Alef Science Fiction Magazine 009

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 009 > Page 1
Alef Science Fiction Magazine 009 Page 1

by MoZarD




  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 9 April 1988 1500 din.

  S A D R Ž A J

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Pisma .............................................................................................................. 3

  A. E. van Vogt: PRODAVNICA ORUŽJA ............................................................ 6

  Brus Sterling: ROJ ......................................................................................... 32

  Edvard Brajant: AJKULA ................................................................................ 49

  Džon Krouli: SNEG ......................................................................................... 63

  Stiven Atli: Pangalaktičko svingersko odeljenje ........................................... 74

  Branko Pihač: Eksperiment doktora Kühlgrubera ........................................ 77

  Goran Momčilović: Rajski vodoskoci naučne fantastike .............................. 94

  Knjige ............................................................................................................ 99

  Nagrade »Lazar Komarčić« ......................................................................... 101

  Džo Haldeman – MENTALNI MOST, I deo .................................................. 103

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ

  UREDNIKA

  Od ovog broja započinjemo novi roman u nastavcima — »Mentalni

  most« Džoa Haldemana koji ćemo, za razliku od prethodna dva romana,

  objaviti iz tri dela. Haldeman je mlad autor (četrdeset pet godina),

  prisutan je u američkoj fantastici petnaestak godina, ostvario je nekoliko

  zapaženih priča, uglavnom sa ratnom tematikom (bio je u Vijetnamu), a

  njegov najveći dosadašnji uspeh je roman »Večni rat«. Stil mu je vrlo

  kompleksan, tematiku sagledava višeslojno, što se ne zapaža pri

  površnom čitanju. Idealan autor za najširi krug publike: zanimljiv pri

  brzom čitanju, a zahvaian i za dublje analize. Za svakog ponešto. U svom

  slučaju, nadamo se da će vam naš novi roman u nastavcima pružiti

  dovoljno zadovoljstva.

  Sam pokušaj sa romanima u nastavcima predstavlja jedan od

  osnovnih eksperimenata koji sprovodimo u okviru časopisa »Alef«. Vaša

  mišljenja o tome su vrlo raznolika, jer se neko lakše a neko teže privikava

  na isprekidano čitanje, pamćenje radnje mesecima unazad ili neprestano

  vraćanje na već pročitano. Mnogi su se dosetili, pa jednostavno sačekaju

  da se roman pojavi kompletan i onda ga pročitaju odjednom. Bilo kako

  bilo, za sada roman ostaje sastavni deo »Alefa«.

  Od priča u ovom broju jedino je naslovna novela nešto starijeg

  datuma, ostale su vrlo sveže. Kvalitetom i savremenim pristupom naučnoj

  fantastici izdvaja se Sterlingov »Roj«, ali ni Brajantova ni Kroulijeva priča

  ne zaostaju mnogo. U svakom slučaju, nastavljamo sa raznovrsnošću

  autora i tematika.

  I u ovoj priči Branko Pihać, jedan od najpoznatijih domaćih SF auto‐ra,

  ne odstupa ni za korak od svog pristupa SF‐u. Naime, ostaje u sferama

  klasičnog SF‐a: naučnici, pronalasci, racionalnost... ali ipak uspeva nanovo

  da bude svež i zanimljiv.

  Teorijski prilog ovoga puta je iz pera domaćih autora, braće

  Momčilović, koji nam ukazuju na neke nove momente u osnovnoj

  postavci naučne fantastike.

  Kao posebnu poslasticu i osveženje nudimo vam gomilu izmišljenih

  oglasa, od autora Stivena Atlija, uz nenadmašnu Bobovu viziju svega toga,

  iz tehničkih razloga izostavljenu u prošlom broju.

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  Poštovano uredništvo,

  takve gluposti.

  Kao čovek koji se profesionalno bavi

  Danas je u svijetu komercijalizacija sve

  književnošću, osjetio sam dužnost da rea‐

  prisutnija na svim područjima ljudskog

  giram na Vaš odgovor jednom čitaocu

  djelovanja, pa bih zato savjetovao ured‐

  ALEF‐a, koji se ticao teme »science fic‐

  niku Kneževiću da se manje osvrće za tim

  tion«. I bez vašeg »objašnjenja« koje nije

  tko je dobio Huga a tko Nabulu, već da

  ispravno, postoji mnoštvo ljudi u nas koji

  više pažnje obrati onim djelima koja nisu

  su kao iskreni poklonici SF književnosti,

  toliko izvikana, ali spadaju u vrh svjetske

  iritirani postupcima naših SF pregaoca

  književnosti.

  kada se radi o prevodu dotične sintagme.

  Drugarski pozdrav,

  Kako bi, prema Vama, trebalo pravilno

  Babić A, prof.

  prevesti npr. »fantasy« — jedno vrlo

  RIJEKA

  opsežno područje književnog stvara‐

  laštva?

  Vaše pismo obiluje mnoštvom netač‐

  Posebno začuduje neznanje dra Z. Živ‐

  nosti, nepreciznosti i neupućenosti ali

  kovića (ili su u pitanju neki drugi, lični

  zaslužuje, zbog mnogih sličnih mišljenja,

  interesi), koji je, bar tako ja vjerujem,

  opsežan odgovor. Zato, krenimo redom.

  imao najvećeg udjela u širenju pogrešnog

  Zoran Živković nema apsolutno nikak‐

  prijevoda — naučna fantastika — još

  vog udela u nastanku i širenju izraza

  tamo od začetka edicije »Kentaur«.

  »naučna fantastika« u Jugoslaviji. Ja čak

  Budući da su pojedinci, kojima je stalo

  tvrdim, a uskoro ću prikupiti i sve pot‐

  do toga da SF (bar kada se radi o onom

  rebne dokaze, da je naše »naučna fantas‐

  SF‐u koji ima visoku umjetničku vrijed‐

  tika« starije od engleskog »science ficti‐

  nost) bude sastavni deo velike knji‐

  on«! Površnim pregledom svoje bibliote‐

  ževnosti, još davno ukazivali na ovu

  ke našao sam na nekim predratnim knji‐

  »zabludu« što se tiče prijevoda, mislim da

  gama »Gece Kona« (1939.) izraz »nauč‐

  bi bi‐lo krajnje vrijeme da Vi, izdavači SF‐

  no‐fantastični roman«. Sasvim pouzdano

  a, malo zavirite u prošlost nastanka

  da je do nas taj izraz došao od ruskog

  »sintagme« SF, tj. njenog značenja u

  jezika, u kome se gotovo identično izgo‐

  engleskom književnom jeziku! Tada bi

  vara. Sada treba samo utvrditi kada su

  Vam konačno postalo jasno da je jedini

  Rusi prvi put upotrebili taj izraz (postoje

  ispravan pri
jevod »znanstvena beletris‐

  indicije da je to bilo mnogo pre 1926.) i

  tika«. Do tada bolje da SF ostane SF, bez

  kada je prvi put preuzet u našoj literaturi.

  pre‐vođenja.

  U svakom slučaju, neospomo je da naše

  Inače, uredništvu ALEF‐a upućujem

  »naučna fantastika« ne vodi poreklo od

  pohvale za trud i želju da se našem naj‐

  »science fiction«, i u tom slučaju ne može

  širem čitalaštvu predstavi ono najkvali‐

  se govoriti o pravilnom ili nepravilnom

  tetnije u »svjetskom« SF‐u; ovi navodnici

  prevođenju.

  trebali bi značiti da američki SF nije sve u

  Posle rata, izraz »naučna fantastika«

  svjetskom SF‐u — kako bi to željeli

  upotrebljava se vrlo često, češće od izraza

  predstaviti u uredništvu ALEF‐a. Takvo

  »fantastični romani«. »Oživljena mumija«

  pogrešno gledanje na SF očituje se i u

  Keneta Ropsona je 1954. godine okarak‐

  objavljivanju LOKUS‐ove ankete po kojoj

  terisana kao »naučno‐fantastični ro‐

  je Hajnlajn najbolji pisac SF‐a. Bilo bi

  man«, takođe i »Šljunak. na nebu« Asi‐

  smiješno da nije žalosno. Zar odista

  mova 1961, a i dve velike serije džepnih

  mislite da onaj tko stavlja Hajnlajna na

  knjiga su koristile taj izraz početkom šez‐

  prvo mjesto, može uopšte shvatiti »Lijevu

  desetih: Nolitova »Zanimliva biblioteka« i

  ruku tame« ili npr. »Sastanak sa

  biblioteka Merkur zagrebačkog izdavača

  Ramom«? A medu 26 »najboljih romana

  »Zora«.

  svih vremena« niti jedan od Lema. O

  U teorijskom smislu, izraz »naučna

  naivnosti te publike ne treba trošiti riječi,

  fantastika« koristi se već 1964. godine u

  a lično mislim da Vi, ako stvamo želite do‐

  knjizi Ciolkovskog »Put ka zvezdama«, a i

  bro SF‐u kod nas, ne bi trebali objavljivati

  u prvoj značajnoj teorijskoj knjizi posveće‐

  3

  noj naučnoj fantastici »Od Lukijana do

  otud toliki glasovi Hajnlajnu, ali mnogi,

  Lunjika« Darka Suvina. Krajem šezdesetih

  da nije bilo Hajnlajna nikada ne bi uživali

  smo imali časopis »Kosmoplov« — maga‐

  u delima Ursule Legvin. Ne možemo gajiti

  zin za kosmonautiku i naučnu fantastiku.

  samo vrhunsku SF književnost, ne može‐

  »Sirius« koristi »znanstvena fantastika«

  mo objavljivati isključivo remek‐dela.

  što ima identično značenje. Od 1976. go‐

  Mi želimo dobro jugoslovenskom SF‐u,

  dine izraz »naučna ili znanstvena fantas‐

  ali pre svega želimo dobro ALEF‐u. A ključ

  tika«: kompletno vlada srpskohrvatskim

  uspeha ALEF‐a je njegova što bolja pro‐

  govomim područjem..

  daja, samim tim komercijalizacija. Većina

  Šta sada vi hoćete? Da izmenimo navi‐

  čitalaca ALEF‐a ne bavi se profesionalno

  ke hiljada ljudi, zarad ne znam ni ja čega?

  književnošću, i ne želi da čita umetnički i

  Da odbacimo našu tradiciju koja je vero‐

  književno najvrednija ostvarenja, većini je

  vatno duža od američke. Uostalom, Hugo

  dovoljno ovo što im ALEF pruža.

  Gernzbak nije prvobitno smislio »science

  fiction«, već »scienti fiction« što je pot‐

  Pojava ALEFA me je jako iznenadila.

  puno izmišljena reč, pa kao takva — ne‐

  Divno je imati novi izvor dobrih priča koji

  prevodiva. Samo »fiction« u engleskom

  čak prilično redovito izlazi. Kupujem rela‐

  jeziku ima nekoliko značenja, a osnovno

  tivno mnogo stranih knjiga, no u izboru

  je: »produkt imaginacije« (Oksfordski reč‐

  novih ovisna sam o ovakvim časopisima iz

  nik). Upravo na toj višeznačnosti ove reči i

  kojih saznajem za nove pisce, što i kako

  bazira se igra reči koju su kao konačnu

  pišu i sl. te tako izabirem nove knjige.

  varijantu prihvatili Gemzbak i saradnici.

  Stoga bih voljela da predstavljate što više

  No, podsetimo se, Rusi su tada već imali

  novih pisaca za koje nismo do sada mogli

  izraz »naučna fantastika«, a i mi preko

  čuti. O Clarku i Asimovu znamo dovoljno,

  njih.

  a i izdavači se brinu da pročitamo svaku

  Pitate se kako prevesti »fantasy«.

  glupost koju napišu, pa bi možda mogli

  Prosto: »fantazija«, a kao pridev skraćeni

  ispustiti te velike bardove, a upoznati nas

  oblik »fantazi« što se izgovara vrlo slično

  sa nekim novima. Čovjek se osjeća smi‐

  engleskom »fantasy«.

  ješno pred hrpom SF knjiga od kojih je

  Lokusova lista, oštro kritikovana s va‐

  čuo za svega 30% pisaca, a i od njih je

  še strane, ne predstavlja listu najboljih

  čitao tek pričicu ili dvije.

  svetskih SF romana, već najboljih SF ro‐

  Što se ilustracija tiče, ne smatram se

  mana objavljenih u SAD. Razlika postoji.

  stručnjakom, ali čini mi se da ih je većina

  Takođe, lista od pomenutih 26 romana

  inspirirana Mad Maxom ili Konanom, te

  jeste lista od 26 najznačajnijih svetskih

  da bi se većina dobro uklopila u koje‐

  romana, s neznatnim izuzecima. Možda

  kakve space‐opera stripove. Možda bi

  postoji negde u Portugaliji napisan i u

  ilustracije mogle malo više pratiti sadržaj

  hiljadu primeraka objavljen apsolutno

  naslovne novele, ali nije bitno.

  najbolji SF‐roman svih vremena, ali niko

  Roman u nastavcima je pun pogodak.

  ne zna za njega, on ne vrši nikakav uticaj

  S obzirom da bi se inače načekali da

  na svetske tokove. Šta hoću da kažem,

  tolike romane vidimo prevedene. Za moj

  najbolje ću vam ilustrovati preko astrono‐

  ukus Hajnlajn vam nije trebao, iako objaš‐

  mije. Danas se pouzdano zna da su prvi

  njenje uredništva na jedan takav prigovor

  astronomi radili u Kini, all mi ipak tvrdimo

  i nije loše. Vidim po pismima da vam

  da je kolevka astronomije Egipat. Zašto?

  prigovaraju za štampanje u dvoredu.

  Naprosto zato što znanja kineskih astro‐

  Smatram da to uopšte nije bitno. Jedino

  noma (veća pre pet hiljada godina, nego

  važno je pročitati novi roman.

  evropska pre pet stotina godina) nisu os‐

  Uglavnom, dobri ste, i samo nastavite

  tavila nikakvog traga na celokupnu is‐

  tako.

  toriju astronomije, njih niko nije nadgra‐

  Puno pozdrava

  dio i ona su zaboravljena.

  Tatjana Mudri

  Čovek koji je razdrmao američki a sa‐

  ZAGREB

  mim tim i svetski SF jeste Robert Hajnlajn.

  On je karika koja je uzdigla SF do neslu‐

  U Jugoslaviji već dugi niz godina pos‐

  ćenih visina, on je čovek čiji su romani o

  toji praksa
predstavljanja stranih knjiga i

  svemirskim kadetima regrutovali desetine

  pisaca, ali je ona sramotno zloupotreb‐

  miliona ljudi u redove zaljubljenika SF‐a.

  ljavana od strane nesavesnih urednika i

  Mnogi čitaoci su ostali na tom nivou i

  izdavača za reklamiranje pisaca i romana

  4

  koje pripremaju. Po tom pitanju stanje je

  (u periodu, recimo, od poslednjih deset

  nešto popravljeno poslednjih godinu dana

  godina), i edicije u okviru kojih su izdati.

  u SIRIUS‐u gde Neven Antičević daje dosta

  Na kraju, bilo bi dobro i kada biste, u

  realne prikaze najnovijih knjiga, mada ni

  okviru filmske rubrike dali spisak pobed‐

  on nije potpuno pelcovan od prekomer‐

  nika filmskog festivala u AVORIAZ‐u.

  nog hvaljenja određenih pisaca. No, kako

  Unapred hvala za ispunjene molbe.

  smo imali prilike da vidimo, ni Amerikanci

  Nenad Mijatović

  (setimo se Svonvikovog članka, zatim Kar‐

  ZEMUN

  dovog odgovora) nisu imuni na favori‐

  zovanje svojih prijatelja.

  Mnogi već godinama traže da se na‐

  Šta se može učiniti? Ne mnogo više od

  stavi spisak dobitnika nagrada HUGO i

  onoga što se trenutno čini. Ne možemo se

  NEBULA iz MONOLIT‐a 1. Kompletnu

  osloniti na američki ukus, a domaći kriti‐

  informaciju pripremićemo za naredni

  čari nikako da se otresu ličnih interesa.

  ALEF.

  Na kraju, zahvaljujemo se na rečima

  Ukusi su različiti, tako da i termin

  podrške koje ste nam uputili. Jedan savet:

  »značajni romani« može da se tumači na

  nabavite pisaću mašinu koja ima sva

  raznovrsne načine. Već smo imali brojne

  slova.

  zloupotrebe ovog termina u domaćoj SF

  kritici. Najbolje bi bilo objaviti kompletnu

  Ja sam bio jedan od onih koji su ve‐

  bibliografiju, pa svako da pravi liste za

  rovali da kvalitetan SF ne može opstati u

  sebe. Međutim, svi pokušaji sastavljanja

  jugoslovenskim okvirima. Izvanredna Fili‐

 

‹ Prev