by Unknown
njima, i sa kupasto uzdignutim krovom.
Opipa lice, koje beše glatko kao i
Radili su brzo, ne mareći za finese, pa je
obično. Ali pazuha mu behu maljava.
do večere sve, osim krovova, bilo gotovo.
Predeo oko polnih organa bio je,
Frigit i Monat behu odabrani da ostanu
međutim, gladak. Mora da to sporije
kao stražari dok ostali odnesu zdele do
raste nego kosa, mišljaše. Reče ostalima, i
kamena. Onde zatekoše oko trista ljudi
oni osmotriše sebe i jedno drugo. Bilo je
kako grade prislonjene kuće i kolibe.
tačno. Dlake su im se vraćale, bar po glavi
Barton je ovo očekivao. Većinom ljudi
i ispod pazuha. Kaz je bio izuzetak. Malje
nisu želeli da svakodnevno, triput na dan,
su mu se pojavile po celom telu, izuzev
hodaju pola milje, zbog hrane. Više im je
po licu.
odgovaralo da se sjate oko kamenog
Otkriće ih ushiti. Smejući se i šaleći,
kontejnera. Kolibe ovde behu nasumice
odoše u podnožje planine u senku.
uglavljene i bliže nego što je to bilo
Skrenuše na istok i pregaziše travu četiri
potrebno. Još uvek je postojao problem
brega, pre nego što krenuše uz kosinu
sveže vode, a to je bio razlog što se on
brda koje su počeli da smatraju svojom
iznenadio zbog tolikog mnoštva ovde. Ali
kućom. Na pola puta zastadoše nemi.
jedan lepuškasti Slovenac ga je obavestio
Frigit i Monat im se nisu odazivali.
da je ovog popodneva nedaleko prona‐
Pošto im je rekao da se rašire i produže
đen izvor vode. Voda izvire iz jedne pe‐
polako, Barton ih povede uz breg. Kolibe
ćine, gotovo pod pravim uglom u odnosu
su bile napuštene, a nekoliko manjih
na stenu. Barton je istraživao. Voda je
porušeno i izgaženo. Barton se sledi, kao
izbijala iz pećine i slivala se niz greben, u
da je osetio hladan vetar. Tišina,
jedan basen, oko pedeset stopa širok i
oštećene kolibe, i potpuno odsustvo one
osam dubok.
dvojice, behu rđav znak.
Pitao se je li ovo naknadno delo onog
Nedugo potom začuše uzvik i okrenuše
koji je stvorio ovo mesto.
se da pogledaju niz breg. Ćelave glave
Vrati se upravo kad je plavi plamen
Monata i Frigita izbiše iz trave, a zatim
sunuo.
oni krenuše uz breg. Monat izgledaše
Kaz najednom zastade radi nužde. Nije
ozbiljan, ali se Amerikanac smešio. Imao
se pobrinuo da se udalji; Lođi se kikotala;
je masnicu preko obraza, a zglobovi obeju
Tanja pocrvene; Italijanke behu navikle
ruku behu mu porezani i krvavi. »Upravo
da gledaju muškarce prislonjene uz
smo oterali četiri muškarca i tri žene koji
zgrade, gde god im se javi potreba;
su hteli da nam otmu kolibe«, reče.
Vilfreda je bila na sve navikla; Alisa ga je,
»Kazao sam im da mogu da načine
neočekivano, ignorisala, kao psa. Možda
sopstvene i da ćete se vi odmah vratiti i
to objašnjava njen stav. Za nju, Kaz nije
ubiti boga u njima, ako ne odustanu.
bio čovek i od njega se nije moglo
Razumeli su me dobro, govore engleski.
očekivati da dela onako kako se od ljudi
Oni su uskrsnuli kod kamene zdele milju
očekuje.
severno od naše, duž reke. Većinom su
Nije bilo razloga da Kaza zbog ovog
tamo bili Tršćani iz tvog doba, ali najviše
prekori odmah, posebno ako ovaj ne
deset, behu Čikažani, umrli oko 1985.
razume njegov jezik. Ali moraće da
Distribucija pokojnika bez sumnje je
upotrebi jezik znakova, kad Kaz to bude
komična, zar ne? Po principu slučajnog
ponovio dok oni sede okolo i jedu. Svako
izbora, rekao bih.
je morao da zna za izvesne granice, i sve
»No, kazao sam im da, što reče Mark
što bi uznemirilo druge dok jedu, treba da
Tven, đavo je rekao: Vi, Čikažani, mislite
je zabranjeno. I to, mišljaše, uključujući i
da ste najbolji ljudi ovde, a u stvari ste
svađe u vreme obeda. Istini za volju,
samo najbrojniji' . To nije prošlo najbolje.
morao bi da prizna da je u životu i sam
Izgledalo je da očekuju da ću sa njima
učestvovao u većim sporovima nego što
cile‐mile, zato što sam Amerikanac. Jedna
su čarke za večerom.
od žena mi se ponudila, ukoliko pređem
Kad prođe mimo njega, on potapša
na njihovu stranu i pomognem im da
118
prisvoje kolibe. Ona je živela sa dvojicom
cereći se; 'Au, stvarno je divno videti
muškaraca. Odbio sam. Rekli su da će
tvoje lice nakon svih tih godina. Naročito
zauzeti kolibe svakako, ako budu morali, i
ovde, gde nema policije ni sudova!'«
preko mene mrtvog.«
»I pogodih ga tačno u nos! On se opruži
»Ali bili su hrabri na rečima. Monat ih
na leđa, a iz nosa mu poteče krv. Monat i
već pogledom beše uplašio. Uz to, mi
ja navalismo na ostale. Ja šutnuh jednog,
smo imali kameno oružje i koplja. Još ih je
a drugi me potom pogodi zdelom u obraz.
njihov voda podsticao da nas napadnu,
Dobro me je udario, ali Monat onesvesti
kad sam se netremice zagledao u jednog
jednog krajem svog koplja i polomi rebra
od njih.«
drugom; mršav je, ali vraški brz i šta sve
»Glava mu je bila ćelava, nije imao onu
ne zna o samoodbrani — ili napadu.
svoju gustu, pravu, crnu kosu. Bilo mu je
Šarko beše ustao i ja zamahnuh drugom
oko trideset pet godina kad sam ga upoz‐
pesnicom, ali mu samo očešah vilicu. Više
nao, i nosio je onda debelo uokvirene na‐
me je zbog toga zabolela pesnica, nego
očare, a nisam ga video pedeset četiri
njega vilica. On se okrenu i dade u beg, a
godine. Ali pridoh i zagledah mu se u lice,
ja za njim. I ostali pobegoše, pred Mona‐
koje se cerilo baš kao što pamtim, kao u
tom koji ih je udarao kopljem. Ja sam
poslovičnog smrdljivca, i rekoh, 'Lem —
gonio Šarka do sledećeg brega. Stigoh ga
Lem Šarko! To je Lem Šarko, zar ne?'«
na nizbrdici i udarih pesnicom, ali dobro.
»Oči mu se onda otvoriše. Isceri se još
Puzao je, moleći za milost, koju sam mu
više i uze mi ruku, moju ruku, nakon
dao nogom u zadnjicu, pa se okretao,
svega što mi je učinio, i uzviknu, kao da
jaučući celim putem niz padinu.«
smo davno izgubljena braća, 'To je, to je!
Frigit još beše primetno uzbuđen, ali
Pit Frigit! Gospode, Pit Frigit!'«
zadovoljan.
»Bilo mi je gotovo drago što ga vidim a i
»U jednom momentu sam se uplašio da
on je
kazao da mu je drago što vidi mene.
ću popustiti«, reče. »Najzad, sve je to bilo
Ali potom rekoh sebi: 'Ovo je lupež,
tako davno i u drugom svetu, a možda
izdavač koji ti je na prevaru uzeo 4.000
smo
ovde
da
oprostimo
našim
dolara kada si upravo počinjao kao pisac i
neprijateljima — i pojedinim prijateljima
upropastio ti karijeru za dugo. Ovo je
— i da nam bude oprošteno. Ali, s druge
prljavi, jeftini trgovac koji je tebi i,
strane, mislio sam, možda smo ovde da
najmanje četvorici drugih pisaca, uzeo na
bismo mogli vratiti bar malo onog što
prevaru dosta para, a potom objavio
smo morali uzeti na Zemlji. Šta kažeš na
bankrotstvo i odmaglio. Zatim je nasledio
to, Lev? Da li bi želeo priliku da okreneš
mnogo novca od jednog ujaka i zaista
Hitlera na vatri? Na vrlo laganoj vatri?«
živeo vrlo dobro, dokazujući, na ovaj
»Ne bih rekao da možeš upoređivati
način, da je zločin platio. To je čovek
jednog
nepoštenog
izdavača
sa
kojeg nisi zaboravio, ne samo zbog onog
Hitlerom«, odgovori Rauč. »Ne, ne bih
što je učinio tebi i drugima, nego zbog
želeo da ga okrenem na vatri. Možda da
tako mnogo pokvarenih izdavača na koje
ga morim smrtnom glađu, ili da ga
si posle naleteo.'«
hranim taman dovoljno da opstaje. No,
Barton se nasmeši i kaza: »Rekao sam
ne bih to uradio. Šta bi se time dobilo? Bi
jednom da sveštenici, političari i izdavači
li to učinilo da on promeni svoje mišljenje
nikada neće preći vrata raja. Mada, nisam
ma o čemu, da li bi onda verovao da su
bio u pravu, ako je ovo raj«.
Jevreji ljudska bića? Ne, ništa mu ne bih
»Jest, znam«, reče Frigit. »Nikada nisam
učinio da je u mojoj moći, izuzev što bih
zaboravio da si to rekao. No, nema veze,
ga ubio da ne može nauditi drugima. Ali
potisnuo sam prirodnu radost zbog
nisam tako siguran da bi ubijanje značilo
viđenja poznatog lica i kazao, 'Šarko...'«
da će ostati mrtav. Ne ovde.«
»S imenom poput toga, postigao je da
»Ti si pravi hrišćanin«, reče Frigit
mu veruješ?« reče Alisa.
smešeći se.
»Objasnio mi je da je to češko ime koje
»Mislio sam da si mi prijatelj!« odvrati
znači dostojan poverenja. Bila je to laž,
Ruač.
kao i sve što mi je rekao. Bio sam gotovo
uveren da Monat i ja treba da ih pustimo.
12
Mi bismo se povukli, a onda, kad se vi
vratite od kamene zdele, isterali bismo ih.
Ovo je drugi put da je Barton čuo ime
Tako bi bilo najpametnije. Ali, kad sam
Hitler. Hteo je da dozna sve o njemu, ali
poznao Šarka, poludeo sam. Rekao sam,
su u tom trenu svi morali da prekinu
razgovor, kako bi završili krovove na
119
kolibama. Prionuše na posao, sekući još
On zaćuta za tenutak. Prvo mu dođe da
trave makazicama koje su našli u svojim
je napadne jetkom uvredom. Ali bila je u
zdelama, ili se penjući na gvozdeno
pravu. Premalo ju je poštovao. Čak iako je
drveće i otkidajući trougaono zeleno,
bila kurva, imala je pravo da bude
skerletom protkano lišće. Mnogo je
tretirana kao ljudsko biće. Naročito otkad
trebalo da krovovi budu onakvi kakve su
je naglasila da ju je glad odvela u
želeli. Barton mišljaše da potraži
prostituciju, iako je on bio skeptičan u
profesionalnog majstora i nauči kako se
odnosu na to. Previše prostitutki moralo
to zbilja radi. Kreveti će, zasad, morati da
je da opravda svoje zanimanje; previše ih
budu hrpe lišća, preko kojih će doći
je imalo opravdavajuće fantazije u vezi sa
mekanije lišće sa gvozdenog drveća.
svojim ulaskom u posao. Ipak, njen bes
Pokrivači bi bili druge hrpe istog lišća.
na Smitsona i ponašanje prema njemu,
»Hvala Bogu, ili kome god, da ovde
pokazali su da je bila iskrena.
nema insekata«, reče Barton.
On ustade i reče: »Nisam hteo da te
On podiže šolju od sivog metala u kojoj
uvredim.«
još behu dve unce najboljeg viskija koji je
»Jesi li zaljubljen u nju? upita Vilfreda,
ikad probao.
gledajući ga.
»U zdravlje bilo koga. Da nas je oživeo
»Samo sam jednoj ženi rekao da je
na jednoj savršenoj kopiji Zemlje, morali
volim«, odgovori on.
bismo deliti postelju sa deset hiljada vrsta
»Svojoj?«
ujedajućih, grebućih, ubadajućih, stružu‐
»Ne. Devojci koja je umrla pre nego
ćih, golicajućih, krvopijućih gamadi.«
sam mogao njome da se oženim.«
Ispiše i posedeše oko vatre neko vreme,
»A koliko si dugo bio oženjen?«
pušeći i pričajući. Senka potamne, nebo
»Dvadeset devet godina, iako to nije
izgubi plavetnilo, a gigantske zvezde i ve‐
tvoja stvar.«
like sevalice, koje su, u nejasnom nazi‐
»Svašta!« Toliko vremena, a nikad joj
ranju, malo pre sutona, Učile na sablasti,
nijednom nisi rekao da je voliš!«
zasvetleše punim sjajem. Nebo je uistinu
»Nije bilo neophodno«, odgovori on i
bilo obliveno sjajem slave.
ode. Kolibu koju je odabrao, behu zauzeli
»Kao Sime ilustracija«, reče Frigit.
Monat i Kaz. Kaz je hrkao; Monat je ležao
Barton nije znao šta je Sime. Pola kon‐
nalakćen i pušio cigaretu od marihuane.
verzacije sa nepripadnicima devetnaestog
Više je voleo nju nego duvan, jer je imala
veka sastojalo se od njihovog objašnja‐
ukus na koji je bio navikao. Svejedno,
vanja
svojih
odnosa,
i
njegovog
imao je malu korist od toga. S druge
objašnjavanja svog.
strane, ona bi mu katkad uzrokovala
Barton ustade, ode s druge strane vatre
kratke, ali živopisne vizije.
i čučnu uz Alisu. Ona se upravo beše
Barton beše odlučio da sačuva ostatak
vratila iz kolibe u koju je odnela devojčicu
gume snova, kako ju je zvao. Pripali ciga‐
Gvenafru u krevet.
retu, znajući da će marihuana, verovatno,
Barton pruži gumeni štapić Alisi i reče:
pojačati njegov bes i razočaranje Pitao je
»Upravo sam sažvakao pola. Da li bi
Monata o njegovom zavičaju, Gurku. Bio
želela drugu polovinu?«
je jako zainteresovan, ali marihuana ga je
Ona ga pogleda bezizrazno i reče: »Ne,
zavela i on je otplovio, dok je Cetanov
h
vala.«
glas postajao sve slabiji.
»Imamo osam koliba«, kaza on, »i nema
»...sada pokrijte oči, momci!« reče
dileme ko sa kim deli koju, izuzev što se
Gilkris svojim upadljivim škotskim govo‐
tiče Vilfrede, tebe i mene.«
rom.
»Ne mislim da ima ikakve dileme s tim u
Ričard pogleda Edvarda; Edvard se
vezi«, reče ona.
nasmeši i stavi ruke preko očiju, ali je
»Onda, spavaš s Gvenafrom?«
sigurno virio kroz prste. Ričard metnu
Bila je licem okrenuta od njega. On je
svoje ruke preko očiju i nastavi da stoji na
čučao nekoliko sekundi, a zatim ustao,
vrhovima prstiju. Iako su se on i njegov
vratio se na drugu stranu i seo kraj
brat popeli na kutije, morali su da se
Vilfrede.
istegnu da bi videli preko glava odraslih
»Možeš da se udaljiš, gospodine
pred sobom.
Ričarde« reče ona. Usna joj beše izvijena.
Glava žene već je bila na panju; njena
»Umrla dabogda, ako volim da sam re‐
duga smeđa kosa pala joj je preko lica.
zerva. Mogao si da je ne pitaš na moje
Želeo je da joj može videti izraz, dok zuri
oči. Imam i ja malo ponosa.«
dole u korpu koja je čeka, ili, pre, čeka
120
njenu glavu.
pokopan šezdeset tri godine.«
»Ne virite sada, momci!« ponovi Gilkris.
»Možda«, reče Barton.
Čulo se udaranje doboša, usamljen po‐
Ućuta. Sevnu munja i udari grom u
vik i, pošto se sečivo sjurilo, jednodušan
daljini. Ubrzo se začu zvuk obrušavanja
uzvik gomile, uz pokoji vrisak i jecaj, i
kapi koje počeše da dobuju po krovu.
glava pade. Iz vrata je šikljala krv koja
Kišilo je, otprilike, u isto vreme kao i
nikada neće stati. Liptala je i liptala,
sinoć, oko tri ujutru, rekao bi. I ove, druge
preko gomile i, iako je on bio najmanje
noći, padala je kiša u isto vreme. Pljusak
pedeset jardi udaljen, krv mu se uli u ruke
se pojača, ali je krov bio čvrsto nabijen i
i iscuri između prstiju i preko lica,
ne propusti ni kap. Malo je vode,
napunivši mu oči i zaslepivši ga i ostavivši
međutim, prošlo ispod stražnjeg zida, koji
mu usta lepljiva i slana. On vrisnu...
je bio na uzbrdici. Razlila se po podu, ali
»Probudi se, Dik!« govorio je Monat.
ih nije skvasila, jer su se trava i lišće pod
Drmao je Bartonovo rame. »Probudi se!
njima zbili u, oko deset centimetara
