by MoZarD
jahačima zmajeva. Prednost prednastav‐
priča Majkla Šie (Michael Shea) »Debelo
ka (prequel) je u tome što daje oprav‐
lice« napisana u stilu priča o Ktul‐huu
danje da se ponovo odigraju neke omi‐
(Cthulhu).
ljene stare scene: otkriće ognjenih guš‐
Već pet godina, Dozoisove godišnje
tera, užasi Vlakana, uzbuđenje prvog
kolekcije zauzimaju poziciju onih koje
letenja na zmaju. Tačka gledišta je
treba dostići i prestići. Dozois objavi veći
tehnološki naprednija, pa odgovara na
broj priča nego iko drugi; kad tome
izvesna pitanja, ali i dodaje neka. (Na
dodate i listu (na kraju knjige)
primer, šta se desilo sa delfinima?) lako
preporučenih priča, vi obično, imate u
finale donosi trijumf novim jahačima
rukama, glavninu dobrih kratkih dela za
zmajeva, ostalo je još mesta za
tu godinu. Ovo se pokaže prebrojavanjem
istraživanje »istorije« Perna, jer počinje
koliko se radova nominbvanih za Nebulu
izgradnja vejrova i razvoj novog načina
nalazi u zbirci. Tu su, eto, pet od
života. Odani fanovi biće zadovoljni što je
nominovanih šest noveleta, i tri od
istoriji Perna dodato novo tkivo, ali
nominovanih sedam kratkih priča. Dobra
drugim se može učiniti da je sasvim
žetva, ali to nisu jedine dobre priče u ovoj
dovoljno imati one ranije romane te
kolekciji. Meni lično, najomiljenije su
serije i osloniti se na nagoveštaje tamo
sledeće priče: Pet Marfi, »Zaljubljena
date i na svoju sopstvenu imaginaciju.
Rejčel« — priča o očovečenoj ženki
•
šimpanze; Nil Beret junior, »Bluz
Najbolja ovogodišnja SF: peta godišnja
kontinuiteta«, luckasta priča bliska
zbirka (The Year's Best Science Fiction:
delima Tomasa M. Diša; Ursula Le Gvin,
Fifth Annual Collection). Urednik: Gard‐
»Bufalo cure...«; jeziva priča Oktavije
ner Dozois. Izdavač: »Sent Martins«.
Batler o ljudskoj genetici, »Veče, jutro i
Stranica: 678. Maj 1988.
noć«; priča Hauarda Voldropa »Noć
Najbolji svetski SF 1988 (The 1988
Kutersa« (»The Night of the Cooters«)
Annual World's Best SF). Urednik: Donald
koja iz novog ugla pristupa H. Dž. Velsu;
A. Volhajm. Izdavač DAW. Stranica: 303.
okrutna priča Dina Vitloka o Vijetnamu,
Jun 1988.
»Rana od milion dolara«; i, »Gonzo« priča
Najbolja fantazija godine: prva godišnja
Kima Stenlija Robinsona o penjanju na
kolekcija (The Year's Best Fantasy: First
Mont Everest, »Boginja — majka sveta«.
Annual Collection). Urednici: Elen Detlou i
Drugačije raspoložen, mogao bih ovde da
Teri Vajndling (Ellen Datlow, Terry
navedem bar još toliko priča; u
Windling). Izdavač: »Sent Martins«.
Dozoisovoj knjizi nema nijedne priče koja
Avgust 1988.
nije bar interesantna. Ali osoba koja želi
Godina 1987. bila je dobra za kratku
čistu načnu fantastiku naći će ovde
fantaziju i SF literaturu, i ako to treba
nekoliko priča koje to nisu i nikakvim
dokazivati, dovoljno je da čovek samo
natezanjem se ne mogu za to proglasiti:
pogleda
ovogodišnje
kolekcije
tipa
Takve su priča »Od tad pa zauvek«
»ovogodišnje najbolje«.
Palvikove, Robinsonova, i priča Le
Naravno, postoje neka preklapanja.
Gvinove, za početak.
Dozois ima dvadeset osam priča, od kojih
Volhajm se, kao i obično, čvršće drži
se šest pojavljuju i u Volhajmovoj
definicije naučne fantastike. U ovoj knjizi
antologiji od deset priča, a tri u antologiji
svaka priča sadrži ili ljude budućnosti, ili
116
vanzemaljce, ili putovanje kroz vreme. A
izvanredne i neosporno SF). Vajndlingova
što su sve bitni elementi »čiste« SF
u svom uvodu čak govori o fantaziji u
literature još od tridesetih godina. Ali
popularnoj muzici. Pošto su otišle toliko
nijednu od ovih priča Hugo Gernzbek ne
daleko, praktično su morale uzeti i
bi objavio, a Džon V. Kembel bi odbacio
poneku lošu stvar. Uzeti mađarsku
skoro polovinu. Što će reći da ovde ima
narodnu priču »Čučkari« (»Czucskari«) iz
odličnog pripovedanja, i to često u vezi sa
Brustovog romana Sunce, mesec i zvezde,
realističnim ljudima, ne herojima, nego
loša je usluga romanu. Priča je sama po
ljudima koji imaju svoje strasti i svoje
sebi dovoljno zabavna, ali ona je ključ za
probleme. Šta ćete propustiti ako
razumevanje neverovatno kompleksne i
zaobiđete ovu kolekciju a pročitate
oduševljavajuće strukture romana: ako
Dozoisovu? Propustićete deprimirajući
ljudi pročitaju ovu priču zasebno, to bi in
priču Tanit Li »Plakanje na kiši«, u kojoj se
moglo navesti da je kasnije, u romanu,
ekološki zagađena budućnost tretira na
preskaču, a ona je tamo apsolutno
način ne preterano originalan; izvrsnu
potrebna da bi se shvatila fabula romana.
priču Lucijusa Šeparda »Sunčani pauk« o
A priča Eda Brajanta »Autorske beleške«
životu na Suncu; zaista impresivnu priču
bolje funkcioniše nagomilavanjem jeze,
Džejmsa Tiptrija juniora »Drugi odlazak«
što se gubi u ovakvoj kolekciji. Ali to su
— to je jedna od najprovokativnijih priča
izuzeci: priče su, većinom, veoma
u svim ovogodišnjim antologijama; i Don
interesantne. Od čisto fantazijskih, zaista
Sejkerovu »A mi — padaj svi!«, mističnu
su mi se svidele De Lintova »Papagajski
priču o budućoj kugi koja me je ostavila
sajam ujka Dobina«, zatim priča Patricije
relativno nezainteresovanim. Samo zbog
Ridi (Wrede) »Nepropisna princeza« i
te jedne Tiptrijeve priče vredi kupiti tu
Džoane Ejkin (Aiken) »Stari pesnik«.
knjigu, a Šepard je vrlo malo iza nje.
Među hororićima, »Debelo lice« Majkla
Ove godine je Dozois po prvi put izgubio
Šie, »Prolazak Halejeve« Majkla Mak
u pogledu dužine. Detlou i Vajndling su
Dauela, »Džentlmen« Džona Skipa i
sastavile antologiju koja kombinuje horor
Krejga Spektora, i »Kruškasti čovek«
i fantaziju, i postavile standard koji će,
Džordža R. R. Martina zavukle su se, sve,
kao i Dozoisov, biti u budućnosti ono što
pod moju kožu. A kao najbolje iz oba
treba da bude domašeno i nadmašeno.
sveta, navodim priču Alana Mura (Moore)
Čini se da su bar još u jednom pogledu
»Hipotetični gušter«, jedn
u od tih iz
radile bolje nego Dozois: nisu se plašile
zajedničkog sveta. To je priča o kojoj će
da zavire u nestandardna mesta i da
se dugo pričati: što više o njoj razmišljate,
uključe nestandardne forme. Tri stavke u
sve više vas uznemirava. Ako je niste
ovoj kolekciji su pesme; tri su uzete iz
pročitali u trećoj knjizi Liaveka (Liavek),
antologija »zajedničkog sveta« (kad više
pročitajte je ovde. Veoma je jaka; našao
pisaca pišu o događajima u istom
sam da je efektnija pri drugom čitanju,
zamišljenom svetu, prim. prev.). (Izgleda
što je kod horora retko.
da Dozois nije čitao nijednu priču iz
Sve u svemu, dobra godina. Ako možete
zajedničkog sveta. Nijedna se čak nije
da kupite samo jednu, kupite Dozoisovu
pojavila na njegovoj listi preporučenih,
knjigu, a ako možete, kupite i Volhajmovu
uprkos činjenici da je jedna priča iz Divljih
radi čiste naučne fantastike, i Detlou‐
karata uspela da se probije na listu
Vajndling da biste proširili svoje vidike; a
kandidata za Nebulu, i uprkos činjenici da
sledeće godine Dozoisu bi bilo bolje da
su i neke druge priče iz te serije
pripazi.
117
LOKUSOVA LISTA
NAJBOLJIH ROMANA
U „Alefu” broj 1 doneli smo listu najboljih SF romana po glasanju „Lokusovih” čitalaca pre jedanaest godina. Prošle godine, glasanje je ponovljeno, i sada možemo da uporedimo te dve liste. „Peščana planeta” Frenka Herberta je ostala na prvom mestu.
Među prvih dvadeset u odnosu na 1977. godinu probila su se samo tri romana: „Kapija”
Frederika Pola, „Trun u božjem oku” Nive i Purnela i „Večni rat” Džoa Haldemana.
„Reklamokratija” Frederika Pola, „Leteći gradovi” Džejmsa Bliša i čuveni „Zvezdotvorac”
Olafa Stejpldona ispali su sa liste. Pojedini autori, nama dobro poznati jednostavno nisu pomenuti među osam stotina glasača: Brajan Oldis, Balard... Ovog puta, u glasanje je uvrštena i kategorija fantazi romana, što je samo još jedan dokaz da se fantastika sve više razvija. Međutim, u kategoriji fantazi romana apsolutno prvo mesto pripada Tolkinu i njegovom „Gospodaru prstenova”. Pet autora je dospelo na obe liste: Ursula Legvin, Rodžer Zelazni, Robert Silverberg, Rej Bredberi i Robert Hajnlajn. Uostalom, pogledajmo kako sve to izgleda. Romani su složeni po broju glasova koje su dobili, u zagradama su godine prvog objavljivanja.
Lista SF romana
1. „Peščana planeta”, Frenk Herbert (1965)
glasova 297
2. „Leva ruka tame”, Ursula Legvin (1969)
129
3. „Kraj detinjstva”, Artur Klark (1953)
115
4. „Mesec je zao gospodar”, Robert Hajnlajn (1966)
113
5. „Zadužbina”, Isak Asimov (1953)
102
6. „Stranac u stranoj zemlji”, Robert Hajnlajn (1961)
100
7. „Kantikulum za Lajbovica”, Volter M. Miler (1959)
93
8. „Kapija”, Frederik Pol (1977)
83
9. „Prsten”, Lari Niven (1970)
77
10. „Zvezde ‐ moje odredište”,‐ Alfred Bester (1956)
69
11. „Gospodar svetlosti”, Rodžer Zelazni (1967)
67
12. „Vise nego ljudski”, Teodor Sterdžer (1953)
67
13. „Čovek u visokom dvorcu”, Filip K Dik (1962)
55
14. „Trun u božjem oku”, Lari Niven i Džeri Purnel (1974)
54
15. „Uporište na Zanzibaru”, Džon Braner (1968)
50
16. „Večni rat”, Džo Haldeman (1974)
47
17. „Čovek praznih šaka”, Ursula Legvin (1974)
46
18. „Razoreni čovek”, Alfred Bester (1953)
43
19. „Vremeplov”, Herbert Džordž Vels (1895)
42
20. „Marsijanske hronike”, Rej Bredberi (1950)
42
21. „Umiranje iznutra”, Robert Silverberg (1972)
41
22. „Vojnici svemirskog broda”, Robert Hajnlajn (1959)
39
23. „Tranzitna stanica”, Kliford Simak (1963)
30
24. „Sastanak sa Ramom”, Artur Klark (1973)
30
25. „Dalgren”, Semjuel R. Dilejni (1975)
29
26. „Dovoljno vremena za ljubav”, Robert Hajnlajn (1973)
28
27. „Idite k svojim rasutim telima”, Filip Hoze Farmer (1971)
28
118
28. „Zemlja opstaje”, Džordž R. Stjuart (1949)
25
29 „Grad”, Kliford Simak (1952)
23
30. „Veštice Karesa”, Džejms Šmic (1966)
22
31. „Grad i zvezde”, Artur Klark (1956)
22
32. „Prolaz u leto”, Robert Hajnlajn (1957)
21
33. „Čelične špilje”, Isak Asimov (1953)
20
34. „Vremenski pejzaž”, Gregori Benford (1980)
20
35. „1984”, Džordž Orvel (1949)
19
36. „Norstrilia”, Kordvajner Smit (1975)
18
37. „Misija Gravitacije”, Hal Klement (1954)
18
38. „Odiseja u svemiru 2001”, Artur Klark (1968)
18
39. „Stanica za dole”, K Dž. Geri (1981)
18
40. „Ubik”, Filik K. Dik (1969)
17
41. »Farenhajt 451«, Rej Bredberi (1953)
17
Lista fantazi romana
1.
„Gospodar prstenova”, Dž. R R. Tolkin (1954)
388
2.
„Hobit”, Dž. R. R. Tolkin (1937)
110
3.
„Čarobnjak Zemljomorja”, Ursula Legvin (1968)
75
4.
„Senka mučitelja”, Džin Vulf (1980)
65
5.
„Poslednji jednorog”, Piter Bigl (1968) .
64
6.
„Jednom i budući kralj”, T. H. Vajt (1958)
63
7.
„Devet prinčeva Ambera”, Rodžer Zelazni (1970)
60
8.
„Jahačica zmajeva”, En Mekafri (1968)
58
9.
„Anali Tomasa Kovenanta”, Stiven Donaldson (1977)
56
10. „Alisa u zemlji čuda”, Luis Karol (1865)
49
11. „Malo, Veliko”, Džon Krouli (1981)
47
12. „Gospodar tajni Heda”, Patricija Mekilip (1976)
41
13. „Gormengast trilogija”, Pervin Pike (1950)
39
14. „Brežuljak Voteršip”, Ričard Adams (1972)
31
15. „Nekompletni opsenar”, Prat i De Kamp (1941)
30
16. „Umiruća Zemlja”, Džek Vans (1950)
26
17. „Čarolija za Kameleona”, Piers Entoni (1977)
25
18. „Staza slave”, Robert Hajnlajn (1963)
24
19. „Zamak Lorda Valentina”, Robert Silverberg (1980)
24
20. „Drakula”, Bram Stoker (1897)
23
21. „Nešto zlo dolazi ovim putem”, Rej Bredberi (1962)
23
22. „
Uporište”, Stiven King (1978)‐
22
23. „Ćarobnjak iz Oza”, L. Frank Baum (1900)
21
24. „Silverlok”, Džon Majers (1949)
21
25. „Narnijske hronike”, C. S. Luis (1950)
21
26. „Beli zmaj”, En Mekafri (1978)
20
27. „Vidovitost”, Stiven King (1977)'
20
28. „Začarana supruga”, Fric Lajber (1953)
20
119
SERŽ
predskazanja budućnosti i ideološkog ra‐
BRISOLO O
da na rušenju sadašnjosti, i književnika
opsednutih podrobnom analizom i uobli‐
SEBI
čavanjem forme, koji u tom radu otkri‐
vaju nekakav »novi roman« sa žarom
četrdesetogodišnjaka... Usred te strašne
U vreme kada sam još mukotrpno sas‐
pustoši morao sam da tražim sopstveni
tavljao priče za jednu noć, koje zatim ni‐
put i oslanjam se samo na sopstvena
sam znao kome da uputim, jedan prijatelj
rešenja.
mi je predstavio naučnu fantastiku kao
Trebalo je da iskoristim svoju sklonost
neku vrstu mitske zemlje naseljene ljudi‐
ka čudesnom. Odlučio sam, dakle, da sebi
ma koji su spremni da prihvate sve što ih
dopustim
karnevalsku
i
kanibalsku
začuđuje, koji svim silama teže ka novim
slobodu da bih našao put ka »sense of
iskustvima, koji sanjaju samo o tome
Wonder«, ka iznenađenju i svetlosti.
kako će bez prestanka pomerati granice
Pisaću naučnu fantastiku da bih oživeo
svojih svetova i koji su očarani mišlju da
svetkovine sataninih pristalica i skupove
će se pojaviti pisci koji znaju za nove
veštica, da bih se narugao razumu i
puteve i koji poseduju nepokolebljivu
svemu što je logično.
volju da otvore nove pravce koji vode
Pisaću naučnu fantastiku da bih otkrio
kroz oblast bez jasnih granica, u kojoj je
kratkotrajni blesak košmara koji eksplo‐
većina predela još uvek predstavljena
diraju na jastuku u toku mračnih noći bez
samo kao bela mrlja, poput neispitanih
mesečevog sjaja.
krajeva na starim pomorskim kartama.
Pisaću naučnu fantastiku da bih otkrio
Ubrzo sam otkrio da stvari ne stoje baš
