by MoZarD
102
20
obe strane doline. Bio bih vladar deset
puta većeg broja podanika od onog o
Gering poče da žvaće, stade, pogleda
kom je Hitler ikad sanjao!«
ukočeno, i reče: »Zašto bih? Ja ovde
Opet poče da plače, a onda prestade,
nemam nikakvog autoriteta, a ne bih ti
da bi popio još jedan gutljaj vode, i
mogao ništa i da imam. Samo sam gost.
potom stavi parče gume snova u usta.
Vrlo pristojni ljudi, ovi ovde; uopšte me
Zvakao je i lice mu svakog sekunda
nisu uznemiravali, izuzev što su me, s
postajaše sve opuštenije i ozarenije.
vremena na vreme, pitali jesam li dobro.
Gering kaza: »Posle sam imao noćne
Premda, ne znam koliko će dugo pustiti
more s tobom, koji mi zarivaš koplje u
da ne zaradujem za svoje izdržavanje.«
stomak. Kad bih se probudio, trbuh bi me
»Nisi izlazio iz kolibe?« reče Barton. »Ko
boleo, kao da mi je kremen zaista probo
je onda punio tvoju zdelu? Odakle ti
creva. Tako sam uzeo gumu, da otklonim
toliko gume snova?«
bol i poniženje. U početku mi je poma‐
Gering se lukavo nasmeši. »Imao sam
gala. Bio sam jak. Bio sam gospodar sve‐
veliku kolekciju tamo gde sam boravio do
ta, Hitler, Napoleon, Julije Cezar, Aleksan‐
dolaska ovde; negde oko hiljadu milja
dar, Džingis Kan, svi u jednom čoveku. Bio
uzvodno.«
sam opet zapovednik fon Rihthofenovog
»Nesumnjivo otetu od sirotih robova«,
Diviziona crvene smrti; bill su to srećni
nadoveza se Barton. »Ali, ako ti je tamo
dani, najsrećniji u mom životu, po mnogo
bilo tako dobro, zašti si otišao?«
čemu. Ali, euforija se ubrzo pretvorila u
Gering zaplaka. Suze su mu se slivale niz
grozu. Stropoštao bih se u pakao; video
lice, preko ključnih kostiju, pa niz prsa,
sam sebe kako optužujem sebe, a iza
dok su mu se ramena tresla.
tužitelja milion drugih. Ne milion mojih
»Ja... morao sam da odem. Nisam im
likova, nego žrtava tog velikog i slavnog
uopšte bio dobar. Gubio sam vlast nad
junaka, tog skarednog ludaka Hitlera,
njima — trošeći previše vremena za piće,
koga sam i ja obožavao. I u čije sam ime
pušenje marihuane i žvakanje gume
počinio tako mnogo zločina.«
snova. Rekli su da sam suviše omekšao.
»Priznaješ da si zločinac?« reče Barton.
Ubili bi me, ili pretvorili u roba. Tako sam
»Ta je priča drugačija od one koju si mi
jedne noći šmugnuo... uzeo čamac. Dobro
nekad pričao. Tada si rekao kako si sve s
sam prošao i nisam se zaustavljao sve
pravom činio i kako te izdao...«
dovde. Prodao sam deo svoje zalihe
Ućuta, shvativši da je skrenut od svoje
Sevieru za dvonedeljno utočište.«
osnovne namere. »Da ti avet savesti ne
Barton radoznalo posmatraše Geringa.
da mira, prilično je neverovatno. Ali,
»Znaš šta će ti se dogoditi ako uzmeš
možda to objašnjava ono što je zbunilo
previše gume«, reče. »noćne more, ha‐
puritance — zašto su piće, duvan, mari‐
lucinacije, priviđenja. Totalno mentalno i
huana i guma snova ponuđeni u zdelama
fizičko rastrojstvo. Mora da si to video
uz hranu. U najmanju ruku, guma snova
kod drugih.«
kao da je dar, mina iznenadenja ispun‐
»Ja sam na Zemlji bio zavisnik od
jena
opasnošću
za
one
koji
je
morfijuma!« uzviknu Gering. »Izborio
zloupotrebljavaju.«
sam se protiv toga i zadugo bio Slobodan.
On priđe Geringu. Nemčeve oči behu
Onda, kad su Trećem rajhu kola krenula
poluzatvorene, a donja usna obešena.
nizbrdo — a i meni samom — kad je
»Ti znaš moj identitet. Ja putujem pod
Hitler počeo da me kinji, opet sam se
pseudonimom, sa jakim razlogom. Sećaš
odao drogama!«
se Sprusa, jednog od tvojih robova. Pošto
Zastade, pa reče: »Ali ovde, kada sam
si ti ubijen, on je sasvim slučajno otkriven
se probudio u novom životu, u mladom
kao jedan od onih koji su nekako uskrsli
telu, kada se činilo da je ispred mene
celo mrtvo čovečanstvo. Mi ih zovemo
večni život i mladost, kada nije bilo stro‐
Moralnim, u nedostatku boljeg izraza.
gog Boga u raju ili đavola u paklu da me
Gering, slušaš li?«
zaustavi, mislio sam da mogu učiniti
Gering klimnu glavom.
upravo ono što želim, i izići s tim na kraj.
»Sprus se ubio pre nego smo uspeli da
Postao bih čak veći od Firera! Ta mala
doznamo šta smo hteli.
zemlja, u kojoj si me onda zatekao,
Kasnije je nekoliko njegovih sunarod‐
trebalo je da bude tek početak! Mogao
nika došlo u naš kraj i privremeno su
sam gledati svoju imperiju kako se
uspavali sve ljude — verovatno uz pomoć
prostire hiljadama milja uz, i niz Reku, sa
gasa — s namerom da me odvedu u svoj
104
glavni stab. Ali, nisu uspeli. Bio sam
nestade. Barton otrča za njim; za minut
odsutan, na trgovačkom putovanju uz‐
se obojica nadoše među visokim boro‐
vodno Rekom. Kad sam se vratio, shvatio
vima i hrastovima na brežuljcima. Njegov
sam da su mi za petama i bežim sve od
plen nestade u travi koja je dosezala do
onda. Gering, čuješ li me?«
pojasa.
Barton ga žestoko ošamari. Gering
Barton uspori, ugleda pramen beline —
uzviknu: »Ah!« odskoči unazad i uhvati se
svetlost zvezda na goloj koži — i približi
za lice. Oči mu behu otvorene. Pravio je
se čoveku. Nadao se da se Moralni neće
grimase.
odmah ubiti, jer je imao plan kako da mu
»Čuo sam te!« zarežao je. »Samo mi se
izvuče podatke, ako ga bude mogao
nije učinilo značajnim da ti odgovorim.
odmah onesvestiti. Ovo je podrazume‐
Ništa nije izgledalo značajno, ništa izuzev
valo hipnozu, ali bi prethodno morao da
lebdenja daleko od ....«
uhvati Moralnog. Bilo je moguće da čovek
»Zaveži i slušaj!« reče Barton. Moralni
ima nešto poput radio‐predajnika ugra‐
svuda imaju ljude koji me traže. Ne smem
đenog u telo, i da je čak i sada u vezi sa
te ostaviti živog, shvataš? Ne mogu ti
svojim sunarodnicima — gde god bili. Ako
verovati. Čak i da si mi prijatelj, ne bi ti se
je tako, oni će doći u svojim le‐tećim
moglo verovati. Ti si narkoman!«
mašinama, i biće gotov.
Gering se zakikota, priđe Bartonu i
> Stade. Izgubio je svoj plen, i jedino što
pokuša da mu stavi ruke oko vrata.
mu je preostalo da učini, beše da probudi
Barton ga odgurnu tako snažno, da se
Alisu i ostale, pa da pobegnu. Možda bi
zateturao preko stola, i, dočepavši se
ovog puta trebalo poći u planine i skriti se
njegovih ivica, jedva se zadržao da ne
onamo za neko vreme.
padne.
Ali, prvo će otići u Agnoovu kolibu. Male
»Ovo je vrlo zabavno«, reče Gering.
su šanse da će ga tamo zateći, no vredelo
Onog dana kad sam dospeo ovde, jedan
je proveriti.
me čovek pitao jesam li te video. Detaljno
te opisao i kazao tvoje ime. Rekao sam
21
mu da te znam dobro — predobro, i da se
nadam da te više nikada neću videti,
Barton stiže na mesto odakle se vidi
odnosno nikada, osim ako nisi u mojoj
koliba, upravo na vreme da opazi leđa
vlasti. On je kazao da treba da ga
čoveka koji je ulazio unutra. Barton
obavestim ako te opet vidim. Isplatiće mi
napravi krug, da bi prišao sa strane na
se.«
kojoj je tama bregova i drveća rasutog
Barton nije gubio vreme. Koraknu ka
duž poljane mogla da ga skrije. Pognuvši
Geringu i ščepa ga obema rukama. Bile su
se, trčao je dok se nije našao na vratima
male i nežne, ali se Gering trže od bola.
kolibe.
»Šta to hoćeš«, reče, »da me opet
Začu glasan uzvik na izvesnom odsto‐
ubiješ?«
janju iza sebe, i munjevito se okrenu, da
»Ne, ako mi kažeš ime čoveka koji te
bi video Geringa kako se tetura prema
pitao za mene. Inače...«
njemu. Vikao je na nemačkom Agnou,
»Hajde, ubij me!« reče Gering. »Pa šta?
upozoravajući ga da je Barton tik uz vrata.
Probudiću se negde drugde, hiljadama
U jednoj ruci držao je dugačko koplje,
milja odavde, daleko od tvog domašaja.«
kojim je zamahivao na Engleza.
Barton pokaza na bambusovu kutiju u
Barton se okrenu i gurnu telom klimava
uglu kolibe. Pogađajući da je unutra
vrata od bambusovih letvica. Njegovo ra‐
Geringova zaliha gume, reče: »A probudi‐
me izvali ih iz drvenih šarki. Vrata pole‐
ćeš se i bez toga! Gde još možeš da do‐
teše unutra i udariše Agnoa, koji je stajao
biješ toliko, za tako kratko obaveštenje?«
iza njih. Barton, vrata i Agno sručiše se na
»Proklet da si!« viknu Gering i pokuša
pod, sa Agnoom dole.
da se istrgne i dograbi kutiju.
Barton se skotrlja sa vrata, ustade, i
»Kaži mi njegovo ime!« reče Barton. »Ili
ponovo skoči, obema bosim nogama, na
ću uzeti gumu i baciti je u Reku!«
drvo. Agno vrisnu i potom utihnu. Barton
»Agno. Rože Agno. Spava u kolibi
odgurnu vrata u stranu i vide svoj plen
odmah do Okrugle kuće.«
onesvešćen i okrvavljenog nosa. Dobro!
»Tobom ću se kasnije pozabaviti«, reče
Sada, ako buka nije privukla pažnju, i ako
Barton, i udari ga bridom šake u vrat.
uspe da dovoljno brzo raščisti s Gerin‐
Okrenu se i vide čoveka kako čuči pred
gom, može da ostvari svoj plan.
ulazom u kolibu. Čovek se uspravi i
Pogleda gore, na vreme da spazi sjaj
105
zvezda na dugačkom crnom predmetu
postavi, nalazio se šav zatvoren sa dve
usmerenom ka njemu. Baci se u stranu, i
tanke magnetne trake, koji se lako otvori.
koplje se, uz tup zvuk, zabode u zemljani
On izvuče predmet iz postave i pogleda
pod. Držalje je vibriralo poput zvečarke
ga uz svetlost baklje.
koja se sprema da ugrize. Barton stade u
Dugo je čučao uz treperavo svetlo, ne
vrata, proceni Geringovu udaljenost, i
mogavši da odvoji oči i da se načudi ovoj,
hitnu oružje. Asegai se zari u Nemčev
bezmalo parališućoj opseni. Fotografija, u
stomak. Gering podiže ruke u vazduh,
ovom svetu bez fotoaparata, beše neču‐
vrisnu i pade na bok. Barton podiže
vena stvar. Ali, njegova fotografija, to je
Agnoovo mlitavo telo na rame i iznese ga
bilo još neverovatnije, kao i činjenica da
iz kolibe.
nije snimljena na ovom svetu! Morala je
Dotad su se već čuli uzvici iz Okrugle
biti načinjena na Zemlji, onoj Zemlji, sada
kuće. Baklje su se rasplamsavale; stražar
izgubljenoj u haosu zvezda negde na
sa najbliže osmatračnice je vikao. Gering
bleštavom nebu i u, sam Bog zna, koliko
je sedeo na zemlji sklupčan i čvrsto držao
hiljada godina vremena.
koplje blizu rane.
Nemogućnost za nemogućnošću! Ali,
Gledao je otvorenih usta, a onda rekao:
snimak je poticao iz vremena i sa mesta,
»Opet si to učinio! Ti...«
kada i gde, to je zasigurno znao, u njega
Pade ničice, sa samrtnim ropcem u grlu.
nije bio uperen fotoaparat da bi mu
Agno se povrati izbezumljen. Oslobodi
sačuvao lik. Brkovi mu behu odstranjeni,
se Bartonovog stiska i pade na zemlju. Za
ali retušer nije mario što je zamrljao po‐
razliku od Geringa, nije bio bučan. Imao
zadinu, niti njegovu odeću. Eto ga, uhva‐
je, taman koliko i Barton, ili još više raz‐
ćen kao nekim čudom od pojasa nagore i
loga da bude miran. Barton beše izne‐
zarobljen na parčetu nekakvog ravnog
nađen kad ostade samo sa čovekovim
materijala. Ravnog! Kad okrenu kvadrat,
peškirom u ruci. Krenu da ga baci, ali
vide kako mu se pojavljuje profil. Ako bi
oseti nešto kruto i čvrsto ispod postave.
ga držao skoro pod pravim uglom u
Prebaci ga u levu ruku, istrgnu asegai iz
odnosu na pogled, mogao je videti prizor
leša, i potrča za Agnoom.
od tri četvrtine sopstvenog profila.
Moralni se beše otisnuo jednim od
»1848«, mrmljao je sebi u bradu. »Kada
bambusovih kanua izvezenih na obalu.
sam bio dvadesetsedmogodišnji niži oficir
Zaveslao je snažno, ozvezdanom vodom,
u istočnoindijskoj armiji. A ovo su plave
pogledajući povremeno za sobom. Barton
planine Goa. Mora da je ovo snimljeno
podiže asegai iza ramena, i hitnu ga. Bilo
dok sam se tamo oporavljao. Ali, za ime
je to kratko oružje sa debelom drškom,
božje, kako? Ko? I kako su Moralni uspeli
oblikovano za borbu izbliza, a ne kao kop‐
da dođu do fotografije.
lje. Ali, poletelo je pravo i spustilo se, na
Agno je, bez sumnje, nosio ovu fotogra‐
kraju putanje, u Agnoova leđa. Moralni je
fiju da po njoj pronađe Bartona. Vero‐
pao napred, pod uglom, i nagnuo uzani
vatno je sv
aki lovac imao istu takvu,
čamac. Kanu se izvrnuo. Agno se više nije
skrivenu u peškiru. Tražili su ga svud duž
pojavio.
Reke; moguće je da postoje hiljade,
Barton opsova. Želeo je da uhvati
desetine hiljada njih. Ko zna koliko su
Moralnog živog, ali bi bio gotov, da ga je
agenata imali na raspolaganju, ili koliko
pustio da pobegne. Ovako je postojala
su ga očajnički želeli, ili zašto su ga
mogućnost da Agno još nije stupio u
uopšte želeli?
kontakt sa drugim Moralnima.
Pošto vrati fotografiju u peškir, okrenu
Osvrnu se prema gostinskim kolibama.
se s namerom da ode natrag u kolibu. U
Bubnjevi su lupali duž obale i ljudi sa
tom trenu pogled mu pade na vrhove
upaljenim bakljama žurili su ka Okrugloj
planina — tih nesavladivih visokih planina
kući. Barton zaustavi jednu ženu i zamoli
koje su opasivale dolinu Reke s obeju
je da mu pozajmi baklju za trenutak. Ona
strana.
mu je dade, ali ga obasu kojekakvim
Na svetloj ponjavi kosmičkog gasa uoči
pitanjima. On odgovori da misli da napa‐
nešto titravo. Pojavilo se i za tren oka
daju Ćoktousi preko Reke. Ona požuri ka
nestalo.
skupu ispod palisade.
Kroz nekoliko sekundi najednom se
Barton zabode šiljak baklje u mekanu
opet prikaza, ovog puta kao polulopta, i
obalsku zemlju i uze da pregleda peškir
ponovo iščeznu.
koji je strgnuo sa Agnoa. Sa unutrašnje
Vazduhoplov se u drugom letu spusti
strane, tačno iznad tvrdog kvadrata u
još niže i nestade kao prvi put.
106
Moralni će ga odvesti, a narod Sevierie
tvrda.
će se pitati šta ih je uspavalo za sat ili
Međutim, grdosije oko njega izgledale
više.
su kao da se mogu tući ceo dan a da im
Nije imao kad da se vrati u kolibu i
ništa ne bude.
razbudi ostale. Ako bi čekao još i tren, bio
Većinom behu visoki, u najmanju ruku
bi uhvaćen.
osam stopa, a pojedini sigurno i preko
Okrenu se, skoči u Reku, i zapliva ka
devet; masivna mišićava ramena behu im
drugoj obali, udaljenoj milju i po. Ali, nije
široka preko tri stope. Tela im behu
prešao više od četrdeset jardi, kad oseti
ljudska, ili približno ljudska, a bela koža
prisustvo nečeg ogromnog iznad sebe.
pokrivena crvenkastosmeđim dlakama.
