by MoZarD
Žak je lagano prošao kroz šav prešavši
puta.
preko nepokretnog tela L'vraia. Ulaz je
»Sad«, rekla je, kada je ostalo još
radio kao fleksibilni zaptivač koji se
117
zatvarao oko njegovog odela dok je
smisla.« »Šta?«
prolazio, držeći vakuum sa druge strane.
»Šavovi. Korisni su protiv vakuuma
Zaplivao je kroz vazduh ka metalnom
samo iz jednog pravca. Nijedna prirodna
stubu vučen magnetizmom odela. Kerol
nesreća neće ispuniti hodnik vakuumom
je sklonila ruku tačno na vreme da je Žak
a da ne probije spoljni omotač.«
ne prignječi između sebe i stuba.
»Znači, mi smo neprirodna nesreća.«
»Šta sad?« rekao je. »Gore ili dole?«
Posmatrali su kako tuđinac, nepokretan
»Gore je bliže.«
i hladan, prolazi pokraj njih.
Šaht se završavao nekih dvadesetak
Deset dana proveli su istražujući
metara iznad njihovih glava.
olupinu i zabrinuto osmatrajući pojavu
»Opet ću da uključim... ovo me mesto
drugih l'vraiskih brodova. Činilo se
plaši.«
neverovatnim da će ostatak flote
»Da. Svakog trenutka očekujem da
ignorisati nesreću koja je zadesila jedan
armija njih izleti iz zidova.«
od brodova.
Peli su se uz stub ruku pred ruku. Stisak
Ali ignorisanje, tvrdio je Žak, sasvim
koji je trebalo da ulože da prevazidu silu
odgovara načinu na koji postupaju. Čak i
magnetskih polja bio je tako velik da su
između sebe.
prsti ostavljali otiske u metalu.
Žak ili Kerol često su se izlagali
Skoro na vrhu, Kerol je rekla: »Pokušaj
opasnosti izlazeći iz broda i pokušavajući
infracrvene.« Žak je pokušao. Izlazni
da stupe u kontakt sa Tanjom. Nisu imali
otvori odjednom su postali vidljivi,
uspeha.
neznatno svetliji od okolnih zidova.
Kada je došlo vreme za povratak,
»Pa, sada bar imamo kuda da idemo.
sakupili su odabrane uzorke i zauzeli
Pitanje je...«
poziciju noge‐na‐ramenima.
»Da li da mi tamo odemo, ili da ih
»Siluj«, reče Žak. »Zatim opljačkaj.
pustimo da dođu po nas?« reče Kerol.
Zatim spali.«
»Glasam da neko vreme ostanemo
»Šta?«
ovde.«
»Ništa. Stara šala.«
»Ne znam«, reče Žak. »Možda bi
trebalo da zadržimo inicijativu.«
45
»A možda su postavili zamku. Imali su
Glasnik
vremena.«
Žak je za trenutak razmišljao. »Možda
M
bismo mogli da probijemo put kroz neka.
nogo ljudi nalazilo se u kupoli u kojoj
Trebalo bi to možda uraditi sa ovog
je bio kristal u trenutku kada su se Žak i
rastojanja i da im se ne približimo
Kerol pojavili. Samo jedan je gledao u
previše.«
njih, kontrolor.
»U redu. Kako kažeš.«
»Jeste li povređeni?« upitao je Samp‐
Žak je naciljao na šav pravo ispred sebe.
son. »Jeste li dobro?«
Jednim kratkim hicem otvorio ga je celom
Žak je jezikom pritisnuo dugme za
dužinom i razneo...
spoljnu komunikaciju i u duetu sa Kerol
A talas energije nastavio je put kroz
odgovorio da su dobro. »Šta se desilo?«
narednu prostoriju do skupine teške
»Dživsova se vratila... katatonična. Ipak,
mašinerije uređene oko suprotnog zida.
vama je dobro?«
Nekakva
delikatna
ravnoteža
je
»Do đavola, da. Izvlači nas iz ovih
poremećena;
nekakav
lažan
signal
prokletih tankova!« Kerol: »Zato i nismo
uključen:
mogli da dopremo do nje... mora da se to
Zid je predstavljao utovarno odeljenje.
dogodilo nekoliko sati...
Rasprsnuo se u svemir.
»...pošto je ugledala brod«, reče Kerol.
Žak i Kerol su bili udareni uraganskom
»Šta li se moglo dogoditi?«
snagom vazduha koji je isisan iz broda.
Drago mi je da meni nije, pomisli Žak.
Svuda duž hodnika šavovi su se otvorili.
Ona je tvrda stara koka.
Nekoliko L'vraia skliznulo je u šaht
Sampson ih je poveo u stražnji deo
uvijajući se u samrtnim mukama. Jedan je
prostorije i pomogao im da se izvuku iz
prošao pored njih padajući u svemir
odela. »Doktor kaže da poneseš most«,
Zatim je vetar zamro, usled nedostatka
rekao je Žaku. »Možda ćeš moći da
vazduha.
dopreš do nje.«
Posle dužeg vremena Žak je rekao: »Ima
Ležala je na poljskom krevetu u sobi
118
pored kristala, okružena velikim brojem
46
ljudi koji su stajali malo dalje. Savijena
odeća simbolično je prekrivala njenu
Autobiografija 2034
nagotu. Bila je bleda i mlitava i činilo se
986. Nikada više neću da tučem pse ili
da ne diše: samo joj se u očima ogledao
mačke.
život. Pokretale su se ispod modrih
987. Nikada više neću da tučem pse ili
kapaka.
mačke.
Kada su se Žak i Kerol probili kroz krug,
988. Nikada više neću da tučem pse ili
Tanja je pokušala da ustane. Doktor ju je
mačke.
zglavcima gurnuo dole, pokušavajući da
989. Nikada više neću da tučem pse ili
je ne ubode praznom hipodermijskom
mačke.
iglom koju je držao u ruci.
990. Nikada više neću da tučem pse ili
»Mirno lezi za trenutak, pokušavam da
mačke.
nađem venu.« Palcem je gnječio
991. Nikada više neću da tučem pse ili
unutrašnju
stranu
njenog
lakta.
mačke.
»Ispitivanje krvi«, rekao je u Žakovom
992. Nikada više neću da tučem pse ili
pravcu. Uštinuo je kožu i zario u nju iglu.
mačke.
Providni cilindar ispunio se žutim
993. Nikada više neću da tučem pse ili
fluidom.
mačke.
Doktor je ispustio hipodermik kao da je
994. Nikada više neću da tučem pse ili
opečen. »L'vrai!«
mačke.
Ovaj je ustao i odbacio doktora u stranu
995. Nikada više neću da tučem pse ili
neočekivanim bekhendom u grudi.
mačke.
Uperio je prst u Žaka.
996. Nikada više neću da tučem pse ili
Svi su se povukli. »Doneću laser«, neko
mačke.
je rekao. Za svaki slučaj postavili su jedan
997. Nikada više neću da tučem pse ili
pored kristala.
<
br /> mačke.
»Ne vredi«, reče Sampson. »Učvršćen
998. Nikada više neću da tučem pse ili
je.«
mačke.
Žak je stajao i gledao stvar koja je
999. Nikada više neću da tučem pse ili
izgledala poput Tanje.
mačke.
»Dajte mi odvijač, bilo šta. Ubiću ga.«
1000. Nikada više neću da tučem pse ili
L'vrai je odmahnuo glavom, zarežao i
mačke.
zakoračio ka Žaku.
Žak Lefevr
Teški čekić sa loptastom glavom kliznuo
47
je potom do Žakovih nogu. Odbacio je
most i podigao ga.
Četrnaesta glava
Tanjin lik je zasvetlucao, potekao,
porastao. Postao je lep i visok čovek sede
Skoro svi su stajali kao ukopani i
kose: Robert Lefevr u svom najboljem
posmatrali ih. Sampson je krenuo ka
izdanju.
»Dobar
trik«,
reče
Žak,
vratima.
odmeravajući svoje oružje. »Ipak, neće
»Neka niko od vas ne pokušava da ode
uspeti.«
ili da me povredi. U normalnim okol‐
Stvorenje je načinilo dva neverovatno
nostima, to ne bi bilo važno. Ali ovde i
velika koraka i našlo se ispred Žaka.
sad, bilo bi nezgodno.«
Zamahnuo je prema glavi, ali stvorenje je
»Mogao bih nekoga, ili sve vas, da
eskiviralo i čekić je udario o ključnu kost;
ubijem, a da vas i ne dodirnem. Mogao
meso je poraslo i prekrilo metal. Žak je
bih da to demonstriram na nekome, ali
povukao čekić, ali je stvorenje bilo brže.
koliko sam razumeo vašu prirodu, vi ne
Zgrabilo je Žaka pod ruku i srušilo ga na
biste logično reagovali. U tome je i moj
zemlju. Podiglo je most i pritisnulo mu ga
problem kada opštim sa vama: razvili ste
na grudi. »Žakovo lice iskrivilo se od
neku vrstu inteligencije, ali prebrzo. Vaša
straha.
životinjska priroda je zauzdana, a ne
»Ja...«
odgovarajuće asimilirana.«
»Ja...«
»Ko je ovde glavni?«
»Ja mogu...« Iznenada se smirio. »Mogu
Crna, sedokosa žena istupila je.
da sa vama govorim preko njega. U nekim
»Ja sam Sara Bahadur. Koordinator
stvarima smo slični.«
119
istraživačkog projekta Sirijus.
dojke. Ljuljala ga je čvrsto stisnutih očiju,
»Ali ti ne možeš da govoriš u ime svih
puštajući iz grla mučne zvuke.
ljudi.«
Čitav minut bio je potreban doktorima
Nasmejala se: »Niko ne može.«
da je nežno uklone.
»Ali postoje oni koji govore u ime većeg
broja.«
48
»Da.«
»Dovedi mi ih. Sad.«
Izveštaj psihijatra
»To nije moguće. Svi oni su na Zemlji.«
»Znači, ovo nije Zemlja. Vaša matična
Četrnaesti je april 2035. Dr‐i Meri i
planeta.«
Robert Lefevr sede u dobro uređenoj
»Ne. Ona je daleko odavde.«
psihijatrijskoj ordinaciji u Njujorku. On se
»Ali vi možete da trenutno pređete sa
zove dr Čajm Vajnberg, dečiji psihijatar
ovog mesta na Zemlju. Na neki način.«
koji se specijalizirao za probleme darovite
»To je tačno.«
dece.
»Ponavljam: dovedite mi ih.«
Vajnberg otvara tanku fasciklu koja leži
»A ja ponavljam, to nije moguće. Ne za
na njegovom stolu. »Pa, nema sumnje da
deset...«
je Žak briljantno dete.« Vuče prstom po
»Koliko?« Nije odgovorila. »Ne brini za
gornjoj strani, »Njegov IQ iznosi 188 po
odavanje tajni. Ja, Ja‐koji‐sam‐bio‐ne‐kad
modifikovanoj Stanford‐Bineovoj skali
znao sam za taj proces transporta
(181
po
staroj
verziji);
njegova
kada...« Zastao je, očigledno istražujući
sposobnost čitanja je na nivou prosečnog
Zakov um. »...ste vi ljudi još bili na
brucoša. Tematska apercepcija i test
drveću. Napustio sam ga jer je suviše
profesionalnih
preferenci...
otkrivaju
ograničen. Koliko dugo?«
osobu koja je kreativna i spremna da
»Deset dana. Dan je...«
prihvati izazove. On poseduje ogroman
»Znam.«
potencijal za uspeh i sreću.« Gleda ih
»Mogu da tebe odvedem do njih.«
očekujući. Robert zadovoljava njegovu
»Ne. Ne želim da budem u prisustvu
želju:
mnogo ljudi. Ja direktno primam vaša...
»Ali.«
vaša podsvesna bića. Bilo bi to
»Pa, kao što znate, on se ne snalazi sa
iscrpljujuće. Ne bih mogao da delujem. I
ostalom decom.«
ovde je dovoljno teško.«
»To je vrlo blago rečeno«, kaže Meri.
»Otiđi na tvoju planetu i vrati se sa
»Dr Lefevr, da roditeljima stvari ne
vođama. Povedi i ovoga da mogu da
saopštavam blago, ubrzo bih ostao bez
govorim putem njega. Otići ću sve dok
pacijenata.«
oni ne dođu.«
Oni se uljudno smeju položaju dr‐a
»Čekaj«, reče Bahadurova. »Ti želiš da
Vajnberga.
sretneš sve lidere čovečanstva, ali nisi
»Sada sam dva puta razgovarao sa
rekao ko si ti. Svemirski pilot? Šta ti daje
Žakom pod hipnozom. On veruje da su
za pravo da govoriš u ime svih L'vraia?«
mu svi drugovi iz razreda ili bliski
»Pitanje je besmisleno. Sada idem.«
saveznici ili ljuti neprijatelji. Niko nije
»Ali, kako ćemo te naći? Kuda ideš...«
između.«
»Nećete vi mene naći. Ja ću znati kada
»Je li to tako neobično?« kaže Robert.
da se vratim. Iz ovog uma saznao sam da
»Mislim da sam u njegovim godinama i ja
smo okruženi pustinjom i planinom. Biću
isto osećao.«
tamo.«
»Neobičan je jedino intenzitet i apso‐
»Treba li ti hrana i voda?« reče neko.
lutnost. Većina dece je barem malo
»Samo samoća.«
paranoično. Slučaj kod vašeg dečaka je,
Pustio je Žaka i most i ustao. Figura
međutim, da situaciju vidi upravo obr‐
Žakovog oca se rasplinula, a zatim
nuto. Intervjuisao sam njegove učitelje i
ponovo ustala u obliku zmije veličine
socijalnog radnika: oni kažu da on ima
pitona prekrivene zlatnim ljuskama.
nekoliko bliskih prijatelja, ali da ga se sva
Odgmizala je ka vratima i izašla napolje.
ostala deca plaše. Njegovih nepredvid‐
Kerol je prekinula tišinu. »Žak!« Ležao je
ljivih izliva nasilnog ponašanja...«
mlitav, iskolačenih očiju. Pljuvačk
a mu je
»Oni se okupljaju protiv njega!« oštro
curila iz ugla usana. Potrčala je i klekla
kaže Robert.
pored njega, ugnjezdivši mu glavu medu
»Pa, on je za glavu viši od njih i jači.«
120
»Predlažete li da ga sledeće godine?
glas:
prebacimo u drugu školu?« kaže Meri.
»Digao si se, Lefevr?«
»Ne. Drugi su već godinu ili dve ispred
»Na neki način.«
njega u... pubertetskim utrkama. Ali, kao
Kerol se kikotala njemu u nedra
što kažem, drugi ga stvarno ne mrze. Na
»Pa,
stigla
je
poslednja
gomila
neki način, poštuju ga. On će svakome
budžovana. Daleko su oko dve stotine
pomoći pri izradi domaćeg, a da ne bude
klikova.«
arogantan po tom pitanju, a i u učionici
»U redu. Dajte mi pet munuta.«
ne ističe svoju inteligenciju. To ste ga
»Deset!«
reče
Kerol.
»Zecu«,
naučili.«
prošaputala je.
»Jednom sam i ja bio u njegovoj koži«,
kaže Robert.
N
»Da, naravno. Ali kao rezultat toga... pa,
ije to bila neka soba za konferencije:
u žargonu ulice, oni kažu da mu je puk'o
sto za seciranje prekriven domaćom tka‐
feder. Ona prošlogodišnja afera sa
ninom i okružen stolicama na rasklapanje
životinjama nije pomogla.
i tronošcima. Niko nije sedeo. Po sobi se
»To je suviše napumpano«, jednolično
vrtelo šest najvažnijih ljudi na svetu:
kaže Robert. »Naučnička znatiželja. Mislio
Hilda Svjenborg, bleda, vitka, puši
je da ih je anestezirao.«
cigaretu za cigaretom; tračak plavog u
Vajnberg skuplja gomilu papira ispred
kovrdžavoj sedoj kosi. Većinski voda
sebe i gleda u nju. Blago:
Koncila svetskog reda (C, Vestinghaus).
»Pod hipnozom ne kaže baš tako.«
Jakob Čombe, koža boje svetle
čokolade, bezizražajne crte više kavkaske
49
nego negroidne, stoji strpljivo. Manjinski
voda Koncila svetskog reda (L., Kseroks).
Petnaesta glava
Hodali su Bil (»Oko Sokolovo«) Simons,
Ž
vođa Unije nezavisnih naučnika; Reza
ak je sanjao da su mu u mozak uvukli
