by MoZarD
proda SF‐roman velikom izdavaču 1890.
kontinent« Pearson's‐u, Vels se često
godine, podvig koji je 1930. godine
pojavljivao: »Rat u vazduhu« (Pearson's,
postao nezamisliv, nakon što je Gernzbek
1903), »Dani komete« (Cosmopolitan,
zatvorio SF u geto.
1906), »San« (Heart's Internacional,
Pročitajte neki od Gernzbekovih ma‐
1923), i prva priča o atomskoj bombi
gazina ako ste mazohistički raspolozeni ili
»Oslobodeni svet« (Century, 1914).
želite da se unazadite. Osim priča,
Takođe, nije bilo neobično da se Artur
pročitajte i uvodnik i pisma čitalaca.
Mehan pojavljuje u časopisu Century
Uporedite to sa SF‐pričama iz prethodnih
1917. godine sa svojom fantastičnom
dvadeset pet godina a onda pročitajte
novelom »Teror«. Dakako, bilo ih je više,
pisma čitalaca da vidite koja vrsta publike
ali ovde navodim samo neke koje sam
uživa u torn žanru.
uspeo stvarno da vidim. Razmislite. Ko bi
Jedini zaključak koji možete izvući
razuman mogao pretpostaviti da su SF
jeste da je Amazing bio časopis jednog
novele ili romani redovno izlazili u
neukog amatera pun bezvrednih napisa
važnijim časopisima 1930. godine? Niko!
za decu. Ta publikacija je očajnički
Do tada je SF‐žanr propao i potpuno
nastojala da postane i ostane ugledna, ali
izgubio ugled. Ne pokušavajte to
bez ikakvog uspeha. Gernzbek je želeo da
opravdati time da je Vels bio glavna
poznati SF‐pisci pišu priče za njega, ali oni
književna forma ili da su gore navedena
su to odbijali tako da se morao zadovoljiti
dela bila izuzetno dobra. Mnoga od SF‐
onim što dobije. Da stvari budu još gore,
dela tog doba i nisu bila baš blistava,
on je bio pravi varalica kao izdavač,
uveravam vas. Uzmite u obzir da Vels nije
plaćajući što je bilo moguće manje i što
uvek bio veliko ime. Prvo delo koje je
kasnije.
prodao bilo je »Vremeplov«. To znači da
Nema Sumnje da ste čuli kako je Fle‐
88
čer Prat sakupljao i prevodio delove
svojim magazinima (1929. godine izgubio
stranih romana za Gernzbeka i onda mu
je vlast nad Amazingom i pokrenuo Won‐
ih davao u štampu, ali je odbijao da ih
der) Glejton je počeo izdavati časopis
dovrši dok mu se dug ne plati. No, pisci
Astounding Stories of Super‐Science. Iz‐
uglavnom nisu bili tako srećni i mudri, što
davač je bio Heri Bejts, daleko profesi‐
se vidi po tome kako se Gernzbek grozno
onalniji nego Gernzbek. Imao je čitav niz
poneo prema H. P. Lavkraftu čiji je roman
izdanja i mogao je ponuditi četiri puta
»Vanzemaljske boje« bio najbolja stvar
više od Gernzbeka (čak dva centa za reč),
koju je ikad objavio. Nije mu čak ni rekao
pa su se njegovi pisci smatrali zaista
da će biti prihvaćen pa se autor nemalo
dobro plaćenim. On je odavno naučio ka‐
iznenadio kada je roman štampan, a na
ko udovoljiti željama publike i, dok je on
kraju mu je pošlo za rukom da od
bio urednik, Astounding je bio konvenci‐
Gernzbeka, nakon prepirke, izvuče svega
onalan časopis pun priča akcione formule
petinu centa za reč i to dosta kasnije. Nije
smeštenih u interplanetarni prostor. One
čudo što ga Lavkraft u svojim pismima
priče koje se nisu odnosile na druge
naziva »Štakor Hugo« i »pravi škrtac«.
planete imale su tendenciju da obrađuju
U Njujorku je čak postojao advokat
opasnosti u kojima su se našli glavni ju‐
specijalizovan iskijučivo da uteruje dugo‐
naci u rukama ludih naučnika. Znate ono:
ve od Gernzbeka. Rezultat svega toga je
mladić sreće devojku, devojku kidnapuju,
bio da mnogi nadareni pisci nisu imali
likvidiraju, a njen mozak presade u telo
ništa sa Amazingom a i oni koji jesu na to
gorile; mladić takođe poprima lik i telo
su bili prisiljeni jer nikome drugom nisu
majmuna, naravno, pod istim okolnos‐
uspevali da prodaju svoja dela.
tima, i juri kroz džunglu za njom, konačno
Teoretski, taj časopis trebalo je da
se nađu i prevarom nateraju naučnlka da
sadrži tri četvrtine nauke i četvrtinu
ih vrati u ljudski oblik, pobede ga i žive
beletristike, ali je čak i u samom početku
srećno do smrti. Nemojte se smejati,
bio daleko od toga. Nauka je bila nejasna
upravo vam prepričavam seriju Artura
a literature nikada nije dobila konkretnu
Burksa iz 1932. godine.
formu. U stvari, nije bilo nikakvih lite‐
Ekonomska kriza je uništila nove
rarnih standarda osim potrebe da tekst
časopise jednostavno zato jer većina ljudi
bude kolikotoliko čitljiv. Gernzbek je
naprosto nije imala ni 25 centi koliko su
verovatno imao najmanje sluha za
časopisi koštali. Gernzbekovi časopisi i
umetnost u čitavoj istoriji izdavaštva. Ne
Amazing, koji je tada uredivao T. O'Konor
samo da je bio potpuno bez književne
Sloan, bili su sasvim istisnuti s tržišta i
nadarenosti nego čak ni engleski nije bio
konačno su morali biti prodati. Pod
njegov maternji jezik. Kao rezultat toga,
rukom novog urednika, F. Orlin Tremej‐
vrlo često se dešavalo da tekstovi, budu
nea, stvari su krenule nabolje. Bilo je to
nepismeno napisani, a o nekoj dote‐
vreme E. E. »Dok« Smita i njegovih velikih
ranosti nije bilo ni govora. Što se sadržaja
inovacija od kojih je najveća bila ponovo
tiče, bilo je malo pravih priča a većina
otkrivanje starih sadržaja. Smit je počeo u
materijala bili su ono što bismo danas
Amazingu, ali je ubrzo prešao u Astoun‐
nazvali slatkastim naučnim lokacijama —
ding svuda praveći hitove od svojih priča,
eseji sa dijalozima i opisima. Svrha svega
brzih po akciji ali mutnih po sadržaju.
bila je da se što više čitalaca potakne na
Tiraž Astoundinga je skočio na 20000
studiranje prirodnih nauka.
primeraka kad se pojavio prvi nastavak
Izgleda da je Gernzbek uvek bio raz‐
»Valeronske ševe«, avgusta 1934. godine,
dragan kada bi mu neki čitalac napisao da
učinivši da časopis po prvi put stvori i neki
mu je Amazing Stories pomogao da
profit od kako je počeo da izlazi. Smit je
odabere zanimanje. Rubrika pisama
ponovo uveo i karak‐terizaciju koje kod
čitalaca bila je puna takvih primera.
mnogih Gernzbekovih pisaca nije bilo ni u
Ubrzo nakon što je Gernzbek počeo sa
tragovima.
89
Smitove vizije su danas, naravno
smešne a takve bi bile i 1890. godine, ali
u njegovo vreme bio je to veliki napredak.
Naučna fantastika se polako izvlačila iz
mraka u kome je stenjala za vreme
Gernzbeka, ali je duh literarnog geta ipak
ostao ovekovečen.
Od loših pisaca potiču loši tekstovi i,
kada se izdavači naviknu na to, još više
teraju pisce da tako pišu. Kad čitaoci s
veseljem prime takve tekstove kao neka
majstorska dela i traže još, izdavač im
mora ispuniti želju ako želi da nastavi s
poslom i tako nastaje čvrsto zatvoren
krug. Često nadareni pisci uhvaćeni u taj
krug nisu sposobni da daju sve od sebe.
Prisiljeni su da pišu loše a ne onako dobro
kako bi zaista mogli.
Dejvid Keler me podseća na takve
pisce. Njegove priče se drže odlične ideje
ali su statičhe kao i priče drugih. Neko bi
pomislio da on i nije mogao pisati bolje,
međutim, pojedini njegovi radovi za
Weird Tales su bili kvalitetniji. On je
mogao pisati kratke priče i, da mu je to
Gernzbek dozvolio, bile bi to dobre SF‐
priče, ali on nikada nije dobio priliku. Ke‐
ler je stvorio nekoliko romana o katastro‐
fama na način koji je prethodio školi Džo‐
na Vindhama i Džona Kristofera, a među
njima verovatno je najbolji »Metalna
propast«.
Na žalost, pisci Gernzbekovog vreme‐
na većinom nisu bili tako dobri kao Keler
(koji je bio i obrazovan: napisao je te‐
meljiti udžbenik engleskog jezika a ni
dara za prozu mu nije manjkalo. On je, za
razliku od svojih bio bar ozbiljan mislilac
zainteresovan za humanu stranu tehno‐
logije). Prosečne serije tog doba bile su
još u obliku jeftinih pričica s mnogo prak‐
tičnih stvarčica. Često se previše reči tro‐
šilo da bi se nešto objasnilo i tako je rad‐
nja lagano stagnirala. Istraživač u Ama‐
zoniji nađe izgubljeni grad i onda utroši
sledećih dvadeset pet strana da bi saznao
nešto o privredi tog mesta, a onda nas‐
tavlja s melodramom. Čak je i Gernzbek,
iako se odupirao koliko je mogao,
podlegao tome da tu i tamo objavi koju
kratku priču u svom odvratnom časopisu,
a najpoznatija je »Ralf 124C41+«.
90
Sada bi trebalo da bude jasno zašto je
podiglo na viši nivo. Džon Kembel, kao
ostalo tako malo priča iz tog vremena.
urednik Astoundinga, najavljuje poznato
Samo ih je nekoliko preštampano a pi‐
»zlatno doba«, negde između 1938. i
tanje je da li su i one to zaslužile. Većina
1950. godine, i gotovo sam samcit stvara
onog što se tada pojavljivalo u časopisima
modernu naučnu fantastiku.
najobičnije je smeće, koje nije budilo ni‐
Kao urednik odobravao je piscima da
kakvo zanimanje kod odraslih a i kod
pišu inteligentnije price a insistirao je i na
mladih nije baš naročito prihvatano. Na‐
posedovanju minimuma tehnike rada.
učna fantastika je sve to vreme bila nešto
Kao i drugi pisci, i on je pisao socio‐
kao mračno doba nakon propasti Rima.
tehnološke priče. (Za to vreme, Amazing
Da stvar bude još gora, kad god bi se
se još uvek koprcao u blatu. Thrilling
negde i pojavila kvalitetnija SF‐dela, ona
Wonder, potomak Gernzbekovog Won‐
nisu označavana kao takva. Termin
dera postao je 1947. godine časopis za
»naučna balada« je zadugo nestao a
odrasle i uznapredovao. Hugo, srećom,
»naučna fantastika« je preuzela značenje
tih godina ništa nije izdao.)
jeftinih budalaština.
Moramo konačno spoznati, da SF nije
Najgore od svega se dogodilo kada se
kuća koju je Hugo sagradio već koju je
pojavio Flaš Gordon, čime je pažnja jav‐
srušio. Kembel je ispravio mnogo od te
nosti usmerena ka najgoroj i najjeftinijoj
štete, a Bučer, Gold, Pol, Elison, Ferman i
naučnoj fantastici. Ako je imalo inteli‐
drugi učinili su ostatak. Mnogi pisci sada
gentniji čitalac prelistao magazin da bi
objavljuju u časopisu Playboy, najbolje
pogledao kvalitet štiva, recimo 1936. go‐
plaćenom tržištu SF‐a. Bolesnik je potpu‐
dine, sigurno je bio razočaran, osim ako
no ozdraviio od Gernzbek‐bolesti i opet
nije slučajno naišao na priču Stenlija G.
smo u 1890. godini, a možda smo i bolji
Vajnbauma.
jer ova kategorija može konkurisati
Tako je, eto, naučna fantastika izgu‐
glavnom toku kao nikad ranije.
bila ugled i zato su se njeni pisci morali
Pretpostavljam da je sada prekasno,
truditi poslednjih tridesetak godina da
ali ipak smatram da bi trebalo promeniti
povrate status umetnika. Da se Flaš
ime nagrade »Hugo«. Zašto da nagrada
Gordon nije pojavio baš tada kada je
za najbolja SF‐ostvarenja nosi ime čoveka
naučna fantastika u najvećem opadanju i
koji za žanr nije učinio ništa pozitivno.«
potpuno bespomoćna da se brani od
kritike, stvari su mogle drugačije teći.
Ipak, ne možemo kriviti taj petparački
strip za ono što se dogodilo čitavom
jednom žanru uopšte, što ga je dovelo do
stanja da ga prozovu nahočetom
književnosti.
Greška je u Gernzbeku i nekolicini
njegovih sledbenika. Materijali koje su
odabirali bili su jednostavno bez ikakve
vrednosti i to je presudilo.
Moj zaključak je da bi američka na‐
učna fantastika bila neuporedivo bolja da
Hugo Gernzbek nikada nije napustio Luk‐
semburg. Naravno, nije samo u tome
problem jer bi se našao neko drugi da
pokrene »prvi« SF‐magazin pre ili kasnije.
Međutim, sumnjam da bi iko imao lošiji
uticaj na tom polju. No, nećemo trošiti
vreme na nešto što se nije dogodilo.
Gernzbek je uradio ono što je uradio, a
naučna fantastika bi nestala u sveopštem
slomu jeftinih magazina da je nešto nije
91
VESTI
Iz Francuske: Aleksandar Manić
U izdanju francuske izdavačke kuće
Les Humanoides Associes, inače bivše
redakcije Metal Hurlanta, pojavila su
Iz Lokusa: A.B. Nedeljković
se u superluksuznoj opremi kao
albumi dva serijala jugoslovenskog
Vilijam Gibson, barjaktar kiberpan‐
strip‐autora Igora Kordeja. Radi se o
ka, prodire već po treći put uzastopce
Kordejovom junaku Vamu koji je
na filmske ekrane svojim tekstovima.
jugoslovensku premijeru imao u
Najnovije vesti su: Gibson je završio
Stripoteci. Serija o Vamu prevedena je
pola posla u pisa
nju druge verzije
u Francuskoj kao La saga de Vam a
svog scenarija za film Ejlijen III (Osmi
prva dva albuma objavljena su pod
putnik III) – u kome će, uzgred rečeno,
nazivom Le pouvoir d’ Ormag i
glumica Sigurni Viver imati samo
L’enfant d’ Agrile a prodaju se po ceni
sporednu ulogu, a u Ejlijenu IV opet
od 55 FF. U najavi je i treći nastavak
glavnu ulogu: uskoro treba da počne
pod nazivom La citde Naat. Prva dva
snimanje Gibsonovog Popaljivanja
albuma izašla su u januaru 1988.
krome – da, filma po toj njegovoj
godine. Novost je i to da je ovaj
priči, u organizaciji kompanije Karol‐
izdavač u avgustu mesecu definitivno
ko; i, najzad, Gibsonova priča Hotel
prekinuo
sa
izdavanjem
Metal
Nova ruža poslužiće kao osnov za
Hurlanta jer nije izdržao finansijski
snimanje jednog filma u Japanu, a
pritisak kao ni konturenciju drugih
producenti će biti Edvard Presman i
strip izdanja.
Malkolm Meklaren.
U listu Les cahiers de la BD broj 79
Dve tužne vesti: u SSSR je umro, u
od januara 1988. godine, u članku koji
53. godini, SF pisac Dmitrij Bilenkin,
najavljuje nova strip‐izdanja francus‐
čije su priče kod nas objavljene
kih izdavačkih kuća govori se o
dvadesetak
puta,
u
Politikinom
»uvozu mladih vukova jugoslovenskog
zabavniku, u Večernjim novostima, u
stripa«. Poseban tretman ima Zoran
Siriusu br. 4, 15, 26, 67 itd. Bilenkin je
Janjetov koji je potpisao ugovor sa Les
izdahnuo na hirurškom stolu za vreme
Humanoides Associes za novi serijal o
operacije.
Mebijusovom junaku Džonu Difolu.
U Americi je preminuo Randal
Janjetov ustvari započinje serijal o
Garet, čiji smo nezaborvni Detonator
detinjstvu Džona Difola i o svemu
čitali u Siriusu 25. Garet je bio veliki
onome što je bilo pre »Crnog Inkala«.
šaljivdžija, sklon galami i piću,
Prema ranijim vestima Zoran Janje‐
komunikativan i, tokom niza godina,
tov je trebalo da radi peti nastavak
živa »fabrika reči«: on i Robert
serije koju Mebijus i Jodorovski već
Silverberg punili su sami čitave
