Alef Science Fiction Magazine 019

by MoZarD

  Alfred, serijski broj ALF 54284, trenutna pozicija 9547. Analizom vaših karakteristika relevantnih za ovaj program, zaključeno je da su nužne korekcije kako biste se našli u situaciji koja u najvećoj mogućoj meri odgovara vašim trenutnim osećanjima, željama, sposobnostima. Transfer sledi za tridesetak minuta. Molimo vas da po prispeću na novu poziciju dezintegrišete odelo u kome se sada nalazite. Želimo vam udoban transfer.

  Bio je to tipičan bar u koji su muškarci posle posla navraćali na po jednu s nogu.

  — U poslednje vreme menjam pozicije ko beba pelene. Ovo mi je treća u

  poslednjih desetak nedelja...

  Alfredov sagovornik je slegao ramenima:

  — Bogami, burno živiš, momak, burno, ali tako ti je kada kreneš u promene, treba

  da prođe koja pozicija pre nego što ponovo uspostaviš ravnotežu sa sobom i svetom. Ja

  sam u 8834 skoro godinu dana i, mogu da ti kažem, mnogo mi je tu dobro. Kelner, daj

  još po jednu...

  — Naravno da ti je dobro, kada je kompjuter izračunao da je baš to ono što ti odgovara...

  — Jesi li došao u poziciji sa istom ženom?

  — Ne, živeo sam sa Martom u nekoliko pozicija skoro pet godina, a onda se i to

  ukakalo, pa su mi prepovili brak. Dok sam bio šef sistem inženjera, bio sam oženjen božanstvenom glupom plavušom sa kojom je svašta moglo da se radi u neograničenim

  količinama, kada je nije bolela glava, nije bila pijana ili se čuvala za ljubavnika. Ta je svoju poziciju dostigla isključivo dupetom i sisama, pošto u glavi nije imala ni zrna soli.

  Sigurno je i sada žena šefa sistem inžinjera u istoj kompaniji, mislim da je to jedino za što je sposobna. Mislim, o kompjuterima je i uspela da nauči koliko‐toliko da ne ispadne glupača na koktelima potpredsednika kompanije. Zamisli da odjednom postane žena profesora književnosti... Ubila bi se.

  — Zato nikada i neće postati žena profesora književnosti...

  — Aha... Posle sam opet nakratko bio sa Martom, pa onda sa Minom. E, to mi je

  zbilja odgovaralo. Mlada, seks bomba, a pametna i to ne onako pametna pa da kažeš da

  je jajoglavac, nego duhovita, šarmantna, u svakom trenutku zna koji ti je vrag... ma da ti ne pričam san snova.

  — Ako je i ostala takva kao što pričaš, onda joj je odgovarajuća pozicija najmanje u

  krevetu predsednika vlade...

  — Nadam se da ne mora da se tuca sa tom ogromnom krastačom...

  Prijatelj se odmaknuo za korak.

  — Kako možeš da budeš ljubomoran kada tebi odgovara žena koja te čeka kod

  kuće?

  Alfred nije odgovorio odmah.

  Neko vreme je prevrtao čašu u ruci, a onda naglo sasuo piće.

  — Mada, rešio sam da radim na sebi i bodove plavokosog vikinga nabijem drugim

  kvalitetima. Znaš i sam da ne postoji neograničen broj osoba sa kojima možeš da živiš i samo je pitanje nalaženja zajedničke klase, pa da ponovo budeš zajedno sa nekim.

  86

  Uloviću ja nju... Hoćemo li još po jednu?

  — Može... Pojma nemam zašto to radiš kada lepo možeš da živiš sa Ksenijom koja

  ti isto tako odgovara...

  Alfred, serijski broj ALF 54284, trenutna pozicija 8999. Analizom vaših karakteristika, relevantnih za ovaj program, zaključeno je da su nužne korekcije, kako biste se našli u situaciji koja u najvećoj mogućoj meri odgovara vašim trenutnim osećanjima, željama, sposobnostima. Transfer sledi za tridesetak minuta. Molimo vas da po prispeću na novu poziciju dezintegrišete odelo u kome se sada nalazite. Želimo vam udoban transfer.

  U noćnom klubu bilo je praznih stolova, ali je debelo našminkani grmalj duge plave kose odabrao Alfredov sto.

  — Slobodno? — pitao je ljuljajući kukovima.

  — Jeste... — rekao je ravnodušno Alfred.

  Homić je seo, izvadio cigaretu i čekao tako da Alfredu nije preostalo ništa drugo nego da mu je pripali.

  — Hvala vam lepo... — koketno se nasmešio našminkani, a onda, pošto Alfred nije

  odgovarao, uzdahnuo uzdahom koji je obećavao hiljadu radosti. — Baš je danas lepo vreme...

  Alfred se glupo osećao.

  — Kako lepo vreme kada duva košava?

  — O ukusima se ne razgovara, zar ne? Da li vam je neko rekao da imate lepe oči?

  — Jeste...

  — Možemo li da razgovaramo o vašim lepim plavim očima? — pitao je homić

  milujući ga po ruci.

  — Dugujem vam jedno obaveštenje...

  — Imate drugog? — brzo je pitao veliki provlačeći rukom kroz kosu. — Nema veze,

  i ja imam muža, pa opet dozvoljavam sebi da malo šaram...

  — Ne, nego su mi o mojim lepim plavim očima do sada govorile samo žene...

  Alfredova ruka više nije bila milovana, — Znači, niste.

  — Ne, na žalost...

  Ruka je ponovo našla ruku koju Alfred nije uspeo da pomeri dovoljno brzo.

  — Na žalost. Onda nije sve izgubljeno...

  — Mislio sam, na vašu žalost, ne na moju...

  Za svaki slučaj, Alfred sada stavi ruku u džep.

  — Kako život zna da bude surov... Oprostite, molim vas. Nisam povredio vaša osećanja?

  — Niste — nasmeja se Alfred, — imam ja čelična osećanja.

  — Video sam da sedite sami, nemate burmu, a vaše plave oči su me skroz sludile...

  — Kompjuter mi nije dodelio ženu u ovoj poziciji — reče Alfred, ne znajući ni sam

  zašto se ispoveda homoseksualcu, zašto uopšte pristaje da s njim sedi za istim stolom.

  — Verovatno zbog toga što sam u poslednjih nekoliko pozicija bio grub sa suprugama...

  Onda mi je dodelio neku kravu sa izraženim mazohističkim sklonostima prema kojoj sam se tako viteški ophodio da je transfer stigao za dva dana...

  Alfredov drug za stolom uzdahnu.

  — Potpuno vas razumem, žene tako umeju da nerviraju...

  87

  — Nisu one krive, čak bi mi i odgovarale da nisam zaljubljen u Minu...

  Ovoga puta, ruka nije bila spuštena na Alfredovo rame sa erotičnim nabojem već

  jednostavno, saučesnički.

  — Zaljubljen? To je tako lepo čuti ovih dana kada se niko ni u koga ne zaljubljuje,

  nego je samo oženjen osobom koja mu toliko odgovara da se čestito i ne potrudi oko

  nje. Znao sam ja da ste vi poseban slučaj sa tako lepim plavim očima...

  — Međutim — gorko uzdahnu Alfred, — vaš poseban slučaj sa tako lepim plavim

  očima i njegova Mina ne odgovaraju jedno drugom...

  — A vi je, uprkos tome volite? Baš je romantično...

  — Vama možda, ali meni je prilično gadno u duši.

  Oči sa ogromnim veštačkim trepavicama zaverenički namignuše.

  — Ja mogu da vam pomognem...

  — Vi? Odmah vadim jedno lepo plavo oko i poklanjam vam ga ako mi to sredite...

  Usta obilato omalana ružem se zasmejuljiše.

  — Jedan od mojih odgovarajućih ljubavnika je strašan matematičar, ne samo da ima divne bicepse, nego je i genije. Vi samo saznajte nekako gde se nalazi vaša draga,

  on će očas da izračuna šta sve treba da radite da stignete do nje...

  Alfred je skoro došao do toga da ga poljubi.

  — Divni ste...

  — Držim vas za reč, ako izgustirate tu vašu Dulčineju, pa vam se žene zgade, moj

  ljubavnik će izračunati kakav treba da budem da bi vašim lepim plavim očima odgovarale moje...

  Alfred, serijski broj ALF 54284, trenutna pozicija 5519. Analizom vašim kar rakteristika.

  relevantnih za ovaj program, zaključeno je da su nužne kd? rekcije, kako biste se našli u situaciji koja u najvećoj mogućoj meri odgovara vašim trenutnim osećanjima, željama, sposobnostima. Transfer sledi za tridesetak minuta. Molimo vas da po prispeću na novu poziciju dezintegrišete odelo u kome se sada nalazi
te. Želimo vam udoban transfer.

  Drugar, ja sam... Još uvek si na poziciji 8834? Pa da, i ja svašta pitam, da nisi, ne bin te našao na ovom broju. Slušaj, hoću da te zamolim za uslugu. Ukucaj molim te u taj glupi

  kompjuter da ja hoću svoju Minu nazad... Bili smo ponovo dve nedelje zajedno, pa su

  nas ponovo razdvojili, a ja neću tako da se igram... Ne, nisam ni lud ni pijan, jednostavno hoću i tačka. Slušaj, znam da nemam pravo prigovora i sav ta] bulšit...

  Jeste, čitao sam analizu, nabavili pravi drugari, ona je kao nešto strašno zeznula u firmi i ne odgovara joj više delta pozicija... Ma, čoveče, znam ja da ona ne odgovara mom društvenom položaju, ali odgovara meni. Meni odgovara da imam ženu iz niže klase, da

  znaš... Pa šta onda ako moja podsvest odbija da živi sa ženom iz niže klase, moja podsvest moj problem... Ma nemoj, biću frustriran. A šta sam sada, srećni princ i druge bajke?... More, znaš kud da se nosiš sa svojim savršenim sistemom?

  Alfred, serijski broj ALF 54284, trenutna pozicija 8834. Analizom vaših karakteristika, relevantnih za ovaj program, zaključeno je da su nužne korekcije, kako biste se našli u situaciji koja u najvećoj mogućoj meri odgovara vašim trenutnim osećanjima, željama, sposobnostima. Transfer sledi za tridesetak minuta. Molimo vas da poprispeću na novu poziciju dezintegrišete odelo u kome se sada nalazite. Želimo vam udoban transfer.

  88

  Ušao je u kuću jednostavno zato što nije imao kuda da ode. Sa primanjima koja je sada imao nije mogao da beskonačno sedi čak ni u odgovarajućim krčmama.

  Margareta mu nije prebacila što se vratio u ponoć. Naravno, pomisli Alfred, njemu

  sada odgovara tolerantna žena. A šta njoj odgovara na njemu, to samo čipovi znaju.

  — Ko je to meni stigao kućici? Mužić, mali moj mužićak...

  — Ostavi me, Margareta, nije mi ni do čega. Pogledaj ruke...

  — Male, slatke ručice hraniteljčice...

  — Mani to, vidiš žulj? Nikada nisam bio fizički radnik. Možda se svarno nalazim u

  psihičkom stanju i možda mi stvarno ne odgovara više posao za koji sam se školovao,

  ali... uf, sve me boli...

  — Sada će tebe tvoja Margaretica da izmasira, da te dotera, da te ušuška...

  — 'Di mi ode inteligencija, kada mi jedno ovakvo ačenje odgovara... Hajde,

  izmasiraj me i donesi rakiju...

  Alfred, serijski broj ALF 54284, trenutna pozicija 0021. Analizom vaših karakteristika, relevantnih za ovaj program, zaključeno je da su nužne korekcije, kako biste se našli u situaciji koja u najvećoj mogućoj meri odgovara vašim trenutnim osećanjima, željama, sposobnostima. Transfer sledi za tridesetak minuta. Molimo vas da po prispeću na novu poziciju dezintegrišete odelo u kome se sada nalazite. Želimo vam udoban transfer.

  E jako me zabole za kravu Margaretu, sve sam krenuo kod dežurnog lekara. Vi ste

  meni, gospodo čipovi, učinili uslugu... Krava je i onako znala samo da muče... Još je bila zaostala u razvoju, ne krava nego tele, ovako je buljila u šarena vrata... I bar da je imala neko vime, nego ništa, jaje na oko, pa još mućak... I ovu na naduvavanje možete da nosite, gospodo čipovi, ako sam spao na to da kao inženjer čistim klozete, ne znači da

  ću da se parim sa gumom... Radije ću da pijem... A veza sa gumenom lutkom ona, o gospodo čipovi... gospodo, čipovi, veza nema nikakvu perspektivu. Šta iz nje može da se rodi? Čovek do gume?... A ne, gospodo čipovi, sami vi pravite potomstvo za

  cirkusanere... Živeo, Alfrede!

  Alfred, serijski broj ALF 5424, trenutna pozicija 0000. Analizom svih relevantnih činjenica i njihovom dvostrukom kontrolom došlo se do zaključka da vaše stanje i postupci ne odgovaraju standardima života u uređenoj zajednici i da ste za tu zajednicu ne samo nekorisni, nego i štetni. Vaš poslednji transfer sledi za tridesetak minuta.

  Za divno čudo i na svoje veliko iznenađenje, poslednji transfer nije vodio u pakao, pa čak ni u čistilište.

  Bio je živ, ili duhovi, protivno verovanjima koja kruže civilizacijom, imaju čulo mirisa; memla se osećala na sve strane.

  — Vidim da se mrštite, dragi moj prijatelju — rekao mu je debeljko koji ga je dovukao do fotelje i nežno posadio u nju. — Šta ćete, ekvatorijalna prašuma nikako ne

  može da miriše lepše, a oni Uređeni nisu našli za shodno da nas izoluju na drugom mestu. Pretpostavljam da smo mogli i gore da prodemo — mleo je dalje debeli. —

  Sahara, Mesec ili čak asteroidi. Samo, u tom slučaju, mi bismo mislili samo na to kako

  da se odande izvučemo, a ovde se ipak da kako‐tako živeti, pa i zaboraviti na njihov savršeni sistem... Čak smo i civilizaciju uspeli da sklepamo; ipak nas je ovde koja stotina 89

  hiljada...

  — Gde se to da živeti? — izgubljeno je promrmljao Alfred.

  — Ovde, u Slobodnom Svetu u kome ću ti upravo poželeti dobrodošlicu — smejao

  se demba. — Dobrodošao među istomišljenike, drugar, među drugare koji isto tako neće da žive u zatupljujućem svetu Uređenosti, nego po svojoj volji, sa slobodom izbora da živiš kako ti se sviđa, da se probijaš kroz život razvijajući svoje kapacitete u pravcu koji, možda, ne odgovara tvojoj jetri ili hipotalamusu, ali možeš da ga voliš... Ja sam ti ovde izbeglička majka po zanimanju. Izvoli dokumente, kreditna kartica, samo pazi, ono

  što potrošiš moraćeš da vratiš kada staneš na svoje noge, ne smemo dozvoliti da nam

  fond za prijem izbeglica ostane prazan...

  — A u međuvremenu? — pitao je Alfred.

  — Kako misliš u međuvremenu? — namrštio se debeljko.

  — Mislim, šta ću raditi, gde ću stanovati, s kim ću živeti?...

  — Slušaj, momak, ako si hteo da ti društvo organizuje život, što nisi ostao u Uređenosti? Bačen si u Slobodan Svet i plivaj kako znaš... Hajde, momak, presekao sam

  ti pupčanu vrpcu, podojio te, učini sada nešto sam!

  — Mogu li da ostavim poruku kod vas?

  — Naravno — ponovo se odobrovoljio debeljko. — Tražiš nekoga ko je pre tebe klisnuo u Slobodni Svet!

  — Ne — nasmejao se po prvi put u Slobodnom Svetu Alfred. — Nekoga ko tek treba da klisne...

  Alfred se nije prevario, došla je vrlo brzo.

  Dok joj je milovao bradavice, a ona se meškoljila u snu, pomislio je kako bi bilo zgodno da je sačekala još neki mesec. Ne zbog neke mačke, iako je Alfred u međuvremenu uživao isprobavajući vođenje ljubavi sa osobama koje mu nikako nisu odgovarale, nego zbog nečeg drugog. Ovde, u Slobodnom Svetu nije automatski bilo nečeg drugog. Ovde, u Slobodnom Svetu nije automatski bilo odgovarajućeg posla, nego je čovek morao da se izbori za njega, često sposobnostima koje sa samom strukom nisu imale nikakve veze. On je znao da posle svega što su preživeli da bi bili zajedno ona svom Plavokosom Vikingu neće zameriti život u jednosobnom stanu i standard koji teško da bi ikome odgovarao, ali on se toliko prokleto osećao obaveznim

  da joj pruži što više...

  Igra koju je svojevremeno igrao sa Martom, dopala se Mini čim je čula za nju. To, doduše, više ni bilo kliše, nego stilska vežba. Nešto u čemu se zbilja moglo uživati.

  — Ko je?

  — Strašna troglava aždaja...

  — U tom slučaju, obriši kandže i stresi krljušti pred vratima, pa dođi ovamo...

  — Ne mogu da obrišem kandže, pune su mi ruke device koju nosim za večeru...

  — U tom slučaju, defloriši je pred vratima, pa neka sama uđe unutra...

  — Ni to ne mogu, čuvam se za suprugu izvesnog Plavokosog Vikinga...

  — OK, u tom slučaju nemoj ulaziti nego sačekaj, ja ću doći da je deflorišem...

  Došla je i bacila mu se oko vrata.

  U trenutku je zaboravio kuknjavu koju je smišljao u podzemnoj, a koja je trebalo

  da kaže kako je na poslu odvratno, kao i obično. Sama kompanija i radno mesto mu odgovaraju, ali mu nikada neće postati jasno zašto ga drže na prvom terminalu, kada je

  90

  i po
slednjoj čistačici u firmi jasno da mu više odgovara održavanje sistema. A tipu koji trenutno to radi ne samo da nije jasno šta se od njega očekuje, nego hoće da programira, a ne da održava programe... Ma, ide on i u čuvare zoološkog vrta ako treba, samo da više ne trpi kretene sa kojima radi...

  A taj komšija, ja ću njega, Mina, jednoga dana lepo ubiti. Sve je to u redu, Šopen‐

  Šopen, ali meni već dve godine ne da ide na živce, nego...

  Alfred je stajao pored prozora i gledao napolje.

  Zašto neko ne isključi prokleti tuš? — mrmljao je potišteno. — Zbilja ne znam kako

  neko može ovde da živi kada kiša pada, pada, pada... Uopšte mi ne odgovara ovakva klima. Stvarno mi ne odgovara. Nije mi samo jasno kako ti ovo možeš da trpiš bez gunđanja?

  Mina se nije pomerila.

  — Stvarno, kako možeš? — nervozno je ponovio Alfred.

  — Zar nismo zajedno, plavokosi moj Vikinže?

  — Da, draga — nasmejao se on, — zajedno smo.

  Grom je udario negde sasvim blizu i Alfred se ponovo namrštio.

  — Zajedno u ovom prokletom demo‐centru najodvratnijih klimatskih manifestacija

  koje ova planeta ima...

  — Znaš — rekla je Mina, — ponekad mi se čini da bi me dao za jedan prokleti transfer...

  Alfred je hteo da odlučno odbije i samu pomisao na tako nešto, ali nije — klimnuo

  je glavom ne razmišljajući i sada bi bilo besmisleno sve što kaže.

  — Vidiš — rekla je Mina ne uzbuđujući se, — a ja sam ponekad raspoložena da tvojoj želji izađem u susret...

  Izvadila je revolver iz džepa sasvim ležerno, kao da vadi kutiju cigareta.

  — Zaboga — zagrcnuo se Alfred. — Draga, ne misliš valjda ozbiljno?...

  — Želim ti udoban transfer...

  Puklo je i Alfred utonu u tamu...

  Alfred, ALF 54248, trenutna pozicija buđenje iz hipno‐sna upozorenja...

  Šta?

  Alfrede, ALF 54248, upravo smo vam demonstrirali kako izgleda svet u kome čovek

  nije postavljen na mesto koje mu odgovara. Da li i dalje odbijate da živite u odgovarajućem društvenom miljeu, sa suprugom, decom, prijateljima i rođacima koji vam odgovaraju i kojima vi odgovarate? Da li hoćete da vas zaista uputimo u takozvani Slobodni Svet ili biste ipak radije ostali u Uređenosti?