Alef Science Fiction Magazine 019

by MoZarD

  rima. I, najzad, izbor je bio nepotrebno

  101

  nekomercijalan. Recimo, izbor priča za

  Bella, odnosno Belče, tipičan je serijal za

  Ćurčićevu zbirku Šume, kiše, grad i zvezde

  mlade i držao je nivo sa sličnim stvarima

  predstavlja dobar presek njegovog rada

  na Zapadu, koje su pisali i poznati autori,

  tokom poslednjih godina, ali samim tim

  sve dok Bellu nije ponestalo ideja, a

  donosi ne malo autorovih priča, za klasu

  istovremeno je želeo da postane »ozbi‐

  slabijih od njegovog sadašnjeg nivoa. K'o

  ljan«. Bio je to poligon domaćim

  da će čovek za dve godine opet dobiti

  autorima — i zaista su postizali napredak.

  takvu priliku. A šta mislite, šta većinu

  Bazlika

  između,

  recimo,

  Zvezdanih

  čitalaca interesuje: presek sazrevanja

  konkistadora S Turkleya sa početka serije

  jednog domaćeg autora ili ono najbolje

  i Algol transmisije, a posebno Gospodara

  što on sada može da ponudi? Naročito

  krune, više je nego očigledna. Ova dva

  ako nisu znali da je on onaj S. Turkley čije

  dela su super‐brze avanture, koje se

  su kosmičke avanture rado čitali u jednoj

  delimično odvijaju u umovima junaka,

  drugoj ediciji. (Sada se onima koji

  pune čudesnih likova, mesta, događanja,

  detaljno prate domaću SF‐scenu i sebe

  a odluke donete u deliću sekunde

  smatraju znalcima, polako diže kosa na

  preokreću sudbine čitavih svetova‐

  glavi i počinje pumpanje adrenalina. Neće

  striktno po pravilima spejs‐opera. Da su

  valjda o toj ediciji... E, bogme, hoću!) Sve

  savršene‐nisu, jer Ćurčić se trudi da kroz

  u svemu, šteta, jer su neke stvari iz tog

  ove romane provuče svoja razmišljanja o

  kola »Kentaura« vrlo dobre, posebno

  temi koja ga dugo zaokuplja, o andro‐

  Mnogo vike niokočega Predraga Raosa,

  idima, tj. veštačkim biološkim mehaniz‐

  Utov dnevnik Belana, a ko voli hiper‐

  mima, često opremljenim specijalnim

  tvrdo SF‐štivo, koje najčešće piše Damir

  moćima, kao i o kiborzima i ESPerima.

  Mikulićić, tu je i O.

  Nekad mu to polazi za rukom, ali se

  M

  nekad pretvara u mučenje i gužvanje

  eđutim, postojala je jedna edicija

  rečenica, a likove kad‐tad muče prilično

  koju su baš domaći autori — istina, pod

  nerazumljive ili čak besmislene dileme.

  pseudonimima — uz pomoć romana o

  Usput, Ćurčić je pod naslovom Zmija uma

  Zvezdanim stazama održavali — čak je

  (izd. »Dečje novine«) stopio Gospodara

  jedno vreme imala relativno najviši tiraž

  kruga sa jednom ranijom pričom i

  koji je postiglo jedno SF‐izdanje. Sada je

  elementima nekih drugih i sve zajedno

  kosa gore pomenutih znalaca SF‐

  pokušao da mutira, te serioznije aspekte

  literature dignuta kao da su uključeni na

  stavi u prvi plan — sa polovičnim

  220 volti ili su u kontaktu sa kiber‐

  uspehom.

  megaumom jer je reč o:

  S druge strane, Valdemar Lejzi, tj. Lazo‐

  SCIENCE FICTION X‐100

  vić, u delu Hrim, ratnik napravio je sasvim

  pristojno i zanatski korektno štivo žanra

  Biblioteka X—100, koju izdaje science fantasy (ovo je naučna fantastika

  i samo podvrsta SF‐žanra). Reč je o he‐

  novosadski »Dnevnik«, odavno se smatra

  rojskoj avanturi u tipičnom fantastičnom

  simbolom petparačke literature. Među‐

  modusu uz određene klasične elemente

  tim, za ovu inkarnaciju ove roto‐bibli‐

  SF‐literature odavno prihvaćene kao

  oteke siguran sam da je bila potrebna i

  nešto što se podrazumeva. Mislim da je

  korisna za domaći SF‐žanr i šteta je što je

  Hrim interesantniji od Tongora kojim je

  ugašena. Kupovali su je oni koje ne zani‐

  jedan od doajena ovog podžanra Lin

  maju imena, ni bardovi ni mudrovanja

  Carter predstavljena u ediciji X‐100.

  već zabava, avanture, čudesa, junaci i

  posebno »stanje zadivljenosti« (sense of

  Najzad, tu je i Dejvid DŽ. Storm, tj. Jakšić

  wonder). Tu funkciju ispunjava dobar deo

  sa Kradljivcima univerzuma a to je već

  SF‐literature na Zapadu i od te činjenice

  spejs‐opera iz gornjeg doma i nije mu

  se ne može pobeći. Najpopularnija serija

  društvo »Lazar Komarčić« slučajno dalo

  Putovanja i ratovi Marka Silarda Ch.A.

  nagradu. Bez obzira na povremene

  102

  nelogičnosti pa čak i nebuloze, tako

  TAMNI VILAJET

  potrebno čudesno osećanje doživljaja je

  tu u punom sjaju. Mračni mega‐brodovi

  Oka zmije su zaista mega‐monstruozni

  Za Bobana Kneževića se već više puta

  objekti moći i, kao takve, pisac ih zaista

  govorilo da izvodi samoubilačke izdava‐

  ubacuje u svest čitaoca. Opis i doživljaj

  čke poteze a ova knjiga, u okviru njegove

  ulaska u jedan takav oštećen brod ne bi

  edicije »Znak sagite«, trebalo bi da bude

  bio ispod časti ni Hers Antonyju,

  još jedan takav. Prva zbirka priča domaćih

  poznatom fabrikantu otkinutih avantura i

  autora (Slobodan Mašić je najavio još

  osvajaču top listi. A Kradljivci... se

  jednu) skupljena na jednom mestu. Nije

  usuđuju da udu čak i u Dajsonovu sferu

  to ni »najbolje svih vremena« ni »te‐i‐te

  — to je titanska sfera prečnika Zemljine

  godine« pa čak ni »najbolji YU‐autori«.

  putanje sa zvezdom u centru — u koju se

  Neću nabrajati one koji nedostaju jer bih

  čak ni Larry Niven nije usudio da krene

  nekog sigurno izostavio. Boban kaže da je

  u pitanju jednostavno rezultat trogodiš‐

  već se bavio njenim isečkom, tj.

  njeg skupljanja i odabiranja i zbirka je

  Prstenom.

  zaista dobra. Ali čini se da služi još

  Najluđe u vezi sa edicijom SF—X—100 nečemu — demonstrira Bobanove

  jeste to što joj je tiraž oborio besmislen

  stavove o funkciji i mogućnostima doma‐

  će SF‐literature. Kod publike postoji

  izbor stranih autora. Braća Strugacki sa

  uvreženo mišljenje da je ono što dolazi

  jednim od svojih najslabijih romana, Dish

  preko »bare« dobro i da se samo tako

  (Dish u X—100, 'ej!??), John Bru‐

  može i, naravno, autori su tome odgo‐

  nrier...sve su to afirmisana imena ali

  vorili. Ali Amerikanci se kroz svoju SF‐

  sigurno ne garantuju najkraći put ka

  književnost prvenstveno bave svojim ‐ i

  višem kvalitetu. I, umesto da preispita

  opšteljudskim problemima, naravno. Oni

  zašto ediciji pada tiraž, »Dnevnik« je gasi,

>   su sa uživanjem izobličavali i uništavali

  pa domaći autori gube odskočnu dasku a

  Njujork na stotinu načina. Radili su to i

  publika koja je uživala u takvoj zabavi,

  naši autori... ali zar nije interesantnije za

  neće sigurno iznebuha preći na serioznije

  nas raditi to sa Zagrebom, Beogradom,

  SF‐štivo već će zabavu nasušnu potražiti

  Dubrovnikom itd? Mislim da je baš zato

  negde drugde.

  sam Boban Knežević, u ne najboljoj svojoj

  N

  priči Naselje sunca, obradio odavno

  aravno da ne tvrdim da je ovo glavni

  poznatu temu: grad u pandžama anarhije.

  put za YU—SF—literaturu ali... recimo to

  Ali u ovom slučaju to je Novi Beograd, sa

  ovako: stari Egipćani su na vrh piramida

  hijerarhijom unutar anarhije«, kakva je

  stavljali

  kamen

  zvani

  piramidion.

  samo ovde moguća, i razrešenjem koje

  najbrižljivije isklesan od najkvalitetnijeg

  omogućuju samo likovi iz ovih krajeva.

  kamena u istim proporcijama kao i sama

  Nije dovoljno postaviti priču u Donji

  Vakuf, recimo, ako ona može da se

  piramida, sa simbolima i hijeroglifima u

  dešava i u Rose villeu, USA. Potrebno je i

  zlatu... Bio je on materijalna i duhovna

  nešto što može samo tu da se dešava,

  slika cele piramide i neka vrsta fokusa

  potrebna je i dobra priča i, naravno,

  cele magijske građevine. Ali moć je imao

  spisateljski zanat.

  samo u sklopu, na vrhu piramide... Bez

  nje, piramidion je izvanredno lep ali ne‐

  Sve to ima Vladimir Lazović koji je,

  moćan izložak u nekom ponosnom muze‐

  usput, postigao nešto do sada kod nas

  ju. Imam utisak da bi neki »poznavaoci« i

  nezamislivo: njegova novela Sokolar

  obožavaoci SF‐žanra hteli da pravimo

  dobila je i nagradu »Sfere« i nagradu

  samo piramidione... koji završavaju ‐ zna

  društva »Lazar Komarčić«. To je priča o

  se gde.

  poslednjem pripadniku progonjenih kulta

  bogova koji su, u stvari, moćna bića

  »odnekuda«. Pa šta, stara priča. Da, ali ti

  »'Ej, čoveče, trebalo je da pišeš o nekim

  bogovi su slovenski. Dobar štos, pa šta?

  konkretnim knjigama. Kud si to pošao?«

  Ništa, izuzev što je to odlično ispripo‐

  Idem pravo u:

  103

  vedana priča, puna atmosfere, nadogra‐

  nosti koncentrisan na androide, kiborge i

  đene pejsažima u kojima se kreću pravi

  ljude sa ESP‐moćima pokušava da urav‐

  ljudi sa pravim emocijama. Sad je već

  noteži istraživanjem ljudskih aspekata tih

  jasno za čim žude i beogradski i

  likova. Dešava mu se da izveštačene i/ili

  zagrebački »fanovi«. U međuvremenu,

  nejasne dileme maskira mutnim pisa‐

  autor je objavio još stvari, vrlo različitih a

  njem. Ali u Beti Hidre (ALEF 8) složen

  dobrih

  (u

  SIRIUSOVOJ

  antologiji

  odnos između ljudi i njihovih dopelgan‐

  cyberunka bio je jedini »domaći«), ali je

  gera (tj. dvojnika) — androida u

  sa pričom Noć koja bi mogla promeniti

  sumnjivom ratu protiv stranaca koji se

  sve — u kojoj jedino naslov ne valja ‐

  odvija prilično na psihološkoj ravni ‐

  stupio na osetljivo, jako zahvalno i kod

  adekvatno je dočarana iskidanim i

  nas praktično nedirnuto tlo ‐ alternativne

  izuvijanim rečenicama. U »Tamnom

  istorije. Mislim da malo koji narodi, poput

  vilajetu« predstavljen je dobrom novelom

  ovih okupljenih u Jugoslaviji, imaju tako

  Eta zmaja gde kombinuje interesantno

  zahvalnu prošlost sa toliko prelomnih

  viđenje funkcionisanja grupe ESPer‐ljudi

  trenutaka pogodnih za literarno »skre‐

  sa svežim pogledom na prvi kontakt,

  tanje« istorije. Šteta što je to prvi učinio,

  dokazujući da nijedna tema u pravim

  sa jednim trenutkom srpske srednjo‐

  rukama ne deluje izlizano.

  vekovne istorije, jedan Englez, Brian

  Lidija Beatović ovde zastupa žene‐

  Aldiss u Danu ukletog kralja (ALEF 8) ali

  autore i, kao većina njih kod nas, dolazi iz

  srpska i ostale srednjovekovne države

  primorja. Njen Konačni krug je pravi‐

  nude još onoliko takvih trenutaka (dole

  pravcati cyuberpunk, žestok i punokrvan

  potpisani se piše i oseća kao Jugosloven,

  koliko to može biti, koji dokazuje

  tek da bude jasno). A tek novija istorija!

  autorovu tvrdnju da SF‐muškarci nemaju

  Mislim da je vreme auto‐cenzure prošlo.

  dovoljno žestine.

  Zamislite šta bi se desilo da je Tito nestao

  Jakšić se predstavlja pričom u formi

  u Sovjetskom Savezu a frakcionaške

  kakvu sam želi a ne kako obično mora , da

  borbe u Partiji se nastavile tako da KP

  ih doteruje za objavljivanje. Kraljevi

  uopšte ne bi bila u stanju da odigra ulogu

  septembra priča je atmosfere protkana

  koju je odigrala u drugom svetskom ratu!

  finim emocijama i prošarana skoro

  Ili: desant na Drvar je uspeo, ili: Sremski

  nadrealnim

  slikama

  koje

  savršeno

  front je probijen prekasno i Englezi su

  proizilaze iz logike interakcije likova i

  uzeli pola Slovenije! Ili: došlo je do saveza

  sveta u kome se nalaze.

  sa Bugarskom i Jugoslavija nije uspela da

  Pošto Boban Knežević kaže da je

  se odupre Staljinu... Ili, da ne budemo

  zadovoljan ako čitalac kao izuzetne

  mračni: Staljin je likvidiran a Lenjin je

  izdvoji trećinu priče, bićete potpuno u

  mnogo duže živeo... Ili: Nesvrstani su uz

  pravu ako izdvojite neke sasvim druge od

  pomoć ujedinjenih Arapa, Meksika i

  onih koje su privukle moju pažnju... ali

  Kolumbije ostvarili moć koju nemaju...

  zagrabite iz »Tamnog vilajeta« jer... znate

  Sve to projektovano u budućnost!

  onu: »Ko ne uzme, kajaće se«! (Istina,

  Naravno da je »alternativna istorija«

  kajaće se i oni što uzmu — ali zato što

  najteži žanr uopšte i da bi se kod nas u

  nisu uzeli više, a bogme, biće i za to

  njemu reflektovala sadašnja političko‐

  prilike, jer Boban Knežević najavljuje

  ekonomska situacija, ali u tome i jeste

  »Tamni vilajet« kao seriju antologija!)

  izazov. Baš kao što imam utisak ‐ a jako

  bih voleo da grešim ‐ da određeni krug

  čitalaca, pa i pisaca, Filipovića apriori

  MAGOVI I

  odbija samo zbog tematike umesto da i

  MAĐIONIČARI

  to shvate kao pozitivan izazov.

  O Slobodanu Ćurćiću bilo je već reči. U engleskom jeziku reč magija piše se na Dodajmo da je
on praktično jedini autor

  dva načina. Magic se odnosi na mađio‐

  koji se sada izdržava pisanjem SF‐

  ničarstvo, iluzionizam i trikove a la David

  literature. Objavio je devet romana,

  Copperfield, a magick označava pravu —

  zbirku priča, plus podosta priča sa strane.

  ili »pravu«, kako hoćete — magiju,

  Visokotehnološki SF‐žanr daleke buduć‐

  104

  prvenstveno, bliskoistočne i evropske

  tradicije. Znate već: »Zlatna zora« Alister

  MAGIJA ZLATNE KNJIGE

  Crowley, O.T.O. čak i Don Huan (izuzev

  ako ne zastupate stav da Kastaneda piše

  I DRUGIH ČUDA

  odlične romane!)

  E, sad, analogija na kojoj se insistira

  jeste da kad pisci glavnog toka pišu

  Mada je ne jedan domaći autor dokazao

  fantastiku — onda je to magick, dok su

  da zna da operiše pojmom magick, samo

  oni sa područja F i SF apriori obični

  jedan naprosto zrači njome. I, naravno,

  mađioničari. Strani autori F i SF odavno

  on je prvi naš autor koji je počeo redovno

  su dokazali da rečima znaju da bace žešće

  vradžbine — čak i kad magiju u svojim

  da objavljuje na američkom tržištu; već je

  delima ne shvataju previše ozbiljno i lepo

  prevedeno osam njegovih priča a

  pišu magic.

  ugovoreni su i roman i zbirka za

  Recimo, remek‐delo Roberta Sllverber‐

  »Andromeda Press«.

  ga Umiranje iznutra (izd. Boban Knežević,

  Ne, Dragan Filipović ne piše naučnu

  »Znak sagite«) jeste SF‐štivo jer glavni

  fantastiku. Kako kaže sam Filipović (u

  junak poseduje nešto što se savremenim

  daljem tekstu — Fipa), on je pišući prve

  jezikom naziva »parapsihološkim feno‐

  priče osećao strašnu sputanost, pod

  menom« i čitalac kao i sam lik ga kao

  takvog prepoznaju (slična stvar se dešava

  uticajem dogme, poput većine naših

  sa višedimenzionalnim prostorom u

  autora, da je zapadno SF‐stvaralaštvo

  Tranzitu Vonde McIntyre u ALEFU 14) dok

  krajnja granica iza koje se nema šta

  se slični fenomeni u Hazarskom rečniku

  tražiti. Onda je nešto puklo i desila se

  Pavića, Princu vatre Filipa Davida deša‐

  predivna poetska priča Biciklista (ALEF 7)