Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

granicu, i vezuje se do smrti, ne jednom

  Ipak, odrasli protagonisti počinju da se

  nego dvaput.

  pojavljuju, čak i tamo gde pisac ne stvara

  Roman Kenedljeve ne mora biti »bolji«

  otvoreno epskog heroja. Roman Kejt

  od knjige Kelija i Kesela. Obe te knjige su

  Vilhelm Hajsmanovi miljenici (Huysman's

  brilijantne i dostojne divljenja. Ali

  Pets] pokazuje protagonistu koji ostaje

  Amerikanac Nikolas ima nešto što Plaža

  potpuno vezan za svoj brak čak i kad je

  slobode nema — junaka koji na kraju

  brak službeno razveden — jer on je

  knjige osvaja ne samo moje saosećanje

  prihvatio da bračnu odgovornost nosi do

  nego i moj respekt, divljenje, straho‐

  smrti; i ne obazire se na rešenje o

  poštovanje, i, moram priznati, moju

  razvodu. Roman Kvantne mačke dolaze

  ljubav. Kad ste poslednji put stvarno

  (The Corning of Quantum Cats) Frederika

  voleli junaka neke priče?

  Pola počinje sa usamljenicima, ali njihova

  Resnik, Roberts, Rajman, Vilhelmova,

  90

  Pol i Kenedijeva svi su doveli svoje junake

  parafraziram Svetog Pavla:

  do zrelosti. Našao sam istu vrstu doraslih

  Inspiraciju gušiti nemoj, i priče časne

  junaka u Memorijskom blanku Stita u

  ne prezri, već sve takve na probu stavi,

  Bojetovom Arhitekti sna, i Lindhol‐

  pa onda ono što dobro u njima bejaše,

  movom Čarobnjaku golubova. Svi oni se

  zadrži, a izbegni zlo svako.

  odlučuju da budu vezani doživotno: ili za

  I Thessalonians 5:21

  svoje društvo (kao u epskim pričama

  Robertsa i Resnika), ili za manju

  (Prevod: A. B. N.).

  društvenu grupu (kao u pričama Rajmana

  i Lindholma), ili za jednu porodicu (kao u

  romanima Vilhelmove i Pola), ili za

  prijatelja (kao u Bojetovoj knjizi), ili za

  voljenu osobu (kao kod Kenedijeve i

  Stita). A ta vezanost je važna. Čak i kad

  »omane«, uspeva: uzdiže te junake.

  Donosi im radost i usred jada.

  U to verujem. Mislim da je to prava

  priča. U našem malom žanru, naučnoj

  fantastici, to je istinski revolucionarna

  priča. Ona nije vlasništvo ma kog kluba ili

  »unutrašnje grupe«. Na raspolaganju je

  svakom piscu koji ima ambiciju da u tom

  pravcu posegne i veštinu da u tome uspe.

  I zato vas pozivam: ignorišite rekla‐

  mersku galamu koja okružuje ovu ili onu

  grupu, ili vrstu priča. Nijedan klub niti

  unutrašnji krug nikad neće imati monopol

  na pisanje veličanstvenih priča u našoj

  epohi. Prave revolucije često se dogode

  bez fanfara, ili ih samo nekolicina ljudi

  pominje; budu otkrivene tek retro‐

  spektivno, a mode koje su u datom

  trenutku

  imale

  prividno

  gigantske

  razmere budu brzo zaboravljene. Pisci

  koji su u jednoj epohi važni, a to su oni

  koji svojim pričama izmene društvo koje

  je priče prihvatilo, nisu ni mladi pisci ni

  stari pisci, ni novi ni oni prihvaćeni u

  tradiciji, ni revolucionari ni konzervativci,

  ni elitisti ni populisti, ni maniristi ni oni

  jednostavni, ni hrabri ni bojažljivi.

  Važni pisci su oni koji govore istinu

  najbolje što mogu svakoj publici koja

  pristaje da sluša. Priče koje nas menjaju

  su one do kojih nam je stalo, koje

  razumemo i u njih verujemo.

  Smatram da je sramno iskazivati

  pohvale ili pogrde o jednoj priči samo

  zbog toga što pripada jednoj određenoj

  vrsti priča, ili nekog pisca hvaliti ili

  napadati

  zato

  što

  pripada

  nekoj

  određenoj grupi.

  Takav stav nas samo osiromašuje, jer

  nam zaprečava pristup do mnogih dobrih

  stvari a zauzvrat nam ne daje ništa što

  nismo i inače mogli dobiti. Ili, da

  91

  FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ

  HELLRAISER

  Poverava se Kristi, kćerci iz prethodne

  veze. Tako Kristi počinje da pratl Džuliju i

  USA, 1987

  uspeva da iznenadi Frenka za vreme nje‐

  govog obeda. Naravno, ona uspeva da

  Ljubitelji horora zaista imaju sreće.

  pobegne, tako da su demonski ljubavnici

  Filmovi ovoga žanra preplavljuju biosko‐

  primorani da napuste svoju, dotad sigur‐

  pe u takvim količinama da, iako osam‐

  nu, bazu. Ostalo je još da se sukobe

  deset posto otpada na jeftinu i infantilnu

  prevareni muž, užasnuta pastorka i snage

  »C« produkciju, (po sistemu krv‐džige‐

  pakla...

  rica‐krv) ipak postoji verovatnoća da se

  Helrajzer je poslednje pisano delo i prvi

  sretne i neki odličan projekat. Zahvalju‐

  film genijalnog Klajva Barkera. Još od

  jući sistemu kvantiteta, vrlo često se u

  rane mladosti on piše i bavi se hororom.

  tim lokvama krvi zadesi i izvanredan film

  Njegov najveći uspeh su veličanstvene

  nekog genijalnog režisera.

  »Knjige krvi«. Novele iz »Knjiga krvi«,

  U pitanju je film strave sa ljubavnom

  svakako, vrhunci horor‐žanra, više puta

  podlogom. U stilu starog, dobrog Holivu‐

  nagrađivane, doživele su već ko zna ko‐

  da, u avetinjskoj kući žive muž, žena i

  liko ponovljenih izdanja. Klajv piše i

  ženin ljubavnik. Samo, ovoga puta ljubav‐

  roman »Igre prokletstva« o čoveku koji je

  nik nije ni u ormaru, ni ispod kreveta.

  prodao dušu đavolu. Osim gomile novela,

  Ljubavnik se krije u grobu!!!

  Klajv piše i scenarija za filmove (»Pod‐

  Mesto radnje filma je stara kuća u

  zemni svet«). U svakom slučaju, blistava

  predgrađu Londona u kojoj žive Leri Ko‐

  karijera ovog mladog pisca (i odskoro

  ton i njegova žena Džulija. Džulija sve

  režisera) izbacila je Klajva Berkera na sam

  teže podnosi Lerija, a atmosfera se

  vrh top‐Iiste velikana horora.

  zaoštrava kad Džulija otkriva sobu u kojoj

  Stiven King priznati (i kod nas, gotovo

  je živeo Frenk, mladi Lerijev brat sa kojim

  jedini poznati) pisac horora, izjavio je:

  je ona imala kraću i nezaboravnu avan‐

  »Video sam budućnost horora kao

  turu. Užas počinje kad se nesrećnim slu‐

  žanra, njegovo ime je Klajv Berker«. Hel‐

  čajem Leri povređuje. Njegova krv

  pokreće stravične sile, tako da se za

  vreme prijema u Frenkovoj sobi sreću

  bivši ljubavnici — Džulija i Frenk. U stvari

  ono šta je ostalo od Frenka, a to zaista

  nije previše. Leš... monstrouzan ali i te

  kako živ. Frenk je na onoj strani stvarnosti

  potpisao pakt sa bićima koja nastanjuju

  tu dimenziju strave. Krv je uslov da

  ostane na ovo
m svetu i izbegne muke na

  »onome«. Džulija, naravno, još uvek voli

  svoga Frenka (ah, te žene) i to bez obzira

  na njegovo stanje (valjda ima dobru

  dušu). Jasno, krv koja je Frenku potrebna

  da izbegne povratak na onaj svet, krv je

  nevinih žrtava. Tako, zaljubljena Džulija

  dobavlja i dovlači žrtve svom voljenom

  lešu... ali!

  Leri, taj dobar stari muž počinje da

  sumnja u svoju ženu (ah, ti muškarci!).

  92

  rajzer je rađen po delu »Pakleno srce«.

  počinje Kopolin prikaz ženske psihologije.

  SnimIjen je za sedam nedelja u Londonu a

  Pegi Sju je tom počasti do te mere

  produciran iz Amerike (Kristofer Fig i

  oduševljena da plače, crveni, zeleni,

  NWP). Rađen je uz saradnju asistenta

  uzdiše i, konačno, pada u komu.

  Nika Maleja, mladog majstora maske i

  U tom trenutku počinje i glavni deo

  efekata, dvadeset šestogodišnjeg Boba

  priče. Pegi Sju se budi (osvešćuje) u

  Kina. On je oživeo Frenka, leš koji se hrani

  bolnici kao dobrovoljni davalac krvi (za to

  ljudskom krvlju, skupa sa onozemaljskim

  se i onda znalo) gde se takođe onesvestila

  prikazama, originalno i na (što je, u

  (opšti utisak je da joj je to običaj).

  svakom slučaju, važno) novi i sebi

  Naravno, ona se seća svega mada sve

  svojstven način. Saradnja ova dva

  čega se seća tek treba da se desi, jer Pegi

  debitanta na filmu dala je kao rezultat

  Sju se budi dvadeset pet godina unazad

  jedan od retkih horora koji je efektan,

  znajući (naravno) svoju budućnost i

  stravičan, vizuelno zanimljiv, ne, kao

  budućnost svojih bližnjih.

  većina drugih, infantilan i priglup. U

  Sada se očituje razlika u shvatanju te

  svakom slučaju, malo glumaca, malo

  situacije kod Spilbergovog putnika u

  dekora, spektakularni efekti, savršena

  prošlost i Kopoline junakinje. Pegi Sju

  priča, sve u svemu snažan, intiman i, pre

  svoju »bonus« mladost koristi da bi se

  svega,

  dobar

  film.

  Sa

  velikim

  šokirala pri susretima sa članovima uže i

  nestrpljenjem i nadom čekamo nova dela

  šire familije (uporno odbijajući da shvati i

  Klajva Berkera, a dotle, pogledajte jedan

  prihvati činjenično stanje). Ukratko,

  zaista dobar horor!

  ostatak filma Pegi Sju uporno razmišlja da

  li da zaplače ili da se onesvesti videvšl

  PEGI SJU SE UDALA

  svoju mamu, svog dedu, svoju sestru i

  PEGGY SUE GOT MARIED

  svog (budućeg) muža.

  USA, Warner Columbia, 1986.

  E da taj muž. To je svakako najveće

  pitanje mlade Sju. »Udati se ili ne udati

  »Eh, da su mi te godine a ova pamet...

  pitanje je sad?« (ili onda... ili će tek

  »reče Pegi Sju i ostade živa. Frensis

  biti...). U okviru te stravično važne dileme

  Kopola očigledno voli da ide u bioskop.

  Pegi Sju će se natezati sa svojim Čarlijem

  Frensis Kopola sigurno rado gleda »Pov‐

  uporno razmišljajući o filozofskim aspek‐

  ratak u budućnost«. Frensis Kopola vero‐

  tima situacije (u stilu: »Da li me voli, da li

  vatno nema najlepše mišljenje o ženama.

  će me voleti, da li hoće, da li neće«...).

  Očigledno da su scenaristi odlučili da

  Naravno film je (tragično) presrećan. Da,

  šalju svoje junake u prošlost ne bi li oni

  da, udaće se Pegi Sju... i to koliko puta.

  raspravili neke nepravde sa svojim bliž‐

  Ona je srećna, on je srećan, vi ste srećni,

  njima. Tako, posle Spilbergovog »Povrat‐

  Kopola je srećan.

  ka u budućnost« i njegovog junaka koji se

  Sa druge strane, film prati ne baš dos‐

  tako slatko koprca i trudi da se vrati u

  ledna rekonstrukcija pedesetih godina

  svoje pravo vreme, te za sobom ostavlja

  (stil »Američkih grafita«) uključujući stil

  legende (u stilu legendi o skejtbordu, uči

  mladost‐ludost, sa mnogo rok‐en'‐rola,

  mladog Čak Berija rok‐en‐rolu itd.) evo

  kikicama, briljantinom (bez hulahopki sa

  male nesrećne Pegi u svojoj tragičnoj

  super‐brejk‐blaster‐kasetofonima) i sl.

  prošlosti. Da vidimo šta jedna žena može

  Posle »Apokalipse sada« i ne baš

  da uradi ako ponovo proživi svoju mla‐

  uspelog »Koton kluba«, Kopola pravi ovaj

  dost. Posle dvadeset pet godina gomila

  film sa očitom namerom da nas zabavi,

  (relativno) mladih poslovnih ljudi proslav‐

  pomalo baci u nostalgiju za starim dobrim

  ljaju godišnjicu svoje mature. Bivši uče‐

  vremenima i natera da opet promislimo

  nici, ko‐zna‐koga‐koledža, prave zabavu

  šta bismo mi to menjali u svom životu.

  ne bi li se nanovo sreli, videli koliko je ko

  P. S. Ipak, nisam siguran da on ima

  napredovao u životu i podsetili se prošlih

  najlepše mišljenje o ženama i njihovim

  vremena. Po starom (američkom) običa‐

  životnim preokupacijama!

  ju, biraju kralja i kraljicu večeri. Naravno,

  Pegi Sju biva izabrana za najlepšu. Tu

  93

  KNJIGE ĐORĐE PISAREV

  Magelan opet putuje

  razvoja (to se pre svega odnosi na narod

  sa Talase). Dok su ljudi sa svemirskog

  broda »Magelan« prisustvovali, sa bez‐

  Artur Klark, Pesma daleke zemlje,

  bedne daljine, propasti Zemlje, i nose sva

  Otokar Keršovani, Opatija 1986.

  znanja ljudske civilizacije, Talasa raspo‐

  laže probranim materijalom — očišćena

  Često se dešava da dobra ideja, u po‐

  je od sveg ideološkog, filozofskog, socio‐

  četku pretočena u manju književnu for‐

  loškog i sličnog zla.

  mu, kasnije preraste u dužu. I jedan od

  Gotovo dosledno sprovedeni parale‐

  očeva savremenog SF‐a napravio je nešto

  lizam radnje romana sa ekspedicijom ve‐

  slično. Naime, još 1957. Klark je objavio

  likog moreplovca Magelana doprinosi

  prvu verziju svog budućeg romana

  većoj ubedljivosti pripovedanja, zanimljiv

  »Pesma daleke zemlje« — bila je to priča

  je kao postupak i služi opštoj svrsi —

  od 12.500 reći. I, može se slobodno reći,

  istorija se opet ponavlja, a dok je nje,

  dobro je što je to učinio.

  biće i ljudske rase!.

  Posebnu zanimljivost čini otvoreno

  Klarkovo naginjanje ka jednom od

  podžanrova, spejs‐operi. Dobro je, za

  Načelo parova

  promenu, pročitati i nešto lakše iz pera

  ovog vrhunskog SF pisca. Jer, čarolija

  pripovedanja ovde najviše dolazi do

  Majk Draskov, Svemirski gusar,

  izražaja: dobro razrađen siže, junaci koji

&n
bsp; Dečje novine, Gornji Milanovac

  pobuđuju simpatije kod čitaoca — zahtev

  1987.

  za poistovećivanjem — blagost stila i

  brzo prepletanje događanja.

  Pitka i tečna — blaga — naracija »Sve‐

  Osnovna tema je klasična kada je u

  mirskog gusara« otkriva neprikrivenu

  pitanju SF — međuzvezdano putovanje.

  lakoću (trivijalnog) žanra: vrlo jedno‐

  Kao i uvek, tu je osnovna prepreka koja

  stavan uvod koji je stao na jednu stranicu

  zagorčava život piscima kada se bave

  i tako omogućio autoru da na lak način

  ovom temom, pogon letelice. Klark je to

  vodi priču, iz samog središta. Iz

  rešio kvantnim pogonom, odnosno

  »sistema« svojih, a ne kolektivnih

  korišćenjem energije vakuuma.

  sećanja.

  Priče bi ipak teško bilo — Zemlja se

  Koordinate romana kreću se po

  raspala, a stotine hiljada ljudi traže drugi

  graničnim linijama SF, erotskog i

  dom — da u nju nije ubačena i vrlo

  detektivsko‐akcionog

  žanra.

  Delo

  zanimljiva podtema: Susret sa vanze‐

  doslovno pripada nižoj književnosti, pa su

  maljskom inteligencijom. Suptilna nijansa

  prema tome i stil i jezik (i kompozicija i

  krije se u tome što je opet u pitanju

  ideja) tome prilagođeni. Priča je, u skladu

  ljudska rasa. Klark potrže prepoznatljiv

  sa opredeljenjem, zanimljiva i atraktivna,

  topos naseljavanja (kolonizacije) svemira

  bez ikakvog pokušaja usložnjavanja.

  poput onog kod Bllša u »Zvezdanim

  Jedini ozbiljniji — literarni — pokušaj

  sporama«. Sejač je, godine 2751. krenuo

  autora ogleda se u promenama pripo‐

  sa Zemlje kojoj je pretila propast (do nje

  vedačkog horizonta. Naime, smenjuju se

  dolazi 3000. godine!) i »zasejao« Talasu

  naratori, tako da je priča praćena iz više

  embrionima. Obe civilizacije jesu ljudske

  pripovedačkih tačaka. Postoji i neutralno,

  (spaja ih to što su ostale bez matične

  treće lice, gde nam narator priča priču,

  planeti) ali ih razdvajaju različiti putevi

  ali tu su i junaci‐naratori, koji se smenjuju

  94

  (Margo Sanders, Lajonel Kudrin, Džim