by MoZarD
nom vina, malo progunđao nad državom i
trebalo. Za dostizanje plemenitog cilja sva
umiren otišao da spava! Sad su kafane,
su sredstva dozvoljena. Većina stanov‐
krčme, konobe, bifei, kafići, pa čak i
ništva je veoma dobro razumela da se
barovi, postali pravi zaverenički centri.
ponekad ne može bez čvrste ruke. Tako je
Alkohol nije više umirivao, nego je čak
odluka države bila u stvari najava blago‐
potpaljivao nezadovoljstvo medu ljudima.
stanja i humanizacije međuljudskih odno‐
Koliko su samo voleli pesnicom da lupe
sa. U crkvama su se svakodnevno odr‐
o sto, izvikivali su parole protiv vlasti, a žavale zahvalnice prohibiciji. Za retke
često se dešavalo da oni naprasitiji čak
protivnike se uglavnom ustanovilo da ne
78
hule na prohibiciju iz idejnih razloga, ne‐
koja je zemlji bila suđena, istina nije baš go da su to u stvari sve teški alkoholičari.
bila odgovarajuća, ali je sve to blago‐
Ali primerene kazne su ih dobro otreznile.
rodno delovalo na svest i moral sta‐
Zadovoljstvo je, dakle, bilo poprilično, a
novništva, jer je država takvim i sličnim
najzadovoljnija je bila država. Elaborati
planovima lepo pokazala da se pomoću
njenih stručnjaka bili su pun pogodak.
jake volje i želje mogu srušiti i zakoni
Država je povratila moralni ugled, koji je
prirode.
zbog nekih drugih, istina isto tako pleme‐
Kod industrijskog razvoja i strategije put
nitih odluka, bio pomalo poljuljan. Sa
je bio nešto drukčiji. Država je ubrzo
neprijateljima je mogla da se obračuna
shvatila da se jedina mogućnost napretka
po kratkom postupku, jer nije više bilo
krije u specijalizaciji. Prvo je digla ruke in‐
neophodno izmišljati komplikovane kon‐
dustrija automobila i u celini se posvetila
strukcije o protivdržavnom delovanju:
proizvodnji vojnih artikala ‐ oni su se vrlo
bilo je dovoljno protivnicima podmetnuti
dobro prodavali, kako kod kuće tako i van
nekoliko boca ili u težim slučajevima bu‐
granica. Pošto se taj potez tako lepo po‐
rence rakije. I ne samo da ste mogli da im
kazao, primer je sledio i niz drugih in‐
sudite po zakonu, nego je nestajao i
dustrijskih grana. Pri tom su se javljale
njihov eventualni ugled među ljudima. I
određene teškoće, jer nerazvijena tehno‐
na kraju krajeva, i finansijski uspeh je bio
logija i niska produktivnost nisu bile naj‐
izuzetan. Vojna industrija, koja je preu‐
bolje ulaznice za proboj na inostrano
zela fabrike alkoholnih pića, udvostručila
tržište. Kemijska industrija, na primer,
je proizvodnju alkohola, razvila je strogo
nije mogla da ispliva iz teškoća, jer je he‐
poverljivu prodajnu mrežu i uz manje
mijsko oružje većinom tako jednostavno i
proizvodne troškove na crnoj berzi je
jeftino, da su troškovi prevoza bili veći od
dostigla trostruku cenu, a ujedno je
proizvodnih i tako izvoz nije dolazio u ob‐
pedantno vodila statistiku potrošača.
zir. A to je bila šteta, jer su vešti propa-Država je dostigla svoj osnovni cilj: sad se
gandisti napravili niz dobrih vizuelnih i
dobro znalo ko pije a ko plaća.
zvučnih efekata i propratili ih zanosnim
porukama kao na primer: Naš napalm
2
gori najlepše od svih napalma sveta, ili:
Država je spadala među srednje razvije‐ Sa našim napalmom devitalizacija je sto-ne industrijsko‐poljoprivredne zemlje, što
postotno zagarantovana. No, kao što je
inače nije najpreciznija odrednica, ali zvu‐
već rečeno, ovde se planovi nisu ostvarili.
či prijatno i miroljubivo, a na kraju kra‐
Život je takav, u svakom zadovoljstvu
jeva i podsticajno. Ali, na žalost, zbog te krije se i kap gorčine.
svoje srednjerazvijenosti nije uvek mogla
Država je nesumnjivo svoj najveći uspeh
da ide u korak sa nekim industrijski najja‐
doživela specijalizujući se za belu tehniku.
čim zemljama sveta. Ovde je nesumnjivo
Proslavila se širom sveta svojim mašina‐
bila reč o teškoj istorijskoj nepravdi, jer
ma za pranje rublja, štednjacima, firiži‐
su početne mogućnosti već na samom
derima, zamizivačima i sličnim proizvo‐
početku bile nejednake, i tu sva mudrost,
dima. Izvoz je neprestano rastao ‐ bitnu
razum i dalekovidost države nisu mogle ni
ulogu je odigrala cena ‐ pa se industrija
malo da pomognu. Vodeći ljudi su se
polako skoro u celini preorijentisala upra‐
opravdano tešili time da će budućnost
vo na belu tehniku. Sve je, dakle bilo,
izravnati račune i da će postaviti stvari na
lepo i krasno.
svoje mesto. A sada se trebalo pomiriti sa
Postojao je, istina mali problem, ali
istinom, ma kakva ona bila.
samo u početku. Moglo bi se, dakle, reći,
Najviši predstavnici države su tako trez‐
da je bila reč samo o prelaznoj i naizgled
veno odlučili da se odreknu beznadežnog
prividnoj teškoći. Uvoz industrijskih proiz‐
takmičenja sa inostranstvom po svaku
voda, čije se proizvodnje država odrekla,
cenu i na svim poljima. Što se tiče poljo‐
bio je, naravno, ograničen, a zahtevao je
privrede, svom snagom su se dali na uz‐
pre svega ogromna devizna sredstva. A i
gajanje egzotičnog voća i povrća. Klima
kupovna moć stanovništva postala je iz‐
79
nenada prevelika jer je podsticala prete‐
napravicu. Jedina zasluga ove napravice
rane kupovine, nestašice i uopšte infla‐
bila je u tome što bi posle izvesnog vre‐
ciju.
mena nepopravljivo uništavala električni
Kao što je opšte poznato, svako doma‐
sistem aparata, programator ili šta je već
ćinstvo jedne srednje razvijene indus‐
trebalo uništiti. Ako bi mašina povrh
trijsko‐poljoprivredne zemlje ima u pro‐
svega još i izgorela, utoliko bolje, jer nje‐
seku tri do pet proizvoda bele tehnike. Svi
nu proizvodnju su sufinansirali i državno
ovi proizvodi imali su, kao što je i red,
preduzeće za krečenje i tapete i državna
jednogodišnju garanciju. I više od toga, u
industrija parketa. I, mora se priznati,
ovoj državi serviseri su deset meseci
investicija im se veoma isplatila.
posle kupovine dolazili kući da brižljivo
pregledaju svaki proizvod bele tehnike. I
3
to besplatno. Bez nadoknade. Briga, s
Niko nije nikada posumnjao u to da
kojom su vodeći ljudi bdeli nad svojim
država sasvim lepo vodi brigu o kulturnoj
državlja
nima, bila je zaista neizmerna.
prosvećenosti svojih stanovnika. Broj knji‐
No, pošto su ljudi obično nemarna,
ga po stanovniku spadao je u svetski vrh.
nebrižljiva i uopšte nezahvalna bića, svoje
Stanovnike, razume se, nisu zamajavali
kućne aparate nisu koristili onako kako bi
raznim beletrističkim eskapizmima i slič‐
trebalo. Nisu čistili mašine, preoptere‐
nom neprimerenom duhovnom hranom.
ćivali su ih, na silu su okretali dugmad, i Knjige su u ovoj državi bile ozbiljna i
tako dalje, i tako dalje. A posle posete
značajna star.
servisera, ponašali su se još više samo‐
Međutim, područje kojim se država naj‐
uvereno i obesno, kao da su aparati neke
više dičila bila je likovna umetnost, tač‐
gvozdene kutije, a ne nežni i osetljivi
nije, slikarstvo. Slikarstvo je u ovim kraje‐
mehanizmi. Zato nije ni čudo što su se
vima imalo dugu tradiciju, ona je sezala
aparati kvarili. I to veoma često, moglo bi
čak do praistorije. U državi je vrvelo od
se reći čak redovno. Mesec, dva ili tri
podzemnih jama sa prekrasnim praisto‐
posle isteka garancije, nepopravljivo se
rijskim pećinskim slikama, pred kojima bi
kvarilo devet od deset primeraka bele
Altamraa i Lasko mogli da se sakriju u
tehnike. Ništa im nije moglo pomoći,
mišju rupu. Bilo je napretek i muzeja i
kvarili su se definitivno, i trebalo je ku‐
galerija. Bili su prepuni domaćih maj‐
povati nove. A pošto se bez mašine za
stora, od oltara i ikona, preko renesanse i
rublje, frižidera, štednjaka itd. zaista ne
baroka, do impresionizma, pa i do
može, ljudi su u proseku posle godinu i po
apstrakcije i novih talasa. Čak su i neka
dana kupovali celokupnu belu tehniku.
slavna strana imena bila rasuta širom
Tako je kupovna moć opet postala urav‐
domovine.
notežena, potražnja zauzdana, inflacija
Sve ovo, zaista nije ništa neobično i
ukroćena.
uzbudljivo da bi zasluživalo poseban
U početku su se neka večita gunđala
naglasak. Niko se nije tačno sećao kad je
bunila, smatrali su da je za sve kriv loš
započeo plemeniti preokret, ljudi su,
kvalitet, ali izvozni podaci su jasno poka‐
naime, postali svesni promene tek onda
zivali da u inostranstvu bolji i pažljiviji
kad je bila duboko usađena.
kupci ne kvare aparate da bi se zabavili i
Spočetka nekako plaho i sporadično, a
da je tamo njihov vek trajanja potpuno u
zatim u širem zamahu, po muzejima i
skladu sa međunarodnim merilima. A i
galerijama počeli su da se pojavljuju
kod kuće je svaki deseti aparat, onaj koji
radovi velikih svetskih umetnika. A to
se nije pokvario, bio dokaz da nisu krivi
nisu bile privremene izložbe i pozajmice:
aparati nego ljudi.
ove slike su bile vlasništvo države i zauvek
Zlobna gunđala možda i ne bi tek tako
su bile na raspolaganju njenom stanov‐
ućutala da su znala ono što su znali mudri
ništvu. Ne bi prošlo ni nedelju dana, a u
državni planeri. Serviseri bi, naime, kod
novinama bi velikim slovimaa bio zabe‐
redovne kontrole dva meseca pre isteka
ležen neki novi poklon. I o svakom bi neki
garantnog roka, u svaki aparat ugradili
od uglednih naučnika dodao po koju reč.
80
Neke od ovih slika državi su darovali ano‐
mestu događaja uverili u originalnost
nimni donatori, obožavaoci države, druge
ondašnjih predmeta. Rezultati ne samo
su slali bogati rođaci iz inostranstva, a
da su bili ponižavajući za samouverene
treće je država kupila na aukcijama u
strance, nego je država dobijala nove i
inostranstvu ‐ barem je tako pisalo u
nove umetnine. I sve je bilo u najboljem
novinama ‐ četvrte su se na čudan način
redu.
nalazile po nekim uglovima kod trgovaca
A sve je bilo u najboljem redu zato što
umetničkim predmetima, pete su otkri‐
je uvek aktuelna stara poslovica, nastala
vali vredni restauratori ispod palimp‐
u vezi sa znanjem: Ne jaše konja ko ima,
sestne površine nekih bezvrednih maza‐
no ko se naučio.
rija, šeste su sakljupači otrgli od zaborava
Državi je, naime, za dobrobit svog naro‐
na zapuštenim tavanima. Puteva je bilo
da bio neophodan novac, mnogo novca,
mnogo, a neki su bili upravo neverovatni.
sve više novca. Jedan od originalnih na‐
No, to nije bilo važno, od značaja je pre
čina dobijanja novca bio je i taj, što je
svega bila činjenica, da je država polako
tajno prodala sve slike domaćih i stranih
postala pravi centar značajnih stalnih
autora, ikone, oltare, nakit, putire i slično,
postavki najboljih predstavnika svetskog
i zamenila ih falsifikatima. Operacija je
slikarstva. Četrdeset i sedam Leonarda,
izuzetno uspela i sledeći korak ‐ jer, kod
trideset i osam Botičelija, dvadeset i dva
ovih stvari se ne radi samo o novcu, nego
Rafaela, sto pedeset i šest Delakroaa ‐ on
pre svega o kulturnom bogatstvu ‐bio je
je državi bio nekako najdraži ‐ i tako dalje.
uzdizanje duhovnog stanja stanovnika. A
Nabrajanje ne bi nikuda dovelo. Primor‐
pošto čoveka obuzimaju sasvim drukčija
ska mesta su se uglavnom odlučivala za
osećanja ako gleda originale, nego ako
Pikasa, apstraktno slikarstvo i novi talas,
čeprka po bednim reprodukcijama, na
severna za Direra i flamansko slikarstvo,
stotine restauratora prionulo je na posao.
južna za Van Goga i Gogena, a prestonica
Država je od vajkada znala, a i danas zna:
za reprezentativni izbor italijanske rene‐
Vera brda pomera, samo treba verovati.
sanse. Alternativne galerije su na svoje
zidove kačile hrpe Kandinskih, Maljeviča,
4
Dalija i Magrita. Stanovništvo je, razume
Praznik nezavisnosti ne samo da je bio se, bilo nadasve ponosno. Međutim,
jedan od velikih državnih praznika, to je
vrhunac euforičnog zanosa probudilo je
bio upravo njen najveći praznik. I pošto je
zvanično vladino saopštenje da su domaći
državi bio najznačajniji najviše su ga voleli
stručnjaci pažljivo oljuštili osamnest slo‐
i državljani. Bilo je prosto neverovatno,
jeva na lučnom svodu prestoničke grad‐
neponovljivo, s kakvom ljubavlju i odu‐
ske kuće. Otkriće je bilo senzacionalno.
ševljenjem su stanovnici proslavljali svaku
Pokazalo se da je na svodu originalna
godišnjicu nezavisnosti.
freska Mikelanđelovog Strašnog sud
a.
Pošto nigde u prirodi ne postoji savr‐
Kakva sramota za Sikstinsku kapelu i
šenstvo, nema ga ni u društvu, ma kako
Vatikan, koji ovaj poraz nisu umeli muški
vlast bila razborita, miroljubiva i dale‐
da podnesu. Kao i drugi svetski muzeji,
kovida. Tako se i u državi našlo nekoliko
koji su usled ovih uspeha države izgubili
nezadovoljnika, kojima ništa nije bilo
nekadašnji sjaj i Vatikan je histerično i
kako valja i svaku priliku su koristili da se
neubedljivo dokazivao originalnost svojih
obrecnu, i to da se gadno obrecnu, što je
freskovnih falsifikata. No, ove laži niko u
već postajalo dosadno. Država je inače
državi nije shvatao ozbiljno. Naprotiv,
imala svoje metode za sređivanje ovakvih
vlada je širokogrudo pokazala spremnost
neprijatnosti, ali neuporedivo je prijatnije
da potraži istinu. Za šesto pedeset pro‐
kad su svi, do poslednjeg pojedinca,
cenata je povećala broj svojih studenata
jedinstveni i zadovoljni. A praznik
restauratorstva i konzervacije (koje je i
nezavisnosti bio je upravo takav dan, kad
ranije besomučno slala u svet). Ovi su iz
se čitav narod ‐ crveni i crni, žuti i plavi ‐
godine u godinu sve više hrlili u svetske
radovao i slavio do kasno u noć.
muzeje i galerije, da bi se na samom
Ali, treba napomenuti, da je i organi‐
81
zacija proslave bila besprekorna i teme‐
zvučnika imala je sve brži ritam: Bahovi
ljito pripremljena. Trebalo bi opisati kao
koncerti za orgulje smenjivali su se sa
primer, kako je tekla proslava u
Betovenovim herojskim simfonijama i
prestonici.
Ravelovim Bolerom, a na red bi došao čak
Dan pre praznika, grad je bio okićen
i Pink Flojd, koga država nije baš
zastavicama,
barjacima,
praporcima,
preterano volela. Čitav grad bi se našao
transparentima, trakama od krep‐papira,
na ulici, proslava bi kao ogroman živ
jelovim grančicama, vrbovim macama,
organizam zahvatila svaku ulicu.
visibabama i ljubičicama. Iz zvučnika je
U ponoć bi iz većnice zvono udarilo
odzvanjala umilna melodija marševa. Na
dvanaest puta. Svi su dobro poznavali
vrhu zamka, koji se nalazio u samom sre‐
