by MoZarD
mislili smo na jedan retko razmatran
fantastika ovo prefinjuje: možete sami da
problem (verovatno zato što je toliko
stvarate zakone, ali unutar izvesnih
očigledan da se često previđa). Pod
granica. Naučnofantastična priča ne sme
naukom u naučnoj fantastici ne možemo
da se ogluši o ono što je nauka utvrdila, i
smatrati samo astronomiju, astronautiku,
kao što je to Cip Dilejni rekao, ne sme da
97
poriče ono za šta je poznato da je
književnih žanrova koji »raste« i postaje
poznato. A ako to i čini, pisac mora biti
sve kvalitetniji, što se i moglo očekivati da
svestan toga, i mora da brani slobodu
su raznorazni »teoretičari« primenili os‐
koju je sebi dao.«
novni dijalektičko‐materijalistički zakon o
Samo iz ovog do sada rečenog jasno
prelasku kvantiteta u kvalitet, koji je već
proističe da u svetu SF ne ide glatko. Zbog
nebrojeno puta dokazao svoju ispravnost.
jednostranog
gledanja
na
stvari,
Zašto on nije primenjivan od strane
uslovljenog u velikom broju slučajeva
stručne kritike u socijalističkim zemljama
subjektivnim faktorima, mnogi pisci su
gde je SF vrlo jaka — namerno ne spo‐
meta za pogađanje kritičarima i čitaocima
minjem zapadne teoretičare sa snažnom
koji procenjuju jesu li oni pisci naučne
građanskom ideologijom — ne znam, ali
fantastike ill čiste fantastike, ili, pak, pišu
je interesantno da ni kod nas još nije
»horror« romane: tipičan primer je
izvršen pristup proučavanju naučne fan‐
američki autor Rej Bredberi. Za one koji
tastike zasnovan na dijalektičkoj metodo‐
smatraju da je SF dovoljno širok pojam da
logiji i istorijskom materijalizmu uopšte.
ga se ne može predstaviti samo kao teren
Možda zato što i naši SF pregaoci
za ispisivanje space‐opera već i nešto
sumnjaju u primenjivost ovog metoda u
mnogo više, on piše odličnu naučnu
proučavanju SF‐a ili ga uopšte ne
fantastiku. Za one druge koji ne žele da ih
poznaju.
zamori čitanje i još da posle čitanja
Na kraju, moglo bi se zaključiti da je
razmišljaju o pročitanom — on ne piše,
naučna fantastika kao moderan žanr pun
niti će ikad pisati SF. S obzirom da je ovde
kontroverza od kojih većina imaju i kod
sve jasno ne treba više ni posvećivati
nas odraza, ali i da predstavlja veličinu
ovom »konfliktu« prostor već treba
pred kojom večiti skeptici ne mogu da
sagledati problematiku naučne fantastike
zatvore oči. Iz njenih rajskih vodoskoka
u budućnosti, što je u tesnoj vezi sa
stalno izviru nove ideje i pogledi na svet
prethodnim pitanjima.
koji umetnosti i kulturi uopšte, daju novi
Izgrađena je svest da današnja SF
smisao. Ali, neću o tome na ovom mestu.
predstavlja realnu snagu prisutnu u
Dodaću samo da je jedno sigurno: gde
književnosti, mada je za to trebalo dosta
god čovek bio, ma šta radio i mislio, on
vremena. Ono što se često ne primećuje
ostaje čovek. Tako, bar, kaže naučna
jeste činjenica da je ona jedan od retkih
fantastika.
98
KNJIGE MIODRAG MILOVANOVIĆ
»Šume, kiše, grad i zvezde«
situacija, međutim, iza svega se krije
Slobodan Čurčić
specifičan i osoben pristup SF‐u.
»Kentaur«, Beograd, 1988.
Od stranih pisaca Slobodan Ćurčić je
verovatno najsličniji Filipu K. Diku, ne
Slagali se ili ne s koncepcijom i uređi‐
toliko po stilu, koliko po tematici i još više
vačkom politikom edicije »Kentaur«, mo‐
po stvaranju jednog prepoznatljivog izra‐
ramo priznati da je objavljivanje zbirke
za koji je potpuno nezavisan od bilo
priča nekog domaćeg pisca u toj ediciji
kakvih savremenih trendova. Možda se to
konačno priznanje piscu da prerasta
neprekidno variranje likova i situacija
okvire pisanja po časopisima i stupa u
može smatrati ponekad i monotonim, ali
malobrojni krug »odabranih«.
to je svestan izbor pisca i kao takav mora
Nakon Damira Mikuličića početkom ove
se poštovati.
godine uspelo je to Slobodanu Ćurčiću
Priče u ovoj zbirci pružaju vernu retro‐
koji se već više od deset godina nalazi u
spektivu Ćurčićevog rada. Prisutna su tu i
samom vrhu jugoslovenske naučne fan‐
dela sa početka spisateljske karijere
tastike. U ovom prikazu ne bih se toliko
rađene u klasičnom maniru »štos« priče
zadržavao na pojedinačnim pričama, već
sa poentom na kraju, zatim erotske
bih želeo da objasnim zbog čega smatraju
pričice za koje je najzaslužniji Borivoje
ovog pisca vrlo značajnim za dalji razvoj
Jurković, all i nekoliko priča u kojima se
našeg SF‐a.
Ćurčićev talenat vidi u svoj veličini.
Slobodan Ćurčić je rođen 1952. godine i
Na kraju bih samo želeo da izdvojim po
vrlo rano počeo da piše naučnu fantas‐
meni najbolje priče: »Bedel«, »Šume,
tiku. Ipak, prekretnicu u njegovom radu
kiše, grad i zvezde« i, pre svih ostalih,
predstavljala je 1976. godina kada je
»Čekajući da nebo padne«.
poslao svoje priče na »Andromedin« kon‐
kurs. Priče nisu nagrađene, ali su ot‐
Brajan Oldis
kupljene i objavljene u časopisu »Ga‐
HELIKONIJA Proleće
laksija«. Otvaranjem »SIRIUSA« domaćim
Zoroaster, Beograd, 1988.
piscima, Ćurčić je postao stalan gost na
njegovim stranicama. Tu je objavljena i
Pošto se dugo najavljivana Prašuma
većina priča koje čine ovu zbirku. Taj
(Hothouse) jednog od najpoznatijih bri‐
period njegovog rada krunisan je SFE‐
tanskih pisaca i kritičara naučne fan‐
RINOM nagradom 1983. godine za nas‐
tastike Brajana Oldisa izgleda nepovratno
lovnu priču ove zbirke, »Šume, kiše, grad i
izgubila u džungli republičkih propisa i
zvezde«. U poslednje vreme skoro se
izdavačkih zavrzlama, ostaće zabeleženo
potpuno preorijentisao na pisanje ro‐
da je prvi njegov roman koji se pojavio u
mana koje objavljuje u »Dnevnikovoj«
našim knjižarama HELIKONIJA, izuzetno
ediciji »X‐100 — naučna fantastika«.
obimna trilogija o istoimenoj planeti.
Prošle godine izašle su mu i dve knjige:
U stvari, možda bi terminološki bilo
»Zmija razuma« u izdanju »Dečjih
ispravnije reći — prva knjiga, jer je u
jed‐
novina« iz Gornjeg Milanovca i »Vrisak
nom od prvih brojeva SIRIUS‐a objavljen
zvezda«, samostalno izdanje, zajedno sa
njegov kraći roman Ekvator, koji bi se
Radmilom Anđelkovićem.
mogao svrstati u manje zapažene »rane
Ono što izdvaja Slobodana Ćurčića je
radove«, ne preterano relevantne za
činjenica da je uspeo da izgradi sopstveni
njegovu dalju spisateljsku karijeru.
jezički izraz primeren svojim tematskim
Brajan Oldis, iako uglavnom objavljuje u
preokupacijama. Ćurčić u svojim roma‐
američkim časopisima, ipak po mnogo
nima prati živote androida, marginalaca,
čemu odudara od američkog shvatanja
često obdarenih nadljudskim moćima,
naučne fantastike. Možda je Proleće, prvi
koji više od svega nastoje da budu obični
deo trilogije o HELIKONIJI, planeti koja
ljudi, da dožive ono najljudskije osećanje
kruži oko binarne zvezde, pri tom
— ljubav, ali kojima sve to neprestano
prolazeći kroz izuzetno duge periode sa
izmiče. Te storije ispričane su najčešće
neizmenjenom klimom, najbolja potvrda
jednim na izgled siromašnim rečnikom, sa
te teze. Naime, iako na izgled zadržava
puno ponavljanja, variranja pojedinih
formu pustolovnog romana, u tom prvom
99
delu nema onog karakterističnog veziva‐
darnom irskom pesniku Tomasu Rajmeru;
nja za glavnog junaka. Pisac hladno i
ona njega mirnoćom i umećem slušanja.
distancirano razvija priču, više težeći
Njih dvoje polaze u potragu za Mar‐
nekakvoj stejpldonskoj grandioznosti ne‐
tinom šarmantnom, inteligentnom, ali i
go jeftinoj popularnosti.
vrlo nestašnom ćerkom Elizabetom koja
Pri tom pisac dosta riskantno balansira
se do lepog vratića uvalila u kompjuterski
na samoj granici čitljivosti, jer su rečenice
kriminal, pri tom naletevši na neke vrlo
ponekad
preopterećene
epitetima,
konkretne kriminalce. Roberta Mekevoj
umetnutim rečenicama i sličnim, možda
korektno i logično vodi priču u duhu
nepotrebnim egzibicijama. Međutim, ako
pravog modemog krimića, ali bez onih
se preko toga pređe, ukazuje se precizno
naglih prepada na čitaoca koji su u
i raskošno razrađena studija kosmologije,
poslednje vreme sve populamiji kod
ekologije, sociologije i sličnih — logija
pisaca populame književnosti. Ne, ovde.
jednog zanimljivo zamišljenog sveta.
je svakome ko poseduje graničnu količinu
A njeno sagledavanje pružiće vam
sivih ćelija u mozgu već na samom
dovoljno zadovoljenje za trud uložen pri
početku romana savršeno jasno ko (šta)
čitanju ove neuobičajene knjige.
je glavni junak, te kako će se završiti
potraga za Elizabetom, odnosno, nešto
Roberta En Mekevoj
kasnije, njenom majkom (cela porodica
ČAJ SA CRNIM ZMAJEM
pokazuje sklonost ka gubljenju). Prava
Mladost, Zagreb, 1987.
lepota ove knjige je u odmerenosti i
blagoj nenamet‐ljivoj duhovitosti koja
Topli prolećni vetrovi kao da donose
proističe iz dvosmislenosti teksta.
talas promene. Izdavačke kuće prestaju
Međutim, ovo što je uradeno prilikom
sa iskopavanjem fosilnih ostataka iz
prevoda i opremanja ove knjige graniči se
kempbelovskog perioda i polako kreću ka
sa svirepošću. Verovatno zbog nedo‐
nekim novim SF horizontima (obzorjima?)
statka novca, Čaj sa Crnim zmajem,
stazama koje su im u znoju lica svojih
umesto da bude objavljen u novoj ediciji
prokrčili pojedini privatni izdavači.
naučnofantastičnih romana, izmiće iz
Čaj sa Crnim zmajem predstavlja nešto
ruku Nevena Antičevića koji je izvršio
više od običnog daška svežine koji će
hrabar i stručan izbor knjiga za prvo kolo
poremetiti zaparloženi vazduh domaćeg
te edicije, birajući tri romana od kojih
SF izdavaštva; to je dobra knjiga koju
svaki predstavlja nešto novo u savre‐
vredi pročitati i sačuvati. Kad negde pri
menoj američkoj naučnoj fantastici, i
kraju ovog teksta pročitate neke možda
završava u biblioteci »GAMA«. Promena
preterano oštre reči kritike, nemojte ovo
edicije rezultirala je promenom naslovne
smetnuti sa uma. Bilo je, ipak, potrebno
strane, tako da je naslovna ilustracija koju
dosta hrabrosti da se objavi prvi roman
je uradio Igor Kordej i pred kojom sam na
kod nas potpuno nepoznate spisateljice.
SFERAKON‐u stajao kao kuče isplaženog
Istina, tiraž je nešto skromniji, 3.000
jezika punih pet minuta, ne verujući da je
primeraka, ali se iskreno nadam da sve
neko kod nas sposoban da načini takvu
neće ostati samo na jednom izdanju.
ilustraciju, zamenjena neukim crtežom
Kad bih mogao, najradije bih izbegao da
glave jednog imbecilno iskeženog zmaja
definišem ovaj roman smeštajući ga u
kome pred očima lebdi crna prazna
neke manje‐više veštački stvorene kate‐
šoljica (čaja, možda?). Autor ovog remek‐
gorije, ali pošto je to u prikazima uobiča‐
dela za koje sumnjam da bi moj sestrić u
jeno, mislim da bih ga najpribližnije mo‐
četvrtom razredu osnovne škole imao tri
gao opisati kao taoističko‐fantastični de‐
čiste da ga preda učiteljici je izvesni
tektivski roman. iako ružno zvuči, ipak
Mirko Stojić koji je uradio i likovnu
nije tako strašno. lza ovog zastrašujućeg
opremu (ma šta to značilo) pri čemu je
naziva krije se jedan topao »ženski«
primenio revolucionarno rešenje na polju
roman čije će vam čitanje pružiti mnogo
grafičkog uređenja pišući Čaj sa i zmajem
lepih trenutaka.
belim slovima, a Crnim (pogadate?) crnim
Na početku romana, u restoranu luk‐
slovima! Kako li se samo setio.
suznog hotela na obali Pacifika, sreću se
Druga stvar koja me je sve vreme
Marta Mak‐namara, dražesna pedeseto‐
grickala iznutra ne dopuštajući mi da se
godišnjakinja, pijanistkinja, i Mejland
potpuno prepustim knjizi, jeste prevod.
Long, niski, tamnoputi Evroazijat, neodre‐
Uopšte, naučna fanlastika se kod nas ne
đenih godine, očigledno od zmajevske
može baš pohvaliti kvalitetnim prevo‐
sorte. On je osvaja pričom o legen‐
100
dima, a priznaću da ni autor ovog teksta
nije tome puno potpomogao. Ipak jedno
je prevoditi za mesečnike gde ponekad
pritisak termina pogubno deluje na
kvalitet prevoda, a drugo prevoditi roman
koji treba da izađe u tvrdom povezu,
luksuzno opremljen, roman koji je
zamišljen tako da ostane za naredne
generacije. Prevod Zlate Kipčić je da ne
budem preoštar, u najmanju ruku loš.
Pun je rogobatmh izraza potpuno
neprimerenih vrsti teksta; prevodilac
često zadržava engleski red reči u rečenici
i idiome, a čini mi se da ne poseduje u
dovoljnoj meri ono što je po meni
naivažnije kod prevođenja ‐ znanje
maternjeg jezika.
Zaista šteta, jer se uz samo malo više
pažnje kod obrade prevoda i poštenijom
grafičkom prezentacijom, mogla dobiti
izuzetna knjiga.
NAGRADE »LAZAR
KOMARĆIĆ«
Beogradsko društvo prijatelja naučne
fantastike »Lazar Komarčić« objavilo je
dobitnike svoje nagrade za 1987. godinu
u šest kategorija:
Domaća kratka priča: »Govnokradica«,
Dragan R. Filipović, objavljena u Siriusu
broj 137.
Domaća SFnovela: »Sokolar« Vladimira
Lazovića, objavljena u Siriusu broj 138.
Domaći SF roman: »Kradljivci univer‐
zuma« Zorana Jakšića, objavljen pod
pseudonimom Dejvid Dž. Strorm u SF
ediciji X‐100, broj 27.
Strani SF roman: »Umiranje iznutra«
Roberta Silverberga, u ediciji ZNAK
SAGITE.
Najkvalitetniji prevod: Aleksandar B.
Nedeljković za prevod novele »U areni
proze« objavljene u Monolitu 4.
Domaća SF ilustracija: Igor Kordej za
naslovnu stranu »Neuromansera« u
ediciji ZOROASTER.
Odozgo nadole: Zoran Jakšić, Vladimir
Lazović i Dragan R. Filipović; levo:
Aleksandar B. Nedeljković.
101
Preko ovog oglasa možete na najjeftiniji način doći do najkvalitetnijih SF naslova. Knjige od brojeva 1 do 11 su već štampane i isporučujemo ih odmah, plaćanje pouzećem.
Knjige od broja 12 do 19 su u pripremi, isporuka tokom leta i jeseni ove godine.
plaćanje pouzećem:
1. MONOLIT 1 ..................................................................................... 15000 dinara 2. MONOLIT 2 ................................................................................... . 25000 dinara 3. MONOLIT 4 ..................................................................................... 35000 dinara 4. Robert Silverberg ‐ UMIRANJE IZNUTRA .......................................... 8000 dinara 5. Robert Zelazny ‐ STVORENJA SVETLOSTI I TAME ............................. 8000 dinara 6. Ray Bradbury ‐ MARSIJANSKE HRONIKE .......................................... 8000 dinara 7. Isaac Asimov ‐ NA RUBU ZADUŽBINE ............................................... 8000 dinara 8. Isaac Asimov ‐ BOGOVI LIČNO .......................................................... 4000 dinara 9. Frederik Pohl ‐ ČOVJEKJPLUS ........................................................... 4000 dinara 10. Christopher Priest ‐ INVERTIRANI SVET ............................................ 4000 dinara 11. Ćurčić Andelković‐Dva romana ........................................................ 4000 dinara poziv na pretplatu:
