Alef Science Fiction Magazine 025

Home > Other > Alef Science Fiction Magazine 025 > Page 32
Alef Science Fiction Magazine 025 Page 32

by MoZarD


  Stvorenjima... fuzija mitskog stereotipa

  ciklična, egipatska je izrazito vanvremen‐

  likova i njihovih strip‐kalupa rađa novi

  ska/svevremenska. Sve se događa uvek,

  kvalitet. U Gospodaru... postoji određena

  tj. sada. I opet ‐ to ređanje zamrznutih,

  spratovnost likova‐kako po složenosti

  polako varirajućih scena, koliko podseća

  tako po mestu koje na skali između

  na čudnu strip‐verziju slika iz egipatskih

  božanskog i ljudskog zauzimaju. U

  grobnica toliko baš i ovaj roman, koji se

  svakom slučaju, Zelazni svojim "ugra‐

  najviše udaljuje od svog izvornog pred‐

  đenim" čulom za likove uspeva da pot‐

  loška, pretvara u iznenađujuće sveže SF‐

  puno mitskim ličnostima ugradi "ljudsku"

  ovsko istraživanje duha prastarog Egipta i

  psihu i da nam je približi ne oduzimajući

  njegovog značenja danas. Ističe se prva

  im onu neophodnu dozu "svetosti". Čest glava ‐ preludijum u Kući mrtvih ‐ sastav-mali signal koji koristi je cigareta u

  ljena od parafraza faza "izlaska u dan"

  rukama bogova, pa čak i Bude. Lik Sema‐

  Knjige mrtvih. Vredi pomenuti i opis

  Bude je najuspeliji takav jer uspeva da

  mrtvog Maračeka, pa i bitku u

  bude Buda, mada čitaocu sve vreme stav‐

  temporalnoj fugi.

  lja do znanja da on to nije, sa lakoćom

  I ovim romanima Zelazni se dokazuje

  zalazeći u složeni problem "budastva"

  kao majstor kraće forme! Oni jesu celine,

  svake jedinke.

  naravno, a Gospodar svetlosti je njegov

  Na kraju preostaje problem stila i

  najozbiljniji i najuspeliji pokušaj veoma

  romana kao parabole.

  složene parabole. Međutim, mnoštvo iz‐

  Često se može pročitati da su mnoge

  vanrednih alegorijskih epizoda, koje se

  Zelaznijeve verbalne eskapade poput

  nadovezuju na svoje pandane iz hindu‐

  vatrometa: jesu lepe ali i ništa više! Može

  izma, čine skoro nemoguć zadatak da se

  se, naravno, odgovoriti da cilj vatrometa i

  dopre do krajnjih značenja ovog romana.

  jeste da bude lep i ništa više, kao što je Ne može se ne biti zaintrigiran pričom o

  "cilj" Budinog cveta da bude cvet ‐ ništa

  "lažnom" Budi koji preobraćuje ubicu manje, ništa više. Međutim, dok u nekim

  boginje Smrti da bi ovaj postao "pravi"

  ranijim delima to nije slučaj, u oba ova

  Buda, a zatim poginuo braneći onog

  romana njegov karakterističan stil je u

  "lažnog" od Smrti lično!

  funkciji materijala i građenja njegove

  Stvorenja... su neuvijeno sastavljena od

  višeslojnosti. On odražava i stvara

  serije epizoda više ili manje uspelih kao

  mitičnost.

  alegorije. Storijom o Čeličnom generalu,

  U Gospodaru svetlosti složeno tkanje

  Princu pobunjenika stvorio je moćan

  reči u ekstatičnoj je igri, senzualnoj i

  arhetipski lik čijeg se vlasništva u svojoj

  prebujnoj poput fasada Hindu hramova.

  kulturnoj baštini ne bi postideo nijedan

  113

  narod! Zaista once‐in‐a‐life‐time dostig‐

  Pored Vramina i Madraka, tipičnih

  nuće! Potraga za svakim od Setovih

  arhetipskih strip‐amalgama pojavljuju se i

  oružja, na primer, basna je za sebe ‐na

  Norne. Ove vikinške srodnice naših suđa‐

  čelu sa kosmičkim kovačima, slepim

  ja odjednom postaju potpuno neljudski

  Nornima, koji "zvezdanu palicu" napla-slepi kovači, kosmički majstori.

  ćuju novim očima, koje će uskoro izgubiti,

  Ipak, najdublja i najplodonosnija je

  samo da bi videli svoje alatke na

  transformacija Seta. U Egiptu se on od

  trenutak.

  sunčanog ratnika, večnog pobednika nad

  Međutim, najveću metaforijsku snagu

  zmijurinom mraka pretvorio u lik sličan

  Stvorenja... crpe iz odstupanja od kanona

  đavolu, neprijatelja svih pomenutih bogo‐

  egipatske mitologije i uvođenja eleme‐

  va. Ali Zelazni uvodi Seta kao dva lika!

  nata drugih.

  Jedan je Set, bog‐ratnik Anihilacije otac i

  Čini se da stanje koje on slika u ovom

  sin Totov(!), a drugi je Tifon u "obličju romanu predstavlja fikcioni odraz isto-senke konja crna", samo senke, bez

  rijskog razvoja egipatskih verovanja u

  supstanoe tj. konja, senke koja jeste

  toku nekih trideset vekova ili ekstra‐

  anihilacija i nordijski Skaganauk ambis

  polaciju budućeg njihovog razvoja: kao

  između svetova. U Egiptu je Tifon oduvek

  kada bi se porodica egipatskih bogova

  bilo ime Setovo ali i ime najgroznijeg

  vratila iz senke, a verovanja nastavila da

  ticana sa bikovom glavom koji je skoro

  se transformišu daljnjih trideset vekova!

  savladao samog Zevsa. Očigledan izvor

  Evo primera istovremene refleksije

  ovog razmnožavanja i transformisanja je

  bivšeg razvoja i nadogradnje budućeg: U

  opet zapadna ezoterija gde su ovo dva

  starom Egiptu, Oziris se od lokalnog

  aspekta, intelekta i anime, iste sile.

  božanstva i mogućeg istorijskog kralja

  Međutim, ovako uvedeni simbol konja, i

  prvo razvio u narodnu kult‐figuru suprot‐

  sam veoma složen (vidi Rečnik simbola)

  stavljenu ranoj faraonskoj veri. Vreme‐

  otvara potpuno nove dimenzije značenja.

  nom se od božanstva plodnosti i smrti i

  Da nije povremeno nepažljivo zbrzan i

  prvog vaskrslog kralja‐smrtnika pretvorio

  opterećen neprestano vaskrsavajućom

  u pravednog vladara Polja blaženih koji

  fantazmom o moći na n‐ti stepen, ovo je

  svima obećava zagrobni život "miliona i

  moglo biti autentično remek‐delo Rodže‐

  miliona godina" i istovremeno u cen‐

  ra Zelaznija, na razmeđi preispitivanja

  tralnu figuru arkanih misterija Knjige

  postojećih i kreiranja novih mitova.

  mrtvih. Prihvaćen je i od viadajućih klasa i

  I zaista, najobimniji poduhvat ovog

  vremenom je asimilirao mnoge bogove.

  autora je u oblasti mitotvorstva i u okviru

  Kao da je uzurpirao njihove funkcije baš

  iznalaženja

  autorskog

  izraza

  u

  kao što je Zelaznijev Oziris zajedno sa

  komercijalnoj formi ‐ što je ispunjenje

  Anubisom ‐ po kanonu Ozirisovim "po‐

  Američkog Sna!

  moćnikom" uzurpirao i poremetio Totov

  sistem upravljanja! Ali taj Oziris je vladar

  MITOTVORAC IZ SENKI

  Kuće života i nikako nije pravedan i

  Već više od petnaest godina Zelazni raz‐

  dobronameran (izuzev u onom tipičnom

  rađuje svoju sagu o Amberu. I, sa razlo‐

  mitološkom smislu da su bogovi a priori u

  gom. Od prethodnih romana najproda‐

  pozitivnoj funkciji, šta god amoralno

  vaniji uopšte mu je Gospodar s
vetlosti sa

  činili)! I još krši utvrđenu mnogovekovnu

  pola miliona primeraka, dok mu ostale

  ikonografiju "noseći" ptičju glavu umesto nisu ni blizu. Sve knjige iz ovog serijala su

  Horusa starijeg. Samo ovakav Oziris može

  se prodale, u proseku, preko trista hiljada

  da izda Tota. Ovaj je, pak, mnogo bliži

  svaka. Do sada (1987) ih je napisao pet i

  Totu Hermesu Trismegistosu (triput vrlo

  upravo je počeo novu trilogiju!

  velikom) evropske ezoterije, u skladu sa

  Uvrštavanje Devet prinčeva Ambera

  budućim razvojem stvari nego "original‐

  (Nine Princes in Amber, 1970) u komplet

  nom" Totu koji jeste bio vlasnik magijskog

  knjiga Rodžera Zelaznija (ZNAK SAGITE 6‐

  i svakog drugog znanja i upravljao

  11) ne samo da ilustruje obiman deo

  kreacijom po Hermopoljskoj kosmogoniji,

  njegove produkcije, već i najzad donosi

  ali bi zaista još mnogo vode Nilom moralo

  prevod jednog od najkvalitetnijih savre‐

  proteći da on zauzme vladajuću funkciju.

  menih dela iz žanra "herojske fantastike 114

  za odrasle" već duže vremena najpopu‐

  škrto, ponekad iz treće ruke, ali time

  larnijeg u Americi. Ako ne računamo

  često dobijaju na "epičnosti", jer Zelazni Gospodara prstenova i Konana (u izdanju

  vesto uvlači čitaoca da sam nadgrađuje

  Dečjih novina), a on ipak dolazi iz

  veoma inventivan kostur koji mu nudi. I

  tridesetih, naša publika je eventualno

  ponovo dokazuje sebe kao vrsnog maj‐

  mogla da se sretne sa delima Majka

  stora SF‐a kao metaforične književnosti.

  Murkoka, Erlik od Melnibonea i Hronike

  Inače, svet Amber kao osnovu crpi

  Kunske palice, u biblioteci Plava ptica

  mnogo iz simboličkog sistema Tarota

  orijetisanoj ka adolescentnom tržištu. A

  vešto isprepletenog sa simbolima epa o

  ma koliko Murkok bio označavan kao

  Svetom Gralu. Devet prinčeva imaju

  pomućeni genije, njegova fantastika ‐

  nešto od atmosfere Grofa Monte Krista u

  preko pedeset knjiga! ‐ kojom je u dobroj

  koga je upao Fil Mariou(!) ‐očigledno

  meri izdržavao i sebe i svoj novota‐

  omiljeni Zelaznijev uzor ‐ i u svakom

  lasovski magazin New Worlds, beskrajno

  slučaju su vrhunska zabava koja može da

  je razvlačenje i razvodnjavanje nekoliko

  ponudi i nešto više, posebno u sledećim

  dobrih ideja na što više reči, tj. novca.

  nastavcima

  koji

  granaju

  priču

  u

  Mada, ovim serijalom Zelazni nesum‐

  neočekivanim pravcima.

  njivo podleže ekonomskom pritisku da se

  I na kraju, šu reći o Rodžeru Zelazniju?

  piše jedno te isto, on uspeva da zadrži

  Objavljivanje šest njegovih kapitalnih

  visok nivo kako svog pisanja tako i

  romana je SF događaj kod nas. Jer, on je

  kvaliteta imaginativnog rada uloženog u

  jedan od onih koji su osvetlili jedan od

  njega. (Na kraju krajeva, u tako dugom

  ključnih perioda u razvoju SF‐a. Ući će u

  periodu mogao je da napiše i dvadeset

  njegovu istoriju ako ni zbog čega drugog ‐

  knjiga sa istim materijalom.) Štaviše, vrlo

  a razloga ima dovoljno ‐kao značajan

  disciplinovano kontroliše svoj stil i nastoji

  pokušaj da se transcendentira SF baš

  da otkloni neke ranije nedostatke.

  onim sredstvima koja ga čine onim što

  Devet prinčeva jeste zasebna knjiga ali i

  jeste. Najzad samo SF može samog sebe

  početak sage o "jedinoj stvarnoj zemlji"

  da digne u vazduh vukući se za pertle

  Amberu i naslednicima njene vladarske

  sopstvenih cipela (By His Bootstraps kako

  kuće. Napisana je lakim, duhovitim stilom

  reče Hajnlajn u priči kod nas prevedenoj

  i uzima oblik "skrivenog epa", za razliku kao Ja, mene, meni). Možda Zelaznijevo

  od Gospodara prstenova ili preforsiranog

  delo najbolje opisuju reči barda svih

  Stivena Donaldsona. Na izgled jednos‐

  bardova u Antoniju i Kleopatri, reči koje

  tavna, linearna avantura se otvara poput

  je sam Zelazni posvetio svom kolegi, P.H.

  latica cveca da otkrije jedan kompleksno

  Farmeru:

  razrađen i duhovit mitološki svet, baš kao

  što se "senke" otvaraju da otkriju svoj Lepidus: Kakva je zverka taj krokodil

  izvor ‐ Amber. Naime, samo je Amber

  vaš?

  stvarni ‐ svi ostali svetovi su njegove

  Antonije: Oblik mu je, gospodine,

  beskrajne varijacije, "senke" koje on baca sopstveni, a širina mu je kol'ko je širok.

  kroz dimenzije. Svaki "istiniti" princ Visok je baš leol'ko jeste, a sopstvenim se

  Ambera može nekakvom psi‐aritmetikom

  organima kreće. Živi od onog što ga

  da putuje kroz senke. Tako je Devet

  brani; a kad ga elementi napuste, onda

  prinčeva pripovest o pokušaju jednog od

  mu i bit sa njima odlazi.

  prinčeva, dobrovoljnom izgnaniku među

  Lepidus: Kakva je boja njegova?

  "senke", da se vrati u Amber i otme Antonije: Njegova sopstvena, takođe.

  presto bratu‐uzurpatoru. Odnosi u poro‐

  Lepidus: Čudna je to zverka.

  dici su veoma emotivni, često obojeni

  Antonije: To jest. A i suze njegove su

  mržnjom, a cela ekipa je "besmrtno

  vlažne.

  amoralna" baš kao i Farmerovi besmrtni

  I zaista, gospodine, jesu. Boje ovoga

  rođaci u seriji Svet spratova. Međutim,

  autora su njegove sopstvene, a suze

  nasuprot očekivanju, Zelazni ovde, naj‐

  njegove su vlažne. Nema se šta više reći.

  zad, ne podleže svojoj opsesiji ‐ fantaziji o

  moći. Veliki epski događaji su opisani

  115

  Norman Spinrad

  STERDŽEN, VONEGAT I

  PASTRMKA

  Preveo Aleksandar Markavić

  Nedavna smrt Teodora Sterdžena, i još

  I sada, 1986, svedoci smo prvog izdanja

  Bogotela, romana čija je prva verzija

  nedavnije štampanje Bogotela (Godbo‐

  nastala u ranim 70‐tim, koga je Donald I.

  dy), jedinog novog Sterdženovog romana

  Fajn konačno objavio u originalnoj verziji.

  objavljenog u poslednjih četvrt veka, do‐

  Tako vam je to. (Ali kako je sada nama?)

  veli su do zasluženog obnovljenog intere‐

  Na nedavnom banketu Udruženja, Spaj‐

  sovanja za delo velikog pisca, koji, ma

  der Robinson je predstavio in memoriam

  koliko bilo neverovatno, nikad nije dosti‐

  za Teodora Sterdžena u obliku svoje ver‐

  gao slavu u svetu približnu onoj koju

  zije rap‐a u maniru Lorda Baklija u kome

  uživa Kilgor Pastrmka (Kilgore Trout),

  Sterdžen, kao džezista po imenu Riba, ko‐

  tajanstveno ambivalentna Sterdženova

  načno uspeva da oduva kritičare jednim

  karikatura koja opseda veliki
deo kasnijih

  trijumfalnim majstorskim rifom.

  dela Kurta Vonegata. Tako vam je to.

  Nema sumnje da su Spajderove namere

  Kada je Vonegat dozvolio objavljivanje

  bile podstaknute najtoplijim osećanjima, i

  "romana Kilgora Pastrmke" pomenutog u

  zaista, kada je završio svoju izvedbu,

  njegovom delu Venera u školjki (Venus on

  publika jc nagradila srećni završetak bur‐

  the Half Shell), Sterdžen čak nije bio taj

  nim aplauzom.

  koji se krio iza pseudonima, već je Filip

  Ali Robinsonov rap je bio ono što

  Hoze Farmer unovčio Pastrmkin ček. Ted

  Vonegat naziva "foma", laž koja slušaoca je, kao i Pastrmka, ostao švorc.

  navodi da se oseti hrabar i snažan i

  Tako vam je to.

  srećan.

  Teodor Sterdžen je verovatno još uvek

  Avaj, to se nije dogodilo. Ah da. Riba bi

  najbolji pisac kratke priče koga je dao SF

  istres'o iz cipela svakog pisca kratke priče

  žanr, i, možda ne za svakoga, najbolji

  k'o od šale, i činio je to prilično redovno u

  američki pisac kratke priče posle Drugog

  podrumskim SF klubovima, ali ga nikad

  svetskog rata, i tačka. Pa ipak je samo

  nisu pustili tamo gore na pozornicu u

  jedna iz njegove duge zlatne niske priča iz

  Birdlandu da zasvira sa priznatim

  40‐tih, 50‐tih i ranih 60‐tih, "Čovek koji je besmrtnicima.

  izgubio more" ("The Man Who Lost the Tako vam je to.

  Sea"), dospela u godišnji izbor Marte Foli

  Pojedini kritičari, uključujući Roberta E.

  najboljih priča "glavne struje", i to je bio Hajnlajna u srdačnom predgovoru, bili su

  vrhunac priznanja njegovog dela od

  mišljenja da jc Bogotelo kamen temeljac

  strane američkog literarnog podneblja.

  Sterdženove karijere, dok su drugi tvrdili

  Tako vam je to.

  da je roman brijotina čije posthumno

  Bar su dva od njegovih veoma retkih

  izdanje predstavlja medveđu uslugu Ster‐

  romana, Više nego ljudski (More Than

  dženovoj reputaciji. Čudno, ali oba miš‐

  Human) i Malo tvoje krvi (Some of Your

  ljenja mogu biti pravilna.

  Blood), priznati kao remekdela. Pa ipak je

  Bogotelo je po formi hrabro do drskosti.

  Ted Sterdžen bio zbog finansija primoran

  Osim poslednjeg poglavlja koje je napi‐

  da napiše roman po ekranizaciji dela

 

‹ Prev