by Unknown
»Da li je vaša letelica najnoviji tip?«
»Ne.«
»Ima i boljih modela?«
»Da«, složi se Hilder.
»Mnogo boljih?«
»Ne bih znao, s obzirom da mi još nije dodeljen neki.«
»Čudno, zar ne«, reče Grasud važno, »da nas stariji model broda otkrije, a da savršenijim tipovima to nije uspelo?«
»Nikako. To je bila čista sreća. Slučajno sam krenuo ovamo. Drugi izviđači, u starim ili novim brodovima, krenuli su drugim putevima. Koliko ima pravaca duboko u svemiru? Koliko poluprečnika ima sfera?«
»S obzirom da nisam matematičar, ja...«
»Da ste matematiča«, upade Hilder, »znali biste da je taj broj oblika 2n.« Pogledao je publiku i dodao kao da ih podučava. »Faktor dva se određuje iz dokazane činjenice da je poluprečnik polovina prečnika, a 2n se definiše kao najmanji broj koga se čovek grozi.«
Grasud se zgrozio pokušavajući da shvati, a zatim je odustao i rekao: »Znači ukupan broj vaših istraživačkih letilica je istog reda veličine?«
»Ne. Ne moramo da ispitamo svaki pravac. Neophodno je krenuti samo ka vidljivim
zvezdama.«
»Ali zar nema zvezda u svakom pravcu?«
»Ako se zanemari razdaljina, da. Ali razdaljina nije za zanemarivanje. Treba krenuti ka najbližem još neistraženom solarnom sistemu jer se tako broj uzastopnih putovanja razumno smanjuje.«
»Izbegavate suštinu«, reče Grasud. »Koliko brodova vašeg tipa je zaista aktivno?«
»Dvadeset.«
»Dvadeset?« zvučalo je kao razočaranje. »I to je sve?«
»Dovoljno, zar ne? Koliko dugo očekujete da zadržimo u službi antikne modele?«
»Ne pitam za zastarele brodove. Koliko izviđačkih brodova svih tipova
funkcioniše?«
»Stvarno ne znam. Sumnjam da iko to zna. Kao dodatak flotama sa Zemlje, neke od
najnaprednijih kolonija imaju sopstvene ekspedicije. Sem toga, neki srodni životni oblici naučili su ponešto od nas, zarazili se i krenuli da njuškaju naokolo. Ne možemo više da vodimo evidenciju ni o brodovima ni o ljudima.«
Prihvatajući ovo bez protivljenja, Grasud nastavi; »Vaš brod nije veliki prema našim standardima. Nesumnjivo imate i većih.« Nagnuo se napred, fiksirajući. »Koliko puta je veći vaš najveći brod?«
»Najveći koji sam video bio je ratni brod »Koplje«, četrdeset puta veće mase od mog broda.«
»Koliko ljudi nosi?«
»Ima posadu od šest stotina ljudi, ali u nevolji može da preveze tri puta toliko.«
»Znači, znate za bar jedan brod čiji je kapacitet u slučaju potrebe oko dve hiljade?«
66
»Da.«
U publici je opet bilo komešanja i mrmljanja. Ne obraćajući pažnju na njih, Grasud je nastavio, kao da je odlučio da sazna najgore.
»Imate li još tako velikih ratnih brodova?«
»Da.«
»Koliko?«
»Ne znam. Rekao bih vam da znam. Žao mi je.«
»Možda imate i većih?«
»Sasvim moguće«, priznade Hilder. »Ako ih i ima, ja nisam video nijedan. Ali to ništa ne znači. Čovek proživi ceo život i ne vidi sve. Ako proračunate broj postojećih vidljivih stvari i oduzmete broj već viđenih, ostatak predstavlja broj onih koje još treba videti. I ako ih proučavate brzinom od jedne stvari u sekundi, biće vam potrebno...«
»Ne zanima me«, odseče Grasud, odbijajući da bude uvučen u čudnu raspravu.
»Trebalo bi«, reče Hilder. »Jer beskonačno minus bilo koji broj daje beskonačno.
Što znači da možete da uzmete deo celog, a da celo ostane netaknuto. Možete da pojedete kolač i da ga imate. Zar ne?«
Grasud se skljokao na svoje mesto i smrknuto se obratio starcu. »Tražim informacije, a ne razmetljivo negiranje logike. Njegov govor me zbunjuje. Neka ga preuzme Šahding.«
Oprezno prišavši, Šahding je načeo temu oružja, njihovu konstrukciju, način rada, domet i efikasnost. Odlučno se držao ovog toka ispitivanja i izbegavao je sva iskušenja da skrene. Pitanja su mu bila lukava i pronicljiva; Hilder je odgovarao sve što je znao, slobodno, bez oklevanja.
»Znači«, na kraju je prokomentarisao Šahding, »izgleda da vi polažete nade u polja sila, naročito zrake za paralisanje nervnog sistema, u bakteriološke metode, pokazivanje brojnosti i snage, kao i u veliku moć ubedivanja. Vaša balistika ne može da bude mnogo napredna posle tolikog zanemarivanja.«
»Ona ne može nikako da napreduje«, reče Hilder. »Zato smo je i napustili. Iz istih razloga smo prestali da se bakćemo lukovima i strelama. Nikakav početni udar ne može da nadmaši kontinualni, produženi pritisak. Samo dovde ćeš stići, dalje ne.« A zatim je dodao, kao da je još malo razmislio: »U svakom slučaju, moguće je dokazati da nijedan metak ne može da stigne čoveka.«
»Glupost!« uzviknu Šahding, koji je i sam jednom izbegao koji metak.
»Dok metak stigne do mesta sa kog je čovek krenuo, čovek se već povukao sa njega«, reče Hilder. »Metak sad mora da prede i tu razdaljinu, ali otkriva da se čovek dalje povukao. On i to prelazi, ali samo da bi opet otkrio da čovek nije tu. I tako dalje i tako dalje.«
»Prednost se svaki put smanjuje, sve dok ne prestane da postoji«, ismeja ga Šahding.
»Svako uzastopno napredovanje traje konačan vremenski interval, bez obzira koliko mali«, naglasi Hilder. »Koliko god puta da deliš razlomak, ne možeš da dobiješ nulu kao rezultat. Red je beskonačan. Beskonačan red konačnih vremenskih perioda daje beskonačno vreme. Izračunajte sami. Metak ne pogađa čoveka jer ne može da stigne do njega.«
Reakcija je pokazala da publika do tada nije naišla na ovaj dokaz, niti je sama smislila išta slično. Niko nije bio toliko glup da to prihvati kao ozbiljnu potvrdu činjeničnog stanja. Svi su bili dovoljno inteligentni da prepoznaju logičku ili pseudo-logičku negaciju nečega što je bilo očigledna i dokazana istina.
Smesta su počeli da love grešku u ovom čudnom rezonovanju diskutujući tako bučno, da je Šahding bio prisiljen da stojeći u tišini sačeka da prekinu. Stajao je deset minuta kao kip dok je graja dostizala vrhunac. Grupa iz prvog reda je napustila svoja mesta, kleknula i počela da crta dijagrame po patosu, još uvek se bučno i žestoko 67
svađajući. Izgledalo je da će se nekoliko Vardova u zadnjem redu potući.
Najzad su starac, Šahding i još dvojica istovremeno dreknuli: »Tišina!«
Istražna komisija se oklevajući vratila na mesto, još uvek mrmljajući, gestikulirajući i pokazujući crteže na komadima papira. Šahding je ljutito skrenuo pažnju na Hildera, i zaustio da zaključi.
Pretekavši ga, Hilder nemarno reče: »Zvuči glupo, zar ne? Ali, sve je moguće, apsolutno sve. Čovek može da se oženi sestrom svoje udovice.«
»Nemoguće«, izjavi Šahding, spreman da to reši bez komplikovanog računanja.
»Mora da bude mrtav da bi ona bila udovica.«
»Čovek se oženi ženom koja zatim umre. Zatim se oženi njenom sestrom. On umre.
Zar nije njegova žena bila sestra njegove udovice?«
Šahding povika: »Nisam ja ovde da bi me obmanjivao i kinjio uvrnuti strani um.«
Naglo je seo i gnevno rekao svom susedu: »Dobro, Kadina, možeš da ga preuzmeš i nazdravlje.«
Siguran i samouveren, Kadina je ustao i autoritativno pogledao unaokolo. Bio je visok za Varda i nosio je dobro skrojenu uniformu sa tamnocrvenim epoletama i obrubima rukava. Bilo je tiho, po prvi put posle izvesnog vremena. Zadovoljan efektom koji je izazvao, okrenuo se ka Hilderu i progovorio glasom dubljim i manje piskavim od ijednog koji se do tada čuo.
»Nezavisno od sitnih problema kojima ste zbunili moje sunarodnike da biste se zabavili«, poče on u laskavom maniru, »bez oklevanja ste davali iskrene odgovore na naša pitanja. Pružili ste dosta informacija korisnih sa vojnog aspekta.«
»Drago mi je što vi to cenite«, reče Hilder.
»Cenimo. Veoma«, Kadina mu pokloni surov osmeh u kome je bilo nečeg
zlokobnog. »Međutim, jed
na stvar zahteva da bude razjašnjena.«
»A šta to?«
»Da je sadašnja situacija obrnuta, da je usamljeni Vard izviđač podvrgnut intenzivnom unakrsnom ispitivanju pred skupom vaše vrste, i da kao vi spremno pruži informacije...« Utišao se dok mu je pogled postajao stroži, a zatim zaurlao. »Smatrali bismo ga izdajnikom svoje vrste. Kazna bi bila smrt.«
»Kako sam srećan što nisam Vard«, reče Hilder.
»Nemojte prerano da čestitate sebi«, uzvrati Kadina. »Smrtna presuda ne znači ništa samo onima koji su već osuđeni na smrt.«
»Na šta ciljate?«
»Pitam se da niste težak kriminalac koji traži utočište kod nas. Možda postoji i neki drugi razlog. Šta god da je, ne oklevate sa izdajom sopstvene vrste.« Ponovo mu je na licu bio isti osmeh. »Bilo bi lepo da saznamo zašto ste bili tako spremni da sarađujete.«
»To je lako«, reče Hilder, smešeći se na način koji se Kadini nije dopao. »Ja sam notorni lažov.«
Izrekavši to, on napusti svoje mesto i hrabro odšeta do izlaza. Stražari ga odvedoše do njegove ćelije.
Tamo je proveo tri dana, jedući redovne obroke i uživajući u njima sa razdražujućim apetitom, zabavljajući se crtanjem figura u mali notes, srećan kao legendarni svemirski izviđač po imenu Lari. Kad su prošla ta tri dana, jedan zamišljeni Vard mu je došao u posetu.
»Ja sam Bulak. Možda me se sećate. Sedeo sam na kraju drugog reda za vreme vašeg saslušanja.«
»Bilo vas je četiri stotine«, podseti ga Hilder. »Ne mogu svih da se setim. Samo onih koji su stradali.« Gurnuo je stolicu napred. »Ali nema veze. Sedite i dignite stopala, ukoliko imate stopala u tim smešnim čizmama. Šta mogu da učinim za vas?«
»Ne znam.«
»Sigurno ste došli zbog nečega.«
68
Bulak je ojađeno izgledao. »Ja sam izbeglica iz magle.«
»Kakve magle?«
»One koju ste vi svuda raširili.« Protrljao je dlakavo uvo, proučio svoje prste i zagledao se u zid. »Glavni cilj komisije bio je da odredi relativne standarde inteligencije i da reši primarno pitanje da li je pamet vaše vrste veća, manja ili jednaka našoj. Od toga, i samo od toga zavisi naša reakcija na susret sa drugim osvajačima svemira.«
»Sve sam učinio da pomognem, zar ne?«
»Da pomognete?« ponovi Bulak kao da je to nova, nepoznata reč. »Pomoć? Vi to
tako zovete? Pravi test bi pokazao da li je vaša logika stigla dalje od naše, da li su se vaše premise razvile do naprednijih zaključaka.«
»Pa?«
»Vi ste na kraju sasvim pogazili logičke zakone. Metak ne može nikog da ubije.
Posle tri dana njih pedeset još uvek raspravljaju o tome, a jutros je jedan od njih dokazao da je nemoguće popeti se uz merdevine. Prijatelji su se otuđili, rođaci ne mogu da vide jedan drugog. Preostalih trista pedeset su u malo boljem stanju.«
»Šta ih muči?« upita Hilder zainteresovano.
»Diskutuju o istini sa svakim osim sa zidovima«, obavestio ga je Bulak, i to kao da je prisiljen da izgovori prostu reč. »Vi ste notorni lažov. To znači da je sama ta tvrdnja laž.
Znači, vi niste notorni lažov. Zaključak je da možete da budete notorni lažov samo ukoliko niste notorni lažov. Samo, ne možete da budete notorni lažov ako niste dosledni.«
»To je loše«, saučestvovao je Hilder.
»Još je gore«, uzvrati Bulak. »Jer, ako ste stvarno notorni lažov — što je logički kontradiktorno samo sebi — nijedna od vaših izjava nije vredna vreće trulih semenki mune. Ako ste govorili istinu sve do kraja, onda je i poslednja tvrdnja da ste lažov takođe tačna. Ali, ako ste notorni lažov, ništa od toga nije tačno.«
»Udahnite duboko«, posavetova ga Hilder.
»Ali«, nastavi Bulak, duboko uzdahnuvši, »s obzirom da ta poslednja tvrdnja mora da bude netačna, sve ostalo bi moglo da bude tačno.« U očima mu se pojavilo nešto divlje i počeo je da mlatara rukama. »Ali zahtev za doslednošću čini nemogućim da se ijednom iskazu priđe kao tačnom ili netačnom, jer se pri analizi nailazi na nerešivu kontradikciju da...«
»Hajde, hajde«, reče Hilder tapšući ga po ramenu. »Prirodno je da oni koji su viši zbunjuju one koji su niži. Problem je u tome što vi još niste dovoljno uznapredovali.
Način razmišljanja vam je ostao malo primitivan.« Oklevao je i dodao kao da hrabro nagađa; »U stvari, ne bi me začudilo da vi još uvek logično razmišljate.«
»U ime Velikog Sunca«, uzviknu Bulak, »kako drugačije možemo da razmišljamo?«
»Kao mi«, reče Hilder. »Kad budete mentalno razvijeni.« Dvaput se prošetao po ćeliji i dodao posle sanjalačkog razmišljanja. »Vi sad ne biste mogli da iziđete na kraj sa problemom: zašto miš kad se vrti.«
»Zašto miš kad se vrti?« papagajski ponovi Bulak obesivši vilicu.
»Ili da probamo nešto lakše, problem koji bi rešilo svako dete na Zemlji.«
»Koji?«
»Po definiciji, ostrvo je komad zemlje potpuno okružen vodom?«
»Da, to je tačno.«
»Onda pretpostavimo da je cela severna hemisfera ove planete kopno, a da je cela južna hemisfera voda. Da li je severna polovina ostrvo? Ili je južna polovina jezero?«
Bulak je razmišljao pet minuta. Zatim je nacrtao krug na listu hartije, podelio ga, zasenčio gornju polovinu i proučavao rezultat. Na kraju je stavio papir u džep i ustao.
»Neki od njih bi vam rado prerezali vrat da ne postoji mogućnost da vaša lukava vrsta zna gde ste i da hoće da vas osveti. Drugi bi vas uz počasti poslali kući, ali neće da se izlažu riziku da se klanjaju nižem od sebe.«
69
»Jednog dana će morati da odluče«, prokomentarisa Hilder, odbijajući da pokaže zabrinutost zbog mogućeg ishoda.
»U međuvremenu«, nastavi Bulak morbidno, »morali smo da pregledamo vaš brod
koji može da bude nov ili stari, u zavisnosti od toga da li ste lagali ili ne. Videli smo sve osim motora i daljinskih upravljača, sve osim važnih stvari. Da bismo utvrdili da li su vaši brodovi bolji od naših, morali bismo da rastavimo vaš brod, da ga uništimo i učinimo vas zarobljenikom.«
»Pa, šta vas sprečava?«
»Činjenica da ste vi možda mamac. Ako je vaša vrsta veoma moćna i traži kavgu, potreban joj je samo povod. Ako bismo vas zarobili, dali bismo joj povod. Varnicu koja potpaljuje bure baruta.« On napravi beznadežan pokret. »Šta može da se postigne kad se radi u potpunom mraku?«
»Može da se pokuša rešavanje pitanja da li zeleni list ostaje zeleni list u potpunom odsustvu svetlosti.«
»Dosta mi je«, izjavi Bulak, krećući prema vratima. »Više nego dosta. Ostrvo ili jezero? Idem da posetim Mordafu.«
Rekavši ovo on ode, kršeći prste dok mu je krzno na licu podrhtavalo. Nekoliko stražara je uznemireno virilo kroz rešetke, kao neko ko je određen da pazi na opasnog manijaka.
Mordafa se pojavio sledećeg popodneva. Bio je mršav, stariji i nešto mudriji primerak sa neodgovarajuće mladalačkim očima. Prihvatajući stolicu, proučavao je Hildera i progovorio sa blagom promišljenošću.
»Iz onoga što sam čuo, iz svega što su mi ispričali, ja izvodim osnovno pravilo koje se odnosi na životne forme koje se smatraju inteligentnim.«
»Vi ga izvodite?«
»Moram. Nema izbora u vezi te stvari. Svi životni oblici koje smo do sada otkrili nisu bili istinski inteligentni. Neki su to bili samo prividno, ali ne stvarno. Očigledno je da ste vi imali iskustava koja će pre ili kasnije stići i do nas, ali još nisu. Što se toga tiče, možda smo imali i sreće, jer vidimo da su rezultati takvog susreta veoma spekulativni. Nema načina da se to utvrdi.«
»A kakvo je to pravilo?«
»Da će upravno telo bilo koje forme života slične našoj biti sastavljeno od ljubitelja vlasti pre nego od stručnjaka.«
»Pa zar nije?«
»Na žalost, jeste. Upravljanje pada u šake onih koji žele autoritet i izbegava one sa drugim interesima.« Zastao je, pa nastavio. »Što ne znači da su oni koji upravljaju nama glupi. Oni su v
eoma bistri u sopstvenom domenu masovne organizacije. Ali, na isti način, toliko nemaju pojma o drugim oblastima da je to prosto dirljivo. Znajući to, vaša taktika je da iskoristite njihovo neznanje. Nedostatak autoriteta je takav da ne može da bude umanjen, a da zadrži svoju snagu. Igrati na kartu neznanja znači oslabiti glas koji naređuje.«
»Hm!« Hilder ga je posmatrao sa sve većim poštovanjem. »Vi ste prvi od svih koje sam upoznao koji vidi dalje od svog nosa.«
»Hvala,« reče Mordafa. »Sama činjenica da ste reskirali da se spustite sami i da ste zatim zbunili naše vode, dokazuje da je vaša vrsta razvila tehniku za prilagođavanje datom skupu uslova i, verovatno, čitavu seriju tehnika za različite uslove.«
»Nastavite«, podsticao ga je Hilder.
»Takve tehnike moraju da se stvaraju empirijski, pre nego teorijski«, nastavi Mordafa. »Drugim rečima, one su rezultat mnogih iskustava, ispravljanja mnogih grešaka, traganja za izvodljivim rešenjima, napora da se minimalnim ulaganjima dobiju maksimalni rezultati.« Pogledao je svog sagovornika. »Da li sam za sada u pravu?«
»Sasvim.«
70
»Do sada smo uspostavili uporišta na četrdeset dve planete, a nismo morali da savladamo nikog osim primitivnih oblika života. Možda ćemo naći neprijatelje dostojne naše snage na četrdeset trećem svetu, kadgod da ga otkrijemo. Ko zna? Hajde da, diskusije radi, pretpostavimo da inteligentna bića postoje na svakoj četrdeset trećoj nastanjivoj planeti.«
»Kuda nas to vodi?« upade Hilder.
»Pretpostavljam«, reče Mordafa zamišljeno, »da je potrebno iskustvo kontakta sa
najmanje šest inteligentnih životnih oblika da bi se razvile tehnike ophođenja prema drugim sličnim oblicima. Znači, vaša vrsta je morala da otkrije i ispita više od dvesta pedeset svetova. To je minimalna procena. Tačan broj bi mogao da bude onaj koji ste vi naveli.«
»I nisam notorni lažov?« upita Hilder, smešeći se.
»To nije bitno ukoliko naše vode zadrže prisustvo duha dovoljno dugo da to shvate.
Možda ste i izvrtali činjenice i preterivali zbog nekih svojih ciljeva. Ako je tako, mi tu ništa ne možemo da uradimo. Osnovna činjenica da su vaši svemirski poduhvati bili mnogo opsežniji od naših je nepobitna. Znači, vi ste stariji, napredniji i brojno nadmoćniji.«
