by MoZarD
opasnosti, i scena koje stimulišu osećanje
čudesnog. Večnost nudi mnoge divote.
Ali, sa izuzetkom jednog lika čija avantura
tek počinje u Epilogu (da li je još jedan
Prikazi knjiga
nastavak moguć ‐ da li je čak i zamisliv?),
mi i ostali likovi osećamo se, posle svega,
kao klinci kad cirkus savije svoje veličan‐
Greg Bear, Večnost (Eternity). Izd. kuća
stvene šatore i iskrade se iz grada,
»Vorner«, 0‐446‐51402‐0. Tvrdi povez,
ostavljajući iza sebe praznu ledinu.
399 str, oktobar 1988.
Razarač je opet udario.
Greg Bear postade glavni razarač u Sf‐
•
literaturi. I kad petlja sa ljudskim genet‐
Vilijem Gibson, Mona Lizin nadpogon
skim matrijalom, i kad rastura planete, on
(Mona
Lisa
Overdrive).
Izd.
kuća
svom zadatku pristupa sa inteligencijom i
»Golanc«, ISBN 0‐575‐04020‐3, 260
moćnom imaginacijom čija snaga pone‐
stranica, novembar 1988.
kad prelazi u ironiju, zbog Bearove ten‐
dencije da dekonstruiše ono što je tako
Za razliku od Grega Beara, koji je u
pažljivo stvarao.
svom romanu Večnost (Eternity) transfor‐
U njegovom ranijem romanu, Eon, uni‐
misao prirodne sirovine u gigantska
verzum se izvukao jeftino, samo sa
oruđa, oružja i čuda, Vilijem Gibson radi
jednim nuklearnim ratom na Zemlji, što je
na ljudskoj skali, sa intenzivnim razmišlja‐
sitnica u odnosu na čuda koja su se
njem umetnika, pretvarajući otpad sveta
odvijala na zvezdoplovu »Vilina kosica«
(ljude, predmete, smeće) u elegantne
(»Thistledown) i u odnosu na novi, zapa‐
nove konstrukcije. Gibsonove vizije XXI
njujući Put za kretanje kroz prostor i
veka ispoljavaju fraktalsku per fekciju
vreme. Bear je jedan od malog broja SF‐
detalja umetnutih u kompleksnost koja
pisaca sposobnih da krenu putevima
je, opet, ugrađena u širu detaljno razra‐
Olafa Stejpldona, onostran običnih ljud‐
đenu sliku. Novi Gibsonov roman, Mona
skih ambicija i običnog geološkog vreme‐
Lizin nadpogon (Mona Lisa Overdrive),
na. Eon je bio Bearov najstejpldonskiji
podiže trodelnu inventivnost Grofa Zeroa
roman. Dakle, kako bi sad mogao to da
na nivo fantazije sa četiri naizmenične
nadmaši? Naslov nastavka glasi Večnost
linije zapleta, koje su fokusirane oko kćeri
što sugeriše još spektakularniji skok u
značajnog daibace preseljene u London,
dimenzijama, skok koji bi zapanjio čak i
oko otpad‐umetnika robotiste u pejzažu
graditelje »Viline kosice«.
industrijskog zagađenja, oko zvezde Sens‐
Pa, odgovor je: i da i ne. Pavel Mirski
neta, i oko Mone, tinejdžerke koja je
stiže na delimično oporavljenu Zemlju i
zbrisala iz Klivlenda ali potom zapala u
donosi zapanjujuće vesti sa mesta koje se
rđavo društvo.
može zasluženo opisati kao »Kraj
Nadpogon se dešava petnaest godina
večnosti«. Neobični novi izazov stoji pred
posle Neuromansera i sedam godina
posadom »Viline kosice« koja se posle
posle Grofa Zeroa; ponovo nastupaju
zatvaranja Puta smirila i prepustila
dobro znane figure kao što su Moli, žena‐
prilično pasivnoj egzistenciji. Samo zajed‐
ubica sa očima ogledalima, zatim sam
ničkim naporima velikog broja likova, sa
grof Zero, i opaka 3‐Džejn Tesier‐Ešpuj, a
svim njihovim fascinantnim talentima, i
da i ne pominjemo loase — vuduovske
uz raznovrsna nova otkrića, moguće je
manifestacije koje pohode kiberprostor i
ostvariti zadatak koji je Pavel postavio
kćerku jednog naučnika) od relativno
pred njih. A to je zadatak... dekonstruk‐
nedavnog, misterioznog doba Kad‐se‐
cije.
promenilo. Ove fabule spaja Moli, alias
110
Seli Šiars, koja koristi korisnike i nadmud‐
telegrafisan.
ruje bandu tako da se mnogo što šta
Simons je, gledajući sveukupno, uradio
najzad razjašnjava.
bolji posao. Uprkos nekim kiksevima,
I pored svih ciničnih intriga i konačnih
»Metastaza« ostaje moćna priča o
razotkrivanja, Mona Lizin nadpogon nije
kancer‐vampirima i o razlogu što
ni roman zapleta ni avanture ni ideja. On
radijaciona
terapija
uspeva
samo
je mesto, tvorevina uverljiva kao Sens‐net
ponekad, »Vani Fuki (Vanni Fucci) je živ i
doživljaj i, u svojim najboljim momen‐
zdrav i živi u paklu« je ozbiljno smešna
tima, mračno lepa kao Kornel‐kutija
priča o Danteovom paklu i modernim TV‐
(Cornell box). Sem toga, ovaj roman je
propovednicima
—
televangelistima;
nova varijacija na jednu temu koja je već
očekujem da će veoma uznemiriti mnoge
postala dobro poznata i koja bi vre‐
fundamentaliste. »Ajversonove jame« su
menom mogla utonuti u parodiju sebe
grabeća priča o uspomenama na
same. Mona je sada, umesto Bobija
građanski rat (Severa i Juga, 1861‐65,
Njuarka/Grofa Zeroa, ona naivna mlada
prim, prev.) i o dugoživućim užasima rata:
osoba uvučena u krupne događaje, dok
jaka stvar, sa dobrim potencijalom za
anti‐heroji i nevaljalci ostaju manje‐više
jezu.
isti. Poslednje poglavlje (poput epiloga
Međutim, krem knjige je na kraju.
Večnosti) sugeriše da može postojati izlaz
Martinov kratki roman »Trgovina kožom«
iz formule, nešto Onostran. Može li nas
je ozbiljni pokušaj da se napiše delo u
Gibson tamo povesti? Moraćemo da
stilu
Vilijema
Ajriša
(Irish),
sa
čekamo nastavak (?).
vukodlacima, i to pokušaj koji je, sve u
svemu, uspeo. Misterija je dobro
•
smišljena, vukodlaci su integralni deo
Daglas E. Vinter, urednik, Noćne vizije 5
priče. Postoje dobri vukodlaci, zli
(Night Visions 5). Izd. kuća »Dark
vukodlaci, dobri ljudi i zli ljudi; svi oni
Harvest« 274 stranice. Jun 1988.
imaju realne strahove i emocije. Ako vam
se dopalo ono što je Martin učinio sa
Noćne vizije 5 (Night Visions 5) je peta u
vampirima u Snu Fevra (Fevre Dream)
seriji antologija u kojima se, svaki put,
onda ćete poželeti i ovo da pročitate.
pojave po trojica pisaca. U prvo vreme.
svaki do tih autora bio je predstavljen sa
•
tri pri�
�e, što je davalo čitaocu šansu da
Džejms Tiptri junior, Zvezdana kruna
pisce sagleda u različitim raspoloženjima.
(Crown of Stars). Izd. kuća »Tor«. 0‐312‐
Ovog puta, Stiven King i Den Simons
93105‐0. tvrdi povez, 352 str. 18,95
nastavili su po toj formuli, ali Džordž R. R.
dolara, septembar 1988.
Martin dao je samo jedan kratki roman.
Kingove priče nisu podjednakog kvaliteta:
Pošto se predstavila SF‐svetu jatom bri‐
prva, »Reploidi«, čita se kao prvo
ljantnih priča u poznim 1960‐tim, Džejms
poglavlje nekog romana. Tu nikakvog
Tiptri junior je odmah dokazala da je
razrešenja nema; to je priča sa udarnim
medu najboljima. Njene priče imaju vrlo
redom [punchline) ali taj »pančlajn« je
mali broj, imitatora, i još manji broj sebi
dat na trećoj, a preostalih dvanaest
ravnih u pogledu načina kako se obru‐
stranica su samo detalji. Ako bi usledila
šavaju na pitanje o kome govore, sa
knjiga, ta priča mogla bi joj biti dobar
koliko inteligencije i srca to čine. Navešću
početak. »Šunjalice« su gadna mala
samo nekoliko naslova radi sumiranja
avetinjska priča o WC‐u pohođenom
jedne dragocene ostavštine. »Zrakujte
duhovima; jeze ima, ali ničeg veličan‐
nas kući« (»Beam Us Home«), »Hjuston,
stvenog. »Posvećenost« je najbliža tome
Hjuston, čujete li?«, »Čovek koji je hodao
da bude solidan hit: izvrsne studije karak‐
kući«, »Žene koje muškarci ne vide«,
tera čine ovu priču o romanopiščevoj
»Ljubav je plan, plan je smrt«. Uprkos
majci izuzetno uverljivom, sve do kraja,
činjenici da je počela da publikuje u
ali, ponovo, imamo kraj koji je pomalo
vreme kad je seksualna politika počela da
111
menja naučnu fantastiku (pa se govorilo
u Zvezdanoj kruni, biti svrstana medu
da su svi najbolji novi SF‐autori žene, sa
najveličanstvenije priče Tiptrijeve. Pa
izuzetkom Džejmsa Tiptrija juniora),
ipak, način kako ova priča sa smirenim
njene priče nisu požutele. Dok vreme
prihvatanjem gleda ka egzistencijalnom
bude proticalo, može se desiti da njena
Nepoznatom koje se iza smrti ima
karijera počne sve više da nalikuje karijeri
istraživati, predstavlja najnežniju utehu
drugog pseudonimnog autora koji će
koju nam je Tiptrijeva mogla ostaviti.
uvek zauzimati posebno mesto u naučnoj
fantastici, Kordvejnera Smita.
•
Iako ova sadašnja zbirka poznih (i dve
Lokus 327, april 1988. str. 15, piše Faren
rane) priče Tiptrijeve, Zvezdana kruna.
Miler: Oktavija E. Batler (Butler), Rituali
ima svoj početak u prošlosti prilično
Zrelosti (Adulthood Rites). 277 str. Jun
udaljenoj (pripremanje kolekcije započelo
1988.
je pre smrti autorke), pojava te kolekcije
sada, otprilike na godišnjicu njene smrti,
»Ksenogenezijska trilogija« (»Xenoge‐
podseća nas koliko smo izgubili. Ako
nesis Trilogy«) Oktavije Batler počela je
čitamo ove priče sada, one nam i previše
romanom Zora, u kome vanzemaljci
jasno otkrivaju kako će se sve završiti. U
spašavaju ljude koji su preživeli nuklearni
poređenju sa ranijim delima Tiptrijeve,
holokaust — ali ih spašavaju uz određenu
ove priče su, čini se, rađene više na
cenu. Ti vanzemaljci su Oankali, nepo‐
brzinu, kao da ponestaje vremena. Njen
pustljivi ksenofili; gonjeni su biološkim
muž je tad već bio teško bolestan, ni
imperativima koji su kod njih jaki kao kod
njeno zdravlje više nije bilo dobro, a veo
čoveka agresivnost i strah od stranaca;
privatnosti koji je, sada nam izgleda, bio
fascinirani su ljudskim bićima i rešeni da
njoj tako esencijalan već je bio strgnut, i
svoje gene pomešaju sa ljudskim.
to, ironično, rukama onih koji su najviše
Batlerova je unela dostojanstvo i naučnu
voleli njeno stvaralaštvo. Ton u ovim
dubinu u nešto što se, u pogrešnim
pričama je ljući, polemičniji, nerafinisan u
rukama, moglo pretvoriti u priču o
onu umetnost koja je činila njene ranije
perverznim monstrumima iz kosmosa.
priče tako zasenjujućim. Razmotrite
Jasno se vidi da su Oankali mudri i da su
mučni simbolizam priče »Moralno meso«
daleko bolje adaptirani za opstanak nego
(»Morality Meat«) gde se vanbračno
ljudski rod. Kao i Artur C. Klark u Kraju
rođene bebe prerađuju u hranu za
detinjstva, Batlerova dočarava čove‐
sutrašnje bogataše; ili, bes i ogorčenje
čanstvo
temeljito
transformisano
priče »Jenki dudl« (»Yanqui Doodle«).
tuđinskom intervencijom.
Razmotrite, takode, proročansku trage‐
Ali njeni ljudi nisu srećni zbog toga. Lilit,
diju u priči »Nazad, okreni se nazad« gde
junakinja Zore. nastavlja da sanja o
Dijana Fortnam ubija najboljeg čoveka
bekstvu dok je Oankali koriste da bi
koga je ikad mogla upoznati, i ujedno
pripremili druge ljude za čudni novi život
uništava sopstveni život.
u obnovljenoj amazonskoj džungli. U nas‐
Od svih poznatih priča ovde skupljenih,
tavku, Ritualima zrelosti, otkrivamo koli‐
samo u jednoj, a to je »Drugi odlazak«
ko je veliki broj ljudi koji su postali nosioci
(»Second Going«), čujemo onaj stari,
otpora, formirali izolovane zajednice i
dobro znani glas Tiptrijeve, osećamo da
počeli da izbegavaju svaki kontakt sa ET‐
nas ona provocira na način koji smo
ima. Lilit, međutim, nije takva otvorena
toliko zavoleli. Neobjašnjivo, izostavljena
buntovnica; previše se zbližila sa vanze‐
je ona pozna priča koja se najviše
maljcima, i već je postala majka nekoliko
primakla njenoj ranijoj briljantnosti,
hibridne dece. Njen sin, Akin (prvi muški
»Boja neandertalčevih očiju« (iz majskog
»konstrukt«) izgleda sasvim ljudski, ali
broja časopisa D & SF). I pored ove
kad sazri promeniće se drastično.
omaške, završna priča, »Usred života«,
Akinovo detinjstvo odvija se burno.
najbolje odgovara tom mestu. Ta priča
Neposlušnici, koji su sterilni i ostaju
najverovatnije neće, kao ni većina drugih
sterilni sve dok odbijaju saradnju sa Oan‐
112
kalima, počinju da kradu decu. Beba Akin
Džozefa Konrada. Na poređenje nas
je ukradena, prodata, i tek pošle više od
navodi već i činjenica da je naslov isti kao
godinu dana spašena. Tokom tog perioda,
Akinova mešovita ljudsko‐oan‐kalijska
nije dobra. Jer, poređenje je neminovno,
priroda donosi mu i muku i vitalno važna
uprkos činjenici da se čini da nije fer
iskustva. Batlerova kroz njega pokazuje
očekivati već u startu da Silverbergova
kakav prošireni svet Oan‐kali nude čove‐
priča prevaziđe svoju prethodnicu.
ku, od čulnih organa koji mogu da osete
Ocenjena sama za sebe, ova priča privlači
»ukus« genetskih struktura od ejdetskog
pažnju kao sasvim poštovanja — dostojan
pamćenja i daleko ubrzanog duhovnog
dodatak Silverbergovom opusu.
sazrevanja deteta. Kod boraca otpora
U originalnoj priči, Konradovoj, mladi
vidimo, bar donekle, šta čovečanstvo
pomorski kapetan pomaže čoveku, koji
može da izgubi.
sam priznaje da je ubica, da živi kao tajni
Akinove nevolje u mladosti vezuju ga,
putnik u njegovoj kabini. Otuđen od svoje
na neočekivane načine, sa pokretom ot‐
posade, kapetan štiti tajnog putnika,
pora, što vodi ka mogućnosti da i
egata, i najzad, novopronađenom odluč‐
neregenerisano čovečanstvo preživi. Da li
nošću, dovodi i svoj brod i posadu u
taj nasilni i očajni narod zaslužuje da
opasnost da bi dao bivšem prvom oficiru
preživi? Upoređeni sa Oankalima i sa
šansu da potraži svoju sudbinu. U
konstruktorom decom, ti otpornjaci se
Konradovoj priči može se učitati mnogo
slabo pokazuju. Ponosito naslede čove‐
štošta: otuđenje, zbližavanje, sazrevanje.
čanstva kao da je zaboravljeno i već
Silverbergovo prepričavanje detaljno se
izgubljeno, sa izuzetkom jednog retkog,
drži originala, ali razlika ima. Njegov
dirljivog slučaja gde bivši glumac izvodi
mladi, neiskusni kapetan je na dnu
scenu iz Sekspirove drame Kralj Lir.
»hijerarhije kljucanja«, ne samo prema
Roman Rituali zrelosti postavlja izuzet‐
pomorskom kodeksu nego i po eko‐
nu biološku kreativnost Oankalija nasu‐
nomskoj poziciji. Tajni putnik nije muško
prot teško oštećenim ostacima ljudske
nego je mlada žena. Kad Silverbergov
kulture. Možda je ćovek, kao što Oankali
kapetan oslobađa svoju tajnu putnicu, ne
veruju, već osuđen, svojim urođenim
dovodi svoj brod u opasnost kao
kontradikcijama, na propast. Čini se da
