Alef Science Fiction Magazine 024

by MoZarD

  šanse.

  Svoju prvu zbirku priča objavio je ove

  Tehničke novine takode u svakom broju

  godine Zoran Maoduš. Zbirka se zove

  objavljuju bar po jednu domaću SF priču,

  Bitka za Zemlju, ali u njoj nema novih

  ali su to uglavnom već objavljene priče

  priča; to su uglavnom priče iz Politikinog

  Milana Draškovića pod različitim pseudo‐

  zabavnika koje su izlazile krajem sedam‐

  nimima.

  desetih godina i danas deluju poprilično

  Galaksija posle kraćeg prekida ponovo

  zastarelo, čak i za omladinsku publiku.

  donosi naučnu fantastiku sa kojom je i

  započela izlaženje, a povremeno i domaći

  PRIKAZ PRIČA

  autori dođu do prostora.

  Opšti utisak o kvalitetu domaćih priča u

  Ostali časopisi tek sporadično objave po

  protekloj godini je tek nešto malo po‐

  koju domaću SF priču, a koliko je meni

  voljniji od prošlogodišnjeg i to najviše

  poznato to su u prošloj godinu učinili:

  zahvaljujući nekolicini novih priča iz Bo‐

  Borba, Zmaj, Gradina, Politika ekspres, IT

  banove dopunjene verzije Tamnog vila‐

  novine (koje su se u međuvremenu

  jeta 1. U njoj je objavljena i verovatno

  ugasile), Stremljenja, Pančevac, Tajne,

  najbolja priča ove godine “Veliki tetra‐

  Venac, Narodna armija i Front.

  edar” Predraga Raosa. Ova novela pred‐

  FANZINI

  stavlja ispovest starog svemirskog vuka

  koji davi sve oko sebe pričajući o svojoj

  Pored profesionalnih časopisa, u našoj

  poslednjoj misiji: putovanju na Veliki

  zemlji izlazi i nekoliko časopisa koje prave

  tetraedar. Naime, prilikom prvog susreta

  ljubitelji naučne fantastike u sopstvenoj

  sa ovim tuđinskim artefaktom misija u

  režiji i uz pomoć isključivo entuzijazma.

  kojoj je bio i narator biva brutalno masa‐

  Neki od njih, kao što je to Emitor, glasilo

  krirana, a tek na kraju priče ispostavlja se

  beogradskog Društva “Lazar Komarčić”,

  da je artefakt samo izvršavao njegove

  izlaze skoro deset godina, a drugi su tek

  potajne želje. Priča je vrlo vešto vođena,

  na početku svog veka. Ove godine do‐

  sa zanimljivim obrtom na kraju. (Nadam

  maću SF priču objavljivali su, pored već

  se da je bard zadovoljan i da više neće

  pomenutog Emitora, Meteor, koji izdaju

  koriti mlade i neiskusne kritičare kojima

  subotički poklonici SF‐a, i Misija, časopis

  ironija nije dozvoljena).

  splitskog Društva “Branko Belan”. Časo‐

  Druga priča koja se izdvaja iz ove pro‐

  pisi ovakvog tipa najčešće predstavljaju

  sečne produkcije je “Zvezdani vrtlog”

  poligon za obuku mladih pisaca, ali povre‐

  (Alef 18) Zorana Jakšića, pobednika prvog

  meno donose i prozu već iskusnih i

  Konkursa “Znaka Sagite” za SF priču, uz

  proverenih domaćih spisatelja.

  Predraga Raosa sigurno najtalentovanijeg

  domaćeg SF pisca. “Zvezdani vrtlog” je

  ZBIRKE PRIČA

  nastavak romana Kradljivci univerzuma,

  Na žalost, iako sam prošle godine naja‐

  objavljenog u ugašenoj novosadskoj edi‐

  vio da će situacija u pogledu kvaliteta

  ciji “X‐100 naučna fantastika”. Bez obzira

  domaće naučnofantastične priče biti u

  na sve nevolje koje proističu iz toga što je

  mnogome popravljena izlaskom dve an‐

  ovo tek središnji deo u trilogiji, i da ima

  tologija: Bobanove i Darija Đokića, ništa

  puno objašnjenja šta je bilo pre i da

  se od toga nije ostvarilo. Boban je odlučio

  nedostaje šta će biti posle, “Zvezdani

  da odloži štampanje Tamnog vilajeta 2 za

  vrtlog” obiluje mnoštvom dobrog teksta.

  1991‐ godinu i umesto toga napravi novu

  Zoran Jakšić ume da vodi radnju, njegova

  123

  imaginacija je više nego bogata, svetovi

  dve priče, obe prilično solidne. Nešto

  koje gradi konzistentni. Možda bi jedino

  bolja je priča “Ekstaza: Otomansko

  imao malu zamerku, onu istu koju imam i

  carstvo 13 st.” (Misija 19), u kojoj su

  Zelazniju da uputim u njegovoj seriji o

  glavni junaci razdvojeni procepom od oko

  Amberu, ili Farmeru u seriji o Svetu‐reci:

  8 vekova, koji je moguće delimično

  prilično je teško očekivati od čitaoca da

  premostiti slanjem dela ličnosti čoveka iz

  se saživi sa nevoljama glavnih junaka ako

  budućnosti u prošlost. Vera lukavo ne

  su oni besmrtni. Međutim, oni to

  objašnjava previše tehniku slanja odre‐

  nadoknađuju na drugoj strani, pa ne

  đenog procenta ličnosti u prošlost, već se

  vidim zašto bi Jakšiću to uzeo za zlo.

  zadržava na implikacijama susreta mlade

  Kad sam već kod ovog pisca koji skoro

  otomankinje iz harema sa likom novin‐

  svakom pričom učvršćuje reputaciju da

  skog ilustratora iz budućnosti, susretom

  po‐menem i ostale priče koje je objavio

  koji se može odigrati samo u njenim

  ove godine: “Nikolajev detektor snova”

  snovima, pa ipak iz osnova promeniti

  (Pan‐čevac, 30.08.1990) je priča koja je

  njihove živote. U priči “Evici, s ljubavlju

  otkupljena na Konkursu lista u kome je

  (Tamni vilajet 1) naslovna junakinja je

  objavljena i predstavlja zgodnu parabolu

  stanovnica buduće udružene Evrope koju

  o nemogućnosti čuvanja snova. Avram,

  preko Vode odvodi svojevoljno Fizički

  glavni junak, u prodavnici starina prona‐

  infantilni producent taktilo‐filmova da mu

  lazi detektor snova koji može da skladišti

  bude družbenica. Evicu novi kontinent

  njegove, a i tuđe snove. Prikupljanje sn‐

  oduševljava u svakom pogledu osim u

  va postaje njegova opsesija, ali uskoro

  onom u kom joj producent ne može

  otkriva da su i snovi kvarljiva roba i da

  pomoću s obzirom na svoj uzrast. Ona

  vrlo brzo počinju da blede i nestaju. “Avi‐

  rešenje pronalazi u liku mutanta koji krši

  oni, dirižabli, rakete” (Politikin zabavnik

  strogo pravilo o seksualnom nemešanju,

  2028) je priča o Vladimiru koji od

  a producent, da bi im se osvetio, snima

  ekcentričnog ujaka nasleđuje knjigu u

  njihov odnos i pušta ga u eter. Razrešenje

  kojoj je objašnjeno kako ljudi mogu da

  priče donosi neverovatno pljuvanje po

  lete bez pomoći mehaničkih naprava.

  muškom rodu, a mislim da bi i Frojd tu

  Vladimir ponavlja zapisane pokrete i po‐

  imao štošta da doda. Vera piše sve bolje i

  leće uvis lako kao ptica. Međutim, uskoro

  od nje se još mnogo toga dobrog može

  otkriva da se podiže sve više i kreće ka

  očekivati.r />
  gradu ne bi li se zakačio za neki

  Branko Gradišnik, poznati slovenački

  oblakoder. Ispostavlja se da pomoći ne‐

  pisac naučne fantastike objavio je u

  ma jer nad gradom otkriva jata ljudi koji

  Tamnom vilajetu 1 “Priču o Ljubljani”,

  lete ka teškim, crnim oblacima koji se

  finu satiru o našim naravima u kojoj našoj

  gomilaju iznad njih. Lepo i alegorično.

  narodnoj izreci “da komšiji crkne krava”

  “Dani pod brestom” (Politikin zabavnik

  daje SF ruho. Priča govori o Francu Muhi

  2013) je priča pre svega lepe atmosfere.

  koji sklapa ugovor sa đavolom, ali pod

  Žena arheolog pronalazi u pustinji ploču

  đavolskim uslovom da za sve ono što

  sa natpisom koji nagoveštava da je u

  dobije njegov komšija dobije duplo više.

  mogili koji iskopavaju sahranjen legen‐

  Kako to nikako ne može da podnese,

  darni ratnik. Ona ulazi u grobnicu i tu

  preživljava teške trenutke dok se ko‐

  otkriva, pod naslagama prašine, kolo‐

  načno ne doseti i zatraži taman onoliko

  salnu figuru koja se predstavlja kao

  plutonijuma da komšija dobije iznad

  Gilgameš i pita u kom se veku nalazi.

  kritične mase. To što u eksploziji strada i

  Nešto slabije su priče “Drž'te Viljema”

  sam, a i cela Ljubljana, nije ništa prema

  (Politikin zabavnik 1993), o Šekspiru koga

  zadovoljstvu što je zajebao komšiju.

  dovode u naš svet da ukrade na sajmu

  Rastislav Durman objavio je ove godine

  svoja sabrana dela i “Kristalni baron”

  dvadesetak minijatura u Politikinom za‐

  (Politikin zabavnik 1990) koji eksploatiše

  bavniku, jednu goru i besmisleniju od

  sličnu ideju kao i Lem u Nepobedivom.

  druge, ali i jednu ozbiljnu i solidnu priču

  Vera Ivosić‐Santo objavila je ove godine

  “Alfa deca nose grao” (Alef 19, u naslovu

  124

  greškom stoji grad umesto grao). Glavni

  pamfleta.

  junak, Alfred, nepresto doživljava skoko‐

  U istom broju Pančevca u kome je ob‐

  ve iz jedne u drugu ulogu, menjajući pri

  javljena Jakšićeva priča nalazi se i minija‐

  tom žene, zanimanja, pozicije u društvu.

  tura “Fabijan” Zorana Novakovića, meni

  Međutim, ni u jednoj se ne snalazi, ne

  potpuno nepoznatog pisca. Fabijan je piš‐

  uspeva da nađe sebe; uvek ga nešto goni

  čev sin koji poseduje zanimljivu osobinu

  napred. Rasplet je slabiji deo priče jer se

  da može da okrene strelu vremena u

  ispostavlja da su sve to bile simulacije

  suprotnom smeru, odnosno da sadašnost

  koje vrše vanzemaljci sa ciljom da šačici

  vidi kao posledicu neposredne buduć‐

  preživelih ljudi obezbede što bolje uslove

  nosti. Punchlineovski završetak u kome

  za opstanak. Durman mnogo osciluje u

  dečak predskazuje očevu (piščevu) smrt

  svom radu, ali po‐kazuje da ima talenta,

  je previše očigledan.

  pa se nadam da će biti još ovakvih i boljih

  “NLO ne postoji” (Alef 23) je pričica sa

  priča.

  prvog Konkursa “Znaka Sagite” koja po‐

  Mladi slovenac Igor Bratož varira u priči

  kazuje dokle može da dovede nevero‐

  “Ataskilska biblioteka” (Alef 21) Borhe‐

  vanje u leteće tanjire. Mislim da je to

  sovu ideju o beskrajnoj biblioteci u kojoj

  prva priča Vladimira Todorovića, pa se

  je sakupljeno svo znanje ovog sveta, sve

  mnogo više ne bi smelo ni očekivati.

  što se dogodilo i što će se dogoditi, pa i

  U istom broju Alef‐a objavljena je još

  ova priča koja se upliće poput zmije koja

  jedna od priča sa istog Konkursa, takođe

  jede vlastiti rep. Ne preterano orginalno,

  prvenac, ovoga puta Ilije Bakića “Pos‐

  ali pismeno.

  lednja toplota”. Ovo je nešto ambicioznija

  Radmilo Anđelković, jedan od vodećih

  priča o posadi podzemne stanice koja

  domaćih autora naučne fantastike, ove

  posle atomskog rata ne uspeva da se

  godine objavio je samo simpatičnu humo‐

  izdigne iznad situacije. Priča ima dosta

  resku “Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac”

  manjkavosti, ali i prilično dobro po‐

  (Politikin zabavnik 1997) o vanzemaljcu

  gođenu turobnu atmosferu koja te

  koga protivgradnom raketom skidaju

  nedostatke ublažava. Talenat postoji,

  iznad Lajkovca i koji je osuđen da ostatak

  predstoji puno rada.

  veka provede među srpskim seljacima

  Stevan Šarčević je pisac koji se kali u

  koji ni u šta ne veruju, a ponajmanje u

  subotičkom fanzinu Meteor. Od nekoliko

  vanzemaljce. Međutim, priče koje čitam

  priča koje je objavio izdvaja se “Čuvar”

  kao član žirija na Konkursu “Znaka Sagite”

  (Meteor 46), više skup slika nego prava

  dokaz su da Radmilo nije zaboravio ni

  priča o Čuvaru koji ljubavlju štiti ljudski

  prestao da piše. Kad se pojavi Monolit 6,

  rod od sila mraka. Ostale nisu vredne

  uverićete se u to.

  pomena.

  Najogorčenija priča godine je “Opera‐

  Borivoje Todorović je već dugo na ju‐

  cija 'Sedamnaesta ravnina'“ (Alef 22)

  goslovenskoj sceni, a takva mu je i priča

  Branka Pihača. Sadržaj može da se ispriča

  “Bekstvo iz podzemnog sveta” (Alef 20),

  u jednoj rečenici. Gorgonci sprečavaju

  zastarela.

  pristup Zemlje Intergalaktičkoj zajednici

  Slobodan Ćurčić, jedan od doajena ju‐

  time što Tunguskim meteoritom ubacuju

  goslovenskog SF‐a, jedan od retkih

  u Zemljinu atmosferu agens koji će

  domaćih pisaca koji je zaslužio da objavi

  konačno dovesti do uspostavljanja komu‐

  zbirku priča, na žalost ove godine nema

  nističkog režima u tom delu sveta. Sve je

  priču koja bi i izdaleka podsetita na

  to lepo i krasno, ali pitam se jedino otkud

  njegove najbolja ostvarenja. Pišući za

  toliko mržnje u toj priči. Solženjicinov

  Večernje novosti Ćurčić ne uspeva da se

  Arhipelag Gulag je Alisa u zemlji čuda

  izdigne iznad zahteva časopisa koji te

  prema ovoj priči, pljuvačka kampanja

  priče objavljuje.

  opozicije prilikom izbora blago karanje

  Slično je i sa Milanom Draškovićem, koji

  deteta. Naravno, mržnja nije dobar su‐

  je ove godine objavio najviše priča,

  drug kvalitetu i ubija svaku šansu da ova

  uglavnom reprinta. Nešto bolja je njegova

  priča bude bilo šta više od običnog

  serija o Abenedeu, legendi beogradskog

  125

  fandoma, koja povremeno donosi vrlo

  duhovite opaske, ali samo za uži krug

  poznavalaca prilika.

  Za Branislava Trajkovića važi ist
o što i za

  Ćurčića; bilo je i boljih godina.

  Mladi, sedamnaestogodišnji, Noel Put‐

  nik objavio je prvu priču “Trkač” (Alef 23)

  koja nagoveštava da će u budućnosti biti

  više lepih reči o ovom momku.

  Vladimir Lazović ove godine ima samo

  jednu priču “Zvezdotvorac” (Alef 22) koja

  sa dobrom naučnom fantastikom ima

  veze jedino u naslovu. Za njega važi isto

  što i za Radmila Anđelkovića; kvalitetne

  priče čekaju na objavljivanje.

  Bojan Meserko u Tamnom vilajetu 1

  ima pretencioznu, ali nezanimljivu priču

  “Preko praga kroz vrata, u kojoj pisanjem

  u dva stupca muči čitaoce. On sigurno zna

  bolje.

  Svoje priče u 1990. godini objavili su i:

  Milica Danković, A. Detaso (pseudonim),

  Rolf Jeel (pseudonim), Aleksandra Jova‐

  nović, Ratko Janković, Darko Kovačević,

  Goran Konvični, Zoran Maoduš, Dušan

  Maravić, Ivan D. Nešić, Ljiljana Praizović,

  Tomislav Radanov, Slobodan M. Stefa‐

  nović, Silvia Salkai I Anatolij Štranger.

  126

  KONKURS

  ZA SF NOVELU, PRIČU I MINIJATURU

  Izdavačko preduzeče ZNAK SAGITE raspisuje KONKURS za SF novelu, priču i minijatru radi objavljivanja u almanahu MONOLIT i antologiji TAMNI VILAJET.

  Konkurs se raspisuje u tri kategorije:

  1. NOVELA ‐ dužine od 30 do 70 strana

  2. PRIČA‐ dužine od 10 do 29 strana

  3. MINIJATURA‐dužine do 9 strana

  Da bi novela, priča ili minijatura bila uvrštena u razmatranje žirija, mora ispuniti SVE

  propozicije konkursa:

  1. Pravo učestvovanja imaju svi koji to žele, pod uslovom da pošalju verziju na srpskohrvatskom jeziku.

  2. Jedan autor može učestvovati u jednoj, dve ili sve tri kategorije s tim da može poslati najviše jednu novelu, dve priče, i tri minijature.

  3. Na konkursu mogu učestvovati samo radovi koje prethodno nigde nisu objavljeni.

  4. Svi radovi treba da budu na standardnim autorskim karticama, sa najviše trideset redova na strani i šezdeset pet slovnih mesta u redu.

  5. Novele, priče i minijature slati u DVA primerka, NEPOTPISANE. U zatvorenoj koverti zajedno sa kopijama poslati sve podatke o piscu: ime i prezime, adresu, broj telefona i broj žiro‐računa.