Alef Science Fiction Magazine 019

by MoZarD

Konradov kapetan, a sem toga šalje je u

  postoje svi razlozi za očajanje — a ipak, i

  daleko manje neizvesnu budućnost.

  šansa za nadu. Moramo čekati završetak

  Za razliku od Konradove priče, koju

  trilogije da vidimo da li se čovečanstvo

  mnogi smatraju njegovom najboljom,

  može iskupiti.

  slaba je verovatnoća da će oni koji

  poznaju i cene Silverbergovo stvaralaštvo

  •

  smatrati da je Tajni partner njegovo

  Robert Silverberg, Tajni partner (The

  najveće dostignuće. Ipak, Silverbergov

  Secret Sharer). Izd. kuća »Andervud‐

  centralni lik ovde otkriva duhovnu

  Miler. (Underwood‐Miller). 0‐88733‐056‐

  bliskost koja postoji između te dvojice

  8. 107 stranica.

  pisaca.

  Možda

  Silverberg

  ide

  za

  Konradom, ali on takode nastavlja i

  Dobro znani pisac preuzeo je ovde na

  istraživanje tema koje je odavno odabrao

  sebe veoma težak zadatak da prepriča

  kao svoje. Silverbergov Tajni partner ima,

  jednu od najzapaženijih priča svetske

  bez obzira na Konradov doprinos, svoj

  literature. Iako je već dobilo priznanja na

  sopstveni integritet, a glatka snaga

  osnovu sopstvene vrednosti, delo Rober‐

  Silverbergove

  proze

  više

  odgovara

  ta Si1verberga Tajni partner (nominovano

  modernom ukusu.

  za Nebulu) ipak traži i da ga uporedimo sa

  modelom na osnovu kojeg je pravljeno, a

  (Preveo: A. B. Nedeljković)

  to je jedna (mnogi kažu najbolja) priča

  113

  KNJIGE

  Dragoš Kalajić:

  malo da bi i programirani robot mogao

  zauzeti njegovo mesto), dijalozi su ili

  »KOSMOTVORAC«

  totalno suvoparni ili nasilno, neprirodno

  KUIZ »Beletra«. 1989.

  žargonski a radnja se odvija neujed‐

  načenim tokom nasuprot svim drama‐

  turškim pravilima.

  Sudeći po ovoj knjizi, Dragoš Kalajić, sli‐

  Ako neko želi da svoje ideje iznese pred

  kar i medijska ličnost, nema mnogo knji‐

  čitaoce uobličene u beletrističku celinu,

  ževnog talenta. To znači da bi u svakom

  neka to ne radi putem SF‐žanra ili neka se

  slučaju napisao loš roman, ali to što je

  barem prethodno malo obavesti o stanju

  napisao baš SF‐roman daje za pravo na‐

  u tom žanru. SF‐stvaralaštvo je danas i

  ma koji SF‐literaturu volimo (i poznaje‐

  kod nas dovoljno jako i kvalitetno da

  mo!) da ga merimo istim kriterijumima

  nema mesta diletantima koji misle da se

  kojima bismo merili roman P. Raosa, S.

  u njega može utrpati sve i svašta.

  Čurčića, D. Filipovića ili bilo kog drugog

  P. S. Autor na početku romana kaže:

  našeg SF‐stvaraoca.

  »Potpisujem ovo delo da bih preuzeo na

  Prosečnom SF‐čitaocu mnogi koncepti iz

  sebe teret njegovih mana, jer ono što je u

  ove knjige su odavno poznati, obrađeni (i

  njemu možda vredno ne pripada meni

  to bolje) u starim remek‐delima SF‐žanra.

  već samo evropskoj tradiciji.« Donekle je

  Ali to nije jedina mana ove knjige. Uz

  u pravu — deo koji se odvija u Evropi je

  zaplet o Vladimiru, jednom od poslednjih

  najčitljiviji deo knjige, koji bi sam za sebe

  redovnika zabranjenog Ordo explorarum,

  mogao da stoji kao prosečna, ali ipak

  koji lutajući antiutopijskim svetom buduć‐

  čitljiva pripovetka. Sve ostalo, kao što

  nosti (D. Kalajić je verovatno pročitao

  sam kaže, ide njemu na dušu.

  Hakslija i Orvela), otkriva da se središtem

  Galaksije širi praznina — Ginnungagap i,

  SCIENCE FICTION

  pokušavajući da je zaustavi, biva pre‐

  bačen u prošlost, u Evropu kojom haraju

  MONOLIT

  ekipe uništavača umetničkih dela (ima li

  nekog ko ne zna za Bredberijev »Faren‐

  Priredio Boban

  hajt 451«? autor pokušava da ubaci toliko

  metafizičkih razmišljanja da to ovu knjigu

  Knežević

  čini skoro nečitljivom. Kada se tome doda

  da su neki delovi romana bez ikakvog

  Evo ga opet. Čovek taman pomisli da mu

  vidljivog razloga napisani u drugom licu

  je došao kraj, ali on je opet tu, debeo;

  (literarni eksperiment eksperimenta radi,

  deblji nego ikad, sa ružnom naslovnom

  u ionako teško svarljivoj knjizi) i da su se

  stranicom, takođe ružnijom no ikad. Hu‐

  autoru potkrale takve SF‐infantilnosti kao

  manoidi, reptiloidi, insektoidi, boboidi i

  što je srednjoškolska ekskurzija na druge

  ostala gamad, koji me svojim crnim, ze‐

  planete (i to pored spominjanja galak‐

  lenim, mačkastim, praznim očima fiksi‐

  tičke ekonomije i planetarnih budžeta),

  raju sa nje, nisu ni najmanje krivi što su

  jasno je zašto ova knjiga ne zaslužuje da

  svojom drečavošću potpuno poklopali

  se na nju utroši vreme.

  slova na beloj pozadini, tako da sada

  Da ne ispadne da je ovo samo po

  samo upućeni (prosvećeni) mogu da

  kriterijumima SF‐žanra loš roman, treba

  naslute šta tu piše. Oni drugi moraće da

  napomenuti i da je karakterizacija

  se preznoje okrećući knjigu da bi na po‐

  nikakva (o glavnom liku saznajemo tako

  114

  leđini konačno pronašli šta drže u ruka‐

  Alvinu Makeru. »Red Prophet‐u«, voljeni

  ma. Mali Mocart u bezvazdušnoj sobi sa

  nam pisac je našao dovoljno vremena

  osam Itija sasvim sigurno bi bio mnogo

  (nekoliko sati) da napiše storiju o puber‐

  ubedljiviji na naslovnoj strani, ali

  tetliji koji se od ostalih ljudi razlikuje po

  MONOLIT ne bi bio MONOLIT da je nalik

  sposobnosti da mrkim pogledom izazove

  na normalnu knjigu.

  rak i ostale bolesti kod onih koji su ga

  Jedino što je u njemu sigurno to je da će

  naljutili. Sve je tu na svom mestu: teško

  posle reči urednika doći roman. Ovoga

  detinjstvo po sirotištima, lepa neznanka i

  puta to je Poštar Dejvida Brina, roman iz

  buđenje nagona, opasnost koja se nadvija

  1985. godine, koji je te iste godine bio

  nad njim preteći da postane fatalna... sve

  nominovan i za Huga i za Nebulu i koji je,

  toliko poznato, toliko puta viđeno, ali

  može se reći zasluženo, ostao bez ijedne

  ipak neodoljivo. Kard ne samo da je bio

  nagrade. Orson Skot Kard koji je te go‐

  kod kuće, već izgleda da mu je kuća bila

  dine osvojio oba priznanja romanom En‐

  negde u brdima Grčke. »Oko za oko«

  derova igra, objavljenim i kod nas, jedno‐

  verovatno neće biti delo po kome ćemo

  stavno je
bolji pisac nego što to Brin

  pamtiti Orsona Skota Karda, ali bi bilo

  ikada može postati. Čovek se s tim rađa, i

  divno kada bi bilo više takvih dela.

  tu nema pomoći. Međutim, bez obzira na

  Džon Kesel je potpuno drugačiji pisac

  to što Dejvid Brin očito nije bio kod kuće

  od Orsona Skota Karda. Od svih pisaca

  kada su muze pohodile njegov dom, on je

  naučne fantastike, on je danas verovatno

  ipak uspeo da sroči jedan sasvim dobar

  najbliži savremenim kretanjima u knji‐

  roman. Osnovna vrednost ovog romana

  ževnoj »matici«. Kao i u »Velikom snu«, i

  je fina razrada zanimljive ideje o preobra‐

  ovde imamo priču koja kao okosnicu ima

  žaju čoveka prostim oblačenjem jedne ta‐

  jedno književno delo — Melvilovog Mobi

  ko trivijalne uniforme kao što je

  Dika — i koja upravo tim preplitanjem

  poštarska.

  nazovi‐stvarnosti priče i fikcije Melvilovog

  Gordon Kranc sa početka romana vuk je

  dela otvara ono osnovno pitanje priče:

  samotnjak, cinični intelektualac koji luta

  postoji li u životu sloboda izbora, ili smo

  prerijama postkatastrofske Amerike ug‐

  svi samo junaci jednog trodimenzional‐

  lavnom gledajući svoja posla i kloneći se

  nog dela kome se već unapred znaju

  svake neprilike. Ova mu je konačno stigla

  početak, razrada i kraj. Sjajna priča,

  u obliku bande koja ga je prepala i

  verovatno najbolja u čitavom MONOLITU.

  oduzela mu skoro sve što je posedovao.

  Robert Silverberg, koji je početkom se‐

  Spas dolazi sasvim slučajno u liku mrtvog

  damdesetih pisao priče i romane duhom

  poštara čiju odeću i torbu sa pismima

  tako bliske Keselovom »Još jednom

  uzima, ne sluteći kakvu će promenu to

  siročetu«, danas radi potpuno druge stva‐

  uneti u njegov život.

  ri. »Gilgameš u pograničju« je prvi deo

  Sve u svemu, jedan od boljih SF‐romana

  serije novela i priča o epskom junaku,

  koje smo u poslednje vreme imali pred

  sumerskom kralju ogromne snage i, reci‐

  sobom.

  mo, drugačijeg načina razmišljanja, i nje‐

  Ipak, kao i ranije, sjajne novele najveća

  govim doživljajima u Pograničju — mestu

  su vrednost MONOLITA. Ovog puta pot‐

  o kome Gilgameš razmišlja kao o Paklu.

  puno su potisnule kratku priču, a s ob‐

  Gilgameš tu sreće H. P. Lavkrafta i

  zirom da je MONOLIT jedno od retkih

  Roberta E. Hauarda i s njima kreće u

  glasila koja objavljuju ovu formu, po meni

  fantastične, beskrajno zabavne pustolo‐

  možda najprimereniju SF‐žanru, možda

  vine. Silverberg se ovde pokazuje kao

  ne bi bilo loše zadržati ovu politiku.

  majstor detalja. Njegov mršavi Hauard,

  Prva novela pruža ponovni susret sa već

  koji se svim silama trudi da potisne ho‐

  toliko puta pominjanim Orsonom Skotom

  moseksualne nagone, i Gilgameš u večnoj

  Kardom. Iako zauzet pisanjem fantasy‐

  potrazi za svojim Enkiduom pružaju mno‐

  Trilogije (tetra‐, penta‐, nta‐logije), o

  go veselja čitaocu. A da ne pominjemo

  115

  Mao Ce Tunga, cara Marksističke

  jeste činjenica da sam za Vječeslava

  dinastije, vladara Nebeske Narodne

  Nazarova, pisca kratkog romana »Silajska

  Republike, ili Sveštenika Jovana (u

  jabuka«, prvi put čuo u MONOLITU. A

  Paklu!), Hemingveja (»Nikada nisam

  »Silajska jabuka« je delo zrelog pisca,

  podnosio njegove stvari. Blesavo sranje o

  puno lepih aluzija na političku klimu u

  gomili pijanih slabića«)...

  zemlji, ipak svedenih na potrebnu meru

  U sličnom tonu napisana je i priča

  ne ugrožavajući ono najvažnije — priču,

  Rodžera Zelaznija »Varijacija jednorog«.

  umešno vođenu, sa finim razrešenjem na

  U baru avetinjškog grada, mitski jednorog

  kraju.

  prilazi već pripitom Martinu i obaveštava

  Tradicija da u svakom broju MONOLITA

  ga da će čovek uskoro svoje mesto na

  upoznamo nekog francuskog pisca nije ni

  Zemlji prepustiti stvorenjima iz mašte.

  ovog puta izneverena. Okosnicu novele

  Martin je poslednja nada čovečanstva, jer

  »Prometejev sin« Rene Suzana čini čuveni

  ubeđuje jednoroga da odigraju partiju

  susret lorda Bajrona, Šelija, njegove žene

  šaha čiji je ulog sudbina čovečanstva. A

  Meri — začetnice dragog nam žanra — i

  pošto je poznato da su jednorozi odlični

  još nekih manje poznatih ličnosti u Švaj‐

  šahisti, a uz to i veoma tašta stvorenja,

  carskoj, Ženevi, susret tako brilijantno

  ovaj pristaje. Ono što sledi je mala lekcija

  opisan u Raselovom filmu »Gotik«, susret

  iz majstorstva vođenja veselih dijaloga i

  kome u stvari dugujemo bezimeno čudo‐

  građenja

  nezaboravnih

  duhovitih

  vište i njegovog sirotog, po zlu upamće‐

  situacija.

  nog gospodara. Međutim, mašta Suzana

  Noveleta Koni Vilis »Sidon u ogledalu«

  odlazi još dalje, uplićući u taj stvarni

  najkraća je u MONOLITU, a verovatno i

  događaj jednu fantastičnu pretpostavku

  najslabija. Relativno zanimljiva, dikovska

  koju vam, naravno, nećemo otkriti.

  ideja prilično je otupljena neveštim

  Teorijski radovi koji uvek okončavaju

  raspletom i lažnom pretencioznošću.

  MONOLIT ovoga puta svedeni su na dva

  Međutim, komplikovanost Koni Vilis

  zanimljiva, ali ipak ne toliko vredna eseja

  nije ništa prema domašajima Grega Bera

  Normana Spinrada: o »hard« SF‐literaturi

  u noveli »Teško izboreno«, koja je ovde

  i takozvanom »Imperatoru svega.«

  uvrštena verovatno zbog činjenice da je

  Miodrag Milovanović

  relativno skore 1983. godine dobila nag‐

  radu Nebula. Potomci ljudi možda će se

  Stephen King:

  jednoga dana stvarno toliko razlikovati od

  današnjeg čoveka koliko to Ber prikazuje,

  POTPALjIVAČICA

  ali to nimalo ne teši čitaoca koji se

  teškom mukom probija kroz nepoznate

  »Dečje novine«, 1987.

  pojmove i čudnovate odnose sve do same

  granice čitljivosti.

  U jednom intervjuu, Fric Lajber, pisac

  »Stakleni oblak« nam pruža priliku da se

  SF‐literature i horora, rekao je ovo: »King

  upoznamo sa još jednim iz generacije

  je veoma mnogo radio da stvori, način

  koja dolazi — Džejmsom Patrikom

  pisanja koji bi emocionalno zaokupio

  Kelijem. Iako ovo nije tipična Kelijeva

  čitaoca. Svrstavam ga odmah uz Džona

  priča (Keli je u svojim delima obično

  Mekdonalda, koji je napisao pre
dgovor za

  žešći), iz nje se mogu sagledati osnovne

  Kingovu zbirku kratkih priča, u kojem

  karakteristike njegove proze: brižljiva

  kaže da su stvari koje se zbivaju u noći

  prostudiranost teme o kojoj piše i

  najmanje važne u pisanju Stivena Kinga i

  odsustvo jezičkog egzibicionizma.

  da očekuje da će se ono što King piše na

  Dokaz koliko malo poznajemo sovjetsku

  kraju smatrati glavnim književnim tokom

  naučnu fantastiku (sa izuzetkom legen‐

  u ovoj oblasti. Izgleda da se upravo to i

  darne braće, čiji se pijačni spisak uskoro

  dešava.«

  očekuje u našim prodavnicama knjiga)

  O Kingu, kralju horora, nećemo ovom

  prilikom. Za nas je zanimljiv utoliko što

  116

  povremeno u svojim romanima dodiruje

  veze ima neverovatnu intuiciju — i dar

  naučnu fantastiku. Upravo to je slučaj i sa

  pirokineze. A kad su naručioci ekspe‐

  jednim od njegovih novijih romana —

  rimenta to shvatili, žele da dete detaljno

  »Potpaljivačica«.

  ispitaju, jer je ono potencijalno moćno

  Ideja na kojoj počiva roman, u stvari je

  oružje, idealno za »odbranu demokra‐

  pravi SF: sredovečni Endi, telepata velike

  tije«. Štaviše, na vidiku je masovna

  moći, i njegova sedmogodišnja kćerka

  proizvodnja ovakvih mutanata, koji su za

  beže dok ih progone pripadnici ultra‐

  vojsku dar s neba. Ali da bi ih imali

  tajnog ogranka američke obaveštajne

  masovno — ovaj prvi primerak se mora

  službe (»Radionica«), policija i ko sve ne.

  detaljno ispitati: ispitivanjem do destruk‐

  Ali razlog za ovo nisu očeve sposobnosti ‐

  cije uzorka... Otac shvata igru, spašava

  naprotiv, njihov cilj je sedmogodišnja

  kćerku i počinje potera, bez milosti i bez

  Čarli koja ima jedinstven dar — sposob‐

  kraja. Obaveštajci iz »Radionice« imaju

  nost pirokineze — izazivanje požara na

  mogućnost da pokrenu sve službe, i

  daljinu, usmeravajući snagom volje

  koriste se svim sredstvima... Naravno,

  neverovatnu energiju.

  kraj neću ispričati.

  Ujedno, tu se prekida veza sa naučnom

  Ako volite prenapete romane, koje ćete

  fantastikom, i dalje je u pitanju najčistiji

  progutati za jednu noć, da biste videli šta