by MoZarD
ovo tajanstveno, a ujedno i zanosno
dištu grada, u duginim bojama treperio je
znamenje. Za trenutak bi zavladalo blago,
veseo natpis: Živeo dan nezavisnosti,
mistično ćutanje. Deca su morala na
juče, danas i zauvek! Ulicama su jurcale
spavanje. I sama su znala svoju dužnost,
gomile đaka koji na taj dan nisu imali
jer nisu uzalud išla u državne jaslice,
nastavu. U prodavnicama se roba pro‐
vrtiće i škole. Za kratko vreme bi se sve
davala po sniženim cenama. Ali, sve ovo
umirilo, da bi majke otpratile decu kući,
je tek beznačajni uvod. Popodne bi,
zagladile im jastuke, nežno ih pokrile i
naime, na sve gradske trgove i mostove
poljubile za laku noć.
počeli da dovoze, vuku i kotrljaju
Mir i tišina samo bi ispunili ljude još
džinovsku burad sa vinom i pivom. Na taj
većim očekivanjem. I stvarno, pola sata
dan, zakon o prohibiciji izuzetno nije
kasnije bi počelo. Sa vrha zamka vinula bi
važio. Država bi dobro odrešila kesu. Na
se u nebo prva zvezda. A za njom nove i
dan nezavisnosti piće je zaista teklo u
nove. Svi su široko otvorenih očiju piljili u
potocima, jer je i pivo i vino bilo bes‐
nebeski svod. Veliki vatromet na dan
platno. Pa ko ne bi sebi priuštio! I
nezavisnosti. Vatromet, koji se već
najzadrtiji apstinenti bi tokom ovih neko‐
odavno pretvorio u legendu. Zaigrani
liko sati zaboravili na svoja sumorna na‐
vrtlozi psihodeličnih boja sezali su na
čela. Pored toga, smatralo se nedostoj‐
horizont. Ljudi su od sreće padali u
nim i uvredljivim, ako bi neko odbio da
ekstazu, koja je postala bezgranična i
nazdravi prazniku. Treba reći i to, da bi
nadzemaljska. Osetili su da su sve razlike i
takvog prostaka policija propustila kroz
granice izbrisane, osetili da su jedni sa
šake, što je bilo sasvim u redu. I uvrede
drugima, sa toplim asfaltom pod nogama,
imaju svoju razumnu meru.
blistavim zvezdama nad glavanu, sa
Na ražnjevima su se vrteli volovi, ovnovi
osetnim, a ujedno prozirnim talasima
i veprovi ‐ koji nisu bili besplatni, ali su bili
muzike koja je prštala iz zvučnika.
veoma začinjeni, tako da su ljudi bili sve
Tek posle svanuća bi vatromet polako
više žedni.
počeo da gasne. Zvučnici bi jedan po
Ali strašno bi se prevario onaj ko bi
jedan zaćutali. Burad sa vinom i pivom bi
pomislio da je reč samo o običnom,
se ispraznila, a kosti volova, ovnova i
možda malo veselijem proslavljanju. Ni‐
veprova dobrodušno bi se belasale na
kako. Taj dan bio je zaista drukčiji. Već
pocrnelim ražnjevima. Građani su se u
posle prvih popijenih čaša, ljudi bi osetili
malim grupama vraćali svojim kućama.
kako je ovaj svet u svojoj suštini blag i
Duboko u srcima su osećali da su doživeli
lep, da su svi ljudi braća i sestre, da su nešto neponovljivo, nešto za šta je
deca ljupka, a država ljubazna. Nije bilo
vredelo žrtvovati takoreći sve. I bili su
nikakvih disonanci, nikakvih antidržavnih
zahvalni.
parola, nije pukla nijedna petarda, niko
Sve je bilo lepo i krasno. Posebno za
nije ni šapatom izgovorio kakvu mračnu
državne planere, koji su opet dobro
reč. U toj međusobnoj ljubavi, ženice bi
obavili posao. Ko bi mogao da pretpostavi
im se nekako uvećale, sve bi dobilo
kakve blagorodne učinke ima sasvim
drukčiji izgled, čak su i boje postajale
mala epruveta simpatičnog halucigenog
jače, nekako treperave. Muzika iz
LSD‐a u svakom buretu vina ili piva. Ali
82
planeri su znali da za sreću stanovništva
su svu svoju jetku kritičnost sačuvale
treba štošta žrtvovati. Posebno na dan
jedna za drugu. Tako su slušaoci o svojoj
nezavisnosti.
državi mogli da čuju sve najlepše, a o
5
ostatku sveta samo izrazito katastrofalne
K
analize i apokaliptične novosti. Na taj
ad u nekoj državi caruju sreća i pove‐
način su svi bili zadovoljni. Ili barem svi.
renje ‐ a donekle, zašto da ne kažemo i
Ostajao je još onaj određeni sloj sta‐
blagostanje ‐ ubrzo se naokolo pojavi niz
novništva koji je gutao inostrane
zavidljivih, pakosnih zemalja, kojima ne
publikacije i tovio se njima baš kao kakva
ide u račun da se može živeti srećnije i
gomila halapljivih glodara. Međutim ovi
zadovoljnije. I onda te zemlje odmah poč‐
zagriženi protivnici na taj način su se
nu kampanju ogovaranja, laži i podmeta‐
otuđili od naroda, bili su kao riba koju
nja. I što je najžalosnije, uvek nađu i
ribolovac baci na suvo da se bespomoćno
privuku, pa i u srećnoj državi, nekoliko
uvija i udara naokolo repom, i na kraju u
pojedinaca, koji oslušnu lažima, bilo iz
mukama ugine. Bilo ih je sve manje i u
naivnosti i neznanja ili zlobe.
svojoj neprijateljskoj usamljenosti sve su
Tako je bilo i u državi. Iz inostranstva su
više ličili jedni na druge. Mržnja je ružno je neprestano opsedali sa dve jake radio-osećanje, a ružna duša se pre ili kasnije
stanice koje su emitovale program na
otkrije i na licu. Protivnici su postajali sve
njenom jeziku, a pod plastom stručne
ćelavijl, ispadali su im zubi, na koži su
razmene državi su slale niz neprijateljski
dobijali nemarne ljubičaste mrlje, pod
usmerenih publikacija koje je određeni
mutnim očima teške crne kese. Bilo ih je
sloj stanovništva uredno čitao pa čak i
tužno videti kako su omršaveli, drhtavih
davao dalje.
mršavih udova i paučinasto pogrbljenih
Stanje je svakako bili složeno i trebalo je
leđa besciljno lutali naokolo. Naravno,
naći odgovarajuće rešenje. Jedna od
nikome nisu mogli više da budu uzor. Iz
mogućnosti bila je dobro proverena i
njihovih redova ih je sve više nestajalo, a
nudila se kao na dlanu. Prijem inostranih
oni, koji su istrajali, gubili su volju za
radio‐stanica mogao je uspešno da se
životom, i zato je i smrt istrajno kosila
ometa, a inostrane publikacije su jedno‐
ovu proređenu grupu. Problem se tako na
stavno mogle da se pokupe na granici. I
prirodan način sam od sebe rešio.
određeni sloj stanovništva mogao je lako
Sve je bilo u najboljem redu. Mudri
da se izoluje i onemogući. Ali to su bili
rukovodioci su se, naime, držali stare
grubi metodi, a država je verovala svojim
izreke, bolje milom nego silom. Što se tiče
stanovnicima, i širom sveta je bio poznat
inostranih radio‐stanica, rešenje je bilo
njen moto: Istina, samo istina i ništa
veoma jednostavno, i malo dete bi moglo
drugo do istine!
da ga se doseti. Jak predajnik su namestili
Država je, dakle, zanemarivala inostra‐
na talasne dužine radio‐stanica i emi‐
no mešanje, jer, bila je čvrsto ubeđena da
tovali su program iz državnih studija.
će stanovništvo umeti samo da odluči šta
Državne emisije su, naravno, odlazile u
je tačno i istinito. I nije se prevarila.
etar pod imenom inostranih stanica. Ova
Prošlo je nekoliko godina i situacija je
nedužna šala nije nikome škodila, a lju‐
ponovo bila prijatna i lepa. A kakve su
dima je davala nežno osećanje da su u
bile te lepote i prijatnost? Ovakve.
kontaktu sa belim svetom, a pored toga
Obe radio‐stanice koje su emitovale
im je ulivala i državnu samosvest pošto su
program na jeziku države pripadale su
iz dana u dan slušali kakvo lepo mišljenje
velikim, međusobno neprijateljskim svet‐
ima o državi ovaj beli svet. Nije, dakle
skim konglomeratima. Dok su u početku
istina, da kod seče okolo mora da leti
obe žestoko udarale po državi i njenim
iverje.
tobožnjim teškoćanu i nedostacima, pro‐
Ni slučaj sa neprijateljima nije bio mno‐
menile su ploču takoreći preko noći.
go komplikovan. Publikacije iz inostran‐
Samo su još hvalile državu, uzdizale su je
stva su sa carine prvo poslali na preradu
kao nedostižan i nedodirljiv uzor drugim
naučnicima sa državnog instituta. Pred‐
zemljama, kontinentima i planetama, ali
83
stavnici države napravili bi selekciju: ča‐
kako snabdevena računarima. Ali je
sopise sa ženskim ručnim radovima,
ministarstvo unutrašnjih poslova izrazito
kulinarskim savetima i kutkom za uz‐
prednjačilo, kako u razvoju, tako i u
gajanje malih životinja bi lepo poslali
aplikaciji.
naručiocima, a ostalo je išlo u ruke
Rad na računarima je originalno i
naučnicima. Ovi su bili specijalisti za
celovito udruživalo i nastavu matematike
radiologiju i slične nauke. Nije im, dakle,
sa književnošću. Deca su sa velikom
bilo teško da primereno prepariraju od‐
radošću radila računsku obradu tekstova
vratne publikacije. Onaj ko je bio tako
velikih domaćih pisaca, utvrđivali su
tvrdoglav da ih je i dalje čitao, morao je njihove slogovne karakteristike, istraživali
da preuzme na sebe sve posledice. Niko
su koje su reči, sintagme, a pre svega
ga nije prisiljavao da se time bavi.
parole, najfrekventnije i slično. Bilo je
Država je ovim samo još jednom do‐
pravo uživanje gledati male glavice kako
kazala da čovek sam bira i usmerava
napeto i s oduševljenjem prianjaju na
svoju sudbinu, ili kako bi rekli stari
posao.
mudraci: Svako je kovač svoje sreće.
Učenici su bili pravi majstori i kod
računanja i pretvaranja. Kad bi učitelj
6
postavio zadatak: Ako deset kilograma
Školski sistem bio je ponos države. Bio
jabuka košta sto hiljada jedinica, a isto
je visoko razvijen i razrađen, pa su često
toliko košta i sedam kilograma krušaka,
dolazile u studijske posete delegacije iz
koliko onda košta jedan kilogram kru‐
prijateljskih zemalja. S vaspitanjem se
šaka? deca bi u glas povikala: Kilogram
nije počinjalo u osnovnoj školi, nego se
prvorazrednih domaćih krušaka košta
društvo briniilo i za decu u predškolskim
14.285,7142857 jedinica! Eto, toliko su
ustanovama. I mala deca su imala bogat
bili talentovani za pretvaranje. Da ne
fond reči, od prvih dana su imala na
govorimo o upotrebnim zadacima. Kroz
raspolaganju čitav niz pesmarica u kojima
igru su odgovarali koliko je topova pot‐
je vrvelo od podsticajnih i veselih pes‐
rebno za uništavanje četiri tenka, ako pet
mica, marševa, budnica i slično. A sve to
minobacača uništi sedam tenkova, dva
je bila samo pretpriprema, takoreći briž‐
tenka jedanaest topova, a tri topa osam i
ljivo umekšavanje plodnog humusa. Kad
po minobacača. Za tu vrstu zadataka im
bi dečak i devojčica prešli prag prave
računari uopšte nisu bili potrebni.
škole i kad bi se utišali zvuci fanfara koji Veoma je bilo prijatno i učenje stranih
su uvek pratili ovaj značajni životni korak,
jezika. Nastavnici su koristili najsavre‐
počeo bi ozbiljan i pedagoški produbljen
menije audiovizuelne metode, naravno,
rad. Učitelji su već u prvim godinama
domaće proizvodnje. Deca su se prosto
stavljali veliki naglasak na književnost ‐
takmičila ko će naučiti više jezika, jer su pre svega na domaće klasike koji su čitav
dobro znali: koliko jezika znaš toliko ljudi
svoj raskošni talenat razvili posle ne‐
vrediš.
zavisnosti države ‐ matematiku i strane
Ni ovde književnost nije ostajala po
jezike: neprijatelja ćeš, naime, pre
strani. Istina, nisu čitali strane pisce, jer je
pobediti ako ga prvo upoznaš. Ne treba
bilo teško naći takve koji bi bili primereni
posebno naglašavati da su značajno mes‐
nežnoj dečijoj duši, a ujedno usklađeni sa
to imale nacionalna istorija i gimnastika,
nastavnim i vaspitnim ciljevima, a nije
koje su jačale telo, a sa njim i duh, a
imalo smisla rasipati dragoceni novac na
ujedno i razvijale svest o pripadanju
knjige, a posebno ne na strane. Pored
zajednici. Ali najoriginalnija ‐ a to je toliko
toga, bolje rešenje se nudilo kao na
i privlačilo delegacije prijateljskih zemalja
dlanu. Država je, naime, još ranije dala da
‐ bila je nastava matematike i stranih
se njeni najbolji pisci i uopšte zaslužni
jezika. Sve škole imale su svoje raču‐
ljudi prevedu na sve svetske jezike, tako
narske terminale, a svako dete svoj
da su literarni udžbenici za učenje stra‐
džepni računar. To je bilo izuzetno dos‐
nih jezika bili deci na raspolaganju, i to u
tignuće, posebno ako imamo u vidu
sasvim dovoljnim količinama.
činjenicu da industrija nije bila bog zna
84
Tako su deca izrasla u zrele omladince,
predivnih planina, bistrih jezera, melan‐
a iz zrelih omladinaca u poštene i čelične
holičnih ravnica, plavog mora, plodnih
ljude i žene. Sve je bilo u najboljem redu.
njiva i izdašnih prirodnih bogatstava drža‐
A sve je bilo još u boljem redu
zah‐
ve. I šta bi tek dali za njen dragoceni
valjujući mudrosti države, koja je umela
strateški položaj! Zato je država ‐ po
da udruži školski rad i korisne rezultate.
mišljenju svojih vojnih analitičara najmi‐
Što se tiče računarske obrade tekstova i
roljubivija država na svetu ‐ bila prisiljena
ključnih reči, deca su imala veoma za‐
da žrtvuje, iz godine u godinu sve veći,
nimljive domaće zadatke. Kod kuće su
deo nacionalnog dohotka za naoružanje.
morala da zapisuju i da donesu u školu
To je bilo strašno i teško breme, ali bolje
spiskove ključnih reči koje su izgovarali
je biti pocepan, bos, gladan, žedan i
roditelji i drugi odrasli u svojim razgo‐
jektičav, nego za pedalj odstupiti pred
vorima. Posebno su bili pohvaljeni kad bi
pritiskom budnih neprijatelja koji samo to
doneli reči kao što su: totalitarizam,
i čekaju, kada će država popustiti u trci u
cenzura, policija, autokratika, teror,
naoružanju.
korupcija i slično.
Sve je u stvari teklo uobičajenim tokom
Ni pretvaranje nije bilo samo računska
i računi su se i finansijski nekako sredili, gimnastika. Nastavnici bi deci predložili
jer je država prijateljskim zemljama pro‐
simpatičnu igricu. Učenici bi kod kuće
davala vojnu opremu. Ali ljudi su oduvek
roditeljima pretražili fioke i druga
takvi, da pre svega brinu za sopstveni
skrivena mesta i tražili bi strani novac.
stomak, a za korist države, koja je u stvari
Zapisivali bi vrstu i vrednost novca. Zatim
njima od koristi ih nije mnogo briga.
bi u školi zajedno sa učiteljima prera‐
Nezadovoljstvo je počelo da raste, tu i
čunavali i pretvarali koliko te sume iznose
tamo je poneko čak glasno negodovao. A
u domaćoj valuti. Tačna rešenja su
zašto? Samo zato što su pekare prestale
omladini bila nagrada za istrajnost i
da peku pšenični hleb ‐ gospoda su se
snalažljivost u traženju.
prejela, šta li! ‐ i zamenile su ga veoma
Mnogo štošta se moglo učiniti i sa
zdravim i hranljivim hlebom od krompira,
stranim jezicima. Nastavnici su pretvorili
trica i žireva. A kad su umesto mleka
učenje u pravo pravcato takmičenje.
stanovnici u prodavnicama mogli da kupe
