by MoZarD
vidbe uzvodno, razgovarali smo sa deseti‐
I, ti nisi Herman Gering koji je oduzeo
nama ljudi, čiji izgled nedvojbeno govori
sebi život progutavši kalijum‐cijanid u
da potiču iz veoma različitih krajeva,
toku suđenja za zločine protiv čove‐
odasvud. Jedan je izdaleka, odozgo, sa se‐
čanstva.«
verne hemisfere; drugi izdaleka, odozdo,
Gering napuni lulu duvanom i blago
s južne. Svi opisi skupa, sačinjavaju sliku
reče: »Izvesno je da znaš prilično o meni.
sveta preinačenog u krivudavu rečnu
Verujem da treba da sam polaskan. Bar
dolinu.«
nisam bio zaboravljen.«
»Ljudi sa kojima smo razgovarali bili su
»Uglavnom jesi«, odvrati Frigit. »Imao si
ubijeni, ili umrli nesrećnim slučajem
dugotrajnu reputaciju, ali kao zlosrećni
ovde, i ponovo uskrsli u oblastima kroz
klovn, slabić i ulizica.«
koje smo prolazili u toku putovanja.
Barton beše iznenađen. Nije znao da bi
Monat kaže da smo mi, uskrsli, i dalje
se ovaj čovek mogao usprotiviti nekom
snimani. Kada neko ponovo umre, tačni‐
ko je njegov život držao u svojim rukama,
u‐minut snimci, smeštaju se nekuda,
ili — ko je postupao sa njim tako grubo.
možda ispod površine ove planete i
Ali, najzad, možda je Frigit očekivao da će
stavljaju u pretvarače energije u materiju.
biti ubijen.
Tela se reprodukuju, kakva su bila u
Verovatno je računao na Geringovu
momentu smrti, a potom ih uređaji za
radoznalost.
podmlađivanje vraćaju do usnulih tela.
Gering reče, »Potkrepi svoj iskaz. Ne o
Verovatno u istoj onoj dvorani u kojoj
mojoj reputaciji. Svaki važan čovek
sam se ja probudio. Potom su tela, mlada
očekuje da ga kude i pogrešno shvate
i čitava opet, snimljena i ponovo uniš‐
glupe mase. Objasni: zašto ja nisam isti
tena. I snimci su ponovo pušteni, ovog
čovek.«
puta kroz uređaje ispod zemlje. Još nas
Frigit se nasmeši i reče: »Ti si proizvod,
jednom pretvarači energije u materiju,
hibrid nastao od jednog snimka iz
verovatno koristeći se toplotom užarenog
pretvarača energije u materiju. Načinjen
jezgra ove planete, oživljuju iznad zemlje,
si sa celokupnim pamćenjem mrtvog čo‐
u blizini kamenih zdela. Ja zaista ne znam
veka Hermana Geringa i sa duplikatom
zašto se drugo uskrsnuće ne događa na
svih ćelija njegovog tela. Ti imaš sve što je
mestu smrti. Ali ne znam ni zašto su nam
imao on. Tako, ti misliš da si Gering. Ali
sve dlake izbrijane, ni zašto muškarcima
nisi! Duplikat si, i to je sve. Originalni
ne raste brada, ni zašto su muškarci
Herman Gering je ništa, do molekuli,
obrezani, a žene ponovo device. Ili zašto
apsorbovani u zemlju i vazduh, pa u
smo uskrsli. S kojim ciljem? Ko god nas
biljke, i, natrag, u tela životinja i čoveka,
smestio ovde, nije se pojavio da nam kaže
pa opet van, kao izmet, und so weiter.«
zašto.«
»Ali ti, ovde, preda mnom, nisi ništa
»Stavar je u tome«, reče Frigit, »stvar je
više originalan nego što je snimak, na
u tom što mi nismo isti oni ljudi koji smo
ploči ili traci, originalnog glasa, vibracija
bili na Zemlji. Ja sam umro. Barton je
izišlih iz usta čoveka, otkrivenih i
umro. Ti si umro, Hermane Gering. Svi su
usvojenih od strane jednog elektronskog
umrli. I, mi ne možemo biti vraćeni u
uređaja, i potom ponovljenih.«
život!«
Barton je shvatio primedbu, jer je video
Gering čujno povuče dim iz lule, pog‐
Edisonov fonograf u Parizu 1888. Osećao
leda ukočeno Frigita i potom kaza, »Što
se uistinu povređen Frigitovim tvrdnjama.
ne? Ja živim ponovo. Poričeš li to?«.
Geringove razrogačene oči i zajapureno
»Da! Poričem — u jednom smislu. Ti
lice govorili su da se i on osetio ugrože‐
živiš. Ali ti nisi Herman Gering, rođen u
nim do srži.
sanatorijumu Marijenbad u Rozenhajmu
Zamuca, pa upita. »A zašto bi ova bića
u Bavarskoj, 12. januara 1893. godine. Ti
ulazila u sve to, tek zbog duplikata?«
nisi Herman Gering čiji je kum bio dr
Frigit sleže ramenima i reče: »Ne
Herman Epenštajn, Jervrejin preobraćen
znam.«
u hrišćanstvo. Ti nisi Gering koji je
Gering ustade sa stolice i uperi cevčicu
nasledio fon Rihthofena po njegovoj
lule u Frigita.
117
»Lažes« vrisnu na nemačkom. »Lažeš,
razonodu.«
scheisshund!«
U podne se ova dvojica vratiše u brda
Frigit uzdrhta, kao da je očekivao da
na posao. Nisu ni imali prilike da raz‐
opet dobije po bubrezima, ali reče:
govaraju s Targofom ili nekim od robova,
»Mora da sam u pravu. Naravno, ti ne
jer se dogodilo da ih dužnosti nisu
moraš da veruješ mojim reima. Ja ništa
dovodile u dodir. Nisu se usudili da
ne mogu dokazati. I sasvim razumem
otvoreno pokušaju s njim da razgovaraju,
kako se osećaš. Ja znam da sam Piter
jer bi to značilo teške batine.
Džeirus Frigit, rođen 1918, umro 2.008.
Pošto su se uveče vratili u zatvor,
naše ere. Ali logika mi nalaže da takođe
Barton je rekao ostalima šta se zbilo.
verujemda sam ja, ustinu, biće koje ima
»Više je nego izvesno da Targof neće
sećanja onog Frigita koji više ne može
verovati u moju priču. Misliće da smo
postojati. U izvesnom smislu, ja sam sin
špijuni. Gak i ako nije siguran, neće se
tog Frigita, koji više nikada ne može
usuditi da oproba sreću. Biće, znači,
postojati. Ne meso njegovog mesa, krv
nevolja. Loše je što je ovo moralo da se
njegove krvi, nego misao njegove misli. Ja
dogodi. Bekstvo se, za večeras, mora
nisam čovek kog je rodila žena na tom
odložiti.«
iščezlom zemaljskom svetu. Ja sam kopile
Ništa nepovoljno nije se desilo — u prvi
nauke i mašine. Sem ako...«
mah. Izraelci su se okretali od Bartona i
Gering reče: »Da? Sem ako šta?«
Frigita kad bi ovi pokušali da s njima
»Sem ako ne postoji izvestan entitet,
razgovaraju. Izašle su zvezde, i zatvor
neodvojiv od ljudskog tela, entitet koji je
beše preplavljen svetlošću, sjajem kao od
ljudsko biće. Hoću reći, on sadrži sve što
punog meseca na Zemlji.
individuu čini onakvom kakva je, a kada je
Zatvorenici su ostali u svojim barakama,
telo uništeno, ovaj enti
tet još postoji. Pa
ali su tiho razgovarali skupa sa svojim
tako, ako telo treba da bude ponovo
vođama. Uprkos teškom umoru, nisu
načinjeno, ovaj entitet, čuvajući esenciju
mogli spavati. Mora da su stražari osetili
individue, opet može biti sjedinjen s
napetost, čak iako nisu mogli videti ni čuti
telom. I, on bi zabeležio sve što je telo
ljude u kolibama. Hodali su gore—dole po
zabeležilo. Tako bi originalna individua
stazi, stajali u grupi i razgovarali, pogle‐
živela ponovo. Ne bi bila tek duplikat.«
dajući dole, na ograđeni prostor, uz
»Za ime božje, Pit! Zagovaraš li to dušu«
svetlost večernjeg neba i plamenove
upita Barton.
smolastih baklji.
Frigit klimnu glavom i reče: »Nešto
»Targof će mirovati do kiše«, reče
slično duši. Nešto što su primitivci nazreli
Barton. On izdade naređenja. Frigit treba
sa zebnjom i nazvali dušom.«
da savlada prvog stražara; Robert Sprus,
Gering se smejao grohotom. I Barton bi
drugog; Barton, trećeg. Barton leže na
se smejao, ali nije želeo da Geringu da
svoju naslagu lišća i, ignorišući romor
ikakvu podršku, moralnu ili intelektualnu.
glasova i kretanje tela uokolo, zaspa.
Gering, kad prestade da se smeje, reče:
Činilo mu se da je tek sklopio oči, kad ga
»Čak ovde, u svetu koji je nedvojbeno
dotače Sprus. On brzo ustade, zevnu i
rezultat nauke, natprirodnjaci ne odu‐
protegnu se. Ostali behu budni. Za
staju. Dobro, dosta o tome. Pređimo na
nekoliko minuta zgusnuo se prvi oblak. Za
praktičnije i neodložnije stvari. Kažite mi,
deset minuta, zvezde se skriše. Grom
jeste li se predomislili? Jeste li spremni da
zatutnja u planinama i prva munja
pređete na moju stranu?«
prošeće nebo.
Barton ga prodorno pogleda i reče:
Munja je blesnula u blizini. Pri njenoj
»Neću da budem pod komandom čoveka
svetlosti, Barton vide da su se stražari
koji siluje žene; k tome, ja uvažavam
šćućurili ispod streha, što su, na svakom
Izraelce. Rade ću biti rob među njima,
uglu zatvora, štrcale iz osnova stražar‐
nego slobodan s tobom.«
nica. Behu pokriveni ubrusima, protiv
Gering mu uputi mrk pogled i oštro
hladnoće i kiše.
reče: »Vrlo dobro. To sam i mislio. Ali
Barton je otpuzao od svojih baraka do
nadao sam se... dobro, imao sam nevolje
susednih. Targof je stajao na ulazu.
s Rimljaninom. Ako se osili, videćete,
Barton ustade i upita: »Da li plan još
robovi, kako sam ja prema vama bio
važi?.
milostiv. Vi njega ne znate. Samo je moja
»Znaš ti dobro«, odvrati Targof. Munja
intervencija sprečila da po jednog od vas
osvetli njegovo srdito lice. »Ti, Judo!«
muče nasmrt svake noći, za njegovu
On krenu, sa desetinom ljudi za sobom.
118
Barton nije čekao; napade. Ali kako je
»Noćas je dobra noć za ovo«, reče Kaz.
jurnuo, začu neobičan zvuk. Probi se do
»Velika, bitka se odigrava. Tulije i Gering
vrata da pogleda van. Još jedan blesak,
su vrlo pijani i svađaju se. Oni se tuku;
osvetli stražara opružeriog ničice po travi
njihovi ljudi se tuku. Dok se poubijaju,
ispod staze.
osvajači stižu. Ti mrki ljudi preko Reke...
Kad mu Barton okrenu leđa, Targof
kako ih zovete?... Onondage, tako.
spusti pesnice. »Šta se događa, Bar‐
Njihovi čamci su došli malo pre kiše. Oni
tone?« upita.
prave prepad da ukradu robove, takođe.
»Stani«, odgovori Englez. Nije imao
Ili možda samo da naprave gužvu. Tako,
predstavu, više nego Izraelci, šta se
ja mislim, sad je čas da započnem moj
događalo, ali sve neočekivano moglo mu
plan, oslobodim Barton—naga.«
je ići naruku.
Iznenada, kako je počela, kiša prestade.
Munja osvetli zdepastu Kazovu figuru
Barton je mogao čuti viku i vrisku
na drvenom šetalištu. Zamahivao je og‐
izdaleka, iz pravca reke. Doboši su lupali
romnom kamenom sekirom na grupu
duž obale. On kaza Targofu: »Možemo
stražara koji su stajali u uglu, na spoju
pokušati da pobegnemo i, verovatno, u
dva zida. Još jedan blesak. Stražari su bili
tom lako uspeti, ili da napadnemo.«
opruženi po stazi. Mrak. Pri sledećem
»Nameravam da zbrišem zveri koje su
sevu munje, još jedan beše dole; preo‐
nas porobile«, odvrati Targof. Ima još
stala dva strcaše sa staze i pobegoše u
zatvora u blizini. Poslao sam ljude da
različitim pravcima.
otvore njihove kapije. Ostali su predaleko
Sledeći blesak, vrlo blizu zida, otkri da
da bismo ih se mogli domoći brzo;
su i ostali stražari najzad postali svesni
nanizani su na odstojanju od pola milje.
gužve. Sjurili su se sa staze, vičući i
Dotad je i brvnara u kojoj su živeli slo‐
mašući kopljima.
bodni stražari osvojena na juriš. Robovi
Kaz, ne hajući, spusti dugačke bambu‐
su se naoružali i krenuli prema žarištu
sove lestve dole u ograđeni prostor, i
borbe, usmereni bukom. Bartonova gru‐
potom za njima baci svežanj kopalja. Uz
pa bila je na desnom boku. Nisu prešli ni
sledeći blesak, moglo se videti kako kreće
pola milje kad su naišli na leševe i
na najbliže stražare.
ranjenike Onondaga i belaca.
Barton dograbi jedno koplje i gotovo
Uprkos teškoj kiši, beše izbila vatra. Pri
ustrča uz lestve. Ostali, uključujući Izra‐
njenoj sve jačoj svetlosti, videli su da je
elce, odoše za njim. Borba je bila kratka i
zahvatila dugačku kuću. U sjaju su se
žestoka. Stražari na stazi su bili, ili pro‐
nazirale i figure u borbi. Begunci su
bodeni, ili oboreni nasmrt, i samo su oni
napredovali poljanom. Iznenada, jedna
u stražarnicama ostali. Lestve odnesoše
strana posustade i dade se u beg, njima u
na drugi kraj zatvora i prisloniše ih uz
susret, sa pobednicima za petama, koji su
kapiju. Za dva minuta, ljudi se uspen‐
klicali i vrištali ushićeno.
traše, skočiše na drugu stranu i otvoriše
»Eno Geringa«, reče Frigit. »Izvesno je
kapiju. Prvi put, Barton ugrabi priliku da
da mu salo neće pomoći da pobegne.«
razgovara s Kazom.
On pokaza i Barton vide kako Nemac
»Mislio sam da si nas prodao.«
očajnički žuri, ali pade iza ostalih. »Ne
»Ne. Ne ja, Kaz«, reče Kaz prekorno.
želim da Indijanci imaju č
ast da ga ubiju«,
»Znaš da ja tebe volim, Barton—nag. Ti si
reče Barton. »Dužni smo to Alisi.«
moj drug, moj vođa. Pravio sam se da
Kembelova dugonoga figura bila je
prilazim tvojim neprijateljima, jer je to
ispred svih i Barton hitnu svoje koplje ka
lukavo. Ja iznenađen da ti ne radiš tako.
njemu. Mora da je Škotu izgledalo da
Ti nisi glupan.«
koplje izbija iz mraka niotkuda. Prekasno
»Sigurno da ti nisi«, reče Barton. »Ali ja
pokuša da ga izbegne. Kremena oštrica
nisam bio u stanju da ubijem one
zarila mu se u meso između levog ramena
robove.«
i prsa, i on pade na bok. Potom pokuša da
Munja osvetli Kaza kako sleže rame‐
ustane, ali ga Barton udari nogom i sruči
nima. On reče: »To me ne brine. Ja ih ne
natrag.
poznajem. Uostalom, čuješ Geringa. On
Kembel zakoluta očima; krv mu izbi na
kaže oni će umreti svakako.«
usta. On pokaza na još jednu ranu, dubo‐
»Dobro je što si odabrao baš ovu noć da
ku zasekotinu sa strane, između rebara.
nas spaseš«, reče Barton. Nije objasnio
»Va... vaša žena... Vilfreda... je to ura‐
Kazu zašto, jer nije želeo da ga zbunjuje.
dila«, jedva izgovori. »Ali ubio sam je,
K tome, bilo je važnijeg posla.
kučku.. .«
119
Barton je hteo da ga pita gde je Alisa, ali
vlašću. Džon de Grejstok beše nestao.
Kaz uzvikujući fraze na svom jeziku, udari
Viđen je na početku bitke, a potom,
Skota batinom po glavi. Barton podiže
jednostavno, izgubljen iz vida.
svoje koplje i otrča za Kazom. »Ne ubijaj
Alisa Hergrejvz preselila se u Bartonovu
Geringa!« viknu. »Ostavi ga meni!«
kolibu, bez objašnjenja.
Kaz ga nije čuo; bio je obuzet borbom
Posle je rekla. »Frigit mi kaže da, ako je
sa dvojicom Onondaga. Barton spazi Alisu
cela ova planeta oblikovana poput oblasti
kako trči prema njemu. On ispruži ruke,
koje smo videli, a nema razloga da se
zgrabi je i zavrte. Ona vrisnu i poče da se
veruje suprotno, onda Reka mora biti
opire. Barton viknu; najednom, prepoz‐
dugačka najmanje 20.000.000 milja.
navši ga, ona mu pade na ruke i zaplaka.
Neverovatno je, ali takvo je i naše
Barton bi pokušao da je uteši, ali se plašio
uskrsnuće i sve na ovom svetu. Takođe,
da će mu Gering umaći. Odgurnu je,
moguće je da duž Reke živi trideset pet,
