovište, zadobija sve nje‐
gove moći. A time i vlast — ali na jedan
vedar i bezbrižan način — da na kugli
zemaljskoj radi šta hoće. Volja za moć
102
VESTI
RASPRODAJA SNOVA
LOKUS TRAŽI SARADNIKE
Šta je potrebno da biste postali član
Forest Dž. Akerman, jedan od najslav‐
redakcije Lokusa, najboljeg fanzina na
