by Unknown
sve više se obrćući.
doskočio na zid, Alaj je izveo sjajan
Za trenutak je pokušao da zadrži svoju
trostruki odboj od tri površine koje su
staru orijentaciju gore‐dole, telo je
činile ugao sobe — što mu je ostavilo do‐
pokušavalo da se usmeri samo, tražeći
voljno brzine i omogućilo mu da se pri‐
gravitaciju koje nije bilo.
zemlji u iznenađujuće oštrom luku. Alaj je
Potom se prisilio da promeni ugao gle‐
huknuo i pobedonosno viknuo; isto su
danja. Kovitlao se prema zidu. To je dole.
učinili i momci koji su ga posmatrali. Neki
I, najednom je uspostavio kontrolu. Nije
od njih zaboravili su da nemaju težinu pa
leteo; padao je. To je gnjuranje. Mogao je
su se otpustili od zida da bi zapljeskali
da bira kako će da udari o površinu.
rukama — to ih je koštalo laganog plu‐
Idem prebrzo da bih se zaustavio ali
tanja u raznim pravcima; mlatarali su
mogu da ublažim udar, mogu da naletim
rukama, kao da pokušavaju da plivaju.
u oštrom luku ukoliko se prilikom udara
okrenem i upotrebim noge...
Nije ispalo onako kako je planirao. Išao
je pod oštrim uglom ali to nije bilo jedino
što je predvideo, niti mu je dalo vremena
da razmisli. Udario je o drugi zid, prebrzo
da bi na taj udar bio spreman. Sasvim slu‐
čajno, otkrio je kako da se koristi nogama
da kontroliše ugao odskoka. Sada je po‐
novo jedrio kroz sobu, prema ostalim
dečacima koji su se prilepili uza zid. Ovog
puta je dovoljno dobro usporio te je bio u
stanju da blagovremeno dohvati pregaču.
Nalazio se u ludačkom oštrom uglu u
odnosu na ostale dečake ali se njegova
orijentacija još jednom izmenila — sada
su ležali na podu, nisu bili naslonjeni na
81
Znači, to je problem, mislio je Ender.
Ako počneš da plutaš, nemaš načina da
se odbaciš.
Došao je u iskušenje da se i sam pre‐
pusti struji i pokuša da iznađe najbolje re‐
šenje. Ali, video je njih, te beskorisne na‐
pore za uspostavljanje kontrole, i nije
mogao da smisli šta bi on novo pronašao
a da oni to već nisu isprobali.
Odjednom mu je palo na pamet da pod
miškom ima pištolj. Izvukao ga je iz ležišta
u odelu i ispitao stvarčicu. Pritiskao je svu
dugmad još u spavaonici, ali pištolj nije
reagovao. Možda će reagovati ovde, u
borbenoj sobi? Uputstva nije bilo. Oroz je
bio uočljiv — kao i sva deca, igrao se piš‐
toljima još od najranijeg detinjstva, od
dana rođenja tako reći. Najbliža palcu bila
su dva dugmeta, dok su se ostala nalazila
na dnu drške i bez pomoći druge ruke
nisu se mogla pritisnuti. Očigledno je da
su dva dugmeta nadohvat palca bila
namenjena trenutnoj upotrebi.
Upravio je pištolj ka podu i povukao
oroz. Osetio je kako se pištolj istog tre‐
nutka zagrejao; kada je pustio oroz, piš‐
tolj se trenutno ohladio. Na mestu u koje
je ciljao pojavio se mali svetlosni krug.
Pritisnuo je crveno dugme na vrhu
pištolja i ponovo povukao oroz. Isto.
Onda je pritisnuo belo dugme. Kratki
blesak osvetlio je široko područje na
podu ali manje intenzivno nego ranije.
Kada je ovo dugme bilo pritisnuto, pištolj
je ostajao hladan.
»Crveno dugme se ponaša kao laser —
ali, nije laser«, rekao je Dep, »dok se belo
dugme ponaša kao svetiljka. Prilikom ma‐
nevrisanja, od toga baš i nema neke
velike vajde.«
Sve, dakle, zavisi od toga kako se odgur‐
neš, od početnog pravca; to znači da će‐
mo morati strašno da pazimo na otis‐
kivanja i skokove, u protivnom ćemo svi
završiti kao plutajući plovci usred
ništavila.
Ender osmotri prostoriju. Nekoliko mo‐
maka plutalo je sad blizu zidova, mašući
rukama nadohvat prečaga. Većinom su
naletali jedni na druge i smejali se; neki
su raširili ruke i leteli u krugovima. Manji
broj je stajao kraj zidova i posmatrao
prizor. Jedan od tih, dobro je video, beše i
Alaj. Skrasio se na drugom zidu, nedaleko
od Endera. Ender se impulsivno odgurnu i
usmeri ka njemu. U vazduhu se zapita šta
da mu kaže. Alaj je bio najbolji Bernardov
prijatelj. Šta da mu kaže, zaista?
82
Još nije menjao kurs. Gledao je pravo a
»Smestio sam je u tvoj ormarić. Zar nisi
rukom i nogom kontrolisao pokrete za
primetio?«
pronalaženje pravog puta. Prekasno,
»Mislio sam da su mi to čarapice.«
shvatio je da cilja suviše dobro. Neće se
»Mi više ne nosimo čarapice«
prizemljiti blizu Alaja — udariće u njega.
»Ah, da.«
»Uhvati me za ruku!«, doviknu Alaj.
Obojica se podsetiše da su daleko od
Ender ispruži ruku; Alaj primi udar i
kuće.
pomože mu da se elegantno spusti na tle.
Ender je izvadio svoj pištolj i demon‐
»Ovo je dobro«, reče Ender. »Trebalo bi
strirao ono što je malopre naučio o
da praktikujemo poteze ovakve vrste.«
upotrebi dva dugmeta kraj palca.
»To sam i ja mislio« reče Alaj. »Ali smrs‐
»A šta se događa kad cev upraviš na
kali bismo se kao jaje. »No, šta bi se
čoveka?«, upita Alaj.
dogodilo ako bismo krenuli zajedno? Da
»Ne znam.«
se držimo jedan drugog okrenuti u
»Zašto to ne bismo utvrdili?«
suprotnim pravcima, a?«
Ender zavrte glavom. »Mogli bismo
»Može.«
nekoga da povredimo.«
»U redu?«
»Mislio sam da pucamo jedan drugom u
Bila je to saglasnost koja je mogla
nogu ili slično. Nisam ja Bernard, znaš,
svašta da znači. Da li je u redu da nas
nikada nisam mučio mačke iz zabave.«
dvojica nešto pokušamo zajedno? Ender
»Oh.«
je uhvatio Alaja za šaku i pripremio se da
»To ine može biti suviše opasno. Inače
se odgurne.
takve pištolje ne bi dali deci.«
»Spreman?«, upita Alaj. »Kreći!«
»Mi smo sad vojnici.«
Pošto su se odgurnuli različitom jači‐
»Gađaj me u nogu.«
nom, počeli su jedan drugog da obrću;
»Ne, ti gađaj mene.«
Ender je načinio mali pokret rukom a on‐
»Gađajmo onda jedan drugog.«
da savio nogu — usporili su. Učinio je to
Učiniše tako i istog časa Ender oseti
ponovo. Orbitiranje je prestalo. Sada su
kako mu se nogavica odela koči, posebno
plutali sporo.
u kolenu i gležnju.
»Bistra si ti glava, Endere«, reče Al
aj.
»Sleden?«
Beše to visoko priznanje. »Odgurnimo se
»Ukočen kao daska.«
pre nego što uletimo u rulju.«
»Hajde da zamrznemo koji komad«, re‐
»Sretnemo se u uglu«, dodade Ender,
če Alaj. »Da započnemo prvi rat. Mi
ne želeći da padne pravo u neprijateljski
protiv njih.«
logor.
Rukovaše se. Ender reče:
»Tamo još sisaju na cuclu«, dobaci Alaj.
»Bolje pozovi Bernarda.«
Manevrisali su lagano i spretno, sve dok
Alaj podiže obrve. »Opa!«
se nisu spojili šakama i kolenima.
»I Šena.«
»Da se sada samo povijemo unazad,
»Onog malog što vrcka zadnjicom?«
a?«, upita Alaj.
Ender zaključi da se Alaj šali. »Pa da, ne
»Ni ja to nisam radio ranije«, odgovori
možemo svi biti crnci.«
Ender.
»Moj pradeda bi te ubio zbog toga«,
Odgurnuli su se; to im je dalo veće ubr‐
odgovori Alaj.
zanje nego što su očekivali. Ender je ule‐
»Moj pra‐pradeda bi ga pre toga
teo među nekoliko dečaka i završio na
prodao.«
neplaniranom zidu. Potrajalo je trenutak
»Uzmimo Bernarda i Šena i zamrznimo
dok se nije ponovo orijentisao i našao
te ljubitelje insekata.«
ugao sobe gde će se sresti sa Alajem. Alaj
Za dvadesetak minuta, u sobi behu za‐
je već hitao u naznačenom pravcu. Ender
mrznuti svi, izuzev Bernarda, Šena, Ende‐
je zaključio da su mu potrebna dva
ra i Alaja. Njih četvorica su sedela, vris‐
odskoka da bi izbegao najveću skupinu
kala i smejala se sve dok nije došao Dep.
dece.
»Vidim da ste naučili da se koristite tim
Kada je stigao u ugao, Alaj je već držao
uređajem«, reče Dep. Potom pritisnu ne‐
ruke proturene kroz držače, pretvarajući
ke kontrole na uređaju u ruci. Svi otplu‐
se da drema.
taše prema zidu. Dep je išao između za‐
»Pobedio si.«
mrznutih dečaka, dodirivao ih i otkrav‐
»Želim da razgledam tvoju kolekciju
ljivao.
cucli«, reče Alaj.
83
Gregori Benford
TVRDA NAUČNA
FANTASTIKA U SVETU
STVARNOSTI
DA LI POSTOJI TEHNOLOŠKI FIKS ZA ČOVEKOVU
SUDBINU?
UVOD
ambleme iz nauka a da ih pri tome
uopšte ne razume.
Ovaj ogled sam napisao za knjigu pod
Zašto je to tako? Zbog čega se tvrda
naslovom Tvrda naučna fantastika, zbor‐
naučna fantastika nalazi u središtu žanra?
nik radova pete Itonske konferencije odr‐
Odgovor na ovo pitanje izlazi iz granica
žane na Kalifornijskom univerzitetu u Ri‐
književne kritike i zalazi u područja soci‐
versajdu. Ona će biti objavljena u izdanju
ologije, proučavanje »cajtgajsta« (duha
izdavačke kuće univerziteta u Južnom Ili‐
vremena) i političke teorije. Pokušaću da
noisu 1985. godine. Napisao sam ovaj
pomalo dotaknem sve ove oblasti, u nas‐
tekst za intelektualce na univerzitetu koji
tojanju da stvorim geografsku kartu tvrde
su slabo upoznati sa tvrdom naučnom
SF, izlažući detaljno ono što mislim da
fantastikom tako da se neke od stvari
ona stvara, njene osnovne modalitete,
koje imam da kažem mogu činiti suviše
neke glasove kojima prirodno govori i
očiglednim. Sem toga, ovo nije tekst napi‐
ličnosti koje takvu naučnu fantastiku čita‐
san popularnim stilom, što može delovati
ju ili pišu. Moj pristup je onaj koji je
odbojno za još veći broj čitalaca. Ali
svojstven naučnicima i zato ću najpre
smatrao sam da bi mogao biti zanimljiv
klasifikovati pojave, a zatim pokušati da
kao jedan, da tako kažem, prevodilački
na osnovu prikazanog dam teorijska
ogled, pokušaj da premostim jaz između
uopštavanja. Najpre dolazi botanika, a
Nas i Njih. Naravno, protiv‐argumenti se
tek kasnije genetika. Izložiću vam kako
primaju sa zahvalnošću.
ova izvanredno zanimljiva oblast naučne
Ljudi ne čitaju naučnu fantastiku da bi
fantastike meni izgleda, kao čoveku koji
se upoznali sa naukom, kao što drugi ne
je na njoj radio i širio njen uticaj više
čitaju istorijske romane da bi proučavali
decenija. Moja minimalna definicija tvrde
istoriju. Za to postoje lakši načini.
SF književnosti zahteva da se u njoj mora
Ipak, najčistija vrsta naučne fantastike,
visoko kotirati vrednost fizičkih činjenica
one koja se zasniva na fizičkim naukama,
kosmosa, a da se pri tom konstruiše nova
nekako predstavlja centralno područje na
objektivna »stvarnost« unutar jedne ro‐
ovom polju. Osim tvrde, SF književnosti
maneskne matrice. Nije dovoljno da se
stvaraju onaj deo naučne fantastike koji
ovde čvrsto koristi naukom kao integral‐
spada među bestselere, u ukupnoj knji‐
nim delom pripovesti; zbog toga isklju‐
ževnoj produkciji. Konkretni detalji i zah‐
čujem odavde dela C. P. Snoua roman
vati tvrde SF vrste predstavljaju duboku
Erousmit (Arrowsmith) Sinklera Luisa (Le‐
podlogu mnogim naučno‐fantastičnim fil‐
wis), itd. Naučna fantastika se mora slu‐
movima. Mnogima dela ove SF vrste iz‐
žiti naukom na jedan spekulativni način.
gledaju istinitija, manje izmišljena i, uop‐
Fizičke nauke su u najvećoj meri sposob‐
šte, solidnija nego dela koja se prven‐
ne da daju detaljna predviđanja (i otud da
stveno zasnivaju na društvenim naukama.
pobijaju pojedine teorije putem eksperi‐
U svakom slučaju, ona izgledaju vero‐
menata), zato ih u delima naučne
vatnija mnogim čitaocima nego dela one
fantastike možemo smatrati pouzdanijim
široke SF oblasti koja kopira žargon ili
indikatorima mogućnosti za budućnost, ili
84
pak stabilnom osnovom za tematsko
vremenski kontinuum kao kroz tunel, ili
spekulativno mišljenje.
uzbudljivi rezultati istraživanja dinamike
crnih rupa, na osnovu kojih proizilazi da
NAUKA I NJENE ULOGE
je moguće brzo putovanje napred u vre‐
menu, putanjama po tangenti po jako
Korišćenjem nauke u umetničkoj prozi
zakrivljenom kontinuumu prostora i
uvode se instrumenti koji ne stoje na
vremena.
raspolaganju književnoj prozi. Najznačaj‐
Strogost, naravno, ima i svoje nedo‐
niji takav instrument ili postupak je ogra‐
statke. Priče se ponekad vrte oko neke
ničenje — definisanje mogućeg ili vero‐
>
tako trivijalne poente, kao što je pitanje
vatnog. Herbert Džordž Vels nas je
da li će šibica ostati upaljena pri nultoj
upozoravao da treba poći od jedne
gravitaciji. U tome leži opasnost pre‐
pretpostavke i ispitivati je; svet besko‐
terivanja sa imperativom ograničenja dok
načnih mogućnosti je nezanimljiv jer ne
se istovremeno zanemaruju zahtevi dra‐
može biti nikakvih neizvesnosti u njemu.
matičnosti u narativnoj prozi koja je, ipak,
Na isti način, gvozdena pravila sonetne
odlučujuća kategorija. U rukama pisca
forme mogu doprineti stvaranju izvanred‐
koji ima sluha za tenziju između drama‐
ne lepote unutar jednog vrlo uskog
tičnosti i vernosti, epska dela kao što je
okvira; isto tako, obraćanje pažnje na
Herbertova Peščana planeta (Dune) mo‐
naučnu preciznost može u delu umet‐
gu da uzbude čitaoca, a da pri tom zadrže
ničke proze da doprinese njegovoj jasnoći
unutrašnju koheziju obezbeđenu time što
i čvrstini.
je pisac korektno gradio čitavu plane‐
Ovakva strogost stvara jednu osnovnu
tarnu ekologiju. Pisi tvrde SF nazivaju ovu
konfliktnu situaciju između zahteva dra‐
vernost »igranje igre« — naravno u skla‐
matičnosti s jedne i zahteva tačnosti i
du sa pravilima. Odstupanjem od naučnih
poštenja s druge strane. Upravo u tome i
činjenica, pisac se izlaže velikoj opasnosti
jeste izvor zadovoljstva koje mnogi čitaoci
da izgubi svoju publiku. Kao što je ame‐
traže i nalaze u tvrdoj naučnoj fantastici.
rički pesnik Robert Frost jednom rekao o
Takvo zadovoljstvo se postiže čak i onda
slobodnom stihu, tako i dobar deo objav‐
kada autori koji naginju tvrdoj naučnoj
ljene naučne fantastike liči na igranje te‐
fantastici pišu ono što bi, po strogoj
nisa bez mreže. U početku, igra bez mre‐
definiciji, spadalo u fantaziju. Uzmimo, na
že ima jednu uzbudljivu slobodu, neku
primer, Nivenove priče o onom dobu
živost i brzinu, ali uskoro ćete uvideti da
kada magija (mana) još nije korišćena na
