by MoZarD
da ga popravi?
scena jebačine."
Odgovor nije nikakva "fama", neće
Za razliku od drugih izdavača porno‐
nikog učiniti hrabrim i snažnim i srećnim,
grafije, Kirbi nije dopuštao da se cenjena
i možda je levački od mene da to javno
imena kriju iza pseudonima. "Nemam
pominjem, ali je to jedini odgovor koji
nameru da objavljujem nešto što se
postoji.
stidite da potpišete pravim imenom,"
Ted je bio blokiran poslednjih dvadeset
govorio je.
godina svoga života. Napisao je nekoliko
U ovim okolnostima je Filip Hoze Far‐
lepih priča, ali samo nekoliko, i revizija
mer napisao divlje i ponekad zastrašujuće
celog jednog romana možda je bila iznad
"bukače" pune seksa i avanture. Slika njegovih kreativiuh snaga.
zveri, uvećana (Image of the Bcast,
Suviše vremena je ovaj posvećeni i
Blown) i Gozba nepoznatog (A Feast
senzibilni literarni umetnik bio primoran
Unknown). Henk Stajn je napisao sti‐
da živi život Kilgora Pastrmke. Bogotelo je
listički briljantan psihološko‐erotski ro‐
moglo da bude trijumfalni rif džeziste
man. Godina veštice (Season of the
Ribe, ali, na žalost, Spajderu, nikada nije
Witch). Bukovski je pisao uobičajeni
dospeo tamo gore da ga odsvira. Nisu ga
prljavi sardonični humor. Melcer je pisao
pustili kroz ta vrata. Niti su mu dozvolili duge serije mračnih i nasilnih SF romana
da umre sa trubom u ruci.
po uzoru na Vilijema Barouza. Perkins je
Tvorac Kilgora Pastrmke, Kurt Vonegat,
pored ostalog napisao i Zle suputnike
takođe se u ranoj fazi svoje karijere našao
(Evil Companions), moj izbor najbriljan‐
u opasnosti da ostane tamo napolju,
tnije pokvarenog i najfascinatnije odvrat‐
isključen.
nog romana koji je ikad napisan, pored
Kao i Sterdžen, Vonegat je bio literarni
koga 120 dana Sodome (120 Days of
umetnik koga su više morile tematske
Sodom) zaslužuje oznaku "za sve
brige nego ambicije u žanru, što ga je
uzraste".
dovelo do toga da piše jednu samosvojnu
A Ted je napisao Bogotelo.
vrstu SF‐a koja teško da je težila da mu
Eto zato je to Teodor Sterdžen!
pruži kamin sa poređanim Hugoima. Za
Oslobođen svih tabua i ograničenja, sa
razliku od Sterdžena, Vonegat je pisao
jedinim uputstvom da piše o seksu, dok je
isto tako i jednu samosvojnu vrstu proze
većina autora Kuće Eseksa proizvodila
"glavne struje", i mnogo je njegove kratke komedije pune gadosti, ili osvetljavala
proze dospelo u ligu velikih.
stvorenja koja se sparuju u najdubljem
Ovih dana Vonegat naravno na sav glas
mraku dubokih jazbina divlje podsvesti,
izjavljuje da nikad nije bio pisac SF‐a, ali Teodor Sterdžen je napisao ovu odu
da je upao u igru 80‐tih umesto 60‐tih,
duhovno uzdižućoj moći telesne ljubavi.
danas bi možda sa podjednakim žarom
Nepotrebno je naglašavati da, iako
izjavljivao da nikad nije bio pisac "glavne nema razloga da nam dobra literatura ne
struje", sa jednakom literarnom oprav‐
digne onu stvar, ona ipak neće ići kao
danošću.
alva u knjižarama za drkadžije, čiji su
Zato što je granica između Vonegatovog
kupci već dovoljno opterećeni činjenicom
punopravnog SF‐a i njegove tzv. proze
da moraju da drže knjigu i okreću strane
glavne struje uvek bila nepostojeća. Isto
jednom rukom.
toliko je pisao mimetičke savremene
I tako se Kuća Eseksa srušila pre nego
romane koliko i akcionu avanturističku
što je Kirbi uspeo da od Sterdžena izvuče
svemirsku operu.
reviziju, i Ted je ostao dve decenije na
Uvek je bio neka vrsta američkog
prvoj verziji, sve do smrti, ne povlačeći je,
predstavnika magičnog realizma, kom‐
niti dozvoljavajući da bude štampana
binacija Tvena i Helera, Pinčona i Dika. U
120
ovom sektoru proznog univerzuma, sa‐
Kolevka za macu bude objavljena onako
dašnjost se ponaša kao SF, a SF se ponaša
kako zaslužuje.
kao budasta balavica, i ko će reći kad je
Ako roman koji žonglira sa "teškom"
ko jedno ili drugo. Ili da li je uopšte.
naučnom tezom sadrži imaginarnu
Pa, oni što ilustruju korice, gluperdo!
religiju koja na neki način zaista
Mehanički pijanino (Player Piano), Vo‐
funkcioniše, i završava se odumiranjem
negatov prvi roman, bio je prilično opora
života na Zemlji, ima bar marginalne
SF antiutopija, u kojoj američkoj srednjoj
elemente SF‐a, onda se može reći da je
klasi automatizacija dolazi glave, i bio je
Kolevka za macu naučna fantastika, ali za
nesumnjivo dekadama ispred svog vre‐
ime boga nemojte na omotu!
mena, a i danas sasvim upotrebljiv. Vrlo
Ako je Klanica Pet (Slaughterhouse Five)
dobar roman, ali je bio objavljen u
roman koji je Vonegata učinio književnim
ograničenom luksuznom tiražu i nije
superstarom, Kolevka za macu a zatim
osvojio nikakvu nagradu za SF.
Bog vas blagoslovio, g.Rouzvoter (God
Sirene Titana (Sirens of Titan), njegov
Bless You, Mr. Rouzvoter) su bili solidan
drugi roman, začudo izgleda kao da ga je
temelj za tako brz uspon.
napisao Pastrmka, samo da je bio spo‐
Kolevka za macu je još uvek moj omi‐
soban da piše sa Vonegatovom pedan‐
ljeni Vonegatov roman, i bio je prvi
tnom zajedljivošću. Ljudska istorija se
roman koji mi je obratio pažnju na
otkriva kao neverovatno zamršena papa‐
Vonegata, i dok je prva izjava možda
zjanija zakuvana od tuđinaca nasukanih
manjinsko mišljenje, druga je bila opšte
na Titanu koji šalju besmislenu poruku
iskustvo, jer je to prvi Vonegatov roman
kući na Tralfamador. Tu je više SF fazona,
objavljen na način rezervisan za prvu
vremenskih petlji i trikova sa realnošću
klasu.
nego u punom buretu svemirskih maj‐
I zaslužio je, pošteno. Lud je, zajedljiv,
muna. Poruka je crma koliko to samo
duhovit kao i obično, ali tu je i nešto više,
može da bude, ali je knjiga pravo uživanje
neka vrsta tužne ali iskrene afirmacije
za čitaoca, klasik u svojoj vrsti. Roman je
koja vidno nedostaje u drugim Vonega‐
objavljen kao čistokrvni SF, i pobudio je
tovim romanima. Bokononizam, neka
interesovanje u žanru, ali niko Vonegata
vrsta rasta‐religije koja se bazira na fomi,
nije nazvao čovekom trenutka.
lažima koje govorimo jedni dru
gima da bi
Majka noć (Mother Night), njegov treći
se osetili bolje, je izgleda bezrezervna
roman, bavi se krizom identiteta izvesnog
afirmacija jedine stvari koju Vonegat
Hauarda W. Kembela juniora (kapirate?
smatra vrednom verovanja, iako je plod
Vonegat nikad nije uspeo da proda nešto
mašte. I kada Bokono konačno legne da
Astoundingu), američkog agenta‐krtice u
se zamrzne u konačnom položaju krajnje
nacističkoj Nemačkoj, čiji je paravan bio
komičnog kosmičkog prezira, pokazujući
njegov posao Naci‐propagandiste koji
onaj znak prstom Znate‐Već‐Kome,
više ne zna ko je ni na čijoj je strani.
osećamo da Vonegat pokazuje retku
Iako bi se Majka noć mogla nekako
pojavu saosećanja sa sirotim sjebanim
strpati u SF žanr pomoću majstorija
čovečanstvom dok upućuje poslednji
fanzinskih mandarina, u realnom svetu
sočni pozdrav pakosno ravnodušnom
nije bilo sumnje da bi ga trebalo objaviti
univerzumu.
kao roman glavne struje.
Kolevka za macu nije postala veliki
Ali se to nije dogodilo. Majka noć je bila
bestseler, ali se kao džepno izdanje
objavljena kao džepno izdanje, upako‐
vremenom lepo prodala, i od Vonegata
vana u omot koji je nagoveštavao da to
zasluženo napravila američkog autora na
možda jeste SF, sa ciljem da se obezbedi
koga je trebalo obratiti pažnju u širem
zanimanje izvesnog dela potrošačke
literarnom svetu.
mase. Mogli ste da čujete kamiondžije
Bog vas blagoslovio, g.Rouzvoter je
dok su punili džepove na sedištima
upotpunio Vonegatov raskid sa bilo
kabina: "'Ej, ovaj momak Vonegat je
kakvim SF imidžom. To je priča o
izgleda u SF fazonu, a?"
nevoljama milionera koji pokušava da
Pa, za razliku od Sterdžena, Vonegat (ili
pokloni svoj novac u dobrotvorne svrhe,
bar njegov agent) je imao promućurne
nešto blaža verzija Teri Sademovog
izdavače, ili prave veze, verovatno oboje.
Čudesnog hrišćanina (The Magic Chris‐
Pročitao bi rukopis narudžbe, smislio šta
tian). Roman uopšte nema elemenata SF‐
će, i isporučio, u pravom trenutku da mu
a i cementirao je Vonegatovu reputaciju
121
vrhunskog pisca glavne struje.
preživeli posle milion godina su potomci
Ali za čudo, omiljeni pisac Eliota Rouz‐
preživelih sa Galapagosa koji su se
voteta je niko drugi do Kilgor Pastrmka.
degenerisali u jato morskih sisara bez
Upravo kada je Vonegat dovršio čišćenje
uma, oslobodivši se radosno svojih
đonova od blata SF‐a, njegova dela je
"prevelikih" mozgova.
počeo da opseda Kilgor Pastrmka.
A ko je ostao, pitaćete, da ispriča ovu
Tada je naravno došla i Klanica Pet,
gorku priču iz perspektive od milion
opšte priznata kao Vonegatovo remek‐
godina?
delo, sigurno temeljac njegove reputa‐
Niko drugi do sin Kilgora Pastrmke, koji
cije, a ostalo je književna istorija.
je Sudnjeg Dana bio pozvan sa one strane
Književna istorija sa jednim sasvim
Plavog Ponora od očevog duha, i vrativši
vonegatovskim zezom.
se, bio osuđen da izdrži milion godina
Na vrhuncu uspeha, u njegovom delu je
dosade zbog svojih grehova, dok Ponor i
počelo da se oseća nešto neuhvatljivo.
Kilgor Pastrmka nisu ponovo došli po
Zajedljivost je postala za nijansu gorča,
njega.
pripovedanje je postalo sekundarno u
Očigledno je, dakle, da je Kilgor
odnosu na želju da se iznese neka goruća
Pastrmka, koji je počeo kao Vonegatov
tema, likovi su postali govornici autorovih
zajedljivi osvrt na sudbinu pisaca SF‐a kao
ideja, i što je bilo najzlokobnije, dela su što je bio Teodor Sterdžen, već odavno
mu postala nedozvoljeno samoref‐
postao lik Vonegatove književne psiho‐
lektivna.
drame.
A Kilgor Pastrmka, koji je bio omiljeni
Pastrmkin život je upravo ono od čega
pisac i Bilija Pilgrima u Klanici Pet, nije je životna mudrost sačuvala Vonegata,
prestajao da se pojavljuje kao avet.
ono što je lako mogao da postane da nije,
Pojaviće se u Bog vas blagoslovio, g.
za razliku od Teodora Sterdžena, bio
Rouzvoter, Klantci Pet, Doručku šampi‐
sposoban da povuče prave poteze da bi
ona, Slepstiku, a pokretaće frtutmu u
se izvukao iz nezaslužene opskurnosti.
Vonegatovom poslednjem romanu Gala‐
Ali zašto je ovaj književni duh zadržao
pagos, upravo kao neka vrsta duha.
moć da opseda Kurta Vonegata? Više ne
Da je Kurt Vonegat živeo život Kilgora
postoji opasnost da Vonegat dospe u
Pastrmke, verovatno bismo rekli da je
ovakvo stanje. Brojke govore da će sve
potrošio svoje SF gorivo, dospeo do tačke
što napiše postati bestseler. Sigurno je da
na kojoj mašta popušta, i počinjete sve da
ne postoji deo njega koji potajno žali što
smeštate u isti izmišljeni univerzum, a
nije pošao putem Kilgora Pastrmke!
knjige počinju da se odnose na druge
Možda...
knjige, likovi gostuju u više romana, i u
Ali ako je Teodor Sterdžen bio povod za
poslednjoj fazi, autor završava vodeći
Pastrmkinu karmičku dilemu, Vonegat je
duge fiktivne razgovore sa samim sobom
bio taj koji je pisao Pastrmkine romane, u
u svojoj gumom obloženoj galeriji
svakom smislu.
bestselera.
Jasno je da su sve Pastrmkine bizarne SF
To ne znači da je Vonegat već stigao u
premise proizvod Vonegatove imagina‐
nepovratno stanje, njegova dva novija
cije, ali, što je manje vidljivo, Pastrmkina
romana Zatvorska ptičica (Jailbird) i Oko
dela izgledaju više kao Vonegatovi raniji
sokolovo (Dead Eye Dick) su nešto
radovi nego bilo šta od Sterdžena.
solidniji, i mada Galapagos, njegov
Sterdžen nije bio kosmički barski ko‐
povratak pravom SF‐u po svemu osim po
mičar, i njegovi svetovi su bili skoro uvek
omotu, može izgledati depresivan i
pažljivo i konzervativno proradeni i
monoton, Vonegat se bar porvao sa onim
uverljivi.
čudnim javnim upozorenjem samom sebi
Ako je i imao neku manu kao pisac, bilo
posle objavljivanja Klanice Pet.
je to zato što nikad nije bio nadrealist,
Zapisano je da je rekao: "Sada kada sam
igrao je igru stvarnosti po pravilima ovog
rekao sve što sam imao da kažem,
sveta.
umuknuću." U Doručku šampiona je čak
Sterdž
enova proza je uvek realistična, u
pokušao da se oslobodi likova koje je
smislu da su njegovi svetovi uvek ostva‐
dotad koristio.
rivani verodostojno, a njegove priče se
Galapagos zaista izgleda kao pokušaj da
dešavaju u osećajnoj sferi likova. One ne
se raskrsti sa svima, ljudska dupeglavost
igraju zen ples po podlozi kao Vonegatovi
ovde konačno uništava vrstu. Jedini
uspešni romani, i sve su drugo samo ne
122
nategnute
svemirske
vic‐priče
kao
snovima posle Klanice Pet i da nije bio
Pastrmkine.
tako oprezan, da je potrošio svoje
Vonegatov Pastrmka izgleda više kao
literarno blago u dobre svrhe kao Eliot
glas pisca SF‐a kakav je sam mogao da
Rouzvoter, da je malo popustio uzde
postane, izbacujući more SF lakrdija koje
Pastrmki u sebi, zar ne bi sada svet
na svu sreću Vonegat nije morao da
izgledao vedrije?
napiše. Delom uzdah olakšanja, delom
Zar ne bismo i mi i on bili pošteđeni
stresanje od jeze zbog onoga što je moglo
maltretiranja sa Doručkom šampiona i
da se dogodi da nije bilo dobrog rada
Slepstikom, i bezvoljnog pesimizma
nogu i pravih veza.
Galapagosa, umesto još jedne Kolevke za
Ali Sterdžen nikada nije bio u opasnosti
macu i Klanice Pet! Čak i žica onih
da posune bezveznjak poput Pastrmke.
solidnih SF romana kao Sirene Titana bi
Istina, Ted je, poput Pastrmke, bio slab u
moža bila bolja od onog što je nastalo
manevrisanju sa izdavačima, i, kao i
umesto toga.
Pastrmka, nikad nije imao prave veze da
Šta to Kilgor Pastrmka pokušava da kaže
dospe na listu bestselera, ili bar da otplati
Kurtu Vonegatu? Da je gladan pisac
kiriju.
kreativan pisac, da su slava i novac
Ali je za razliku od Pastrmke, Sterdžen
pogubni za dušu, da je bolje gladovati u
bio nesposoban da štancuje na veliko za
sobičku nego plandovati u literarnim
novac, njegova brzina proizvodnje nije
salonima?
mu pružala drugi izbor do da se oslanja
Pustimo ga malo na miru, narode!
na kvalitet i na razumnog bankara. Da li je
Sterdženova karijera je pošla tim
Vonegat znao u dubini duše da je on
pravcem i gle kuda ga je odvela. Što je
mogao da završi i verovatno bi završio sa
najčudnije, upravo tamo, naravno u
dva metra knjiga koje je Pastrmka
