by MoZarD
ARTUR KLARK: Neko, mislim da je to bio
jedan od retkih autora koji piše već dugo i
dr Džonson, rekao je; »Svaki čovek
razvijao se i konstantno sazrevao, što je
duguje nešto svojoj profesiji.« Ovo me
malo ko u stanju da postigne.
stavlja u moralnu dilemu, pogotovo što
DEJVID VINGROUV: Brajan Oldis veoma
sam u mlađim danima podosta mažnja‐
utiče na moje vlastito pisanje. Toliko sam
vao pohvalne kritike. Ali već godinama se
zaokupljen njegovim delima da bi bilo
užasavam da kažem išta dobro o ijednom
nemoguće da to ne ostavi traga.
živom autoru SF‐žanra.
Takođe volim Filipa Dika zbog načina na
Štaviše, ako bih bio dovoljno glup da se
koji je baratao idejama, a čisto zbog
izlajem koliko mi se dopada gospodin X,
veličine zamisli mora se spomenuti Frenk
ili (u današnje vreme čak češće) gospođa
Herbert, autor »Dine«. Voleo bih da
Y, osećao bih se krivim zbog svih još
dodam i Džona Kroulija i Ursulu Legvin,
boljih pisaca za koje ne znam. Po
oboje zbog same lepote njihovih dela i
»Lokusu,« samo u 1988‐oj je štampano
zbog načina na koji pretvaraju SF‐ideje u
skoro dve hiljade knjiga. Imao sam
nešto vredno spomena.
107
DŽON BALARD: Moj ljubimac je još uvek
doajen.
Rej Bredberi. Sviđao mi se mnogo pre
Varljivo je izdvajati novije autore, jer
nego što sam postao SF‐pisac i mnogo
mogu da blesnu kao meteori pa se
godina je bio jedini SF‐pisac kojeg sam
pretvore u pepeo, ali Majki Bišop stvara
čitao.
besprekornu literaturu baveći se važnim
Među današnjim britanskim piscima,
temama: evolucijom, politikom, AIDS‐
uvek me čudi energija i maštovitost
om...
Majkla Murkoka. Neko ga je jednom
KRISTOFER PRIST: Orvel i Grejem Grin
opisao kao Aleksandra Dimu naših dana.
ostaju pisci koji su na mene najviše
Na kraju, mora se spomenuti kiberpank,
uticali. U savremenom SF‐stvaralaštvu, ne
čiji su najbolji predstavnici Vilijem Gibson
možete ignorisati Vilijema Gibsona zbog
i Brus Sterling.
načina na koji je uveo u igru čitav novi
BOB ŠO: Pisac kojeg najviše čitam je
rečnik i slikovitost.
Robert Šekli. Njegov sarkastični humor mi
Iako se ovih dana bojim da SF‐literatura
se jako dopada, pogotovu što u SF‐žanru
brzo postaje isceđeni, propali žanr, moj
humora nikad dosta. Jako volim i Teodora
izbor pada na Brajena Oldisa zbog čiste
Stardžena i Kliforda Simaka.
enrgije njegovog pisanja i njegovih
Ali vrhunac je Artur Klark, od početka
sposobnosti kao stiliste engleskog jezika,
moj omiljeni pisac, zbog sveprisutnog
kao i zbog činjenice da je još uvek hrabro
toka pristojnosti u njegovim knjigama koji
posvećen i opredeljen za SF‐književnost.
vas čini ponosnim što ste ljudsko biće.
TANIT LI : Kada sam prvi put naišla na
LIZA TATL: Kada sam bila mlađa, na
Reja Bredberija, bilo je to kao kad nađete
mene su najviše uticali Rej Bredberi,
nešto za čim ste uvek tragali, osećaj
Teodor Stardžen, Filip Dik i Orvel sa
trenutnog prepoznavanja, većinom u
svojom »1984«. To su ljudi zbog kojih
njegovim divnim kratkim pričama. Kasnije
sam želela da pišem. Ali, bez mnogo
je došao šok susreta sa delima Teodora
oklevanja, moja SF‐literatura za pusto
Stardžena, koji tako uznemirava da je i
ostrvo bila bi Ursula Legvin. Ona je
danas, ponekad, preoštar za mene. Ali
jednostavno najveća. Njen roman »Leva
pisac koga danas najviše volim da čitam
ruka tame« jedna je od retkih knjiga koje
je Lujza Kuper jer je neverovatno filmična
se ozbiljno suočavaju sa pitanjem seksa i
sa snažnim dramskim klimaksima kakvi se
pola.
ne sreću često.
JAN VOTSON: Mora se spomenuti Artur
ROBERT HOLDSTOK: Rani SF‐uticaj na
Klark, zbog svojih kosmičkih perspektiva i
mene potiče od Najdžela Kmilova
večito mladog osećaja za začuđujuće,
»Kvotermas i ponor«, i na‐ravno, H. Dž.
iako ne uvek zbog svjih spisateljskih
Velsovog »Vremeplova«. Takođe me
vrlina. U oba ova aspekta, on je pravi
veoma impresionirao Isak Asimov. Ipak,
naslednik Stejpldona kojeg, za razliku od
najjači u pisanju fantastike koji sam
Velsa, grubo ignoriše britanski kulturni
pročitao jeste kraj istorijskog romana
establišment koji teži ka naučnom slepilu.
Naomi Mičison »Osvojeni«.
Džon Braner je opipao puls budućnosti,
Volim britanske pejsaže, pa moj glas
a aplaudiram Ursuli Legvin koja je podigla
dobija Kit Roberts. U knjigama kao što su
zavesu sa seksualne politike. Robert
»Divovi
od
krede«,
»Pavane«
i
Silverberg je vrhunski zanatlija, a među
»Unutrašnji točak«, njegovi opisi tih
nedavno umrlim autorima, Filip Dik bi bio
pejsaža su me duboko dirnuli.
108
•
poslednjeg dela. A svi smo videli kako
Onaj kojeg je najveći broj kolega
snaga fantazmagorije njegovih »Satanskih
odabrao bio je Brajan Oldis:
stihova« pokreće milione ljudi. Mora da
Na žalost, moji omiljeni SF‐pisci su
je on najpoznatiji pisac na planeti otkad
mrtvi: Meri Šeli, H. Dž. Vels, Olaf
su Egipćani počeli da ispisuju hijeroglife.
Stejpldon. Oni su raskrčili džunglu za sve
Moj glavni izbor možda će mnoge
nas. Onda je došao Filip Dik, koji nas je
iznenaditi: Doris Lesing, pisac sa mnogim
počastio
jedinstvenim
užitkom
da
interesovanjima, koja je vrlo povezana sa
posmatramo kako se njegov talenat
svetom, jaka i razumna ličnost vrlo svesna
razvija kroz sve one zapanjujuće romane
tamne strane ljudske prirode. Njena
pune crnog humora.
serija »Šikasta« je savršen primer kakva
Ne mogu da zaobiđem Salmana Rušdija,
bi jedna vrsta SF‐literature trebalo da
koji nije baš pisac fantastike, ali njegov
bude a i ona priznaje da dosta duguje
prvi roman »Grajmus« često svrstavaju u
Stejpldonu.
ovaj žanr. Štaviše, Ser Džordž Štajner je
Preveo i priredio:
ukazao na SF‐ovski sadržaj njegovog
Marko Fančović
NAGRADNI KONKURS FANZINA „BLODNJAK”
ZA DOMAĆU SF PRIČU ILI NOVELU
NA SLOVENAČKOM JEZIKU
Uredništvo fanzina BLODN
JAK raspisuje nagradni konkurs za originalne, do sada neobjavljene priče i novele na slovenačkom jeziku.
Određene su nagrade:
1. nagrada 100 DEM (dinarska protivvrednost)
2. nagrada 80 DEM (dinarska protivvrednost)
3. nagrada 50 DEM (dinarska protivvrednost)
Za nagrađena dela autorima pripada takođe i honorar za sva objavljivanja. Pored
nagrađenih dela uredništvo će otkupiti još četiri priče ili novele.
Konkurs je anoniman; autorstvo se dokazuje četvrtom kopijom. Dužina dela ne
sme prelaziti 60 kucanih strana (30 redova na strani, 65 znakova u redu), a poslednji rok za prispeće radova je 20. april 1990. Slati u tri primerka.
Adresa: BLODNJAK
Linhartova 86
61000 Ljubljana
Pravo učestvovanja na konkursu imaju svi državljani SFRJ, koji svoje radove pošalju
na slovenačkom jeziku.
Rezultati konkursa će biti objavljeni u časopisima „Življenje in tehnik” i „Alef”, kao i fanzinu „Blodnjak”.
Nagređene priče biće objavljene u časopisu „Življenje in tehnika”, a prve dve priče
s konkursa u antologiji „Tamni vilajet 2”.
Nagređene i otkupljene priče i novele s konkursa izaći će u knjizi BLODNJAK zbirci
slovenačke znanstvene fantastike, do decembra 1990. godine.
109
PORTRET PISCA
DŽEJMS
na tradiciju pulp‐horora koja asocira na
pisce kao što su Robert E. Hauard, rani
HERBERT
Sterdžen, rani Henri Katner, i Gaj N. Smit.
Dž
Ovaj pravac u fantastici bio je aktivno
epne knjige sa imenom Džejmsa Her‐
prisutan između 1910. i 1950. na
berta (James Herbert — ne treba ga
stranicama popularnih časopisa čija su
mešati sa Frenkom »Dina« Herbertom)
perjanica bile Uvrnute priče (Weird
na koricama prvi put sam ugledao u knji‐
Tales).
žari »Mladost«, kod SKC‐a, pre nekoliko
Po svojim odrednicama, pulp‐horor je
godina. Ta knjižara je, posle legendarne
odmakao dalje od svojih velikih prethod‐
Antikvarnice u Knez Mihajlovoj, ostala
nika, gotskih romana misterije i strave. U
dugo jedino mesto na koje se uvek gladan
Hauardovim ili Lavkraftovim pričama,
čitalac strane literature mogao u Beo‐
nisu toliko dominirali mračni, tajanstveni
gradu osloniti. Ime me je odmah podse‐
zamkovi, niti blede, bestelesne aveti,
tilo na MRTVAČKI PLES (Danse Macabre),
koliko monstrumi iz drugih vremena i
obiman esej Stivena Kinga o modernom
prostora razulareni na Zemlji u moderno
hororu, u kome postoji poglavlje posve‐
doba. Pulp‐horor (kao i pulp‐SF, uosta‐
ćeno horor‐literaturi (pored horor‐filmo‐
lom), imao je mnogo poklonika zbog
va, radio‐drama, časopisa itd), gde »kralj
svoje direktnosti i ogoljenosti, zbog dina‐
horora« tog istog Herberta uvršćuje me‐
mike i eksplicitnog seksa i nasilja kojima
đu desetak najistaknutijih autora savre‐
su priče i romani tog vremena obilovali. I
menih ostvarenja ove grane književnosti
mada su, dolaskom pedesetih, pulp‐
— rame uz rame sa Piterom Štraubom,
časopisi gašeni jedan za drugim i nestajali
Džekom Finijem, Ričardom Metisonom,
sa tržišta, prisustvo pulpa može se kroz
Rejem Bredberijem i Harlanom Elisonom.
romane pratiti u neprekinutom nizu sve
To je bilo dovoljno da pregledam na
do danas, do Džejmsa Herberta koji je
brzinu
zastrašujuće
ilustracije
na
postao njegov najuspešniji predstavnik.
koricama, razmislim nekoliko mikrose‐
Ljudi i dalje vole da budu preplašeni, i
kundi — i definitivno upropastim svoj
vremena se izgleda, u suštini, ne menjaju.
tadašnji studen‐tski budžet. Rezultat tog
Ali pogledajmo najpre kako je ostvaren
susreta, i čitanja hiljada stranica Herber‐
»američki san« ovog četrdesetšesto‐
tovih romana, nalazi se pred vama. Her‐
godišnjeg Engleza.
bert, uostalom, i zaslužuje pažnju, jer
nijedna od njegovih, do sada ukupno
Džejms Herbert je rođen 8. aprila 1943.
četrnaest objavljenih knjiga, nije propus‐
u Istočnom Londonu. Roditelji su mu bili
tila priliku da zaposedne prvo mesto na
ulični prodavci, i imali su mogućnosti da
listama bestselera.
mu pruže obrazovanje u najbližoj kato‐
ličkoj školi, i kasnije na Koledžu V. Alojzija
Džejms Herbert je deo čitave nove
u Hajgejtu, u katoličkoj gimnaziji god
generacije engleskih pisaca fantastike,
paskom strogih sveštenika. U Šesnaestoj
poput Remzija Kembela, Roberta Ejkma‐
se upisao na Hornsijev Koledž Umetnosti,
na ili Nika Šarmana. Ali, za razliku od
gde je studirao grafički dizajn, štampu i
svojih pobrojanih kolega, Herbert piše
fotografiju. Ovo se pokazalo kasnije kao
prozu oslanjajući se na stariju tradiciju —
presudno, najpre za njegovu prvu karije‐
110
ru, a potom i za aktivno učešće u
tada pa do danas ovaj roman se doštam‐
oblikovanju sopstvenih knjiga kao final‐
pavao dvadeset dva puta, i prodaja
nog proizvoda. Da bi mogao da se
PACOVA, se samo u Velikoj Britaniji,
izdržava, Herbert se bavio najrazličitijim
približila milionitom primerku.
poslovima, uključujući tu i pranje sudova,
Popularnost koju je ovaj roman posti‐
ili popunjavanje zdravstvenih kartona.
gao bila je frapantna. Sažeta, efektna
Četiri godine kasnije, Herbert je počeo
priča o Londonu ostavljenom na milost i
da se bavi reklamom. Mesecima je
nemilost hordi pacova — mutanata,
obilazio agencije sa svojom fasciklom pod
postala je bestseler koji dugo nije silazio
miškom dok najzad nije dobio posao u
sa vrha. Užasni prizori krvoprolića i
jednom malom studiju. Trebalo je da
očajničke borbe protiv nesavladive
prođu samo dve godine da bi se zaposlio
napasti nižu se na stranicama ove knjige
u vodećoj londonskoj reklamnoj agenciji i
sumanutim tempom, ne dopuštajući
ubrzo postao umetnički direktor, oženivši
čitaocu ni najmanji predah. I, kao što to
se usput.
obično biva kada su u pitanju instant —
»Bili su to opojni dani«, kaže Herbert.
uspesi, oficijelna kritika bila je prema
»Sa dvadeset šest godina bio sam previše
Herbertu neprijateljski nastrojena ili, u
mlad za direktora koji se bavi poslom
najboljem slučaju, uzdržana. Razlog je bio
vrednim preko pet miliona funti, ali u
jednostavan: kritičari su u Herbertovom
reklamnoj profesiji takve se stvari
prvencu prepoznali ono što on i jeste‐
d
ešavaju«. Službeno je putovao čak do
pulp horor. To što su PACOVI bili prvo‐
Filipina, Malezije, Singapura i Indonezije.
klasan horor nije bilo nimalo važno. Čini
»Bilo je to sjajno iskustvo za budućeg
se da je zajedničko gledište književne
pisca. Imao sam uvid u politiku mnogih
kritike u svetu (a u tome ni Jugoslavija
velikih kompanija, i video šta se zbiva iza
nije izuzetak, što jako dobro znaju skoro
kulisa u bankama i hotelima.«
svi domaći autori SF‐žanra), da roman
može da se svrsta samo u dve kategorije,
U dvadeset osmoj, reklame ga više nisu
u »književnost«, koja može i ne mora biti
naročito privlačile. »Još uvek sam voleo
uspešna, i u »popularnu prozu« koja
taj posao, ali trebalo mi je nešto drugo«. I
nikada nije uspešna, bez obzira na to
tada je rešio da napiše knjigu. Posle dve
koliko je dobra. A kada neko od
nedelje imao je uobličenu ideju koju je
etabliranih autora »glavne struje« kao što
mogao da prenese na papir. Tako su
je, recimo, Borislav Pekić, napiše knjigu
nastali PACOVI (The Rats), Herbertov prvi
koju
bez
imalo
stida
nazove
roman, i prvi zapanjujući međunarodni
»žanrovskom« (tu mislim, naravno, na
uspeh.
BESNILO, prvi čistokrvni horor‐roman
»Pisao sam ga tajno, dok sam radio kao
moderne jugoslovenske književnosti),
direktor sektora u reklamnoj agenciji kaže
onda se to tumači kao trenutni hir.
on. »Želeo sam to da napišem sirovo i
Srećom po pisce koji imaju taj peh da pišu
energično). Mislio sam, kad već pišem
ono što vole, a vole ono što voli i mnogo
horor, neću ništa ostaviti mašti«.
drugih ljudi, postoji i običan čitalac koji
I zaista, izdavač New English Library
ume da bude i te kako objektivan,
smesta je prihvatio njegov rukopis, i
selektivan i zahvalan, ukoliko mu
početni tiraž od sto hiljada primeraka (!)
očekivanja budu ispunjena.
planuo je u džepnom izdanju samo
»Optužen sam da povlađujem lošem
nekoliko nedelja po objavljivanju. Od
ukusu i pakujem proizvod za koji znam da
111
će moći da se proda, ali mogu pošteno da
to nižu se zastrašujući prizori dionizijskih
kažem da sam napisao tu knjigu onako
