by MoZarD
Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,
ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐
njenoj veličini.
H. L. BORHES
Broj 9 April 1988 1500 din.
S A D R Ž A J
Reč urednika ................................................................................................... 2
Pisma .............................................................................................................. 3
A. E. van Vogt: PRODAVNICA ORUŽJA ............................................................ 6
Brus Sterling: ROJ ......................................................................................... 32
Edvard Brajant: AJKULA ................................................................................ 49
Džon Krouli: SNEG ......................................................................................... 63
Stiven Atli: Pangalaktičko svingersko odeljenje ........................................... 74
Branko Pihač: Eksperiment doktora Kühlgrubera ........................................ 77
Goran Momčilović: Rajski vodoskoci naučne fantastike .............................. 94
Knjige ............................................................................................................ 99
Nagrade »Lazar Komarčić« ......................................................................... 101
Džo Haldeman – MENTALNI MOST, I deo .................................................. 103
Odgovorni urednik
Milorad Predojević
Urednik
Boban Knežević
Likovni urednik
Dragoljub Stanković
Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights
Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST
21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI
1
REČ
UREDNIKA
Od ovog broja započinjemo novi roman u nastavcima — »Mentalni
most« Džoa Haldemana koji ćemo, za razliku od prethodna dva romana,
objaviti iz tri dela. Haldeman je mlad autor (četrdeset pet godina),
prisutan je u američkoj fantastici petnaestak godina, ostvario je nekoliko
zapaženih priča, uglavnom sa ratnom tematikom (bio je u Vijetnamu), a
njegov najveći dosadašnji uspeh je roman »Večni rat«. Stil mu je vrlo
kompleksan, tematiku sagledava višeslojno, što se ne zapaža pri
površnom čitanju. Idealan autor za najširi krug publike: zanimljiv pri
brzom čitanju, a zahvaian i za dublje analize. Za svakog ponešto. U svom
slučaju, nadamo se da će vam naš novi roman u nastavcima pružiti
dovoljno zadovoljstva.
Sam pokušaj sa romanima u nastavcima predstavlja jedan od
osnovnih eksperimenata koji sprovodimo u okviru časopisa »Alef«. Vaša
mišljenja o tome su vrlo raznolika, jer se neko lakše a neko teže privikava
na isprekidano čitanje, pamćenje radnje mesecima unazad ili neprestano
vraćanje na već pročitano. Mnogi su se dosetili, pa jednostavno sačekaju
da se roman pojavi kompletan i onda ga pročitaju odjednom. Bilo kako
bilo, za sada roman ostaje sastavni deo »Alefa«.
Od priča u ovom broju jedino je naslovna novela nešto starijeg
datuma, ostale su vrlo sveže. Kvalitetom i savremenim pristupom naučnoj
fantastici izdvaja se Sterlingov »Roj«, ali ni Brajantova ni Kroulijeva priča
ne zaostaju mnogo. U svakom slučaju, nastavljamo sa raznovrsnošću
autora i tematika.
I u ovoj priči Branko Pihać, jedan od najpoznatijih domaćih SF auto‐ra,
ne odstupa ni za korak od svog pristupa SF‐u. Naime, ostaje u sferama
klasičnog SF‐a: naučnici, pronalasci, racionalnost... ali ipak uspeva nanovo
da bude svež i zanimljiv.
Teorijski prilog ovoga puta je iz pera domaćih autora, braće
Momčilović, koji nam ukazuju na neke nove momente u osnovnoj
postavci naučne fantastike.
Kao posebnu poslasticu i osveženje nudimo vam gomilu izmišljenih
oglasa, od autora Stivena Atlija, uz nenadmašnu Bobovu viziju svega toga,
iz tehničkih razloga izostavljenu u prošlom broju.
Boban KNEŽEVIĆ
2
PISMA
Poštovano uredništvo,
takve gluposti.
Kao čovek koji se profesionalno bavi
Danas je u svijetu komercijalizacija sve
književnošću, osjetio sam dužnost da rea‐
prisutnija na svim područjima ljudskog
giram na Vaš odgovor jednom čitaocu
djelovanja, pa bih zato savjetovao ured‐
ALEF‐a, koji se ticao teme »science fic‐
niku Kneževiću da se manje osvrće za tim
tion«. I bez vašeg »objašnjenja« koje nije
tko je dobio Huga a tko Nabulu, već da
ispravno, postoji mnoštvo ljudi u nas koji
više pažnje obrati onim djelima koja nisu
su kao iskreni poklonici SF književnosti,
toliko izvikana, ali spadaju u vrh svjetske
iritirani postupcima naših SF pregaoca
književnosti.
kada se radi o prevodu dotične sintagme.
Drugarski pozdrav,
Kako bi, prema Vama, trebalo pravilno
Babić A, prof.
prevesti npr. »fantasy« — jedno vrlo
RIJEKA
opsežno područje književnog stvara‐
laštva?
Vaše pismo obiluje mnoštvom netač‐
Posebno začuduje neznanje dra Z. Živ‐
nosti, nepreciznosti i neupućenosti ali
kovića (ili su u pitanju neki drugi, lični
zaslužuje, zbog mnogih sličnih mišljenja,
interesi), koji je, bar tako ja vjerujem,
opsežan odgovor. Zato, krenimo redom.
imao najvećeg udjela u širenju pogrešnog
Zoran Živković nema apsolutno nikak‐
prijevoda — naučna fantastika — još
vog udela u nastanku i širenju izraza
tamo od začetka edicije »Kentaur«.
»naučna fantastika« u Jugoslaviji. Ja čak
Budući da su pojedinci, kojima je stalo
tvrdim, a uskoro ću prikupiti i sve pot‐
do toga da SF (bar kada se radi o onom
rebne dokaze, da je naše »naučna fantas‐
SF‐u koji ima visoku umjetničku vrijed‐
tika« starije od engleskog »science ficti‐
nost) bude sastavni deo velike knji‐
on«! Površnim pregledom svoje bibliote‐
ževnosti, još davno ukazivali na ovu
ke našao sam na nekim predratnim knji‐
»zabludu« što se tiče prijevoda, mislim da
gama »Gece Kona« (1939.) izraz »nauč‐
bi bi‐lo krajnje vrijeme da Vi, izdavači SF‐
no‐fantastični roman«. Sasvim pouzdano
a, malo zavirite u prošlost nastanka
da je do nas taj izraz došao od ruskog
»sintagme« SF, tj. njenog značenja u
jezika, u kome se gotovo identično izgo‐
engleskom književnom jeziku! Tada bi
vara. Sada treba samo utvrditi kada su
Vam konačno postalo jasno da je jedini
Rusi prvi put upotrebili taj izraz (postoje
ispravan pri
jevod »znanstvena beletris‐
indicije da je to bilo mnogo pre 1926.) i
tika«. Do tada bolje da SF ostane SF, bez
kada je prvi put preuzet u našoj literaturi.
pre‐vođenja.
U svakom slučaju, neospomo je da naše
Inače, uredništvu ALEF‐a upućujem
»naučna fantastika« ne vodi poreklo od
pohvale za trud i želju da se našem naj‐
»science fiction«, i u tom slučaju ne može
širem čitalaštvu predstavi ono najkvali‐
se govoriti o pravilnom ili nepravilnom
tetnije u »svjetskom« SF‐u; ovi navodnici
prevođenju.
trebali bi značiti da američki SF nije sve u
Posle rata, izraz »naučna fantastika«
svjetskom SF‐u — kako bi to željeli
upotrebljava se vrlo često, češće od izraza
predstaviti u uredništvu ALEF‐a. Takvo
»fantastični romani«. »Oživljena mumija«
pogrešno gledanje na SF očituje se i u
Keneta Ropsona je 1954. godine okarak‐
objavljivanju LOKUS‐ove ankete po kojoj
terisana kao »naučno‐fantastični ro‐
je Hajnlajn najbolji pisac SF‐a. Bilo bi
man«, takođe i »Šljunak. na nebu« Asi‐
smiješno da nije žalosno. Zar odista
mova 1961, a i dve velike serije džepnih
mislite da onaj tko stavlja Hajnlajna na
knjiga su koristile taj izraz početkom šez‐
prvo mjesto, može uopšte shvatiti »Lijevu
desetih: Nolitova »Zanimliva biblioteka« i
ruku tame« ili npr. »Sastanak sa
biblioteka Merkur zagrebačkog izdavača
Ramom«? A medu 26 »najboljih romana
»Zora«.
svih vremena« niti jedan od Lema. O
U teorijskom smislu, izraz »naučna
naivnosti te publike ne treba trošiti riječi,
fantastika« koristi se već 1964. godine u
a lično mislim da Vi, ako stvamo želite do‐
knjizi Ciolkovskog »Put ka zvezdama«, a i
bro SF‐u kod nas, ne bi trebali objavljivati
u prvoj značajnoj teorijskoj knjizi posveće‐
3
noj naučnoj fantastici »Od Lukijana do
otud toliki glasovi Hajnlajnu, ali mnogi,
Lunjika« Darka Suvina. Krajem šezdesetih
da nije bilo Hajnlajna nikada ne bi uživali
smo imali časopis »Kosmoplov« — maga‐
u delima Ursule Legvin. Ne možemo gajiti
zin za kosmonautiku i naučnu fantastiku.
samo vrhunsku SF književnost, ne može‐
»Sirius« koristi »znanstvena fantastika«
mo objavljivati isključivo remek‐dela.
što ima identično značenje. Od 1976. go‐
Mi želimo dobro jugoslovenskom SF‐u,
dine izraz »naučna ili znanstvena fantas‐
ali pre svega želimo dobro ALEF‐u. A ključ
tika«: kompletno vlada srpskohrvatskim
uspeha ALEF‐a je njegova što bolja pro‐
govomim područjem..
daja, samim tim komercijalizacija. Većina
Šta sada vi hoćete? Da izmenimo navi‐
čitalaca ALEF‐a ne bavi se profesionalno
ke hiljada ljudi, zarad ne znam ni ja čega?
književnošću, i ne želi da čita umetnički i
Da odbacimo našu tradiciju koja je vero‐
književno najvrednija ostvarenja, većini je
vatno duža od američke. Uostalom, Hugo
dovoljno ovo što im ALEF pruža.
Gernzbak nije prvobitno smislio »science
fiction«, već »scienti fiction« što je pot‐
Pojava ALEFA me je jako iznenadila.
puno izmišljena reč, pa kao takva — ne‐
Divno je imati novi izvor dobrih priča koji
prevodiva. Samo »fiction« u engleskom
čak prilično redovito izlazi. Kupujem rela‐
jeziku ima nekoliko značenja, a osnovno
tivno mnogo stranih knjiga, no u izboru
je: »produkt imaginacije« (Oksfordski reč‐
novih ovisna sam o ovakvim časopisima iz
nik). Upravo na toj višeznačnosti ove reči i
kojih saznajem za nove pisce, što i kako
bazira se igra reči koju su kao konačnu
pišu i sl. te tako izabirem nove knjige.
varijantu prihvatili Gemzbak i saradnici.
Stoga bih voljela da predstavljate što više
No, podsetimo se, Rusi su tada već imali
novih pisaca za koje nismo do sada mogli
izraz »naučna fantastika«, a i mi preko
čuti. O Clarku i Asimovu znamo dovoljno,
njih.
a i izdavači se brinu da pročitamo svaku
Pitate se kako prevesti »fantasy«.
glupost koju napišu, pa bi možda mogli
Prosto: »fantazija«, a kao pridev skraćeni
ispustiti te velike bardove, a upoznati nas
oblik »fantazi« što se izgovara vrlo slično
sa nekim novima. Čovjek se osjeća smi‐
engleskom »fantasy«.
ješno pred hrpom SF knjiga od kojih je
Lokusova lista, oštro kritikovana s va‐
čuo za svega 30% pisaca, a i od njih je
še strane, ne predstavlja listu najboljih
čitao tek pričicu ili dvije.
svetskih SF romana, već najboljih SF ro‐
Što se ilustracija tiče, ne smatram se
mana objavljenih u SAD. Razlika postoji.
stručnjakom, ali čini mi se da ih je većina
Takođe, lista od pomenutih 26 romana
inspirirana Mad Maxom ili Konanom, te
jeste lista od 26 najznačajnijih svetskih
da bi se većina dobro uklopila u koje‐
romana, s neznatnim izuzecima. Možda
kakve space‐opera stripove. Možda bi
postoji negde u Portugaliji napisan i u
ilustracije mogle malo više pratiti sadržaj
hiljadu primeraka objavljen apsolutno
naslovne novele, ali nije bitno.
najbolji SF‐roman svih vremena, ali niko
Roman u nastavcima je pun pogodak.
ne zna za njega, on ne vrši nikakav uticaj
S obzirom da bi se inače načekali da
na svetske tokove. Šta hoću da kažem,
tolike romane vidimo prevedene. Za moj
najbolje ću vam ilustrovati preko astrono‐
ukus Hajnlajn vam nije trebao, iako objaš‐
mije. Danas se pouzdano zna da su prvi
njenje uredništva na jedan takav prigovor
astronomi radili u Kini, all mi ipak tvrdimo
i nije loše. Vidim po pismima da vam
da je kolevka astronomije Egipat. Zašto?
prigovaraju za štampanje u dvoredu.
Naprosto zato što znanja kineskih astro‐
Smatram da to uopšte nije bitno. Jedino
noma (veća pre pet hiljada godina, nego
važno je pročitati novi roman.
evropska pre pet stotina godina) nisu os‐
Uglavnom, dobri ste, i samo nastavite
tavila nikakvog traga na celokupnu is‐
tako.
toriju astronomije, njih niko nije nadgra‐
Puno pozdrava
dio i ona su zaboravljena.
Tatjana Mudri
Čovek koji je razdrmao američki a sa‐
ZAGREB
mim tim i svetski SF jeste Robert Hajnlajn.
On je karika koja je uzdigla SF do neslu‐
U Jugoslaviji već dugi niz godina pos‐
ćenih visina, on je čovek čiji su romani o
toji praksa
predstavljanja stranih knjiga i
svemirskim kadetima regrutovali desetine
pisaca, ali je ona sramotno zloupotreb‐
miliona ljudi u redove zaljubljenika SF‐a.
ljavana od strane nesavesnih urednika i
Mnogi čitaoci su ostali na tom nivou i
izdavača za reklamiranje pisaca i romana
4
koje pripremaju. Po tom pitanju stanje je
(u periodu, recimo, od poslednjih deset
nešto popravljeno poslednjih godinu dana
godina), i edicije u okviru kojih su izdati.
u SIRIUS‐u gde Neven Antičević daje dosta
Na kraju, bilo bi dobro i kada biste, u
realne prikaze najnovijih knjiga, mada ni
okviru filmske rubrike dali spisak pobed‐
on nije potpuno pelcovan od prekomer‐
nika filmskog festivala u AVORIAZ‐u.
nog hvaljenja određenih pisaca. No, kako
Unapred hvala za ispunjene molbe.
smo imali prilike da vidimo, ni Amerikanci
Nenad Mijatović
(setimo se Svonvikovog članka, zatim Kar‐
ZEMUN
dovog odgovora) nisu imuni na favori‐
zovanje svojih prijatelja.
Mnogi već godinama traže da se na‐
Šta se može učiniti? Ne mnogo više od
stavi spisak dobitnika nagrada HUGO i
onoga što se trenutno čini. Ne možemo se
NEBULA iz MONOLIT‐a 1. Kompletnu
osloniti na američki ukus, a domaći kriti‐
informaciju pripremićemo za naredni
čari nikako da se otresu ličnih interesa.
ALEF.
Na kraju, zahvaljujemo se na rečima
Ukusi su različiti, tako da i termin
podrške koje ste nam uputili. Jedan savet:
»značajni romani« može da se tumači na
nabavite pisaću mašinu koja ima sva
raznovrsne načine. Već smo imali brojne
slova.
zloupotrebe ovog termina u domaćoj SF
kritici. Najbolje bi bilo objaviti kompletnu
Ja sam bio jedan od onih koji su ve‐
bibliografiju, pa svako da pravi liste za
rovali da kvalitetan SF ne može opstati u
sebe. Međutim, svi pokušaji sastavljanja
jugoslovenskim okvirima. Izvanredna Fili‐
