by MoZarD
‐ njegove glavne karakteristike bile su:
i demonstrira njene domete i snagu, pa
uopšteno držanje "diktuma" J.G. Balarda do tvrdnji da on prostituiše "ozbiljnost"
(nevoljnog patrijarha novog talasa) da
žanra i banalizuje alegorijske i metafo‐
pisci treba da napuste uobičajeni re‐
ričke mogućnosti.
pertoar tradicionalnih ideja, naročito u
U kakvom duhovnom okolišu se odvijao
vezi sa svemirom, i da se bace na
njegov zamah?
psihološke pejsaže uma i ličnog iskustva; i
moderno pisanje; zatim Majki Murkok
NOVI "TALAS" ILI "NOVI" TALAS ‐
(voljni patrijarh novog talasa) i njegov
OTIMAČI GLAVNOG TOKA
časopis New Worlds, samo hvalospevi i
M
opšte poricanje pripadnosti bilo kakvom
a koliko se stvari brzo odvijale u SF‐u ‐
pokretu. U Americi, pak, do izražaja je
pa i u današnjoj duhovnoj kulturi uopšte ‐
došla opsednutost stilom, razbijanje
još mnogo vode treba da protekne ga‐
klasičnih formi, ekstrovertnost, razbijanje
101
tabua ‐ uglavnom seksualnih, na žalost;
ravnopravno ušao u skupe, "ozbiljne"
zatim Harlan Elison (još jedan voljni
publikacije i indirektno bio prihvaćen u
patrijarh) i njegove antologije Dangerous
"glavnom toku", na žalost ne prihvata-Visions, uzimanje žanrovskih nagrada, i
njem autora i njihovih dela, već, mnogo
opšte poricanje pripadnosti bilo kakvom
više, korišćenjem spekulativnih tehnika
pokretu!
od strane etabliranih autora glavnog
Ovo o stilu možda najbolje ilustruje Dik
toka. (Sve ovo u Americi prvenstveno ‐ mi
Lupof, autor jednog od najinteresantnijih
smo još daleko od toga: a i kako ne bi
zrelih dela tog perioda ‐ poznatog u
kada se publici do nedavno nudila skoro
nekoliko verzija različite dužine i naslova,
isključivo klasična naučna fantastika i
ali u finalnom obliku kao roman Space
"veliki bardovi", kukalo se i busalo u War Blues. Dve godine je pisao opsežan
grudi...mada, da nije finansijske strane,
rad o E.R. Barouzu i pošto je "isplivao u zašto bi bilo važno da nas glavni tok
realnost" prisustvovao je zagrejanoj
prihvati? Pa oni su ti koji gube, a ne mi!)
raspravi o nečem što se zove "novi talas".
Međutim, novi talas, uprkos svim
Jedina definicija koju je od poznavaoca
ekscesima, je tu mnogo više učinio za
mogao da izvuče bila je: "To je ono što sam SF: počeli su da ga pišu obrazovani,
Balard i Diš pišu, i Dilejni i Zelazni."
kulturno potkovani ljudi za istu takvu
Uostalom, evo Lupof: "'Oh', odgovorio
publiku. Jer, nešto što je za stare
sam, propisno prosvetljen i prvom prili‐
"fanove" bila "nerazumljiva intelektualis-kom sam pokupio knjigu Rodžera Zelaz‐
tička papazjanija", za druge "mali trikovi"
nija, pročitao je, spustio, i primetio, ne
ili "otkrivanje novih horizonata", u obračajući se nikom posebno: 'Vidim šta
"glavnom toku" to je bila stara stvar. Reč je to, on izvodi nekoliko malih trikova, to
je, naravnno, o literarnom alatu. Same
je to.' Pa sam seo i počeo priču sa
ideje, uz nove pisce i publiku širokih
nekoliko malih trikova u njoj."
interesa, SF‐u nikada nisu nedostajale. Ali
Rezultat je bila knjiga, naporna za čita‐
sada smo tu. Nema više pisanja nogama,
nje, ali knjiga koja onome koji se probije
samo ideja nije dovoljna, a ni ime...
kroz njen jezik nudi mnoge nagrade.
Ali, kao što kaže Elison, baš ti ljubitelji, Dilejni, glavni lingvista SF‐a, koji se u
najglasniji na zidu plača, brojni pisci,
tome kasnije i izgubio, bavio se u
urednici i "fanovi"‐kritičari (karakteristični Vavilonu‐17 jezikom i njegovim korišće-za raniji period) koji su razvili "tunelsku njem da se menja slika stvarnosti, stavovi
viziju" tokom godina što su ih proveli sa i način mišljenja itd. ali je roman napisao
osećajem da su sabijeni u geto, uporno su
na engleskom. Lupof, međutim, jedno‐
nastavljali sa svojom praistorijskom tuž‐
stavno, kreira novi jezik (relativno novi:
balicom ne želeći baš ono priznanje za
stvara moguće evolucije engleskog jezika)
kojim su kukali. Kao da su mrzeli što sad
i pušta jed‐nog od naratora da njime
raznorazni čitaju njihove drage priče, što
priča otprilike trećinu romana, uz još
ove drske pridošlice baš briga za utvrđeni
neke "male" trikove. Opet Lupof: "Što se poredak u. getu, što im ne pada na pamet
stila tiče, ono što se, pretpostavljam,
da budu zbunjeni "tajnom" SF terminolo‐
događa (krajem šezdesetih), jeste pokušaj
gijom građenom i prihvaćanom tokom
da se pobegne od ideje 'korišćenja' jezika
trideset godina, što, o užasa, ne pokazuju
da 'priča' priče i da se, umesto toga, pravi
prikladnu skrušenosc pred Velikim Starim
jezik priče.
Bardovima, što ih, uostalom, ne zanima
Ali, pre nego što se posvetimo "malim
da li nešto jeste ili nije SF, već da li je trikovima" Rodžera Zelaznija potrebno je
dobro i interesanmo i što, najzad, ne
reći još nešto o novom talasu, prven‐
misle da je Artur Klark neka vrsta
stveno o njegovim protivnicima, posledi‐
nepogrešivog poluboga.
cama i odnosu SF‐a i literature "glavnog A još grozniji im je bio drski izlazak na
toka". Najmanje već dvadeset godina su
scenu pisaca koji nisu prihvatali utabane
vemi, tvrdokorni "fanovi" kukali i busali staze ili ih nije zanimalo da li su nove ili se u grudi da "glavni tok" ne priznaje stare. Pametnjakovići "intelektualni du-imaginativno pisanje. Delimično s pra‐
peglavci" koji su prihvaćene i vrle ideje vom, a delimično jer naučna fantastika
spekulativne arene (Elison) postavljali ne
tog doba nije, uglavnom, još bila dorasla
na glavu već na trepavicu. Heretici ‐ i to tome. I važilo je pravilo koje u Jugoslaviji
često još i bezobrazno njima nerazumljivi!
još važi u akademskim krugovima, da ako
Istina, neki su slabašne ideje postavljali
je nešto dobro to ne može biti "ona
na trepavicu iz čista mira, pa su dobijali
blesava naučna fantastika".
bućkuriše, a u opštoj gužvi su se netalenti
Novi talas je učinio mnogo na tom
lako švercovali, dok ih vreme i smirivanje
planu. Probio se u koledže ‐ i u
frke nije prosejalo.
predavanja i među studente ‐ zadobio
Istina je, takođe, da su neki od "velikih milionsku publiku raznoraznih profila,
imena" žanra kasnije došli na svoje, i to 102
uz osvetu. U "kontrareformaciji" SF, u nima pričanja‐izmišljanja, posebno bes-sedamdesetim, Asimov i Klark su prodali
mrtnosti i istraživanjem odnosa SF‐a i
više knjiga nego ikada do tada. (Uostalom
klasičn
e mitologije. I, najzad, sva trojica
sve ovo gore ne znači da je stariji SF a
su u šezdesetim ispodobijali žanrovskih
priori loš, naprotiv, dao je mnoštvo i
nagrada kao niko.
danas izvrsnih dela i bez njega ni ovoga
Neka dela nastala na plodnom mulju
ne bi bilo. On je danas, naprosto, samo
novog talasa su potonula, a neka su
jedan od načina SF izražavanja.) Drugi
nadrasla i nadživela. Među njima je i
"stari" autori su prihvatili nešto ili sve od nekoliko bljeskova čistog uživanja i uvida
novih načina. Dik je oduvek to i radio i tek
koje nam je podario Rodžer Zelazni.
je naknadno proglašen starim autorom,
Silverberg je po cenu tiraža tu bio
RUŽA ZA PROPOVEDNIKA
otpočetka kao i, povremeno. Farmer, Pol
Rodžer Zelazni je rođen 1937. godine u
‐ u početku veliki protivnik novog talasa ‐
kasnije je prihvatio njegov literarni
Ohaju. Poreklo mu je poljsko‐irsko‐
aparat, Poul Anderson je rado u njega
američko‐holandsko i odatle nesporazumi
zaranjao, Stadek i Malzberg (jednom
oko izgovaranja njegovog prezimena.
nogom uvek u "glavnom toku") su se i Studirao je na dva univerziteta, a na
pre, i za vreme i posle dobro zezali ‐ i na
Kolumbijskom je i magistrirao 1962 ‐ iste
račun SF‐a i pomoću njega. Tiptri je
one godine kada je počela njegova
oduvek pisala na klasičan način i uvek bila
meteorska karijera. U skladu sa svojim
sveža. Kao i, na svoj način, blaži i vrlo
asketskim izgledom, rezervisanim i smire‐
suptilan, Ursula Legvin. I tako dalje.
nim manirima "koji kamufliraju osećaj za I kako se sa godinama prašina slegla, SF
humor na kome bi mogao da mu pozavidi
se smirio i dobio novo lice i mnogo nove
i Torkemada" (Elison) do tada je vodio
publike. Mnogi auton su nestali, drugi se
miran i "uspešan" činovnički život. Njegov promenili: većina je otišla u glavni tok ili opis pre‐thodne karijere: "Rapidno sam
eksperimentalnu literaturu, ako ih je to u
se uspeo do opskumosti u vladinim
suštini zanimalo, drugi su se priklonili
krugovima kao specijalista za potraživanja
"glavnom toku" samog SF‐a u čijem
u Administraciji socijalnog osiguranja."
menjanju su i sami učestvovali. Glavni
Malo koji autor se tako brzo ispeo do
rezultat cele gužve je: sve se izmešalo,
samog vrha ‐ čak ni Dilejni ‐ praćen i
pobunjenici su naučili umemost zabave i
naprosto guran tolikim hvalospevima.
pričanja, a "stari" su naučili nove alatke Prvu priču je objavio 1962. godine. Sledio
pisanja. Talasi i dalje dolaze i prolaze ali je visokoproduktivan period od osam
nijedan tako žestok i razbarušen. U ovom
godina, prošaran brojnim manje‐više
trenutku, redmo, u Americi se najbolje
briljanmim pričama i "noveletama" i isto prodaje avanturistička fantastika i klasični
tako brojnim žanrovskim nagrada‐ma ‐
SF pisan vrhun‐skim literarnim stilom. Ali
šest HUGA i NEBULA i mnogo više
sada, nema šta nema, što kažu.
nominacija, a to je u ovom slučaju skoro
Perjanicama američkog novog talasa
isto ‐ više nego što je iko drugi dobio u često su, prilično neopravdano, proglaša-tako kratkom roku.
vani Elison, Dilejni i Zelazni, uz protiv‐
Odmah je zapažena njegova zrelost,
ljenje sve trojice. Međutim, oni zaista
erudicija u i van okvira žanra, sklonost
imaju mnogo zajedničkog. Sva trojica pišu
prema alegorijskom pisanju i, ponajviše,
literarno ‐ šta god da je to ‐ i egzibicio-specifičan stil. U skladu sa karakte‐
nistički; Elison sa svojim histeričnim
rističnom hvalisavošću novog talasa,
verbalnim "overkrillom" reči kojim ume Elison je 1967. godine napisao u svojoj
da impresionira i koji ga održava i dalje na
fiamoznoj antologiji povodom Zelaznije‐
površini, Dilejni sa svojim litetarno‐
vog doprinosa, prilično neuspele alegorije
lingvističkim egzibicijama i istraživanjima
Auto‐da‐Fe, koja lepo pokazuje da je ovaj
semiologije i strukturalizma koja su ga
veštački smešten u novi talas, čak i kada
odvela u ćorsokak i van SF‐a, i Zelazni
to svesno pokuša. Dakle: "Jedini postojeći
pritiskrvanjem emotivnih dugmića, "ma‐
pisac sa jedinstvenijim pristupom engles‐
lim trikovima" i gejzirima poezije u prozi kom jeziku je Nabokov"! Takođe:
što je vremenom ili postajalo samo sebi
"Njegove priče su do kolena uronjene u
svrha ili je tu slavinu sve više zavrtao. Sva
zrelost i mudrost, u bravurozno pisanje
trojica su se, u stvari, baviti klasičnim
koje krši zakone čije postojanje većina
oblicima i temama i to emotivno i roman‐
pisaca samo naslućuje... Rodžer Zelazni je
tičarski: Elison preispitivanjem klasičnih
reinkarnacija Džefrija Čosera"! Valjda čak
SF tema, Dilejni ispitivanjem odnosa pre‐
ni Elison nije potpuno ozbiljno mislio.
ma kult figurama, od Orfeja preko Bili
Odmah je zapažena njegova sposobnost
Kida do Džin Harlou i to naročito u formi
da, pojednostavljeno govoreći, uklapa
spejs opere, a Zelazni vraćanjem kore‐
"toplu, ljudsku priču" u tvrdi SF milje, da jednom rečenicom plastično ocru ne
103
samo jedan lik nego i ceo nepoznati svet i
Njega zanimaju opštiji ljudski problemi;
trik "hvatanja" ljudskih karaktera u liko-baš ona pitanja koja sebi i svetu postavlja
vima mitskih obličja ili radikalno mutira‐
rok generacija šezdesetih. Naravno, to je
nih "humanih" stvorenja (M.B.Tymn).
vreme kada počinje uzajamno oplo‐
Teodor Sterdžen je 1967. godine vrio
đavanje SF‐a i roka koje je vrhunac
perceptivno opisao njegove rane priče
dostiglo u sedamdesetim, a zatim se u
kao "fabulozne" u bukvalnom ezopov‐
roku pretvorilo u površinsko korišćenje SF
skom smislu fabule kao basne. I nastavlja
ikonografije za stvaranje imidža. Po
da ga kuje u zvezde. Recimo: "Tako
Oldisu, njegovi romani odražavaju nešto
rasnom piscu se sudi po višim standar‐
što se na jednom nivou dešavalo u
dima nego mnogim drugim ‐ i to je krst
američkoj kulturi: "borba za samosvoj‐
koji će celog života nositi." Očekujući, nost kao kulturnog entiteta, mogli bismo
štaviše zahtevajući njegov dalji rast ‐ što
to nazvati; potraga za stilom koji bi
se na žalost nije ispunilo ‐ stariji SF
odgovarao čoveku otvorenom ka svojoj
majstor je panegriku mlađem kolegi
unutrašnjosti ‐ što je za posledicu imalo
završio sumirajući svoja osećanja pri
eksperimentisanje sa starim, mitskim
čitanju njegovih dela u jednom, krajnje
; ustrojstvima kao i razvitak otkačenih
laskavom: u zahvalnosti!
novih kultova". Naravno, povratna sprega
Ali ovakav karakterističan hvalospev,
nikada nije bila jača i u njegovim delima
čak ni uzet sa rezervama, ne objašnjava
se dugo provlače "atributi" te eksplozivne instant uspeh i priznavanje Rodžera
sub‐kulture: psihodelija i fascinacija efek‐
Zeleznija ‐ a kritike su došle kasnije. Jer, tima psihoaktivnih supstanci, Marvel i
nikakva količina talenta i rada sama po
strip‐ikonografija uopšte, istočne mistič‐
sebi ne garantuje uspeh na američkom
ne religije i zapadna ezoterija, jungovski
tržištu
zakrčenom
stravičnom
ko‐
pogled na odnos mita i psihe, egzotične
nkurencijom i krajnje specifičnim meha‐
discipline duha. Zelaznijcve priče, među‐
nizmima afirmacije. I zaista, čini se da je tim, često reflektuju drugi, možda jači
on u tom trenutku (od početka šez‐
kulturni element: potragu za svojim ja i za
desetih)
veoma
tačno
odražavao
izražavanjem tog ja.
raspoloženje mladih Amerike. I Zelazni i
Kada smo već kod reflektovanja, evo šta
Dilejni (pa i Elison) primenili su estetski
sam Zelazni ima da kaže o tome, istovre‐
senzibilitet na standardni žanrovski
meno odgovarajući na mnoga pitanja
materijal i demonstrirali sirovi potencijal
upućena u vezi s njegovim radovima, lako
velike zalihe naučne bncastike loše i slabo
svodljiva na: "Zašto baš tako a ne
upotrebljavanih metafora. Ali, dok se
onako?"
Dilejni udaljio od žanra, Zelazni je, kako
"Dok prihvatam ideju da pisac treba da
kažu Brajan Oldis i Dejvid Vingrov u
postavlja ogledalo naspram realnosti, ne
izvrsnoj kritičkoj istoriji SF‐a, Milijardu
osećam da to obavezno mora biti ono u
godina zabave, "apsorbovan u samo srce
koje gledate dok se brijete ili čupate
velikog tela što čini naučnu fantastiku,
obrve, ili oboje, ili šta god. Ako ču već da
poput zalogaja bogatog, alien jela, gladno
nosim ogle‐dalo naokolo i dižem ga kad
svaren ukusima kojima je takav luksuz
god primetim nešto realnosti, onda bih
dugo uskraćivan. To spremno prihvatanje
mogao i da uživam u teretu koliko god
