by Unknown
Lev Ruač iziđe iz vode i prede rukama
bio sam biohemičar. Ali veći deo popu‐
preko svog mršavog tela da strese kapi.
lacije, naročito oni koji su računali, narod‐
Iziđe i Barton i sede pored njega. Alisa mu
ne mase i političari, odbijali su da veruju
okrenu leda, da li namerno ili ne, nije bilo
dok nije postalo suviše kasno. Mere su
načina da ustanovi, naravno.
preduzimane kako se situacija pogor‐
»Ne uživam samo u tome što sam
šavala, ali su uvek bile preslabe i pre‐
ponovo mlad«, reče Lev svojim teško
kasne, i nisu išle naruku grupama koje bi
akcentovanim engleskim. »Raduje me što
izgubile novac, ako bi one bile efikasne.
opet imam ovu nogu.«
Ali to je duga, tužna priča, a ako smo kod
Potapša se po desnom kolenu.
izgradnje kuća, najbolje je da počnemo
»Izgubio sam je u saobraćajnoj nesreći
odmah posle ručka.«
na auto‐putu u Nju Džersiju, kad mi je
Alisa iziđe iz vode i obavi telo rukama.
bilo pedeset godina.«
Sunce i povetarac začas je osušiše. Podiže
Nasmeja se i reče; »Bilo je ironije u
travnatu odeću, ali je ne obuče. Vilfreda
takvoj situaciji, koju bi neki nazvali
je zapitkivaše o njoj. Alisa odgovori kako
sudbinom. Benu me zarobili Arapi dve
joj odeća isuviše izaziva svrab, ali će je
godine ranije, kada sam tražio minerale u
sačuvati da je nosi noću, ako zahladni.
pustinji, u državi Izrael, shvataš...«
Alisa je prema Vilfredi bila učtiva, ali
»Misliš Palestini?« reče Barton.
primetno uzdržana. Slučajno je čula veći
»Jevreji su osnovali nezavisnu državu
deo razgovora i znala je da je Vilfreda bila
1948«, reče Lev. »Ti o tome, naravno, ne
fabrička devojka koja je postala pros‐
znaš. Jednom ću ti sve ispričati. Tako, bio
titutka, a potom umrla od sifilisa. Ili je bar
sam zarobljen i mučen od strane arapskih
Vilfreda mislila da ju je bolest ubila. Nije
gerilaca. Neću u detalje; pozli mi kad se
upamtila umiranje. Bez sumnje, kao što je
prisećam. Ali pobegao sam te noći,
veselo rekla, prethodno je bila izgubila
premda ne pre nego sam dvojicu tresnuo
pamet.
po glavi kamenom i još dvojicu pogodio iz
Alisa, čuvši ovo, još se više udalji.
puške. Ostali su umakli, i ja sam pobegao.
Barton se smešio, pitajući se šta bi radila
Imao sam sreće. Pokupila me je jedna
da zna da je i on patio od iste bolesti,
vojna patrola. Međutim, dve godine
koju je dobio od jedne robinje u Kairu
kasnije, kada sam bio u Americi, vozeći
kada je, prerušen u muslimana putovao u
auto‐putem, jedan kamion, veliki semi, i
Meku 1853. godine. Bio je »lečen« i um
to ću opisati kasnije, presekao mi je put,
mu nije fizički oboleo, premda je imao
preklopio se nadvoje, i ja sam se sudario s
žestoke mentalne patnje. Ali stvar je bila
njim. Bio sam teško povređen i desna
u tome da je uskrsnućem svakome dato
noga mi je amputirana ispod kolena. Ali
sveže, mlado i neobolelo telo, i prošlost
poenta ove priče je u tome što je vozač
jedne osobe na Zemlji ne treba da
kamiona bio rođen u Siriji. Tako, vidiš,
određuje odnos druge osobe prema njoj.
trebalo je da me Arapi uhvate, i jesu,
Ne treba nije »ne«, međutim, ne bi
premda me nisu ubili. Taj posao delo je
trebalo.
našeg prijatelja sa planete Tau Ceti. Iako
On stvarno nije mogao da okrivi Alisu
ne mogu reći da je učinio išta
Hergrejvz. Ona je bila proizvod svog
čovečanstvu, izuzev što mu je ubrzao
društva — kao sve žene, bila je ono što su
uništenje«.
muškarci od nje napravili — i imala je
»Kako to misliš?« upita Barton.
snagu karaktera i elastičnost mišljenja da
»Milioni su umirali od gladi, čak je i
se izdigne iznad pojedinih predrasuda
Amerika bila na strogo racionisanoj dijeti,
svog vremena i svoje klase. Dovoljno
a zagađenost naše vode, zemlje i vaz‐
dobro se bila prilagodila nagosti, i nije
duha, ubijala je preostale milione. Nauč‐
bila otvoreno odbojna ili prezriva prema
nici su tvrdili da će pola zaliha kiseonika
devojci. Uradila je sa Bartonom nešto što
na Zemlji nestati za deset godina, jer je
je bilo protiv principa života u otvorenoj i
fitoplankton u okeanima — on je
prikrivenoj indoktrinaciji. A to se dogodilo
obezbeđivao pola zemaljskog kiseonika,
u noći, prvog dana njenog života posle
znaš — umirao. Okeani su bili zagađeni.«
smrti, kada je trebalo da je na kolenima,
»Okeani?«
zapevajući bosannas zato što je »grešila«,
»Ne veruješ? Dobro, ti si umro 1890, pa
i obećavajući da više neće »grešiti«
ti je teško da poveruješ. Ali neki ljudi su
onoliko dugo dok ne bude stavljena na
predskazivali 1968. upravo ono što se
pakleni oganj.
115
Kako su koračali preko poljane,
prisiljavaš me. Svejedno, sigurna sam da
razmišljao je o njoj, okrećući, s vremena
imaš nekakvo srce ispod tog ciničkog i
na vreme, glavu da je vidi. Ta glava bez
rugalačkog držanja. Videla sam ti suze u
kose činila je da joj lice izgleda mnogo
očima dok si nosio uplakanu Gvenafru.«
starije, ali je bezdlakost uzrokovala detinji
»Otkrila si me«, reče on smešeći se.
izgled ispod pupka. Svi su nosili ovu
»Vrlo dobro. Neka bude tako. Biću
kontradiktornost, odrasli muškarac ili
galantan, neću pokušavati da te zavedem
žena iznad vrata, malo dete ispod trbuha.
ili da te ikako zlostavljam. Ali, kad me
Zaostade, dok se ne nađe kraj nje. To
sledeći put vidiš da žvaćem gumu, bilo bi
učini da je i pored Frigita i Lođi. Pogled na
poželjno da se sakriješ. U međuvremenu,
Lođi mogao bi mu doneti izvesnu dobit,
dajem ti časnu re'č; ne moraš me se
ako njegov pokušaj da razgovara s Alisom
uopšte plašiti, sve dok nisam pod
propadne. Lođi je imala lepo zaobljenu
uticajem gume.«
zadnjicu, oblika kao dva jajeta. A njihala
Ona stade, razrogačenih očiju. »Planiraš
se jednako opčinjavajuće kao Alisa.
da je opet žvaćeš?«
On progovori tiho: »Ako te je prošla noć
»Sto da ne? Ona, neke ljude očito,
toliko ožalostila zašto ostaješ sa mnom?«
preobražava u divlje životinje, ali ne i
Njeno lepo lice se iskrivi i poružne.
mene. Ne žudim za njom, pa sumnjam da
»Ja ne ostaj
em s tobom! Ja ostajem s
formira naviku. Uobičavao sam da pušim
grupom! Osim toga, razmišljala sam o
opijum, s vremena na vreme, znaš, i
prošloj noći, iako me boli. Moram biti
nisam se tome odao, pa pretpostavljam
pravedna. Ta gnusna guma sadržavala je
da nemam psihološku slabost prema
narkotik koji je učinio da se oboje
drogama«.
ponašamo... kako jesmo. Bar znam da je
»Shvatila sam da si vrlo često bio
ona kriva za moje ponašanje. A, ostavljam
trešten pijan, gospodine Barton. Ti i onaj
ti korist od sumnje.«
odurni stvor, gospodin Svinburn.«
»Znači, nema nade da će se ponoviti?«
Ona ućuta. Jedan čovek ju je zovnuo i,
»Kako možeš to pitati?! Naravno da ne!
iako nije razumela italijanski, shvatila je
Kako se usuđuješ?«
njegov skaredni gest. Sva pocrvene, ali
»Ne navaljujem«, reče. »Kako sam
žustro požuri napred. Barton je prodorno
shvatio, uradila si nešto što bi inače
posmatrao čoveka. Beše to lepo građen,
uradila, da te ne koče tvoje inhibicije. Te
tamnoput mladić, velikog nosa, uvučene
inhibicije su dobre — u izvesnim
donje vilice i primaknutih očiju. Govor mu
okolnostima, kao kad si zakonita supruga
je bio kao u bolonjskih kriminalaca, a
čoveka koga voliš u Engleskoj na Zemlji.
tamo je Barton proveo dosta vremena
Ali Zemlja više ne postoji, ne da znamo.
istražujući etrurske relikvije i grobove. Iza
Ni Engleska. Ni englesko društvo. Pa i ako
njega beše još deset muškaraca,
je ceo ljudski rod uskrsnut i rasut duž
uglavnom isto tako neprivlačnih i bahatih
reke i tada možda nikada više nećeš
kao njihov vođa, i pet žena.
videti svog supruga. Nisi više udata.
Bilo je očevidno da su hteli još žena za
Upamti... dok nas smrt ne prisvoji? Umrla
svoju grupu. Takođe je bilo očevidno da
si i, dakle, rastala se. Osim toga, nema
će hteti da otmu kameno oružje
udaje na nebesima.«
Bartonovoj grupi. Bili su naoružani samo
»Ti si bogohulnik, gospodine Barton. Či‐
svojim zdelama i bambusovim štapovima.
tala sam o tebi u novinama, a čitala sam i
neke od tvojih knjiga o Africi i Indiji, pa i
11
onu o mormonima u Sjedinjenim Država‐
ma. Takođe sam slušala i priče, i u većinu
Barton je govorio oštro i njegovi ljudi se
teško mogla poverovati, jer su te pred‐
primakoše. Kaz nije razumeo ni reč, ali je
stavljale tako poročnim. Reginald je bio
odmah shvatio šta se događa. Zaostade
vrlo ogorčen kad je pročitao tvoju Kasidu.
da načini zaštitnicu sa Bartonom. Njegov
Rekao je da tako prljavu ateističku
životinjski izgled i sekirica u ogromnoj
literaturu nije imao u svojoj kući, i sve je
šaci malo obuzdaše Bolonjce. Sledili su
tvoje knjige bacio u peć.«
grupu, uz bučne komentare i pretnje, ali
»Ako sam ja tako poročan, a ti se osećaš
se nisu suviše približavali. Međutim, kada
kao posrnula žena, zašto ne odeš?«
stigoše u brda, vođa bande izreče ko‐
»Moram li sve ponoviti? Moguće je da u
mandu i oni napadoše.
drugoj grupi bude čak neko gori. Zatim,
Mladić primaknutih očiju, vičući i vit‐
kako si bio ljubazan da naglasiš, ne
lajući zdelom na kaišu, jurnu na Bartona.
Barton odmeri zavitlaj cilindra i potom
116
hitnu bambusovo koplje upravo kad je
posle smrti?«
zdela lučno odlazila. Kameni šiljak zari se
»Ako budemo dovoljno dugo živeli,
u čovekov trbuh i on pade na bok sa
možda ćemo otkriti. Vas dve ste se vrlo
zabodenim kopljem. Podljudski je oborio
dobro obračunale s njima«.
vitlajući zdelu štapom koji mu ona izbi iz
Alisa reče: »Učinila sam što se moralo
ruke. On priskoči, sečivom sekirice udari
učiniti«, i ode. Bila je bleda i tresla se.
napadača u teme i čovek pade
Lođi, za razliku od nje, izgledaše
okrvavljene lobanje.
oraspoložena.
Mali Lev Ruač pogodi jednog napadača
Stigli su do kamene zdele pola sata pre
zdelom u bradu, a zatim pritrča i skoči na
podneva. Stvari su se promenile. U
njega. Gazio je po licu čoveka, koji
njihovoj, sasvim maloj udolini, bilo je oko
ustajaše. Ovaj pade natrag; Rauč se
šezdeset ljudi, od kojih su mnogi radili na
oslobodi i duboko mu zaseče rame svojim
komadima chert‐a. Jedan čovek držaše se
chert nožem. Čovek, vrišteći, ustade i
za okrvavljeno oko u koje mu je upalo
pobeže.
parče kamena. Još nekolicina imahu
Frigit se poneo bolje nego što je Barton
okrvavljena lica, ili se držahu za stučene
očekivao, pošto je pobledeo i počeo da se
prste.
trese kada ih je banda prvi put izazvala.
Barton se oneraspoložio, ali nije mogao
Zdela mu je bila pričvršćena kaišem oko
ništa da uradi. Jedina nada za ponovno
levog, a sekirica oko desnog zgloba.
zadobijanje
prostora
mirnim
Jurnuo je na grupu i, pogođen u rame
povlačenjem, bila je da će oskudica vode
zdelom, čiji je udar ublažio tako što ga je
oterati uljeze. Ta se nada brzo istopila.
delimično blokirao svojom zdelom, pao
Jedna žena mu reče da na oko milju i po
na bok. Jedan čovek podiže obema
zapadno postoji mali slap. Pada sa vrha
rukama bambusov štap da ga zarije u
planine nagibom jednog kanjona u obliku
Frigita, ali se ovaj otkotrlja, podiže zdelu i
strele, u veliku rupu samo dopola
zaštiti se od štapa. Potom se pridiže,
napunjenu. Konačno, treba da se prolije,
udari čoveka glavom i zanese ga natrag.
poteče kroz bregove i razlije se po
Obojica se nađoše na zemlji, Frigit
poljani. Ako nije, naravno, kamen u
odozgo, i njegova kamena sekira kresnu
podnožju planine survan dole da načini
čoveka dvaput u slepoočnicu.
kanal za bujicu.
Alisa beše hitnula svoju zdelu u lice
»Ili, ako ne načinimo vodovodne cevi od
jednom čoveku, a zatim je pokušala da ga
velikog bambusa«, reče Frigit.
ubode vraški oštrim vrhom svog koplja od
Staviše zdele na stenu. Svako pažljivo
bambusa. Lođi mu otrča sa strane i
osmotri svoje pravo mesto, pa pričekaše.
pogodi ga u glavu štapom tako jako, da je
Nameravali su da se pokrenu kad zdele
pao na kolena.
budu pune. Lokacija na pola puta između
Tuča beše gotova za šezdeset sekundi.
> vodopada i kamene zdele bila bi povoljna,
Ostali muškarci pobegli su sa svojim
a možda ne bi bili u tolikoj gužvi.
ženama za petama. Vođu, koji je jaukao,
Plavi plamen sunu iz kamena, upravo
Barton okrenu na leđa, i izvuče svoje
kad je sunce dostizalo zenit. Ovog puta
koplje iz rupe u njegovom stomaku. Vrh
zdele donese antipasto salatu, italijanski
se ne beše zabo dublje od pola inča.
crni hleb sa belim lukom i otopljenim
Čovek se uspravi i, uhvativši se za ranu
puterom, špagete i ćufte, punu čašu
iz koje je liptala krv, otetura preko polja.
suvog crnog vina, grožđe, još kristala
Dvojica iz bande behu onesvešćeni, ali će
kafe, deset cigareta, jednu cigaretu
verovatno preživeti. Čovek kojeg je napao
marihuane, jedan cigar, još toalet‐papira,
Frigit beše mrtav.
komad sapuna i četiri čokoladna krema.
Amerikanac je naizmenično crveneo i
Neki su se žalili da ne vole italijansku
bledeo. Ali nije izgledao skrušen ili
hranu, ali niko ne odbi da jede.
zgađen. Ako mu je ičeg bilo u izrazu, beše
Grupa, pušeći cigarete, hodaše duž
to ushićenje. I olakšanje.
podnožja planine ka slapu. On beše na
Rekao je: »To je prvi čovek kog sam ikad
kraju trougaonog kanjona, gde je izvestan
ubio. Prvi!«
broj muškaraca i žena podigao logor oko
»Sumnjam da će biti i poslednji«, kaže
jame. Voda je bila ledeno hladna. Po
Barton. »Osim ako ne budeš prvi ubijen.«
ispiranju zdela, sušenju, i ponovnom
Ruač, gledajući leš, reče: »Mrtav čovek
punjenju vedara, krenuše nazad, u pravcu
ovde isti je kao mrtav na Zemlji. Pitam se
kamenog kontejnera. Posle pola milje,
kuda odlaze ovi što su ubijeni u životu
izabraše brežuljak pokriven borovima,
117
izuzev na vrhu, gde je raslo veliko
Kaza po lobanji, koja je imala oblik vekne
gvozdeno drvo. Tu beše i mnogo
hleba. Kaz ga je gledao i Barton mu
bambusa svih veličina. Pod upravom Kaza
prodrmusa glavu, pokazujući da će
i Frigita, koji su živeli nekoliko godina u
shvatiti zašto kad nauči engleski. Ali
Maleziji, posekli su bambus i podigli
zanemari svoju nameru i zastade, trljajući
kolibe. Bile su tć kružne građevine, sa
sopstveno teme. Uistinu, beše obraslo
jednim vratima, i prozorom nasuprot
veoma nežnim maljama.
