by MoZarD
efekata magle — ubistva, samoubistva,
kako sam želeo, ne misleći uopšte na
seksualne na‐stranosti i sve druge vrste
objavljivanje.«
devijantnog ponašanja. U jednom od
Bilo kako bilo, britanska publika je
najupečatljivijih prizora u knjizi gotovo
tražila još. Po PACOVIMA je napravljena
sto pedeset hiljada stanovnika i turista u
poznata i popularna kompjuterska igra, a
Bornmutu odlazi u okean počinivši tako
snimljen je i film (užasno loš, ali takve se
masovno samoubistvo nalik na leminge.
stvari dešavaju i samom Kingu).
Treba imati na umu da je MAGLA
objavljena 1975, tri godine pre groznih
Ohrabren uspehom, Herbert odlučuje
događaja u Džonstaunu, u Gvajani, koje
da napiše novu knjigu, ostavljajući pacove
Herbert kao da je predvideo. Posle
privremeno da bi im se vratio kasnije, u
tragedije u Gvajani, jedan komentator je
dva navrata, u romanima LEGLO (Lair) i
rekao da je to »događaj koji ni
DOMEN (Domain), kompletirajući tako
najmračnija mašta nije mogla da
»Pacovsku trilogiju«.
predvidi«. Na žalost, svoju čudnu
Drugi Herbertov roman, MAGLA (The
sposobnost da anticipira nastupajuće
Fog) — nema nikakve veze s istoimenim
užase modernog doba Herbert ponovo
filmom Džona Karpentera), smesta je
ispoljava u romanu MRAK (The Dark), gde
postao bestseler i ostao dva meseca na
ogroman broj ljudi gine usred derbi‐
svim listama, da bi do danas doživeo
utakmice na prepunom fudbalskom
dvadeset tri reprinta. To je priča koja
stadionu. Hejsel, zar ne?
počinje neočekivanim zemljotresom čiji je
Po strukturi, MAGLA je nešto složenija
rezultat, između ostalog, i oštećenje čelič‐
od svog prethodnika, naziru se ozbiljniji
ne posude koju je pod zemlju pohranilo
stilski pristup i veće literarne ambicije. Ali
Ministarstvo odbrane. Posuda sadrži živi
pravi književni korak napred Herbert
organizam po imenu mikoplazma, koji
preduzima u sledećoj knjizi. To je roman
podseća na žućkasto‐zelenu izmaglicu.
PREŽIVEO (The Survivor), koji se slobodno
Kao besnilo, mikoplazma napada ljudski i
može svrstati u retka remek‐dela
životinjski mozak, pretvarajući žrtve u
modernog horora.
pomahnitale manijake. Stiven King u
MRTVAČKOM PLESU poredi MAGLU sa
Usred noći dolazi do velike katastrofe.
takozvanim Big‐Bag‐filmovima s kraja
Avion pun putnika eksplodira u letu, i
pedesetih i početka šezdesetih godina, jer
tragediju ne preživljava niko... osim
svi su sastojci tu: ludi naučnik koji petlja
Dejvida Kelera, jednog od članova
sa nečim čiju prirodu ne shvata i biva
posade. On napušta mesto nesreće a da
ubijen od strane sopstvenog izuma;
mu nije zafalila ni dlaka s glave, jednako
vojska koja isprobava nova oružja i tako
zabezeknut svojim misterioznim preživlja‐
oslobađa užas; »mladi heroj« Džon
vanjem kao i spasilačka ekipa kojoj
Holman koji na samom početku hrabro
preostaje samo da poginule pokupi i
spašava devojčicu u pukotini iz koje je
popakuje ih u svoje kesice. Svi se trude da
magla zaskočila neoprezni svet; lepa
nesreća bude što pre zaboravljena. A
heroina Kejsi, kao i obavezan skup
onda, nešto kasnije, u blizini mesta
naučnika u jalovim diskusijama. Sve to
katastrofe počinju da se dešavaju čudne
može se naći i u Tarantuli, Smrtonosnoj
stvari. Pronalaze devojčicu koja vrišti o
bogomoljci, Njima i mnogim drugim po‐
iscerenim, zlim lutkama koje hodaju... iz
pularnim filmovima iz te ere. A kroz sve
dubina reke izvlače ribara sa izrazom
112
neskrivenog užasa na onome što mu je
ostalo od lica... seoskog sveštenika zatiču
ludog od straha iza oltara crkve. To je tek
početak košmara, i samo Keler može da
stupi u kontakt sa neupokojenim
duhovima poginulih putnika, i oslobodi ih
tako što će postati oruđe njihove osvete.
PREŽIVEO obiluje prizorima prave, du‐
boke jeze, krvoproliće više nije primarno,
i nimalo ne čudi što je za samo tri nedelje
po objavljivanju ovaj roman pet puta
doštampavan u Americi, niti što je u
Francuskoj dobio Grand Prix pour Lite‐
raturex Fantastique, uglednu književnu
nagradu. Po PREZIVELOM je snimljen i
sjajan film u režiji Dejvida Hemingsa, sa
Robertom Pauelom i Džozefom Kotonom
u glavnim ulogama. Ovim romanom
Džejms Herbert je ustoličen kao vodeći
rom — i tvori tako efektne multi‐
britanski pisac horora.
žanrovske knjige.
Posle PREŽIVELOG bestseleri se nižu
Uporedo sa pisanjem, Herbert se
jedan za drugim: SREĆKO (Fluke),
aktivno bavi i izgledom svojih knjiga. »Ja
neobičan roman o čoveku koji gine u
sam obučavan u umetničkoj školi pa
saobraćajnoj nesreći da bi se reinkarnirao
volim da dizajniram korice. Sve do
u telu psa; KOPLJE (The Spear), o
nedavno, bio sam i sopstveni agent. Ja
okultistima koji žele da povampire
nisam jedan od onih pisaca koji samo
odavno mrtve nacističke vođe pomoću
predaju rukopis.«
relikvije, koplja kojim je proboden Isus na
Na primedbe da u njegovim knjigama
krstu; MRAK (The Dark), gde se mrak
ima previše nasilja, Hefbert je konačno,
pojavljuje
kao
otelotvorenje
zla;
iznerviran, odgovorio dosadnim novina‐
SVETILIŠTE (The Shrine), roman inspiriran
rima: »Tako je, ja pišem o nasilju radi
velikim verskim atrakcijama kao što je
nasilja, baš kao što Harold Robins piše o
Lurd (ili, ako baš hoćete, Međugorje), gde
seksu radi seksa, Robert Hajnlajn naučnu
se zlo surovo poigrava sa religioznim
fantastiku radi naučne fantastike, a
slepilom vernika; već pomenuti LEGLO
Margaret Drebl lepu književnost radi lepe
(Lair) i DOMEN (Domain) u kojima se
književnosti. Samo što njih niko za to ne
pacovi ponovo okomljuju na čovečanstvo
pita, zar ne?«
da bi na kraju dali veliki doprinos
njegovom konačnom padu posle global‐
Herbertova proza je tečna, besprekorno
nog nuklearnog rata; i najzad, MESEC
odmerena i engleska. Ali, kao što King
(Moon), ČAROBNA KOLIBA (The Magic
kaže; »Džejms Herbert naleće na nas
Cottage) i GROBNICA (Sepulchre), niz od
ispruženih ruku, i ne želi samo da nam
tri romana u kojima
Herbert u potpunosti
privuče pažnju; on nas zgrabi za revere i
ispunjava očekivanja svojih poklonika
počne da nam vrišti u lice. To nije
kombinujući prvoklasnu stravu sa drugim
naročito umetnički metod napada... ali je
žanrovima — akcionim romanom ili trile‐
delotvoran. U svojim horor‐romanima
113
Herbert ne samo da piše kao što je činio i
jedinstveni događaj u UKLETOM. Prvi put
Robert E. Hauard, on obuva svoje
u književnosti koja se bavi duhovima,
borbene čizme i kreće da zaspe čitaoca
čovek od krvi i mesa vodi ljubav sa
užasom.«
ženskim duhom.
Najnoviji roman Džejmsa Herberta,
Herbert je, dakle, u formi kao i obično.
UKLETO (Haunted), trenutno je na prvom
Prodaja njegovih knjiga širom sveta
mestu liste poznatog časopisa Bookseller.
nedavno je premašila broj od dvadeset
U ovoj knjizi, Herbertov skeptični junak
miliona primeraka, i neshvatljivo je da,
Dejvid Eš, ubeđen je da se većina
izuzev
dva
pokušaja
neovlašćene
natprirodnih događaja može objasniti
serijalizacije u sarajevskom Venu i Svijetu,
krckanjem, truljenjem drveta i tajnim
Džejms Herbert uopšte nije objavljivan u
promajama koje izazivaju noćnu lupnjavu.
Jugoslaviji.
Ali, posle tri jezive noći provedene u
Koliko saznajemo, ovo će uskoro biti
ukletoj kući, u zabačenom domu dva
ispravljeno. Otkupljena su prava za
brata i njihove lepe sestre, za koju se
objavljivanje PREŽIVELOG, a pregovara se
ispostavlja da je šizofrenik, on biva
i o mogućnosti objavljivanja Pacovske
primoran da promeni mišljenje.
trilogije, tako da će već početkom 1990.
I kod ove knjige, Herbert nastupa pre
Herbertova
zarazna
proza
ugledati
kao kompletan proizvođač nego kao puki
svetlost dana i na srpskohrvatskom
autor. Osim što je dizajnirao korice, on
jeziku. Čini se da vreme strave i užasa kod
nadzire i reklamnu kampanju koja je
nas tek nastupa. Pripremite se.
prati. A njen slogan; »Možete li spavati sa
GORAN SKROBONJA
duhom u kući?« usmeren je na
114
cije jeste članak Bila Vorena o Đavoljoj
devojci sa Marsa (19—54), jadnom i
očajnom jeftinom filmiću tipičnom za
1950‐te. U ovom smislu, Nova enciklope‐
dija je svojevrsna zagonetka. Neki članci
posvećeni su pojedinačnim filmovima, ali
nijedan pojedi‐načnoj knjizi; a ti članci o
Prikazi knjiga
filmovima obuhvataju ne samo začet‐
ničke
(seminal)
filmove,
nego
i
Džejms Gan, urednik, Nova enciklopedija
mediokritetne kao što je Gledalac
naučne fantastike (The New Encyclopedia
(Looker) iz 1981.
of Science Fiction). Izd. kuća »Vajking«
Ove idiosinkretičnosti su donekle nado‐
(»Viking«). 0‐670‐81041‐X, tvrdi povez,
knađene onim uobičajenijim člancima
520 str oktobar 1988.
koji su razumno ažurni. Nije obuhvaćen
Blejlok (Blaylock), ali su uključeni Pauers,
Ova Nova enciklopedija naučne fantas‐
Šepard, Gibson, i Robinson. Knjiga nudi i
tike demonstrira zbog čega je potrebno
eseje o raznim SF‐temama po alfabet‐
da postoje zakoni o istinitosti u
skom redosledu. Prvi takav govori o
oglašavanju. Iako je korisna, ova knjiga
»agentima« (literarnim), a poslednji o
nije ona definitivna referentna knjiga
»ženama«. Ovim načinom pokrivena je
kakvu bismo se nadali da ćemo dobiti, i
znatna teritorija. Ali, na žalost, i ovde
kakvu naslov nagoveštava. Knjiga na dva
Nova enciklopedija zaostaje za standar‐
načina skreće pažnju na sebe. Naslov
dima koji su drugde postavljeni. Eseji su
podseća na Enciklopediju naučne fantas‐
neugodno šematizovani. Majk Mak Ki
tike (u britanskom izdanju The Encyclo‐
(Mike McQuay), na primer, pomenut je
pedia of Science Fiction, u američkom
po svojim avanturističkim tekstovima
izdanju The Science Fiction Encyclopedia)
rađenim samo za novac, baš kao što bi se
urednika Pitera Nikolsa (Peter Nicholls),
moglo očekivati ako je o njemu suđeno
delo koje je postavilo standard izvrsnosti
na osnovu predubedenja, bez uzimanja u
za referentna dela te vrste. Još od dana
obzir njegovog romana Uspomene (Me‐
prve pojave te Nikolsove enciklopedije,
mories) nominovanog za nagradu »Filip K.
godine 1979, njeni poštovaoci uzalud su
Dik«. Eseji su se pomakli daleko i
čekali vest da će ona na neki način biti
predaleko u pravcu toga da budu samo
ažurirana, kao što se radi sa pravim
rekapitulacije onoga što su drugi već
enciklopedijama. Ganova Nova enciklope‐
ranije govorili. Umesto da razjašnjavaju i
dija nije ono što su čekali. Naravno,
osvetljavaju, ovi eseji samo podvrgavaju
Džejms Gan je cenjen zbog svog dela Al‐
čitaoca monotoniji često ponavljanih
ternativni svetovi, koje je istorija SF‐
istina. Takve rezultate verovatno dobija
literature. Njegovo ime daje i ovoj
profesor književnosti od svojih studena‐ta
enciklopediji žig valjanosti.
ako tokom suviše dugog niza godina daje
Kad se to ima u vidu, delo koje smo
uvek iste domaće zadatke.
dobili nije baš ono što bismo očekivali.
Sve ovo može učiniti da naš sud o ovoj
Doduše, znatna količina stručnosti jeste
enciklopediji zazvuči lošije nego što ona
ispoljena. Među saradnicima ima mnogo
to zaista zaslužuje. Očigledno, za one koji
onih koji evidentno poznaju naučnu
imaju neko predznanje i iskustvo na SF‐
fantastiku; spisak njihovih imena delovao
polju, ova enciklopedija je korisna u
bi itekako ubedljivo. Međutim, rezultat je
ograničenoj
meri.
Međutim,
kao
malčice pomaknut sa prvog mesta, kao
referentno delo za potpune početnike,
da je knjiga delimično polarizovana u
ona svakako može dobro poslužiti.
neku drugu dimenziju. Ponajviše upada u
Možemo je kritikovati da posvećuje
oči to što je SF‐film naglašen u toj meri da
previše ili premalo prostora izvesnim
su mnogi individualni filmovi navedeni i
stvarima, ali ona, ipak, pokriva široki
obrađeni kao pojedinačne stavke. Jedan
teren i otvara mnoge prozore za one koji
od najgorih primera nepotr
ebne pričan‐
kroz njih nikad ranije nisu gledali.
115
•
hladnog rata i eliminisanjem nuklearnih
Brus Sterling, Ostrva u mreži (Islands in
arsenala, njihovo stoleće oslobođeno je
the Net).. Arbor Haus, 0‐87795‐952‐8,
apokaliptične pretnje globalnog holoka‐
tvrdi povez, 348 str. Junil988.
usta. Ova duboka promena, u sadejstvu
sa sveprisutnom komunikacionom Mre‐
Kiberpank je mrtav; kiberpank je živ i
žom, dovodi do pojave ljudi kao što su
bujno napreduje. Ovaj paradoks proističe
Lora i Dejvid, jednovremeno sofisticirani i
iz terminologije. SF literatura čiji su
naivni, ogrnuti »medijskim ružom«
protagonisti mladi, buntovni, sa moru‐
(»media rouge«), vesti u komuniciranju
kanskom frizurom (u vidu uspravne četke
sa javnošću i u arhitekturi, malo
duž sredine lobanje, prim. prev.), uklju‐
podrugljivi prema zloj starijoj generaciji
čeni u kompjutere, ili su neka kombi‐
— i očajno nespremni da se suoče sa
nacija gore pomenutog, već je postala
kompleksnim ilegalnim svetom info‐
formula. Tu već u velikoj meri dominiraju
pirata (data‐pirates) i revolucionara koji
imitatori i novi romanopisci koji se još
osvaja njihovu varošicu Galveston poput
uvek bore da nadu svoj glas. Naučna
jednog od tamošnjih smrtonosnih ura‐
fantastika koja dovodi u pitanje prih‐
gana i menja njihove živote zauvek.
vaćene tradicije, preuređuje društvo, i
Korporacijska politika šalje ovaj mladi
daje vizije dolazeće globalne kultu‐
par (ukrcavajući i njihovu bebu) u novo‐
re/ekonomije bazirane na informacionim
tehnološku vudu‐čudnovatost Grenade;
mrežama, jeste naučna fantastika koja s
onda Lora odlazi u dalje avanture koje je
pravom nastoji da potisne sve ranije
potiskuju u pavcu zrelosti kakvu ona
esefične futurističke vizije u zastarelost.
nikad ne bi mogla dostići u starom
Ali, ipak, ostaje problem tih ogledalskih
bezbednom korporacijskom životu. To su
naočara...
gole kosti ove fabule, ali Sterlingova
Brus Sterling otelotvoruje kiberpan‐
genijalnost leži u razradi značajnih
kovski
paradoks,
produkuje
vruće
detalja, u onim sitnicama koje čine da
»manifeste« tog pokreta a ujedno i
