by MoZarD
‐ KOLEGE (PZ 1956)
‐ OSUĐENIK (PZ 1976)
‐ SAVRŠENSTVO (PZ 1965)
‐ TERAPIJA (PZ 1957)
‐ ČUDESNI DAN (PZ 1958)
Durman, Rastislav
‐ JELOVNIK ZA TELEPATE (PZ 1979)
‐ MEDVEĐI ZUB (VN 30.09.89)
‐ PITAĆE ONI, REĆI ĆU JA (PZ 1979)
‐ SNEŽANA IZ AUTOMATA (PZ 1980)
‐ SNEHANIČAR (VN 23.02.89)
‐ USPOMENA SA GODIŠNJEG ODMORA (PZ 1979)
120
‐ ŠPEDITERSKA POSLA (PZ 1979)
Ivančević, Nebojša
‐ SAN SE OSTVARIO (PZ 1978)
Ivkov, Slobodan
‐ O NAPREDOVANJU POLJOPRIVREDE, UOPŠTE (A 12)
‐ ONI SU TU, SIGURNO (A 16)
Ivosić‐Santo, Vera
‐ U NASLONJAČU (A 15)
Jakšić, Zoran
‐ AFRIKA (PZ 1972)
‐ GDE JE ARTUR? (PZ 1961)
‐ GRETA JE IZA VRATA (PZ 1950)
‐ LJUBIMAC (PZ 1966)
‐ LJUDI I VUKOVI (PZ 1973)
‐ NA DVORU CRNE KRALJICE (PZ 1935)
‐ PRODAVAČ KIŠE (PZ 1971)
‐ SA PERDITOM (PZ 1960)
‐ UGASITE MESEC (PZ 1952)
Janković, Ratko
‐ NERAZUMLJIVA REČENICA (PZ 1963)
Jeel Rolf (pseudonim)
‐ BUĐENJE (VN 24.08.89)
‐ GDE ŽIVI KLAUDIJA? (VN 19.10.89)
‐ ŽRTVOVANJE (VN 15.06.89.)
‐ IZVOR HARMTNIJE (VN 07.09.89)
‐ KONTAKT UMOVA (VN 07.01.89)
‐ NEBESKI KANJON (VN 13.04.89)
‐ NIZAK UDARAC (VN 04.05.89)
‐ NLO (VN 23.03.89)
‐ OBIČNO JUTRO (VN 26.01.89)
‐ OBOŽAVALAC M. M. (VN 06.07.89)
‐ OSTVAREN NAUM (VN 28.12.89)
‐ SEĆANJE NA ZABORAV (VN 16.02.89)
‐ SOLENOV BUNAR (VN 20.07.89)
‐ SVEMIRSKI OSVAJAČ (VN 25.05.89)
‐ HARIJEV DAR (VN 29.09.89)
Jovanović, Neven
‐ PJEVAČI (S 163/164)
Jovanović, Tihomir
‐ MUTANT (S 155/156)
Juvenalis, P (pseudonim) ‐ BUDUĆNOST TREĆE VRSTE (VN 07.12.89)
‐ ROĐENDAN (VN 09.11.89)
Kopčinović, Svjetlana
‐ LEPTIR (S 157/158)
Lavrek, Andrija
‐ FAKTOR MUTACIJE (A 15)
Lazović, Vladimir
‐ PLAĆENIK (S 155/156)
‐ U PEĆINI (PZ 1938)
Momčilović, Gordan
‐ POBEDNIK(S152)
Nedeljković, Aleksandar B. ‐ ZAŠTITNICA (PZ 1941)
Petranović, Vesna
‐ JABUKA (S 157/158)
Pihač, Branko
‐ NATJEČAJ (S 159/160)
Popović, Vesna
‐ NAGRADA (A 12)
Prodanović, Živko
‐ SAVRŠENO ORUŽJE (S 155/156)
Raičević, Jovan
‐ JEDANAESTI OKTOBAR (PZ 1970)
Raos, Predrag
‐ LJEPOTA I DOBROTA (S 157/158)
‐ SPAŠAVANJE SVIJETA (S 161/162)
Remec, Miha
‐ DROMIDSKA SKULPTURA (S 161/162)
‐ NASLEDNA STRAŽA (A 14)
Skenderov, Irina
‐ ČOVJEK I SVEMIR (S 157/158)
Skrobonja, Goran
‐ BEZIMENA STVAR (A 17)
121
‐ TOČAK (A 16)
Trajković, Branislav
‐ VREMENSKI HAOS (VN 02.02.89) kao Bili Trej
‐ GOSPODAREV ROB (VN 14.12.89) kao Bili Trej
‐ DOKAZ (VN 09.03.89) kao Bili Trej
‐ KAZNA (VN 02.11.89) kao Bili Trej
‐ KARAMBOL (VN 02.11.89) kao Bili Trej
‐ KNJIGA ŽIVOTA (VN 03.08.89) kao Bili Trej
‐ LEDENI SPAVAČ (VN 21.09.89) kao Bili Trej
‐ NAISKAP (VN 30.03.89) kao Bili Trej
‐ NEPOBEDTVI (VN 23.11.89) kao Bili Trej
‐ PLANETA SMRTNI (VN 01.06.89) kao Bili Trej
‐ POVRATAK (VN 27.04.89) kao Bili Trej
‐ ROBOT I JA (PZ 1962)
‐ UDVARAČ (VN 02.11.89) kao Bili Trej
‐ ČELIČNI MOMAK (VN 13.07.89) kao Bili Trej
Tezeus, Konstantin
‐ BUĐENJE (PZ 1944)
(pseudonim)
‐ DVORIŠNI RAT (VN 11.05.89)
‐ OKRŠAJ (VN 22.06.89)
‐ TRI PITANJA (VN 14.09.89)
Ćurčić, Slobodan
‐ VELIKI SKOK (VN 12.01.89) kao S. Tirkli
‐ DANAJSKI DAR (VN 29.06.89) kao S. Tirkli
‐ DIVLJA HORDA (VN 06.04.89) kao S. Tirkli
‐ DOKAZ (PZ 1968)
‐ JA, ANDROID (VN 08.06.89) kaoS. Tirkli
‐ KOSMIČKI GAMBIT (VN 05.10.89) kao S. Tirkli
‐ MAESTRO (VN 26.10.89) kao S. Tirkli
‐ PLANKTON (VN 16.11.89) kaoS. Tirkli
‐ POSLEDNJA DILEMA (VN 09.02.89) kao S.Tirkli
‐ POSLEDNJA EVA (VN 02.03.89) kao S. Tirkli
‐ PUKI SLUČAJ (VN 10.08.89) kao S. Tirkli
‐ RASKRSNICA (VN 23.12.89) kaoS. Tirkli
‐ TRAKA (VN 31.08.89) kao S. Tirkli
‐ U PROLAZU (VN 27.07.89) kao S. Tirkli
Filipović, Dragan
‐ BEŽIMUNOĆ (A13)
R. Flumiani, Andrej
‐ ELEKTRIČNI SIMULAKRUM (S 152)
Franc, Mirna
‐ SVEMIR (S 157/158)
Cerjan, Gordana
‐ SVIJET MAŠTE I BAJKI (S 157/158)
122
suludim umom stvorene, kakve znamo iz
pulp‐ SF‐a. One postupaju sasvim logično,
u skladu sa svojim »biološkim« imperati‐
vima: nastoje da se reprodukuju, adap‐
tiraju, da preoblikuju svoju okolinu u
skladu sa svojim potrebama, a ovo
Prikazi knjiga
uključuje i eliminaciju svih pretnji, realnih
ili imaginarnih, koje bi organski život
Gregori Benford (Gregory
mogao predstavljati.
Do sada je Benford svoje ciljeve ostva‐
Benford)
rivao uz pomoć lika koji se zove Najdžel
Volmsli. Taj lik je tako izvrsno definisan, i
Velika reka neba
prilagođen Benfordovim potrebama, da
(Great Sky River)
stoji, uz lik Gali Fojla kod Alfreda Bestera,
kao jedan od najupečatljivijih likova mo‐
Iako je najbolje poznat po romanu Vre‐
derne naučne fantastike. Ovoga puta
menski pejzaž (Timescape), reputacija
Benford je izabrao Kilina, člana porodice
Gregorija Benforda na kraju će se ipak
Bišop. Njihovi preci odabrali su planetu
temeljiti, po svoj prilici, na nizu romana
Snouglejd (»Snežna padina«, prim. prev.)
koji je započet Okeanom noći (In the
pri zvezdi Deniks, blizu galaktičkog cen‐
Ocean of Night) i nastavkom toga, ro‐
tra, kao sklonište pred nadirućom meha‐
manom Preko mora sunaca (Across the
ničkom civilizacijom. Međutim, došla su i
Sea of Suns). Roman Velika reka neba
mehanička bića, nastanila se na planeti,
(Great Sky River) ne kompletira trilogiju,
izmenila atmosferske prilike prema svo‐
nego zapravo počinje novu etapu koja bi
jim željama, a što se tiče ljudi, mašine su
mogla postati trilogija. U novoj etapi
se njihovom prisustvu prilagodavale sve
Benford nastavlja da ispituje preokupa‐
dok nisu ojačale dovoljno da predu u
cije prethodne. Da bi istakao vezu između
/>
veliki napad.
prva dva romana i potonjih, Benford je
Na početku romana Velika reka neba,
sad iznova napisao završetak Mora suna‐
Kilin i drugi preživeli pripadnici porodice
ca i dodao novo završno poglavlje, čime
Bišop beže; već šest godina je prošlo od
je bliskije povezao taj roman sa Velikom
kad je njihova Citadela pretvorena u
rekom neba. Na osnovu već viđenog, ra‐
ruševine i dim. Za tih šest godina oni su
zumno je pretpostaviti da će se prva dva i
svedeni na jednu bandicu kradljivaca koji
svi potonji kasnije stopiti u jednu seriju.
uvek beže i uvek su u opasnosti. Njihova
Nesumnjivo, Velika reka neba je dostojan
egzistencija je tako marginalna, da su svi
naslednik Benfordovih ranijih ostvarenja.
hotimice eliminisali svoj seksualni nagon,
Njegova dosadašnja i ovo najnovije delo
bar privremeno, jer naprosto nemaju
pokazuju da je on jedan od najznačajnijih
energije i za to. Iako su organska bića,
SF pisaca danas.
pomireni su sa činjenicom da u njima ima
Benford je odlučio da ispituje ne samo
mnogo bioničkih delova, koji im pomažu
odnos čoveka prema univerzumu, nego i
ali ih i čine bliskijim mašinama. Kilin
ulogu svekolikog organskog života u uni‐
koristi mehaničke dodatke nogama, radi
verzumu. Da bi to postigao, upotrebio je
bržeg kretanja; njegove oči mogu da
neke od najstarijih tradicija naučne fan‐
filtriraju razne delove spektra i da
tastike i ispunio ih novim smislom i živo‐
određuju tačnu udaljenost. Svako preži‐
tom. U Benfordovom univerzumu, ljudski
velo ljudsko biće nosi sa sobom i jedan ili
rod, zajedno sa svim drugim organski
više »aspekata«, umova drugih naselje‐
baziranim živim bićima, zauzima poziciju
nika; ti umovi su uneti u memorijske
koja je daleko od gospodarske. Umesto
čipove a čipovi zatim uključeni u vrat živih
da budu gospodari svega što vide, or‐
kolonista. To je obezbeđeno pre Nevolje.
ganska bića moraju grčevito da se bore
Njihovi neprijatelji su Mantisi, meha‐
da opstanu u svakoj niši gde to mogu, da
nički živi stvorovi impresivni kao i Snark u
ih ne bi uništila mašinska inteligentna
Okeanu noći, ali drugačiji. Mantisi su
bića koja nastoje da učine univerzum bez‐
najusavršeniji i najopasniji mašinski stvo‐
bednim za svoj rod. Te mašine nisu one
123
rovi sa kojima su se kolonisti na
Robert Silverberg, Na kraju zime (At
Snouglejdu dotad susreli. Mantisi ih
Winter's End). Izd. kuća »Vorner«
nemilosrdno proganjaju, i povremeno
(Warner). 0‐446‐51384‐9. Tvrdi povez,
»požanju« poneko od ljudskih bića,
ostavljajući
samo
spaljeno,
sasvim
404 str. 17,95 dolara, april 1988.
sigurno mrtvo, telo.
Roman Roberta Silverberga Na kraju
Najzad jedan Mantis otkriva ponešto o
zime pripada dobro znanoj tradiciji pisa‐
univerzumu kako ga mehanička bića
shvataju, i o činjenici da mehanička bića
nja o povratku čovečanstva u civilizaciju
imaju svoju verziju boga: njihov bog je
posle planetarne katastrofe. Skorašnje
jedan magnetski um koji živi u disku
naučne teorije dale su Silverbergu super‐
plavo‐usijane materije koja orbituje oko
katastrofu: viševekovno bombardovanje
zvezde‐pratilje Deniksa. Univerzum je
Zemlje od strane kometa koje su
uistinu čudniji nego što su to ljudi ikad
pokrenute uticajem »zvezde smrti«. Na
pretpostavili. Velikim delom univerzuma
početku knjige, hiljadama godina posle
upravlja jedna inteligencija tuđinskija od
svega što je ljudskom umu pojmljivo.
prvog kometnog udara, dugo ledeno
Podjednako je jasno, u Benfordovom
doba najzad popušta, a preživeli se
univerzumu, da su mehanički umovi bili
iskopavaju iz podzemnog sveta koji je već
nesposobni da shvate dragocenu jedin‐
nebrojeno mnogo generacija upoznao.
stvenost života koji se mora proživeti
Ne iznenađuje što ti naslednici Zemlje
intenzivno zato što je konačan. Iako su
nisu baš sasvim ljudska bića.
obimno proučavali fenomen organskog
Uskoro saznamo da je izgubljena civili‐
života, Mantisi ne mogu shvatiti njegovu
zacija njihove prošlosti bila kompleksna,
najdublju misteriju.
Veze između Velike reke neba i Benfor‐
sastojala se od više živih vrsta, i da je išla
dovog ranijeg stvaralaštva su vidne.
u svemir; bila je mnogo naprednija od
Možda će zvučati preterano ako upore‐
naše. Ovim je presečena jedna spona
dimo postepeno sakupljanje Benfordovih
bliskosti. Zato njeno mesto preuzimaju
dela u celinu sa načinom kako je priroda
druge spone: knjige Brajana Oldisa o
formirala galaksiju Mlečni put (na koju se
Helikoniji ostavile su trajan otisak na
odnosi naslov romana — to je ta »velika
koncept godišnjih doba dugih eonima i
nebeska reka«), ali, poredenje neće biti
sasvim neumesno. Iako se može čitati
cikličnih civilizacija; putovanja po surovim
sam za sebe kao dinamična avantura,
terenima sa čudnovatom florom i faunom
roman Velika reka neba je takođe i važna
normalne su stvari u SF literaturi i u
komponenta jedne od najvažnijih medita‐
fantaziji; porušeni gradovi puni zatrpanih
cija u savremenoj literaturi.
čudesa takođe spadaju u to zajedničko
nasleđe: a pripovest o brilijantnom,
radoznalom mladiću u primi‐tivnom
društvu arhetipska je na ovom polju.
Silverberg ovim materijalom rukuje sa
uvežbanom lakoćom i finim osećanjem za
detalj, od doticaja motiva u imenima
nekih likova pa sve do jakog realizma u
scenama gde pleme, potreseno agorafo‐
bijom, polazi u veliki svet. Jedini nedo‐
stajući element je istinsko osećanje no‐
vine. Čak i u kompleksnosti post‐kolapsne
kulture, iznenađenja su malobrojna, a
glatko odvijanje ove priče o opstanku i
otkrivanju stavlja veće izazove pred
protagoniste nego pred iskusne čitaoce.
124
Tanit Li (Tanith Lee) Bela zmija (The
White Serpent). Izd. kuća DAW. 0‐88677‐
267‐2. Meki povez, 396 strana, 3,95
dolara, april 1988.
Kad nije u modusu potrage za nečim
(quest), herojska fantazija najčešće nudi
suštu suprotnost labavoj pikarskoj fabuli:
svi događaji su predodređeni sudbinom, i
svi hitaju ka predodređenoj konfrontac
iji
dobra i zla, haosa i sila reda. Uvedite
dvosmislenost u takvu situaciju, i rezultat
može biti elegantno ironičan — ili samo
zbunjujući. Tanit Li se odavno posvetila
elegantnim ironijama koje iskazuje kroz
svoje fantazije o demonskim herojima i
kvazi‐varvarskim civilizacijama na rubu
propasti. U poslednje vreme, njena dela
pokazuju znake promena, ambijenti su
manje stilizovani, likovi su iz indijskih
priča i iz drugih nedavnih dela manjeg
obima. Sada Tanit Li unosi nove vizije u
svoj svet Vis (Vis); naime, posle prva dva
romana u toj seriji (Gospodar oluje i
Anakire), dobili smo i treći, Belu zmiju.
Roman počinje izvrsno, pričom o potla‐
čenoj seljanki iz zabačenog kraja, o neo‐
čekivanoj romansi, novim nepravdama, i
konačnoj osveti. Rezultanta ovog jeste
nastanak heroja, Regera (Rehger), koji će
biti najvažniji gladijator / rob u velikom
gradu. Dok prati svog junaka prema
danima slave, Tanit Li pridodaje njego‐
vom svetu socijalnu svest energičniju i
informisaniju nego u staroj ironiji. Magija
kao da dolazi maltene slučajno, a onda se
događa u razmerama tako ogromnim da
bi mogla biti pogrešno shvaćena kao
prirodna katastrofa. Jasno se vidi da de‐
luje sudbina koja spaja Regera i belu
sveštenicu Aztiru, vraća Regerove rodite‐
lje na čelo događaja, petlja po ljudskim
sudbinama na način rezervisan za
bogove, ali manje je očigledno kakvog
smisla imaju te intervencije.
Bela zmija, iako ima zrelu viziju i
