Alef Science Fiction Magazine 025

by MoZarD

  voda koje nisu znane nijednom brodu

  nikoga da mu odgovori. Tako se

  sem onih od Telera, i dođoše do

  naposletku okrete nazad ka moru; ali tek

  Opčinjujućih Ostrva, i izbegoše njihove

  što je krenuo putem za obalu, jedna

  čini; i dođoše u Senovita Mora i izbegoše

  prilika stade na breg i pozva ga silnim

  njihove senke, i pogledaše na Tol Eresea,

  glasom vičući:

  Osamljeno ostrvo, ali ne zadržaše se i

  "Pozdrav Earendilu, očekivanom što

  najzad baciše sidro u Zalivu Eldamar, i

  dolazi neočekivano, nadanom što dolazi

  teleri videše dolazak tog broda od Istoka i

  nenadano! Pozdrav Earendile, nosioče

  behu zapanjeni, gledavši izdaleka svetlost

  svedosti pre Sunca i Meseca! Divoto Dece

  Silmarila, i ona beše vrlo velika. Tada

  Zemlje, zvezdo u tami, dragulju u sum‐

  60

  raku, sjaju u jutru!"

  da bude smatrana PrvorođenimDatatom

  Taj glas je bio glas Jonvea(12) vesnika

  Iluvatarovim, zbog Lutjene; i zbog nje

  Manveovog, i on je došao iz Valimara, i

  Earendil izabra isto, mada njegovo srce

  pozvao Earendila da dođe pred Sile Arde.

  beše uz pleme Ljudi i narod njegovog oca.

  I Earendil ode u Valinor i u dvorane Va‐

  Tada na zapovest Valara, Jonve ode do

  limara, i nikad više ne kroči na zemlje

  obale Amana, gde sadruzi Earendilovi još

  Ljudi. Onda se Valari posavetovaše

  behu, čekajući vesti; i on uze jedan ča‐

  međusobno, i pozvaše Ulma iz dubine

  mac, i tri moreplovca uđoše unutra, i

  mora; i Earendil je stajao pred njihovim

  Valari ih nagnaše na Istok u silnom vetru.

  licima i predao molbu Dva Plemena.

  Ali oni zadržaše Vingilot, i osvetiše ga, i Oprost je tražio za Noldore i samilost za

  odnesoše ga kroz Valinor, na samu ivicu

  njihove velike žale, i milost za Ljude i Elfe

  sveta; i tamo prođe kroz Vrata Noći i beše

  i pomoć u njihovoj nevolji. I njegova je

  dignut čak u okeane nebesa.

  molitva uslišena.

  Sad divan i čudesan beše taj brod sp‐

  Kazivalo se među Elfima, da pošto je

  ravljen, i beše ispunjen treperavim pla‐

  Earendil otišao, trežeći Elvinu ženu svoju,

  menom, čistim i svetlim; i Earendil

  Mandos progovori o njegovoj sudbini, i

  Moreplovac je sedeo na krmi, sjakteći

  reče: "Sme li smrtni čovek stupiti na

  prašinom elfkih dragulja, i Silmaril mu

  neumiruće zemlje, i još živeti?" Ali Ulmo beše vezan više veđa. Daleko je putovao

  reče: "Zbog ovoga je došao na svet. i kaži

  u tom brodu, čak u praznine gde nema

  meni: je li on Earendil Tuorov sin od loze

  zvezda; ali najčešće beše viđen ujutru i

  Hador, ili sin Idrilin, Turgonove kćeri, od

  uveče, sveducajući u zoru ili u sumrak,

  Elf‐kuće Fiveove?" A Mandos odgovori:

  kad se vraća Valinor sa putovanja izvan

  jednako Nojdori, koji odoše svojevoljno u

  granica sveta.

  izgnanstvo, ne mogu se vratiti ovamo."

  Na ta putovanja Elvina nije išla, jer

  Tek kad je sve izgovoreno, Manve je

  možda ne bi izdržala hladne i besputne

  dao presudu, i rekao je: "U ovom slučaju,

  praznine, a i volela je pre zemlju i slatke moć sudbe je data meni. Opasnost kojoj

  vetrove koji duvaju na moru i na brdu.

  je izložio za ljubav Dva Plemena neće

  Zato beše sagrađena za nju jedna bela

  pasti na Earendila, niti će pasti na Elvinu kula severno više granica Razdvajajućih

  ženu njegovu, koja je pošla sa njim za

  Mora; i tamo povremeno sve morske

  ljubav njegovu; ali nikad neće šetati više

  ptice odlaziše. I kazivalo se da je Elvina

  među Elfima i Ljudima u Spoljnim Zem‐

  naučila jezike ptica, ona koja je sama

  ljama. I ovo je moja odluka što se tiče

  jednom nosila njihov oblik; i one je

  njih; Earendilu i Elvini, i njihovim sino‐

  naučiše veštini letenja, i krila joj behu

  vima, biće dato pravo da izaberu slo‐

  bela i srebrno‐siva. I povremeno , kad se

  bodno kom će se plemenu njihove

  Earendil, vraćajući se, približi ponovo

  sudbine prikloniti, i kojim će se ple‐

  Ardi, ona bi mu poletela u susret isto kao

  menom smatrati."

  što je poletela davno ranije, kad beše

  Sad kad Earendila ne beše dugo vre‐

  izbavljena iz mora. Tada dalekovidi među

  mena, Elvina posta osamljena i uplašena;

  Elfima, koji su živeli na Osamljenom

  i šetajući duž obale mora dođe blizu

  ostrvu, videli bi je kao jednu belu pticu,

  Alkalondea, gde su ukotvljene Teletinske

  sijajuću, purpurnu u sutonu, kad se vine u

  flote. Tamo je Teleri primiše, i slušali

  radosti da pozdravi dolazak Vingilota u

  njene priče o Dorijati i Gondolinu i jadima

  luku. Otkako je Vingilot prvi put dospeo

  Balerijada, i behu ispunjeni samilošću i

  na nebeska mora, uspeo se neočekivan,

  začuđeni; i Earendil, vraćajući nađe je, u

  sjaktav i svetao; i narodi Srednjeg sveta

  Luci Labudova. Ali uskoro ih pozvaše u

  ugledaše ga izdaleka i zadiviše se, i uzeše

  Valmarč i tamo odluka Prvog Kralja beše

  ga za znamenje, i prozvaše ga Gil‐Ester,

  im saopštena.

  Zvezda Velike Nade. I kad ova nova

  Onda Earendil reče Elvini: "Izaberi ti, jer

  zvezda beše ugledana uveče, Maedros se

  sad sam umoran od sveta." I Elvina izabra

  obrati Magloru bratu svome, i reče:

  61

  "Sigurno je to Silmaril koji sija sada na da Anfeuglit nije mogao da je primi; i sav

  zapadu?"

  je Sever bio zapaljen ratom.

  I Maglor odgovori: "Ako je to vaistinu

  Ali to mu ne pomože. Balrozi(13) behu

  Silmaril, kojeg smo videli bačenog u more

  uništeni, sem nešto malo onih koji

  i sad se uzdiže opet, preko moći Valara,

  pobegoše i sakriše se u pećinama nepri‐

  onda budimo zadovoljni; jer njegova

  stupačnim u korenima zamlje; i bezbrojne

  slava se vidi sad od mnogih, i sada je

  legije Orka(14) nestadoše kao slamke u

  siguran od svog zla." Tada Elfi pogledaše velikoj vatri, ili behu zbrisane kao sme-gore i ne očajavaše više; a Morgota ispuni

  žuralo lišće ispred plamtećeg vetra. Malo

  sumnja.

  ih ostade da obespokojava svet za dugo

  Ipak se kazivalo, da Morgot napad koji

  godina posle. I ono malo što ostade od tri

  dođe na njega sa Zapada ne očekivaše;

  kuće Elf‐prijatelja, Očeva ljudi, boriše se

  jer toliki beše njegpv ponos da je smatrao

  na strani Valara; i behu osvećeni u tim

  da niko više nikad neće otvoreno zaratiti

  danima za Baragunda i Barahira, Galdora

  protiv njega. Štaviše, mislio je da je

  i Gundora, Huora i Hurina, i mnogo

  zauvek oslob
odio Noldore od Gospodara

  drugih njihovih lordova. Ali veliki deo

  Zapada, i da se, zadovoljni u svom bezaz‐

  Sinova Ljudi, bilo od naroda Uldorovog ili

  lenom posedu, Valari neće obazirati na

  od došljaka sa Istoka, stupao je sa

  njegovo kraljevstvo u svetu izvan; jer za

  Neprijateljem; i Elfi to ne zaboravljaju.(15)

  njega koji je nemilosrdan, dela milosrdna

  Tad, videvši da su njegove vojske pora‐

  su uvek strana i izvan poimanja. Ali vojska

  žene i njihova sila raspršena Morgot

  Valara se spremala za bitku; i ispod

  ustuknu, i ne smede da se pokaže. Ali

  njihovih belih barjaka stupali su Vanjari,

  izvrši na svoje neprijatelje poslednji

  narod Ingveov, i oni čiji je vođa bio

  očajnički napad koji je pripremio, i

  Finarfin, sin Finveov. Malo je Telera bilo

  napolje iz jama Angbanda pusti krilate

  voljno da krene u rat, jer su pamtili seču u

  zmajeve, koji nisu ranije bili viđeni; i tako

  Labudluci, i krađu njihovih brodova; ali

  iznenadan i ubistven beše juriš te užasne

  poslušali su Elvinu, koja je bila kćer Diora

  flote da je vojska Valara bila odbačena

  Eluhila i od njihovog roda, i poslali su

  nazad, jer je dolazak zmajeva bio uz silne

  dovoljno mornara da upravljaju brodo‐

  udarce gromova, i munja, i uz vatrenu

  vima koji su nosili vojsku Valinora istočno

  oluju.

  preko mora. Ipak su posle ostali na

  Ali Earendil dođe, sijajući belim plame‐

  palubama svojih brodova, i niko od njih

  nom, i oko Vilingota behu se skupile sve

  nije stupio nogom na Dvostrane zemlje.

  velike ptice sa nebesa, i Torondor(16) ‐ je

  O maršu vojske Valara na sever

  bio njihov vođa, i tu je bila bitka u vaz-Srednjeg sveta malo je rečeno u bilo kojoj

  duhu ceo dan i mračnu noć bez pobed‐

  priči; jer među njima nije išao niko od

  nika. Pre izlaska sunca Earendil saseče

  onih Elfa koji su živeli i patili u Dvostranim

  Ankalagona

  Crnog,

  najmoćnijeg

  iz

  zemljama, i koji su stvorili istorije onih

  zmajske vojske, i baci ga s nebesa; i on

  dana koji su još znani; i vesti o tim

  pade na tornjeve Tangorodrima, i oni se

  stvarima čuli su jedino dugo posle od

  srušiše u njegovoj propasti. Tad sunce

  njihovih srodnika u Amanu. Ali na kraju

  izađe, i vojska Valara prevagnu, i skoro svi

  moć Valinora dođe sa Zapada, i izazov

  zmajevi behu uništeni, i sve jame Morgo‐

  truba Jonveovih ispuni nebo; i Blerijand

  tove razrovane i razotkrivene, i sila Valara

  beše zablesnut slavom njihovog oružja,

  se spusti u dubine Zemlje. Tamo Morgot

  jer vojska Valara je bila svrstana u

  stajaše naposletku, i sad nejunačan.

  strojeve mladih, divnih i strasnih, i

  Pobegao je u najdublji od svojih rudnika, i

  planine su se tresle ispod njihovih nogu.

  molio za mir i oprost; ali beše oboren s

  Sudar vojski Zapada i Severa je nazvan

  nogu, i bačen na lice. Tada je svezan sa

  Velika Bitka, i Rat Besa. Tamo je bila

  lancem Angainorom(17) koji je nosio u

  skupljena sva sila od prestola Morgo‐

  ranije doba, i njegovu gvozdenu krunu

  tovog, i postade velika izvan broja, tako

  raskovaše u ogrljak za vrat mu, i glava mu

  62

  beše pognuta na kolenima.

  pokorimo Valarima u njihovoj zemlji, ili

  Tako dode kraj Angbandskoj na Severu,

  smeramo ikad da zaratimo ponovo u

  i jedno zlo kraljevstvo beše smrvljeno; i

  njihovom svetom carstvu?"

  napolje iz dubokih tamnica, mnoštvo

  Ipak Maglor još ne popusti, rekavši:

  robova izađe, van svake nade, na svedost

  "Ako Manve i Varda lično poreknu

  dana; i pogledaše na svet koji se

  ispunjenje zakletve u kojoj smo ih prizivali

  promenio. Jer tolika beše jarost ovih

  za svedoke, nije li ona ništavna?"

  protivnika, da severne regije zapadnog

  A Maedros odgovori: "Ali kako će naši

  sveta behu naprsle u raznim pravcima, i

  glasovi dospeti do Iluvatara, izvan

  more je pokuljalo unutar kroz mnoge

  krugova sveta? A Iluvatarom smo se

  pukotine, i beše pometnja i velika huka; i

  zakleli u našoj ludosti, i zazvali Večnu

  reke su nestajale ili nalazile nova korita, i

  Tamu na nas, ako ne održimo reč našu.

  doline su uzdizane i brda sravnjivana; i

  Ko će nas razrešiti?"

  Siriona nebeše više.(18)

  "Ako nas niko ne može razrešiti" reče Tada Jonve, kao glasnik Prvog Kralja,

  Maglor, "onda zaista Večna Tama će

  pozva Elfe Balerijanda da napuste Srednji

  nama biti sud, držali mi naš zavet ili ga

  svet. Ali Maedros i Maglor ne htedoše da

  kršili; ali manje zla ćemo napraviti

  poslušaju, i pripremiše se, mada s

  prekršimo li."

  umorom i nerado, da pokušaju u očaju da

  Ipak se na kraju predade volji Maedro‐

  ispune svoju zakletvu; jer oni bi se tukli za

  sovoj i posavetovaše se kako da otmu

  Silmarile, bili im oni uskraćivani, čak i

  Silmarile. I prerušiše se, i dođoše noću u

  protiv pobedničke vojske Valinora, čak i

  logor Jonveov, i prikradoše se do mesta

  da su ostali sami protiv čitavog sveta. I

  gde su Silmarili čuvani; i poklaše stražare,

  poslaše stoga poruku Jonveu, pozvavši ga

  i zgrabiše dragulje. Tada ceo logor ustade

  da im preda te dragulje koje je davno

  na njih, i spremiše se da umru, braneći se

  Feanor otac njihov napravio, a Morgor

  do kraja. Ali Jonve ne htede da dopusti

  ukrao od njega.

  ubistvo sinova Feanorovih, i odlazeći bez

  Ali Jonve odgovori da pravo na delo

  bitke izbegoše daleko. Svaki od njih uze

  njihovog oca, koje su sinovi Feanorovi

  za sebe Silmaril, jer rekoše: "Premda je ranije polagali, sad je nestalo, zbog

  jedan ljubljen za nas, i samo dva ostaše, i

  njihovih mnogih i nemilosrdnih nedela

  nas dvojica sami od naše braće, jasno je

  koja su učinili, bivajući zaslepljeni svojim

  da sudba hoće da podelimo zaostavštinu

  zavetom, a najviše od svega zbog

  našeg oca."

  njihovog ubistva Diora i napada na Luke.

  Ali dragi kamen prožme ruku Maedro‐

  Svetlo silmarilsko će ići sad na Zapad,

  sovu bolom nepodnošljivim; i on shvati

  odakle je i došlo na početku; i u Valinor

  da je tako kao što je Jonve rekao, i da je

  moraju Maedros i Maglor da se vrate, i

  njegovo pravo na dragulj iščezlo, i da je

  tamo će sačekati presudu Valara, čijom

  zakletva bila bezvredna. I Budući u agoniji

  će odlukom jedino Jonve predati dragulje

  i očaju baci se u jedan razjapljeni ponor

  iz svog poseda. Tada Maglor zažele za
ista

  ispunjen vatrom, i tako završi; i Silmaril

  da se pokori, jer srce mu je bilo žalosno, i

  koji je nosio uzet je u nedra Zemlje.

  rekao je: 'Zavet ne kaže da ne smemo

  I pričalo se za Maglora da nije mogao da

  sačekati podesnu priliku, a možda će u

  podnese bol kojim ga je Silmaril mučio;

  Valinoru sve biti oprošteno i zabo‐

  bacajući ga naposletku u mora, i posle

  ravljano, i doći ćemo na svoje mirnim

  toga je uvek lutao po obalama, pevajući u

  putem."

  bolu i jadu pored talasa. Jer Maglor je bio

  Ali Maedros odgovori da ako se vrate u

  silan među pevačima iz davnine, imenom

  Aman, a pristanak Valara im bude

  znan samo posle Daerona od Dorijata; ali

  uskraćen, tada bi njihova zakletva još

  nikad više se nije vratio među narod Elfa.

  uvek stajala, ali bi njeno zadovoljenje bilo

  I tako se zbi da su Silmarili našli svoje

  beznadežno; i rekao je: "Ko može reći

  večne kuće: jedan na prostranstvima

  kakav nas strašan sud čeka, ako se

  nebeskim, i jedan u vatrama srca

  63

  zemaljskog, i jedan u dubokim vodama.

  Ovde se završava Silmarilion. Ako je pao

  U tim danima bila je velika gradnja

  iz slave i lepote u tamu i propast, takva je

  brodova na obalama Zapadnog mora; i

  bila od starina sudbina Stradanja Arde; i

  odatle u mnogim flotama Eldari otploviše

  ako neka promena bude došla i stradanje

  na Zapad, i ne vratiše se nikad više u

  bude zalečeno, Manve i Varda mogu

  zemlje plača i rata. I Vanjari se vratiše

  znati; ali to nisu otkrili, i nije zapisano u ispod svojih belih zastava, i poneseni

  sudbama Mandosovim.

  trijumfom, ka Valinoru; ali njihova radost

  u pobedi beše zatamnjena, jer se vratiše

  KOMENTARI

  bez Silmarila iz Morgotove krune, i znali

  (1) Zvani "Napovilni", "Blaženi", "Slavni", i su da se ti dragulji ne mogu ponovo

  "Moreplovac"; sin Tuora i Idrilc Turgonove kćeri; stvoriti ili skupiti zajedno osim ako bi se muž Elvinin, kćeri Diora; ime mu na kvenijskom svet smrvio i stvorio opet.

  znači "Ljubavnik mora". Otac mu beše ratnik I kad su došli na Zapad, Elfi Belerijanda

  kuće Hador, koji se sa elfskom princezom

  su obitavali na Tol Ersea, Osamljenom

  Idriloma Kelebrindal, posle pada Gondolina

  Ostrvu, koje gleda i na istok i na zapad;

  otplovio na zapad. Elvina je elfiska gospodarica odakle su mogli da dođu pravo u Valinor.

  od Dorijata, unuka Barenova I Lutjenina. Sinovi Opet im je pružena ljubav Manveova i