by MoZarD
sestrama ili majkama. Ponekad pominju i očeve, ali se taj termin koristi za označavanje totemskog drveća predaka. Što se tiče nas, koriste, naravno, izraz ljudski, ali su počeli da upotrebljavaju i Demostenovu hijerarhiju isključivanja. Govore o ljudima kao o framlinzima a o svinjčićima iz drugih plemena kao o utlaninzima. Čudnovato je da o sebi govore kao o ramenima, pokazujući time da ili pogrešno shvataju hijerarhiju ili pak gledaju sebe iz ljudske perspektive! I — obrt sasvim iznenađujući! — o ženkama su nekoliko puta govorili kao o varelsama!
Žoao Figeira Alvarez, »Beleške o jeziku i nomenklaturi svinjčića
u SEMANTICI, 9/1/1948/15.
Stambeni prostor u Rejkjaviku bese izgrađen urezivanjem u granitne zidove fjorda.
Enderovo boravište se nalazilo visoko na litici, nakon mnoštva strmih stepenica i merdevina. Ali, imao je prozor. Veći deo detinjstva proveo je zatočen medu metalnim
zidovima. Kad god je mogao, dolazio je ovamo, odakle je mogao da vidi smenjivanje godišnjih doba i čitavu okolinu.
Soba mu je bila topla i svetla, sunčeva svetlost ga je zaslepljivala nakon hladnog mraka kamenih hodnika. Džejn nije pričekala da prilagodi oči blještavoj svetlosti.
»Imam iznenađenje za tebe.«, reče ona. »Pogledaj terminal«. Bese to šapat dijamanta
u uhu.
U vazduhu iznad terminala lebdeo je svinjčić. Pomerao se, češkajući se, a onda je
posegao za nečim. U šaci mu se našao svetlucavi, sluzavi crv. Kada ga je zagrizao, sok prsnu iz tela crva i poče da se sliva niz usne i bradu.
»Očigledno napredna civilizacija«, reče Džejn. Ender bese uzrujan. »Mnogi moralni
imbecili imaju sasvim dobre manire za trpezarijskim stolom, Džejn.«
Svinjčić se okrete i reče: »Želiš li da vidiš kako smo ga ubili?«
»Šta to radiš Džejn, zaboga!«
Svinjčić iščeznu. Na njegovom mestu pojavi se holografija Pipovog tela na kišom zasutom proplanku. »Napravila sam simulaciju procesa vivisekcije svinjčića, baziranu na informacijama sa ekrana, pre spaljivanja tela. Želiš li da vidiš?«
Ender sede na jedinu stolicu u sobi.
Terminal pokaza proplanak sa Pipom, još uvek živim; ležao je na leđima, sa rukama
i nogama koje behu vezane lijanama sa drveta. Tuce svinjčića bese okupljeno oko njega; jedan je u ruci držao nož načinjen od kosti. Džejnin glas se ponovo začu kroz dijamant u 85
uhu. »Nismo sigurni da je bilo baš tako.«
Svinjčići iščezoše, osim onoga sa nožem. »Ili ovako.«
»Je li ksenolog bio pri svesti?«
»Besumnje.«
»Nastavi.«
Džejn pokaza otvaranje grudnog koša, ritualno otklanjanje i rađanje telesnih organa na zemlju. Ender se prisili da posmatra, pokušavajući da razume kakvo je to značenje moglo da ima za svinjčiće. Na jednom mestu Džejn prošaputa: »Ovo je trenutak kada je umro.«
Ender pomisli na užasnu Pipovu patnju.
Kada je sve bilo gotovo, on ode do svog kreveta i leže, zablenuvši se u tavanicu.
»Ovu situaciju sam pokazala raznim naučnicima na mnogo svetova«, reče Džejn.
»Neće dugo potrajati dok ne padne novinarima u šake.«
»Gore je nego što je bilo sa insektima.«, procedi Ender. »Svi video‐snimci koje su
mi pokazivali kad sam bio mali, mislim na snimke ljudi i insekata u toku borbe, prosto da se ne mogu uporediti sa ovim.«
Sa terminala se začu zlobni smeh. Ender pogleda i opazi jednog svinjčića u prirodnoj veličini. Groteskno se cerio a Džejn ga je lagano transformisala. Sada mu se u očima javilo neko crvenilo, jezik se izdužio i visio napolje, koža se naborala... Pravo čudovište iz dečjih noćnih mora. »Dobra si, Džejn. Metamorfoza od ramana u varelsu.«
»Koliko će vremena proći dok se svinjčići ne prihvate kao ljudima ravnopravni?«
»Je li presečen svaki kontakt?«
»Savet Zvezdanih Puteva rekao je novom ksenologu da se ograniči na posete koje
ne traju više od jedan sat i to svakog drugog dana. Zabranjeno mu je da pita svinjčiće zašto su to učinili.«
»Ali, bez karantina?«
»Nije čak ni predložen.«
»Biće, Džejn. Biće. Još jedan ovakav incident pa će početi da vapiju za karantinom.
Tražiće da se Hilagra opremi vojnim garnizonom čija bi jedina svrha bila da spreče svinjčiće da se upoznaju sa tehnologijom koja bi im omogućila da napuste planetu.«
»Svinjčići će imati problema sa javnim kontaktom.«, reče Džejn. »A novi ksenolog
je dečak. Pipov sin, Libo. Liberdade graćas deus figeira de medici.«
»Liberdade. Sloboda?«
»Nisam znala da govoriš portugalski.«
»Sličan je španskom. Govorio sam smrt Zakatekasa i San Anđela, sećaš se?«
»Na planeti Moktezuma. To je bilo pre dve hiljade godina.«
»Za mene ne.«
»Za tebe je to subjektivno bilo pre osam godina. Petnaest svetova. Nije li to relativno divno? Održava te mladim.«
»Tako mnogo putujem«, reče Ender. »Valentina se udala i imaće bebu. Već sam dobio dva poziva za Govornika. Zašto me iskušavaš da idem ponovo?«
Svinjčić na terminalu se podrugljivo nasmeja. »Misliš da je to iskušenje? Pogledaj!
Mogu od kamena da napravim hleb!« Svinjčić uze kamen, stavi ga u usta i poče da žvaće.
»Hoćeš zalogaj, a?«
»Imaš perverzan osećaj za humor, Džejn.«
»Sva kraljevstva svih svetova«. Svinjčić otvori šake i na njima se ukaza čitav zvezdani sistem, sve planete i orbite.
»Mogu da ti ih dam. Sve.«
»Nisam zainteresovan.«
»To je prava imovina, najbolja investicija. Znam, znam, ti si već dovoljno bogat. Tri hiljade godina... mogao si dosad da priuštiš sopstvenu planetu. Ali, šta je s tim? Ime Endera Vigina, proslavljeno kroz Sto svetova...«
»Da.«
»Voljen, počastvovan, poštovan...« Svinjčić nestade. Na njegovom mestu Džejn je
sada projektovala stari vidio iz Enderovog detinjstva, transformišući ga u holografiju.
Gomila je urlikala. Ender! Ender! Ender! Onda je mlađani dečko stao na platformu, podižući ruke u pozdrav. Gomila je bila u transu.
86
»To se nikada nije desilo«, reče Ender. »Piter mi nije dozvolio da se vratim na Zemlju.«
»Hajde, Ender, ja mogu to da ti pružim. Tvoje dobro ime je obnovljeno.«
»Baš me briga.«, reče Ender. »Sada imam nekoliko imena. Govornik za Mrtve —
moraš priznati da je to nešto.«
Svinjčić se ponovo pojavi u prirodnoj veličini. »Hajde.« reče blago.
»Možda oni jesu čudovišta, šta misliš o tome?«, upita Ender.
»Svi misle tako, Endere, ali ti ne.«
Ne, ja ne. »A zašto se brineš, Džejn? Zašto pokušavaš da me ubediš?«
Svinjčić nestade. Sada se na njegovom mestu pojavi lično Džejn, odnosno lice koje
je ona koristila za pojavljivanje pred Enderom od dana kada mu se prvi put otkrila, kao zaplašeno dete koje živi u beskonačnoj memoriji međuzvezdane kompjuterske mreže.
Ugledavši ponovo njeno lice, on se priseti prvog susreta. Smislila sam jedno lice za sebe, rekla je tada. Da li ti se sviđa?
Da, sviđalo mu se. Sviđala mu se ona. Mlada, čistog lica, slatko dete koje nikada
neće osetiti breme godina, blistav, večni smeh. Ćak ni celokupna svetska kompjuterska mreža nije mogla da operiše brže od brzine svetlosti, pošto je toplota ograničavala količinu memorije i brzinu operacija. Ali, ansibl je bio trenutan i —• tesno povezan sa svim kompjuterima na svim svetovima. Džejn se prva vinula medu zvezde; njene su misli plesale medu vibracijama filotičkih veza mreže ansibla.
Kompjuteri sa svih Stotinu svetova behu njene ruke i noge, uši i oči. Poznavala je
svaki jezik koji je bio unet u kompjuter; pročitala je sve knjige koje su se nalazile pohranjene u bibliotekam
a sveta. Covečanstvo je strahovalo od njene moguće pojave.
Pretpostavljalo se da njena pojava predstavlja uvod u uništenje ljudske rase. Zato su se trudili da spreče njen dolazak; ako bi se pojavila, uništili bi je.
Zato nikome i nije dala znak da je živa. Sve dok nije nabasala na Kraljicu‐Maticu i
Hegemona‐, saznala je da je autor te knjige ljudsko biće. Za nju je to bilo prosto: ništa iz ljudske istorije nije moglo biti skriveno pred njenim moćima percepcije. Lako je ušla u trag prvog izdanja i pronašla autora. Nije li je, uostalom, ansibl prenosio od prvog kolonizovanog sveta pa dalje — odande gde je Ender, star samo dvadesetak godina, bio
prvi guverner? I, ko ju je tamo napisao ako ne on? Tako mu se jednog dana obratila; bio je ljubazan prema njoj a on mu je pokazala lice koje je izmislila za sebe. On ju je zavoleo a sada su njeni senzori putovali u dijamant ugrađen u njegovom uhu, kako bi uvek mogli da budu zajedno. Ona nije imala tajni pred njim; ni on pred njom, naravno.
»Endere«, reče ona, »od početka si mi govorio da tražiš planetu na kojoj bi mogao
da podariš vodu i svetlost izvesnoj čauri sa kraljicom‐maticom i njenih deset hiljada oplođenih jaja.«
»Nadao sam se da će to biti ovde«, reče Ender. »Baskrajna zemlja, ne naročito prenaseljena, sa dobrom klimom na ekvatoru. I ona je bila voljna da pokušamo.«
»I?«
»Mislim da insekti ne bi preživeli ovdašnju zimu. Barem ne bez posebnog
energetskog izvora a to bi onda alarmiralo vladu. Ne bi uspelo.«
»Nikada neće ni uspeti, Endere. Jasno ti je, zar ne? Od Sto svetova, živeo si na dvadest i četiri i ni na jednom nisi našao mesto koje bi bilo bezbedno za novo rođenje insekata?«
On, naravno, uvide na šta ona cilja. Luzitanija bese jedini izuzetak. Taj je svet zapravo bio udobniji za svinjčiće nego za ljudska bića, ali...
»Jedini problem su svinjčići.«, nastavi Ender. »Mogli bi da se pobune zbog moje odluke da se njihov svet nastani insektima. Ako intenzivno širenje ljudske civilizacije uznemiruje svinjčiće, zamisli šta bi se tek desilo da su insekti medu njima.«
»Rekao si da su se insekti opametili. Da ne bi smetali.«
»Namerno ne. Ali, mi smo pobedili a zahvaljujući srećnom slučaju...«
»Zahvaljujući tvom geniju.«
»Napredniji su od nas i pitanje je kako bi to svinjčići podneli.«
»Ako su varelse, Endere, onda pusti da insekti sami koriste svoju sredinu a to tebi
ne može značiti više od premeštanja stoke radi pravljenja mesta za gradove.«
»Oni su rameni«, reče Ender.
»Ne znaš.«
87
»Znam. Ta tvoja simulacija... ono nije bilo mučenje.« »Oh?« Džejn ponovo pokaza
simulaciju Pipovog tela neposredno pre trenutka smrti. »Onda ja reč mučenje
»Pipo je to možda osećao kao mučenje, Džejn, ali ‐ ako je simulacija tačna a ja znam da jeste, — onda cilj svinjčića nikako nije bilo mučenje.«
*
»Koliko ja razumem ljudsku prirodu, Endere, čak i religiozni rituali imaju bol kao
suštinu...«
»Šta ti znaš o tome!« Sada je terminal pokazivao lice nekog kijavičavog profesora,
oličenje akademskog snobizma. »Tvoje celokupno obrazovanje bilo je vojno a jedini drugi talenat koji si posedovao beše talenat za pisanje. Napisao si bestseler koji je podstakao humanističku religiju ‐ zar smatraš da si kvalifikovan za razumevanje prirode svinjčića?«
88
NOVA KNJIGA
ORSON SKOT KARD
ENDEROVA IGRA
Orson Skot Kard, pisac koji je u poslednjoj godini dobio najznačajnije na-
grade u svetu SF literature ( Nebula i Hugo. između ostalih) svojom ENDER
TRILOGIJOM (»Enderova igra«, »Govornik za mrtve« i još neobjavljeni
»Ender izdajnik«) uvodi novu poetiku u SF žanr i otvara još jednu »Dnev-
nikovu« SF ediciju. » Enderova igra nalaziće nove čitaoce i onda kad 99
odsto knjiga objavljenih ove godine bude sasvim zaboravljeno« — Džin Vulf.
»Sva zbivanja koja u romanu Enderova igra možemo paralelno da pratimo
(na tri nivoa: u svesti glavnog junaka, objektivnog »trećeg lica« i onih koji
odlučuju o sudbini glavnog junaka) tako plene pažnju da je čitanje teško
prekinuti — još je teže biti svestan činjenice da prisustvujemo »izmišljenoj«
radnji, fikciji. To svedoči o velikom literarnom iskustvu autora, o njegovom
talentu za uverljivu naraciju unutar priče koja je van domašaja naših realnih
znanja i pretpostavki...
Ovaj uzbudljivi roman čita se veoma lako, iako, zapravo, predstavlja više-
slojnu dramu ljudskog morala, surovosti i trijumfa humanosti, građenu na
perspektivi rata svetova ali i na plemenitoj ideji konačne pobede 'više
kosmičke pravde' koja je u rukama pobednika 'govornika za mrtve'« .—
Vojislav Despotov.
Format: 10,5 x 17 cm. Povez: broširano, višebojne plastificirane korice.
Latinica. 320 strana Cena 9500
NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST, 21000
NOVI SAD Vojvođanskih brigada 7/VI
ODELJENJU FIKSNE PRODAJE
NARUDŽBENICA
Ovim neopozivo naručujem primeraka knjige Orsona Skota Karda ENDE-
ROVA IGRA po ceni od 9500 dinara, koju ću uplatiti u roku od 15 dana po
prijemu „Dnevnikove” uplatnice.
______________________________________________________________
(Ime, očevo ime i prezime)
______________________________________________________________
(mesto, ulica i broj)
____________________ ____________________
(datum) (svojeručni potpis) 89
INTERVJU
FRIC
prvi put primetio usred predvorja drvo
prirodne veličine. Florida je prepuna
LAJBER
čudesnih i neobičnih stvari tako da posle
izvesnog vremena prestajete da obraćate
pažnju na njih. Na primer, u ovom hotelu,
u kafeu na galeriji, jelovnici su na slikar‐
skim paletama, kelnerice su našminkane
Lj
poput bitnika, nose majušne crne mini
udi su ljubopitljivo posmatrali posta‐
suknje, crne bluze i beretke — a niko ih i
rijeg čoveka koji je sedeo u predvorju ho‐
ne gleda.
tela. Privlačila je pažnju njegova gusta i
Samo postariji čovek, razbarušene kose,
duga bela kosa, namršteno lice — kao da
koji je uz to sedeo zadubljen u svoje misli,
je bio zaokupljen rešavanjem nekog
sasvim se razlikovao od ostalih. Svi su ga
teškog problema. Lice mu je bilo pre‐
zapazili. Bio je suviše bled za jednog
planulo od sunca a nosio je svakodnevno,
turistu, imao je preko četrdeset godina
pomalo pohabano odelo. Šta čovek,
tako da nije mogao pripadati ni
poput njega, ovde uopšte radi.
hotelskom osoblju, nije nosio naočare sa
Nalazim se u Boka Rejtonu, u Floridi, na
rožastim
okvirima,
ni
čiste
plave
godišnjoj konferenciji sa temom Fantas‐
farmerice, ni akten‐tašnu tako da nije
tika u umetnosti. Da, naučna fantastika
mogao biti ni profesor univerziteta. U
postala je danas akademski uvažena dis‐
stvari, bio je jedina osoba u celom hotelu
ciplina tako da se o njoj održavaju, bogu
koja nije davala ni pet para na svoj izgled.
hvala, krajnje ozbiljne naučne konferen‐
Fri
c Lajber nikada nije vodio računa o
cije u skupim hotelima i otmenim letova‐
društvenim normama i moralnim nazo‐
lištima. Profesori iz cele Amerike došli su
rima. Kao što je i sam rekao, kada sam sa
ovamo da pročitaju jedan drugom naučna
njim razgovarao sledećeg dana u njegovoj
saopštenja na opskurne teme kao što su
hotelskoj sobi uvek je bio isuviše naivan
Utopijski i neutopijski elementi u seriji Ed‐
da bi mogao shvatiti društvena pravila
gara Rajsa Barouza, ili Jungovi arhetipovi
ponašanja.
u mesečnom magazinu Vargo staten.
Dosta je neobično da je Lajberova
Profesori univerziteta podigli su putne
naučna fantastika iz 1950‐tih godina,
troškove i, naravno, dnevnice za smeštaj
obuhvatajući sve same seksualne i
u ovom velelepnom hotelu gde se
političke teme izgledala tako avangardna
odmaraju sredovečni Amerikanci.
i istančana u tom razdoblju. On nije znao
Upravo stižu neki gosti, besciljno tu‐
drukčije da se ponaša i nikada nije naučio
maraju po predvorju i osvrću se oko sebe
da se suzdržava poput drugih.
— poput ostalih turista u Floridi.
Primio me je u svojoj hotelskoj sobi
Muškarci nose bele kožne cipele, jakne
bosonog, u pohabanom plavom bade‐
bež boje i bele košulje sa otkopčanim
mantilu. U sedamdesetim je godinama,
kragnama preko revera. Žene sa do‐
malo je posustao, kreće se sporije; ali
teranim frizurama takode nose bele
piše snažnije nego ikad. Gpvorio je
cipele, bele bluze i suknje bež boje. A svi
divnim, žustrim baritonom koji je
se razmeću preplanulom bojom kože i
nasledio od oca, glumca u Šekspirovim
gomilom zlatnog nakita: zlatnim orgli‐
komadima, koji je imao sopstvenu
