Alef Science Fiction Magazine 009

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 009 > Page 18
Alef Science Fiction Magazine 009 Page 18

by MoZarD


  mislili smo na jedan retko razmatran

  fantastika ovo prefinjuje: možete sami da

  problem (verovatno zato što je toliko

  stvarate zakone, ali unutar izvesnih

  očigledan da se često previđa). Pod

  granica. Naučnofantastična priča ne sme

  naukom u naučnoj fantastici ne možemo

  da se ogluši o ono što je nauka utvrdila, i

  smatrati samo astronomiju, astronautiku,

  kao što je to Cip Dilejni rekao, ne sme da

  97

  poriče ono za šta je poznato da je

  književnih žanrova koji »raste« i postaje

  poznato. A ako to i čini, pisac mora biti

  sve kvalitetniji, što se i moglo očekivati da

  svestan toga, i mora da brani slobodu

  su raznorazni »teoretičari« primenili os‐

  koju je sebi dao.«

  novni dijalektičko‐materijalistički zakon o

  Samo iz ovog do sada rečenog jasno

  prelasku kvantiteta u kvalitet, koji je već

  proističe da u svetu SF ne ide glatko. Zbog

  nebrojeno puta dokazao svoju ispravnost.

  jednostranog

  gledanja

  na

  stvari,

  Zašto on nije primenjivan od strane

  uslovljenog u velikom broju slučajeva

  stručne kritike u socijalističkim zemljama

  subjektivnim faktorima, mnogi pisci su

  gde je SF vrlo jaka — namerno ne spo‐

  meta za pogađanje kritičarima i čitaocima

  minjem zapadne teoretičare sa snažnom

  koji procenjuju jesu li oni pisci naučne

  građanskom ideologijom — ne znam, ali

  fantastike ill čiste fantastike, ili, pak, pišu

  je interesantno da ni kod nas još nije

  »horror« romane: tipičan primer je

  izvršen pristup proučavanju naučne fan‐

  američki autor Rej Bredberi. Za one koji

  tastike zasnovan na dijalektičkoj metodo‐

  smatraju da je SF dovoljno širok pojam da

  logiji i istorijskom materijalizmu uopšte.

  ga se ne može predstaviti samo kao teren

  Možda zato što i naši SF pregaoci

  za ispisivanje space‐opera već i nešto

  sumnjaju u primenjivost ovog metoda u

  mnogo više, on piše odličnu naučnu

  proučavanju SF‐a ili ga uopšte ne

  fantastiku. Za one druge koji ne žele da ih

  poznaju.

  zamori čitanje i još da posle čitanja

  Na kraju, moglo bi se zaključiti da je

  razmišljaju o pročitanom — on ne piše,

  naučna fantastika kao moderan žanr pun

  niti će ikad pisati SF. S obzirom da je ovde

  kontroverza od kojih većina imaju i kod

  sve jasno ne treba više ni posvećivati

  nas odraza, ali i da predstavlja veličinu

  ovom »konfliktu« prostor već treba

  pred kojom večiti skeptici ne mogu da

  sagledati problematiku naučne fantastike

  zatvore oči. Iz njenih rajskih vodoskoka

  u budućnosti, što je u tesnoj vezi sa

  stalno izviru nove ideje i pogledi na svet

  prethodnim pitanjima.

  koji umetnosti i kulturi uopšte, daju novi

  Izgrađena je svest da današnja SF

  smisao. Ali, neću o tome na ovom mestu.

  predstavlja realnu snagu prisutnu u

  Dodaću samo da je jedno sigurno: gde

  književnosti, mada je za to trebalo dosta

  god čovek bio, ma šta radio i mislio, on

  vremena. Ono što se često ne primećuje

  ostaje čovek. Tako, bar, kaže naučna

  jeste činjenica da je ona jedan od retkih

  fantastika.

  98

  KNJIGE MIODRAG MILOVANOVIĆ

  »Šume, kiše, grad i zvezde«

  situacija, međutim, iza svega se krije

  Slobodan Čurčić

  specifičan i osoben pristup SF‐u.

  »Kentaur«, Beograd, 1988.

  Od stranih pisaca Slobodan Ćurčić je

  verovatno najsličniji Filipu K. Diku, ne

  Slagali se ili ne s koncepcijom i uređi‐

  toliko po stilu, koliko po tematici i još više

  vačkom politikom edicije »Kentaur«, mo‐

  po stvaranju jednog prepoznatljivog izra‐

  ramo priznati da je objavljivanje zbirke

  za koji je potpuno nezavisan od bilo

  priča nekog domaćeg pisca u toj ediciji

  kakvih savremenih trendova. Možda se to

  konačno priznanje piscu da prerasta

  neprekidno variranje likova i situacija

  okvire pisanja po časopisima i stupa u

  može smatrati ponekad i monotonim, ali

  malobrojni krug »odabranih«.

  to je svestan izbor pisca i kao takav mora

  Nakon Damira Mikuličića početkom ove

  se poštovati.

  godine uspelo je to Slobodanu Ćurčiću

  Priče u ovoj zbirci pružaju vernu retro‐

  koji se već više od deset godina nalazi u

  spektivu Ćurčićevog rada. Prisutna su tu i

  samom vrhu jugoslovenske naučne fan‐

  dela sa početka spisateljske karijere

  tastike. U ovom prikazu ne bih se toliko

  rađene u klasičnom maniru »štos« priče

  zadržavao na pojedinačnim pričama, već

  sa poentom na kraju, zatim erotske

  bih želeo da objasnim zbog čega smatraju

  pričice za koje je najzaslužniji Borivoje

  ovog pisca vrlo značajnim za dalji razvoj

  Jurković, all i nekoliko priča u kojima se

  našeg SF‐a.

  Ćurčićev talenat vidi u svoj veličini.

  Slobodan Ćurčić je rođen 1952. godine i

  Na kraju bih samo želeo da izdvojim po

  vrlo rano počeo da piše naučnu fantas‐

  meni najbolje priče: »Bedel«, »Šume,

  tiku. Ipak, prekretnicu u njegovom radu

  kiše, grad i zvezde« i, pre svih ostalih,

  predstavljala je 1976. godina kada je

  »Čekajući da nebo padne«.

  poslao svoje priče na »Andromedin« kon‐

  kurs. Priče nisu nagrađene, ali su ot‐

  Brajan Oldis

  kupljene i objavljene u časopisu »Ga‐

  HELIKONIJA Proleće

  laksija«. Otvaranjem »SIRIUSA« domaćim

  Zoroaster, Beograd, 1988.

  piscima, Ćurčić je postao stalan gost na

  njegovim stranicama. Tu je objavljena i

  Pošto se dugo najavljivana Prašuma

  većina priča koje čine ovu zbirku. Taj

  (Hothouse) jednog od najpoznatijih bri‐

  period njegovog rada krunisan je SFE‐

  tanskih pisaca i kritičara naučne fan‐

  RINOM nagradom 1983. godine za nas‐

  tastike Brajana Oldisa izgleda nepovratno

  lovnu priču ove zbirke, »Šume, kiše, grad i

  izgubila u džungli republičkih propisa i

  zvezde«. U poslednje vreme skoro se

  izdavačkih zavrzlama, ostaće zabeleženo

  potpuno preorijentisao na pisanje ro‐

  da je prvi njegov roman koji se pojavio u

  mana koje objavljuje u »Dnevnikovoj«

  našim knjižarama HELIKONIJA, izuzetno

  ediciji »X‐100 — naučna fantastika«.

  obimna trilogija o istoimenoj planeti.

  Prošle godine izašle su mu i dve knjige:

  U stvari, možda bi terminološki bilo

  »Zmija razuma« u izdanju »Dečjih

  ispravnije reći — prva knjiga, jer je u
jed‐

  novina« iz Gornjeg Milanovca i »Vrisak

  nom od prvih brojeva SIRIUS‐a objavljen

  zvezda«, samostalno izdanje, zajedno sa

  njegov kraći roman Ekvator, koji bi se

  Radmilom Anđelkovićem.

  mogao svrstati u manje zapažene »rane

  Ono što izdvaja Slobodana Ćurčića je

  radove«, ne preterano relevantne za

  činjenica da je uspeo da izgradi sopstveni

  njegovu dalju spisateljsku karijeru.

  jezički izraz primeren svojim tematskim

  Brajan Oldis, iako uglavnom objavljuje u

  preokupacijama. Ćurčić u svojim roma‐

  američkim časopisima, ipak po mnogo

  nima prati živote androida, marginalaca,

  čemu odudara od američkog shvatanja

  često obdarenih nadljudskim moćima,

  naučne fantastike. Možda je Proleće, prvi

  koji više od svega nastoje da budu obični

  deo trilogije o HELIKONIJI, planeti koja

  ljudi, da dožive ono najljudskije osećanje

  kruži oko binarne zvezde, pri tom

  — ljubav, ali kojima sve to neprestano

  prolazeći kroz izuzetno duge periode sa

  izmiče. Te storije ispričane su najčešće

  neizmenjenom klimom, najbolja potvrda

  jednim na izgled siromašnim rečnikom, sa

  te teze. Naime, iako na izgled zadržava

  puno ponavljanja, variranja pojedinih

  formu pustolovnog romana, u tom prvom

  99

  delu nema onog karakterističnog veziva‐

  darnom irskom pesniku Tomasu Rajmeru;

  nja za glavnog junaka. Pisac hladno i

  ona njega mirnoćom i umećem slušanja.

  distancirano razvija priču, više težeći

  Njih dvoje polaze u potragu za Mar‐

  nekakvoj stejpldonskoj grandioznosti ne‐

  tinom šarmantnom, inteligentnom, ali i

  go jeftinoj popularnosti.

  vrlo nestašnom ćerkom Elizabetom koja

  Pri tom pisac dosta riskantno balansira

  se do lepog vratića uvalila u kompjuterski

  na samoj granici čitljivosti, jer su rečenice

  kriminal, pri tom naletevši na neke vrlo

  ponekad

  preopterećene

  epitetima,

  konkretne kriminalce. Roberta Mekevoj

  umetnutim rečenicama i sličnim, možda

  korektno i logično vodi priču u duhu

  nepotrebnim egzibicijama. Međutim, ako

  pravog modemog krimića, ali bez onih

  se preko toga pređe, ukazuje se precizno

  naglih prepada na čitaoca koji su u

  i raskošno razrađena studija kosmologije,

  poslednje vreme sve populamiji kod

  ekologije, sociologije i sličnih — logija

  pisaca populame književnosti. Ne, ovde.

  jednog zanimljivo zamišljenog sveta.

  je svakome ko poseduje graničnu količinu

  A njeno sagledavanje pružiće vam

  sivih ćelija u mozgu već na samom

  dovoljno zadovoljenje za trud uložen pri

  početku romana savršeno jasno ko (šta)

  čitanju ove neuobičajene knjige.

  je glavni junak, te kako će se završiti

  potraga za Elizabetom, odnosno, nešto

  Roberta En Mekevoj

  kasnije, njenom majkom (cela porodica

  ČAJ SA CRNIM ZMAJEM

  pokazuje sklonost ka gubljenju). Prava

  Mladost, Zagreb, 1987.

  lepota ove knjige je u odmerenosti i

  blagoj nenamet‐ljivoj duhovitosti koja

  Topli prolećni vetrovi kao da donose

  proističe iz dvosmislenosti teksta.

  talas promene. Izdavačke kuće prestaju

  Međutim, ovo što je uradeno prilikom

  sa iskopavanjem fosilnih ostataka iz

  prevoda i opremanja ove knjige graniči se

  kempbelovskog perioda i polako kreću ka

  sa svirepošću. Verovatno zbog nedo‐

  nekim novim SF horizontima (obzorjima?)

  statka novca, Čaj sa Crnim zmajem,

  stazama koje su im u znoju lica svojih

  umesto da bude objavljen u novoj ediciji

  prokrčili pojedini privatni izdavači.

  naučnofantastičnih romana, izmiće iz

  Čaj sa Crnim zmajem predstavlja nešto

  ruku Nevena Antičevića koji je izvršio

  više od običnog daška svežine koji će

  hrabar i stručan izbor knjiga za prvo kolo

  poremetiti zaparloženi vazduh domaćeg

  te edicije, birajući tri romana od kojih

  SF izdavaštva; to je dobra knjiga koju

  svaki predstavlja nešto novo u savre‐

  vredi pročitati i sačuvati. Kad negde pri

  menoj američkoj naučnoj fantastici, i

  kraju ovog teksta pročitate neke možda

  završava u biblioteci »GAMA«. Promena

  preterano oštre reči kritike, nemojte ovo

  edicije rezultirala je promenom naslovne

  smetnuti sa uma. Bilo je, ipak, potrebno

  strane, tako da je naslovna ilustracija koju

  dosta hrabrosti da se objavi prvi roman

  je uradio Igor Kordej i pred kojom sam na

  kod nas potpuno nepoznate spisateljice.

  SFERAKON‐u stajao kao kuče isplaženog

  Istina, tiraž je nešto skromniji, 3.000

  jezika punih pet minuta, ne verujući da je

  primeraka, ali se iskreno nadam da sve

  neko kod nas sposoban da načini takvu

  neće ostati samo na jednom izdanju.

  ilustraciju, zamenjena neukim crtežom

  Kad bih mogao, najradije bih izbegao da

  glave jednog imbecilno iskeženog zmaja

  definišem ovaj roman smeštajući ga u

  kome pred očima lebdi crna prazna

  neke manje‐više veštački stvorene kate‐

  šoljica (čaja, možda?). Autor ovog remek‐

  gorije, ali pošto je to u prikazima uobiča‐

  dela za koje sumnjam da bi moj sestrić u

  jeno, mislim da bih ga najpribližnije mo‐

  četvrtom razredu osnovne škole imao tri

  gao opisati kao taoističko‐fantastični de‐

  čiste da ga preda učiteljici je izvesni

  tektivski roman. iako ružno zvuči, ipak

  Mirko Stojić koji je uradio i likovnu

  nije tako strašno. lza ovog zastrašujućeg

  opremu (ma šta to značilo) pri čemu je

  naziva krije se jedan topao »ženski«

  primenio revolucionarno rešenje na polju

  roman čije će vam čitanje pružiti mnogo

  grafičkog uređenja pišući Čaj sa i zmajem

  lepih trenutaka.

  belim slovima, a Crnim (pogadate?) crnim

  Na početku romana, u restoranu luk‐

  slovima! Kako li se samo setio.

  suznog hotela na obali Pacifika, sreću se

  Druga stvar koja me je sve vreme

  Marta Mak‐namara, dražesna pedeseto‐

  grickala iznutra ne dopuštajući mi da se

  godišnjakinja, pijanistkinja, i Mejland

  potpuno prepustim knjizi, jeste prevod.

  Long, niski, tamnoputi Evroazijat, neodre‐

  Uopšte, naučna fanlastika se kod nas ne

  đenih godine, očigledno od zmajevske

  može baš pohvaliti kvalitetnim prevo‐

  sorte. On je osvaja pričom o legen‐

  100

  dima, a priznaću da ni autor ovog teksta

  nije tome puno potpomogao. Ipak jedno

  je prevoditi za mesečnike gde ponekad

  pritisak termina pogubno deluje na


  kvalitet prevoda, a drugo prevoditi roman

  koji treba da izađe u tvrdom povezu,

  luksuzno opremljen, roman koji je

  zamišljen tako da ostane za naredne

  generacije. Prevod Zlate Kipčić je da ne

  budem preoštar, u najmanju ruku loš.

  Pun je rogobatmh izraza potpuno

  neprimerenih vrsti teksta; prevodilac

  često zadržava engleski red reči u rečenici

  i idiome, a čini mi se da ne poseduje u

  dovoljnoj meri ono što je po meni

  naivažnije kod prevođenja ‐ znanje

  maternjeg jezika.

  Zaista šteta, jer se uz samo malo više

  pažnje kod obrade prevoda i poštenijom

  grafičkom prezentacijom, mogla dobiti

  izuzetna knjiga.

  NAGRADE »LAZAR

  KOMARĆIĆ«

  Beogradsko društvo prijatelja naučne

  fantastike »Lazar Komarčić« objavilo je

  dobitnike svoje nagrade za 1987. godinu

  u šest kategorija:

  Domaća kratka priča: »Govnokradica«,

  Dragan R. Filipović, objavljena u Siriusu

  broj 137.

  Domaća SFnovela: »Sokolar« Vladimira

  Lazovića, objavljena u Siriusu broj 138.

  Domaći SF roman: »Kradljivci univer‐

  zuma« Zorana Jakšića, objavljen pod

  pseudonimom Dejvid Dž. Strorm u SF

  ediciji X‐100, broj 27.

  Strani SF roman: »Umiranje iznutra«

  Roberta Silverberga, u ediciji ZNAK

  SAGITE.

  Najkvalitetniji prevod: Aleksandar B.

  Nedeljković za prevod novele »U areni

  proze« objavljene u Monolitu 4.

  Domaća SF ilustracija: Igor Kordej za

  naslovnu stranu »Neuromansera« u

  ediciji ZOROASTER.

  Odozgo nadole: Zoran Jakšić, Vladimir

  Lazović i Dragan R. Filipović; levo:

  Aleksandar B. Nedeljković.

  101

  Preko ovog oglasa možete na najjeftiniji način doći do najkvalitetnijih SF naslova. Knjige od brojeva 1 do 11 su već štampane i isporučujemo ih odmah, plaćanje pouzećem.

  Knjige od broja 12 do 19 su u pripremi, isporuka tokom leta i jeseni ove godine.

  plaćanje pouzećem:

  1. MONOLIT 1 ..................................................................................... 15000 dinara 2. MONOLIT 2 ................................................................................... . 25000 dinara 3. MONOLIT 4 ..................................................................................... 35000 dinara 4. Robert Silverberg ‐ UMIRANJE IZNUTRA .......................................... 8000 dinara 5. Robert Zelazny ‐ STVORENJA SVETLOSTI I TAME ............................. 8000 dinara 6. Ray Bradbury ‐ MARSIJANSKE HRONIKE .......................................... 8000 dinara 7. Isaac Asimov ‐ NA RUBU ZADUŽBINE ............................................... 8000 dinara 8. Isaac Asimov ‐ BOGOVI LIČNO .......................................................... 4000 dinara 9. Frederik Pohl ‐ ČOVJEKJPLUS ........................................................... 4000 dinara 10. Christopher Priest ‐ INVERTIRANI SVET ............................................ 4000 dinara 11. Ćurčić Andelković‐Dva romana ........................................................ 4000 dinara poziv na pretplatu:

 

‹ Prev