Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  maltene hepiend! Malo me je brinulo to

  glavnotokovske trilerske strukture, mada

  što oni odlaze i od tada zauvek žive

  ne verujem da bih ikada više mogao

  srećno. Možda žive. Ne znam šta će se

  uraditi išta što bi imalo onoliko očajanja

  sledeće dogoditi. Počinje da me hvata

  kao Neuromanser. Morao bih se naći u

  neki entuzijazam po tom pitanju. Vero‐

  priličnim nevoljama, pa da opet tako

  vatno mi je to mehanizam izbegavanja da

  nešto uradim! Neuromanseru kao gorivo

  ne bih morao da radim na sledećoj knjizi.

  služi ogroman strah da ću izgubiti

  KG: Ne vidim zašto je ikome teško da

  čitaočevu pažnju. Čista histerija. Na

  shvati šta su ti kiberprostorni entiteti, ali,

  svakoj stranici postoji po jedna kuka.

  recite mi, zašto vudu? Je 1' to zato što je

  Mislim da u Grofu Zirou ne dobijate takvu

  vudu

  živopisan

  kontrast

  visokoj

  tobogansku vožnju. Namerno sam stao, i

  tehnologiji, zato što je sav »fanki«,

  Grofa Ziroa malo usporio, jer sam želeo

  narodnjački, improvizovan?

  da naučim kako se postiže karakterizacija

  VG: Ovako namah, ne mogu se setiti

  likova. Ima mnogo stvari, najrazličitijih,

  odakle mi je to došlo. O vuduu sam znao

  koje još uvek ne umem da izvedem. Ovo

  bar nešto, koliko‐toliko, a nisam imao

  mi je tek drugi roman.

  mnogo istraživačkog materijala pri ruci.

  KG: Sam Grof je i te kakav lik. Da li je

  Ova dva romana su stvarno skrpljena

  ovo priča o njegovom sazrevanju, u

  estetikom kolaža. Pojavi se neka slika, i

  skladu sa američkom SF tradicijom?

  meni samo »škljocne«. Pretpostavio sam

  VG: Pretpostavljam da jeste, ali to nije

  da crnci u arkologijama sa niskom kirijom

  bilo svesno učinjeno. Sve dobre stvari

  i ovako obavljaju vudu, a da su neki od

  98

  njih takođe i kompjuterski kauboji. Onda

  odlomci i komadići, ali svi uklopljeni u

  ih AI (artificijelna, veštačka, inteligencija)

  jednu površinu.

  čita i zaključuje da je vudu ono što oni

  VG: Tapiserija. Izgleda da su neke od

  žele. Kiber‐prostorni stvorovi su inficirani

  njegovih ranih kratkih priča i njegov prvi

  ljudskim reakcijama.

  roman potekli iz jedne putopisne knjige,

  KG: Je li to u nekoj vezi sa vuduom u

  stare, iz 1890‐tih, koju je našao u

  priči Zelene oči Lucijusa Šeparda? Da li je

  antikvarnici. Odneo ju je kući i izatkao taj

  on vaš prijatelj?

  roman, o Kairu u 1890‐tim godinama, sa

  VG: Sreo sam ga jednom... Ne, ne veru‐

  svim nazivima ulica i hotela. To je upravo

  jem da je ta knjiga imala ikakav uticaj.

  moj fazon. Teško je samo početi, naći

  Oduvek sam neodređeno zainteresovan

  parče za koje želiš da bude prvo. Na

  za vudu. Imam veliku kartonsku kutiju sa

  početku Grofa Ziroa je jedno mesto koje

  stvarima isečenim iz raznih časopisa, pa

  stvarno postoji, u Meksiku: onaj srušeni

  kad se prilikom smišljanja radnje romana

  hotel koji opisujem; to je najfantastičnija,

  zabijem u neki gadan ugao, ja izvrnem tu

  konačna balardovska struktura. Jednog

  kutiju i počnem da raspoređujem ono u

  Božića

  sam

  otputovao

  tamo,

  sa

  njoj nanovo.

  porodicom. Zabeležio sam opis tog hotela

  KG: Na vašoj književnosti se ne

  i mnogo fotografisao. Popločani podovi

  primećuje toliko šavova koliko bi se u

  koji vise nad vodom, u najvećoj zabiti.

  kolažima moglo očekivati. Nije to kao kad

  Razrađivao sam to dugo i dugo, najzad

  čitamo Balarda ili Barousa, brza,

  sam dobio uvodni odlomak i onda sam

  dugotrajna paljba nepovezanih slika. Sve

  mogao jednostavno pisati dalje.

  vaše slike su veoma povezane.

  Kod nekih Dikovih dela iz njegovog

  VG: Da, svuda je zaguran git. Dužnik

  srednjeg perioda, i to kod nekih najboljih,

  sam Balardov i Berousov za sav rad koji

  možete da osetite da improvizuje. Priča

  su oni u tom pogledu obavili, ali razlika je

  kojekako vrluda, stvari se tek tako

  u tome što ja prilepim delove a onda

  pojavljuju u njoj, ali, u tome i jeste

  predem vazdušnom četkicom (airbrush).

  zadovoljstvo.

  Ja zaista koristim taj metod nasumičnosti,

  KG: Na jednoj strani kritičari, koji se

  i to uglavnom kad se zaglavim. Ispunilo

  naprežu da koherentno objasne sve

  me je velikim ponosom to što je u

  nedoslednosti u Ubiku, a na drugoj strani

  francuskom izdanju pisalo nešto u smislu

  Dik, koji munjevito kuca na svojoj pisaćoj

  »Ovo je istinski nadrealistički roman«.

  mašini i za to vreme se tiho smeje. I, na

  Razmišljao sam: čak i u Francuskoj, gde su

  čemu to sad radite?

  toliko probirljivi!

  VG: Stvar ima naslov Zabeleške

  KG: Da li je Dik uticao na vas?

  Mustang Seli (The Log of Mustang Sally).

  VG: Ne, nisam čitao baš toliko Dika pre

  Nadao sam se da ću se nekako otresti tog

  početka pisanja. Mislim da sam dobijao

  naslova, ali on je postao toliko poznat kao

  sve što čovek od Dika dobija, pa možda i

  nedovršena knjiga, da sad ne mogu

  malo više, od Pinčona. Uvek sam

  pobeći od njega. Smatraću ga nekakvim

  zamišljao taj alternativni svet u kome je

  izazovom. Bio sam srećan sa naslovom

  Pinčon svoje rane kratke priče prodao

  Grof Ziro jer sam mogao svakome da

  časopisu F and SF i postao figura dikovske

  kažem »Grof Ziro« i da ne ispadnem

  vrste...

  smešan. Još uvek se osećam pomalo

  KG: I onda umro, i onda u njegovoj kutiji

  budalasto kad izgovorim Neuromanser«,

  od

  cipela

  nađu

  jedan

  ogroman,

  jer ljudi na to kažu: »Šta?« Mislim da ću

  veličanstven, nedovršen roman...

  se osećati stvarno smešnim dok budem

  VG: E to je to. Znam da Pinčon čita SF.

  govorio da pišem knjigu sa naslovom

  Imao je članak u Njujork Tajmsovoj reviji

  Zabeleške Mustang Seli. A nameravao

  knjiga pre koju godinu, pod naslovom

  sam da joj dam naslov Daljine (The

  »Luditi«, gde je pomenuo koliko duguje‐

  Distances), ali me je Malkolm Edvards

  mo SF piscima, odao im je veliko priz‐

  ubedio da od toga odustanem. Rekao je

  nanje.

  da zvuči suviše dugačko i suvo!

  KG: Još jedan kolažist. Iznenađujući

  99

  »OPASNE VIZIJE«

  HARLANA ELISONA

  MARKO FANČOVIĆ

  Pre
dgovor Harlana Elisona za antolo‐

  uredništvom Majkla Murkoka, bile glavni

  giju »Opasne vizije« počinje rečenicom:

  eksponenti novog u SF‐u.

  »Ovo što držite u rukama je više od

  Antologija je bila i glavni uzrok osni‐

  knjige. Ako budemo imali sreće, ovo je re‐

  vanja »Druge zadužbine«, grupe osnova‐

  volucija.«

  ne sa ciljem da se bori protiv »novog va‐

  I bila je revolucija.

  la«, za tradicionalne vrednosti u SF‐u i

  Da se razume kakva je to revolucija

  stare dobre pisce (kao što su Asimov,

  bila, treba sagledati situaciju u SF‐u sredi‐

  Frederik Pol, Pol Anderson i Fric Lajber —

  nom šezdesetih. Moglo bi se to nazvati

  koji

  su

  učestvovali

  u

  »Opasnim

  kreativnom krizom. Previše pisaca je pra‐

  vizijama«!).

  vilo beskrajne (a često i bespredmetne)

  Da bi se shvatilo čemu ta gužva, do‐

  varijacije na tradicionalne SF teme. Izda‐

  voljno je pogledati samu knjigu. Nakon

  vači nisu imali ništa protiv SF‐a, tržište je

  predgovora Isaka Asimova (koji je odbio

  postojalo, ali... Napolju, u životu, deša‐

  poziv da napiše priču, pravdajući se svo‐

  vale su se nove stvari: društveni pokreti,

  jom tradicionalnošću, i umesto toga

  bujanje kontrakultura, buđenje svesti... A

  napisao dva predgovora — jedan o SF‐u a

  SF je ostajao nepomičan, pravi literarni

  drugi o Elisonu) i samog Elisona, slede

  geto. Pisci kao što su Elison i Robert Sil‐

  trideset tri priče pisaca kao što su: Lester

  verberg su već bili umorni od ograničenja.

  Del Rej, Robert Silverberg, Frederik Pol,

  Novi pisci, kao Rodžer Zelazni ili Tomas

  Filip Hose Farmer, Robert Bloh, Harlan

  Diš su konvencije SF‐a podnosili kao lu‐

  Elison, Brajan Oldis, Filip Dik, Lari Niven,

  dačku košulju. Tradicionalno inovativni

  Fric Lajber, Pol Anderson, Damon Najt,

  žanr gušila je tradicija.

  Teodor Stardžen, Džon Balard, Džon

  U takvoj atmosferi, Harlan Elison je u

  Bruner, Norman Spinrad, Rodžer Zelazni,

  jednom razgovoru sa Normanom Spinra‐

  Semjuel Dilejni...

  dom došao na ideju da skupi ORIGI‐

  Priče su pisane specijalno za »Opasne

  NALNU antologiju (dotad su antologije

  vizije« i prvi put objavljene u njima. Na‐

  preštampavale priče već objavljivane po

  ravno, ima dobrih i manje dobrih. Neke

  magazinima) priča koje su suviše kontro‐

  su čisti, »tvrdi« SF a neke se mogu samo

  verzne da bi bile objavljene drugde.

  krajnjim naporom smestiti u okvire žanra.

  Telefonski razgovor sa Larijem Ašme‐

  Elison je insistirao i na mnoštvu novih,

  dom iz izdavačke kuće Doubledy tu ideju

  mladih pisaca kojima je pojavljivanje uz

  je pretvorio u snežnu grudvu koja je po‐

  velikane trebalo da pomogne u afirmaciji.

  čela da se kotrlja niz padinu, postajući sve

  Bilo je tu i pisaca čiji su izleti u SF retki

  veća i veća. Elison se raspravljao sa Ašme‐

  (kao što je poznati TV pisac Henri Slezar

  dom oko novih avansa autorima, ulagao

  — sećate li se »Neočekivanih priča« iz

  sopstveni novac (i pozajmljivao od Larija

  Programa Plus?).

  Nivena, između ostalih) i hranio grudvu

  Nije samo kvalitet i inovativnost priča

  dve godine dok nije postala lavina.

  ono što ovu antologiju čini izuzetnom.

  »Opasne vizije« su izašle 1967. i SF

  Pre svake priče nalazi se Elisonov pred‐

  više nije bio isti.

  govor (sem ispred Elisonove, za koju je

  Bila je to ona revolucija kojoj se Elison

  predgovor pisao Bloh, na čiju se priču

  nadao. Knjiga se prodavala, kako on sam

  Elisonova nastavlja) u kojem su osnovni

  kaže, »kao kocke leda u Riju«. Izazvala je

  biografski podaci o piscima začinjeni

  oduševljene kritike i žučne napade. Omo‐

  mnoštvom neobičnih činjenica i anegdo‐

  gućila je pojavu »novog vala«; da nje nije

  tama u koje ponekad nije lako pove‐

  bilo, možda ne bi bilo novih serija origi‐

  rovati. Sudeći po tome, ti pisci su mnogo

  nalnih antologija kao što su Damon Naj‐

  luđi nego što se misli.

  tov »Orbit«, »Quark« Semjuela Dilejnija i

  Na kraju svake priče nalazi se i pogo‐

  »Nove dimenzije« Silverberga, koje su, uz

  vor, koji je nešto nezapamćeno u književ‐

  britanski časopis »Novi svetovi« pod

  nosti uopšte — u njemu svaki pisac ob‐

  100

  jašnjava ono čuveno ŠTA JE PISAC HTEO

  Sama knjiga bila je veća od prve, ali je

  DA KAŽE. Ovde to tako funkcioniše da bi

  mogla biti i još obimnija. Ne želeći da

  se moglo reći da je to integralni deo

  napravi knjigu — mastodonta, Elison je

  priče, bez koga se dosta gubi od ukupnog

  jedan deo materijala ostavio za »Posled‐

  utiska.

  nje opasne vizije« koje, na žalost, nikad

  Sama knjiga je donela Elisonu plaketu

  nisu izašle. Kolika je to šteta, govore neka

  za »najznačajniju SF knjigu objavljenu

  od imena pisaca: Kliford Simak, En Mek‐

  1967.« na konvenciji u Ouklendu, na kojoj

  Kafri, Džems Gan, Frenk Herbert, Robert

  su Huga dobili — za priče iz »Opasnih

  Šekli, Vonda Mekintajer, Oktavija Batler,

  vizija« — Filip Hose Farmer (»Jahači ru‐

  Džon Kristofer, Mak Rejnolds...

  mene nadnice«) i Fric Lajber (»Kotrljajmo

  Sve što je rečeno za prvu antologiju

  kockice«). Lajber je dobio i Nebulu, kao i

  važi i za drugu. I ovde su priče propra‐

  Dilejni (Da, i Gomora).

  ćene predgovorima i pogovorima, a mora

  Kako već biva sa svim velikim uspe‐

  se priznati da većina priča uspeva da

  sima, nastavak je morao uslediti. Posle

  bude kontroverzna i opasna kao i one iz

  mnogih nagovaranja od strane Larija

  prvih »Opasnih vizija«.

  Ašmeda, Elison je popustio i ponovo se

  Što se objavljivanja na srpskohrvat‐

  dao na skupljanje priča.

  skom tiče, priče iz »opasnih vizija« su se

  »Opasne vizije, ponovo«, izašla je

  pojavljivale na raznim mestima, od »Siri‐

  1972. Naravno, nije se opet moglo ra‐

  usa« i »Monolita« nadalje. Priče iz obe

  čunati na onoliki uspeh. Kontroverzne

  knjige čine veći deo Kentaurove anto‐

  teme su se već odmaćile u SF‐u;

  logije »Najbolje SF priče 1986«. Posebno

  besmisleno je praviti novog »ovna« da bi

  treba pomenuti objavljivanje Dilejnijeve

  se razbila već otvorena kapija. Ipak,

  »Da, i Gomora« (prevedene kao »Space‐

  knjiga nije razo
čarala. Pravljena po pot‐

  ri«) u »Siriusu« 121/122 kao jedini slučaj

  puno istom sistemu kao i prva, mogla se

  da je sa pričom objavljen i pogovor. Na

  pohvaliti takvim piscima kao što su:

  žalost, u prevođenju se desio jedan mali

  Ursula Legvin (Hugo za »Svet se kaže

  propust. Rečenica kojom se priča, pogo‐

  šuma«), Džin Vulf, Rej Bredberi (sa

  vor i čitave »Opasne vizije« završavaju,

  poemom!) Kurt Vonegat, Gregori Ben‐

  pravi tour de force, treba da glasi: »... jer

  ford, Džoana Ras (Nebula za »Kada se

  oni ništa ne mogu raditi, SEM IĆI GORE I

  promenilo«), Kejt Vilhelm, Piers Antoni,

  DOLE.« Ako ste pročitali priču, znate

  Ben Bova, Gahan Vilson (poznati karika‐

  koliko je jeziva ta rečenica. Ako niste, tre‐

  turista), Džejms Bliš, Tomas Diš, Teri Kar,

  ba nekako da se dočepate »Opasnih vizi‐

  Džejms Tiptri jr...

  ja«. Bez te knjige, SF bi bio mnogo praz‐

  niji.

  101

  KNJIGE MILOŠ ORLOVIĆ

  DOMAĆI PRVENCI

  đavo«.

  Prvo što pada u oči jeste Anđelkovićev

  Radmilo Anđelković Zemlja za dobre

  značajan napor u obradi karaktera glav‐

  ljude, Slobodan Ćurčić, Vrisak zvezda,

  nih likova. Događaje u romanu čitalac ug‐

  Zoroaster, Beograd, 1987.

  lavnom prati kroz lik dečaka Terija, cen‐

  tralne ličnosti dela, odnosno kroz njego‐

  Objavljivanje dela dva autora u jednoj

  vo poimanje stvari. Ovaj ugao posmatra‐

  knjizi presedan je u domaćoj izdavačkoj

  nja, uz podatak da dečak ima samo

  praksi, tim pre što se radi o autorima koji

  dvanaest godina, stavio je autora pred

  u stilskom pogledu nemaju ništa zajed‐

  delikatan izbor forme kazivanja u čemu

  ničko. Romani Zemlja za dobre ljude Rad‐

  se on ne snalazi uvek dobro.

  mila Andelkovića i Vrisak zvezda Slobo‐

  Celokupnu radnju romana Anđeiković

  dana Ćurčića se, osim po stilu, potpuno

  dalje prelama kroz psihu glavnih likova,

  razlikuju po tematici pa i po kvalitetu. Do

  odnosno događaji u romanu su u poza‐

  objavljivanja u istoj knjizi došlo je, oči‐

  dini ne samo spoljašnjih već i unutašnjih

  gledno, isključivo iz ekonomskih razloga.

  sukoba likova u njihovom traganju za

  Ovakva koncepcija knjige omogućila je