by MoZarD
predomisli. Položi glavu na kolena,
ka njima, kad ga obori Kolopovo telo, koje
stenjući.
je odbacio Gering. Barton opet ustade.
»Znam šta sam radio, ali ne znam zaš‐
Kolop skoči na noge i nasrnu na Geringa.
to«, reče utučeno. »Karla mi je govorila
Još jedan tresak, i Kolop se presavi.
da će se iseliti ujutru, da ne može da
Barton pokuša da jurne na Geringa. Noge
spava od buke zbog mojih košmara. I, ja
mu otkazaše poslušnost; pade na stranu,
sam se ponašao čudno. Molio sam je da
daleko od objekta napada. Potom još
ostane; rekao joj da je mnogo volim.
jedna navala svetla i buke, i Gering, kao
Umreću ako me ostavi. Ona je kazala da
na fotografiji, zaustavljen u zamahu
sam joj drag, bio drag, odnosno, ali me ne
palicom na Bartona.
voli. Najednom mi se učinilo da, ako želim
Barton oseti da mu ruka utrnu od udara
da je zadržim, moram da je ubijem.
batine. Sada mu nisu samo noge bile
Istrčala je iz kolibe, vrišteći. Ostalo znaš.«
neposlušne, već i leva ruka. Uprkos tome,
»Hteo sam da te ubijem«, reče Barton.
on stisnu desnu pesnicu i zamahnu na
»Ali, koliko vidim, nisi u stanju da odgo‐
Geringa. Još jedan prasak; osećao je kao
varaš za svoje postupke, više nego ludak.
da su mu se rebra otkačila i zarila u pluća.
Ovaj narod neće prihvatiti to opravdanje,
Dah mu se prekinuo i ponovo se našao na
ipak. Znaš šta će da ti urade; obesiće te
hladnoj, mokroj travi.
naglavačke, za gležnjeve, i pustiti da visiš
Nešto pade pokraj njega. Uprkos ago‐
do smrti.«
niji, ispuži ruku. Ščepa batinu; mora da ju
Gering uzviknu: »Nije mi jasno! Šta je sa
je Gering ispustio. Ježeći se pri svakom
mnom? Ove more! Veruj mi, Bartone, ako
bolnom udisaju, uspravi se na jedno ko‐
sam zgrešio, platio sam! Ali, ne prestajem
leno. Gde je ludak? Dve senke, zatitrane i
da plaćam! Moje noći su pakao, a uskoro
pomućene, stopile su se i poluodvojile.
će mi i dani postati pakao! Tada će mi
116
ostati samo jedan način da se smirim!
vukao po travi. Kada mu se razum
Ubiću se! Ali, i to je beznadežno!
izbistrio, shvatio je da leži na bambu‐
Probudiću se — i opet pakao!«
sovom krevetu u kolibi.
»Okani se gume snova«, reče Barton
Bilo je mračno, i jedina svetlost dolazila
»Moras je se osloboditi. Možeš ti to.
je od zvezda, kroz granje drveta u
Rekao si mi da si nadvladao zavisnost od
kvadratu prozora. Okrenu glavu i opazi
morfijuma na Zemlji.«
senovito, bledo obličje čoveka koji je
Gering ustade i okrenu se prema
čučao uz njega. Ćovek je držao pred
Bartonu. »To je to! Nisam pipnuo gumu
očima, tanak metalni predmet, sa
otkad sam ovde!«
svetlucavim vrhom uperenim u Bartona.
»Šta? Ali, ja bih se zakleo...!«
»Pretpostavljaš, po mojim postupcima,
25
da sam je koristio! Ne, nisam uzeo ni
komadić gume! Ali, to ne menja stvar!«
Čim je Barton okrenuo glavu, čovek
Uprkos gnušanju prema Geringu,
spusti spravu. Govorio je engleski. »Dugo
Barton ga je sažaljevao. Rekao je;
mi je trebalo da te pronadem, Ričarde
»Otvorio si svoju Pandorinu kutiju i,
Bartone.«
izgleda, nećeš moći da zatvoriš. poklopac.
Barton levom rukom, koja beše skrivena
Ne znam kako će se sve završiti, ali ne bih
od čovekovog pogleda, pipaše po podu,
voleo da sam u tvojoj koži. Nije da ti to ne
tražeći oružje. Prsti mu doticahu samo
zaslužuješ.«
zemlju. Reče; »Eto, našao si me, prokleti
Gering mirno i odlučno reče: »Pobediću
Moralni, i šta ćeš sada sa mnom?«
ja njih.«
Čovek se malo pomače i zakikota
»Misliš, pobedićeš sebe«, reče Barton.
»Ništa«. Zastade, i reče: »Ja nisam jedan
Okrenu se da ode, ali zastade da još
od njih.« Nasmeja se opet, kad Barton
jedno priupita. »Šta nameravaš da
zadahta. »Nije baš sasvim tako. Ja sam sa
učiniš?«
Njima, ali nisam od Njih.«
Gering pokaza na Reku. »Da se utopim.
Podiže spravu koju beše usmerio na
Počeću iznova. Možda je bolje da priuš‐
Bartona.
tim sebi novi prostor. Sigurno da ne želim
»Ovo mi govori da imaš frakturu
da budem privezan, kao pile u izlogu
lobanje i potres mozga. Mora da si vrlo
mesnice.«
žilav, jer bi trebalo da si mrtav, sudeći po
» Au revoir, onda«, reče Barton. »I,
težini ozlede. Ali možeš se izvuci, ako se
srećno.«
ne budeš uzbuđivao. Na žalost, nemaš
»Hvala. Čuj, nisi ti loš. Samo još saslušaj
vremena za oporavak. Ostali znaju da si u
jedan savet.«
ovom kraju, trideset milja bliže ili dalje,
»Kakav to?«
svejedno. Za oko jedan dan će ti odrediti
»Bolje ti je da se i sam kloniš gume
tačan položaj.«
snova. Dosad si imao sreće. Ali, ubrzo će
Barton pokuša da se uspravi u postelji,
te uzeti pod svoje, kako je i mene. Tvoji
ali otkri da su mu kosti postale mekane
košmari neće biti i moji, ali će biti isto
poput karamele na suncu, i kao da mu
tako grozni i zastrašujući za tebe.«
bajonet podiže zadnji deo lobanje.
»Koješta! Ja nemam šta da krijem od
Zastenja, i opruži se ponovo.
sebe!« Barton se grohotom nasmeja.
»Ko si, i šta hoćeš?«
»Dovoljno sam toga sažvakao da znam!«
»Ne mogu ti reći svoje ime. Ako — ili,
Ode, ali je razmišljao o upozorenju. Uzeo
mnogo verovatnije, kada — te uhvate,
je gumu dvadeset dva puta. Svaki put se
izvuci će tvoju memoriju i vratiti je do
kleo da je više neće pipnuti.
vremena kad si se probudio u onom
Idući natrag ka bregovima, osvrnuo se
mehuru pre uskrsnuća. Neće otkriti zašto
za sobom. Nejasna bela Geringova figura,
si se probudio pre vremena. Ali, znaće za
tonula je lagano u crne i srebrne vode
ovaj razgovor. Čak će moći i mene da
Reke. Barton pozdravi po vojnički, jer nije
vide, ali samo kako me ti vidiš, kao bledu
mogao da odoli tom dramatičnom gestu.
senku bez lica. Čuće i moj glas, ali ga neće
Zatim zaboravi Geringa. Bol u potiljku,
prepoznati. Koristim transmuter.«
privremeno ublažen, povratio mu se, još
»Međutim, biće užasnuti. Sve što su
oštriji. Kolena mu klecahu i, svega
polako i nerado pretp
ostavljali, biće na‐
nekoliko jardi od kolibe, morade sesti.
prasno obelodanjeno kao istina. Imaju
Mora da je tada, sasvim ili delimično,
izdajnika u svojim redovima.«
izgubio svest, jer se nije sećao da ga je iko
»Voleo bih da Znam o čemu govoriš«,
117
reče Barton.
Imao je mnogo pitanja i poče da ih
Čovek kaza: »Reći ću ti mnogo. Čuo si
postavlja. Ali, čovek nije obraćao pažnju
monstruoznu laž o svrsi uskrsnuća. Ono
na njih. Držao je spravu uz čelo. Iznenada
što ti je rekao Sprus, i što ta Moralna
je skloni i prekide Bartona usred rečenice.
tvorevina, Crkva druge šanse, propoveda,
»Oni su me... vi nemate reč za to...
laži su! Gole laži. Istina je u tome da ste
recimo... prisluškivali. Otkrili su moj
vi, ljudska bića, oživljeni jedino zbog
wathan... Mislim da vi to zovete aura. Oni
učešća u naučnom eksperimentu. Moral‐
ne znaju čiji je wathan u pitanju, samo
ni pogrešno ime, ako je ikad bilo ijednog
znaju da pripada Moralnom. Ali, usred‐
— preoblikovali su ovu planetu u rečnu
srediće se na ovo mesto za pet minuta.
dolinu, podigli kamene zdele, i sve vas
Moram ići.«
vratili iz mrtvih, s jednim ciljem. Da snime
Bleda figura ustade. »I ti moras ići.«
vašu istoriju i običaje. I, uzgred, da
»Kuda me vodiš?« upita Barton.
posmatraju vašu reakciju na uskrsnuće i
Ne vodim te. Moraš umreti; Oni moraju
mešanje različitih naroda i doba. To je
zateći samo tvoj leš. Ne mogu te odvesti
sve: naučni projekat. A kada dobro
sa sobom; to je neizvodljivo. Ali, ako
poslužite, idete natrag u prah!«
umreš ovde, oni će te opet izgubiti. I mi
»Ta priča da vam se svima daje druga
ćemo se ponovo sresti. Onda...!
šansa za večni život i spasenje, zato što je
»Stani!« viknu Barton. »Ne razumem.
to Njihova etička dužnost — je laž! U
Kako me ne mogu pronaći? Oni su
suštini, moj narod ne veruje da ste vredni
napravili mašineriju za uskrsnuće. Zar ne
spasenja. Oni ne misle da vi imate
znaju gde je pojedinac koji me je
'duše'!«
uskrsnuo?«
Barton je ćutao. Čovek je sigurno bio
Čovek se opet zakikota. »Ne. Njihovi
iskren. Ili, ako ne iskren, bar emocionalno
snimci ljudi sa Zemlje su vizuelni, ne
ponesen, jer je teško disao.
zvučni. A mesto uskrsnutih u mehuru pre
Najzad, Barton progovori: »Ne mogu da
uskrsnuća, odredivano je nasumice, jer su
verujem da neko ulazi u ovoliki trošak i
planirali da vas, ljude, raspu duž Reke, u
posao, samo da bi izveo naučni
približnom hronološkom nizu, ali uz
eksperiment, ili načinio istorijske snimke.
izvesno mešanje. Hteli su da siđu dole, u
»Besmrtnima je vreme dugo. Iznenadio
pojedine baze, kasnije. Naravno, nisu
bi se kad bi znao šta radimo da večnost
imali pojma da ću im se suprotstaviti. Ili
učinimo zanimljivom. K tome, kako nam
da ću odabrati jednog od njihovih
je dato sve vreme, imamo kad da ne
potčinjenih, da mi pomogne da osujetim
dozvolimo da nas najvrtoglaviji projekti
Plan. Dakle, ne znaju gde ćeš se ti, ili iko
obeshrabre.
Po
smrti
poslednjeg
drugi, sledeći put pojaviti.«
Zemljanina, priprema uskrsnuća trajala je
»A sad, možda se pitaš, kako ja ne
nekoliko hiljada godina, iako je završna
mogu da podesim uređaj koji te je oživeo,
faza obavljena za samo jedan dan.«
tako da te premesti nadomak cilja,
»A ti?« reče Barton. »Šta ti radiš? I za‐
gornjeg toka Reke. Stvar je u tome što ga
što radiš, šta god radio?«
ja jesam podesio, tako da se, kad prvi put
»Ja sam jedini istinski Moralni u celoj
umreš, nadeš kod prve kamene zdele. Ali
monstruoznoj rasi! Ne volim da se igram
nisi to iskoristio; tako, pretpostavljam da
s vama kao da ste lutke, ili puki objekti za
su te ubili Titantropi. Na nesreću, jer više
posmatranje, životinje u laboratoriji.
nisam smeo da se primičem mehuru bez
Najzad, neka ste primitivni i pokvareni, vi
opravdanja. Za sve koji nemaju ovlaš‐
ste osećajna bića. Vi ste, u izvesnom
ćenje da uđu u mehur u kom je pripre‐
smislu, kao... kao...«
mano uskrsnuće, pristup je zabranjen.
Čovek‐senka mahnu senovitom ru‐
Oni su sumnjičavi; strepe da im se ne
kom, kao da pokušava da istera reč iz
pokvari mehanizam. Tako, od tebe i
mraka. Potom nastavi: »Moram vaš izraz
slučaja zavisi hoćeš li dospeti natrag u
da upotrebim za vas. Vi ste humani koliko
severnu polarnu regiju.
i mi. Baš kao što su podljudska bića, koja
»A što se ostalih tiče, nikad nisam bio u
su prva upotrebila jezik, bila humana
prilici da podešavam njihove uređaje. I
koliko i vi. I, vi ste naši preci. Koliko znam,
oni su morali da se rađaju po zakonima
može biti da sam tvoj direktni potomak.
verovatnoće, koji su oko dvadeset
Ceo moj narod možda potiče od tebe.«
miliona prema jedan.«
»Sumnjam«, reče Barton. »Ja nisam
»Ostalih?« reče Barton. »Ostalih? Ali,
imao dece — ne bar da znam.«
zašto si odabrao nas?«
118
»Imao si dobru auru. I oni. Veruj mi da
mu nepoznat jezik.
znam šta radim; dobro sam odabrao.«
Na glavu su mu stavili jednu praznu,
»Ali napomenuo si da si me probudio
prevrnutu zdelu: ruke su mu bile svezane
pre vremena... u pripremnom mehuru, s
na leđima, uzanim kožnim remenom.
izvesnom
namerom.
Šta
si
time
Slepog i bespomoćnog, terahu ga niz
postigao?«
poljanu, uz ubode kamenog vrha kopija u
»Jedino tako si se mogao uveriti da
leđa. Negde u blizini grmnuše bubnjevi, i
uskrsnuće nije natprirodan čin. I, tako si
ženski glasovi počeše da nariču.
namirisao trag Moralnih. Jesam li u
Prešao je trista koraka, pa su ga
pravu? Jesam, naravno. Evo!«
zaustavili. Bubnjevi su stali, a žene pre‐
On pruži Bartonu jednu sićušnu kapsu‐
kinule jednoličnu melodiju. Nije mogao
lu. »Progutaj ovo. Bićeš mrtav istog trena,
čuti ništa, do šuma krvi u sopstvenim
i van njihovog dosega — neko vreme. A
ušima. Šta se, kog davola, dogadalo? Je li
tvoje moždane ćelije biće toliko poki‐
on bio deo religijske ceremonije, koja
&nbs
p; dane, da neće moći da ih pročitaju. Brzo!
zahteva da žrtva bude oslepljena? Što da
Moram ići!«
ne? Na Zemlji su postojale mnoge
»Šta ako je ne uzmem?« reče Barton.
kulture, koje nisu dozvoljavale da ritualno
»Šta ako im dozvolim da me sada
ubijeni vidi one koji su mu prolili krv. Duh
uhvate?«
mrtvaca može poželeti da se osveti
»Nemaš auru za to«, odvrati ćovek.
ubicama.
Barton gotovo odluči da ne uzme
Ali, ti ljudi su dosad morali znati da
kapsulu. Zašto treba da pusti ovog
ovde nema duhova, niti čega sličnog. Ili
nabusitog čoveka da mu tu nešto
su smatrali uskrsle upravo kad duhove
određuje?
koje mogu poslati natrag u njihovu
Potom proceni da ne treba da prkosi.
rođenu zemlju, tako što će ih, prosto,
Kako su stvari stajale, mogao je, ili da
opet ubiti?
sarađuje sa ovim neznancem, ili da padne
Gering! I on je poslat ovamo. Kod iste
u ruke ostalih.
kamene zdele. Prvi put je to mogla biti
»Dobro«, reče. »Ali, zašto me ti ne ubi‐
slučajnost, iako je verovatnoća bila mala.
ješ? Zašto to prepuštaš meni?« .
Ali triputa uzastopno? Ne, to je... Prva
Čovek se nasmeja i reče: »Ova igra ima
strela pogodi sa strane zdelu na njegovoj
izvesna pravila, koja nemam kad da
glavi, i gotovo ga onesvesti, proževši ga
objašnjavam. Ali ti si inteligentan, i sam
celog zaglušujućim zvonom, rasuvši mu
ćeš dokučiti većinu. Jedno je, da mi jesmo
zvezde pred očima, i oborivši ga na
Moralni. Možemo dati život, ali ga ne
kolena. Nikada nije osetio sledeću strelu,
možemo direktno oduzeti. Ne da je to
i tako se probudio još jednom, na drugom
nezamislivo, ili iznad naših sposobnosti.
mestu...
Samo, vrlo je teško.«
Čovek naglo ode. Barton nije oklevao.
27
Progutao
je
kapsulu.
Obasja
ga
zaslepljujući sjaj...
A sa njim beše Herman Gering.
26
»Ti i ja mora da smo duše‐blizanci«,
reče Gering. »Kao da nas je Onaj, Ko je
odgovoran za sve ovo, upregnuo
I, oči mu behu pune svetlosti tek izišlog
zajedno.«
sunca. Imao je taman toliko vremena da
»Vo i magarac vuku ralo«, reče Barton,
