Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 004

Page 1

by MoZarD




  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 4 Novembar 1987 700 d

  SADRŽAJ

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Pisma .............................................................................................................. 3

  Bari Longjear – NEPRIJATELJ ........................................................................... 5

  Kejt Vilhelm – DRAGA, BILA SI SJAJNA .......................................................... 47

  Konstantin Tezeus – FILMOVI ....................................................................... 56

  Simon Label – POVRATAK ROĐAKA LJUBAVNICE

  PROPOVEDNIKA DINE ................................................................................... 70

  Antoni Bardžis – PAKLENA POMORANDŽA –

  IZOSTAVLJENO POGLAVLJE ........................................................................... 73

  Gvinet Džons – NAUČNA FANTASTIKA I NOVI ČOVEK .................................. 81

  Oglasi ............................................................................................................ 85

  Knjige ............................................................................................................ 86

  Filmovi .......................................................................................................... 89

  Vesti .............................................................................................................. 91

  Robert Hajnlajn – GRAĐANIN GALAKSIJE, IV ................................................ 92

  Rečnik »Građanina galaksije« ..................................................................... 126

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Naslovna strana i ilustracije Bob Živković

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje:

  NIŠRO

  »DNEVNIK«,

  OOUR

  IZDAVAČKA

  DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ

  UREDNIKA

  Po nekim statistikama koje su svojevremeno vršili Amerikanci, čak

  sedamdeset odsto izdanja (časopisa, serijala, edicija...) ne doživi četvrti broj.

  Razlozi za to su raznovrsni, a dva se posebno ističu: neprihvatanje od strane

  čitalaca i nemogućnost ili nezainteresovanost redakcije da nastavi započet

  posao. Takođe, Amerikanci tvrde da časopis koji doživi četvrti broj ima sve preduslove da traje mnogo duže jer je »kriza prva tri broja« najveća prepreka

  sa kojom se suočava izdavač. Preneseno na naše jugoslovenske prilike, to

  verovatno ne važi u potpunosti, a sigurno ne kada su procenti u pitanju, ali

  »kriza prva tri broja« postoji. Pasionirani ljubitelji SF‐a kod nas lako će se setiti mnogih primera kada su SF edicije prestajale da postoje nakon samo

  dve ili tri knjige, i nekoliko pokrenutih časopisa koji nisu doživeli ni drugi broj.

  Ako je suditi po tome, Alef je pregrmeo najgore. A ako je suditi po vama, dragi čitaoci, postigli smo i više nego što smo se nadali: Alef je za kratko vreme prihvaćen od najšireg kruga čitalaca, u njegov ustaljeni ritam i kvalitet

  niko ne sumnja, a dugovečnost mu bar zasad ne dolazi u pitanje.

  Novela »Neprijatelj« koja je naslovna u ovom broju savršen je primer za

  razlike u ukusima evropskih i američkih čitalaca. Naime, pomenuta novela

  odnela je sve američke SF nagrade za godinu u kojoj se pojavila (1979.), ali je

  doživela krah u evropskoj konkurenciji. Dejvid Vingrou je čak, u svojoj knjizi

  kojom komentariše i ocenjuje skoro hiljadu SF dela, ovoj noveli dao mesto pri

  samom dnu, ocenivši je kao nešto upadljivo loše. Mi se, naravno, ne

  priklanjamo ni jednom ni drugom stavu, jednostavno vam predstavljamo tu

  novelu i autora, i prepuštamo svakome od vas da sam donese svoj sud.

  Određene polemike u smislu opravdanosti objavljivanja može izazvati i

  poslednje poglavlje romana »Paklena pomorandža« koje je svojevremeno

  izostalo iz našeg izdanja. Smatramo da je, pre svega, zanimljiv Bardžisov osvrt

  na odnos američkih izdavača prema knjigama koje objavljuju. Takođe,

  smatramo da je potrebno pročitati to finale u kome, bez pompe i velikih reči,

  pisac najzad predstavlja stravičnu viziju neumitne stvarnosti kojoj teži tokom

  celog romana.

  Boban KNEŽEVIĆ

  2

  PISMA

  RUBRIKA »PISMA« VRLO JE DOBRO PRIHVAĆENA KOD ČITALACA I PRISTIŽE NAM

  SVAKODNEVNO DOSTA PRILOGA, ALI POJEDINA PISMA. INAČE VRLO INTERE‐

  SANTNA, NE MOŽEMO OBJAVITI, JER IH U POTPUNOSTI NE USPEVAMO DEŠIF‐

  ROVATI. NE TRAŽIMO DA SVOJA PISMA KUCATE PISAĆOM MAŠINOM, ALI BAR

  PIŠITE ŠTAMPANO I ČITKO. OVO JE INAČE ODGOVOR ĐURI MARŠIĆU IZ ZAGREBA

  ZAŠTO NISMO OBJAVILI NJEGOVO VRLO PROVOKATIVNO PISMO. »ALEF« SE NE BOJI

  NIKAKVIH (DOBRONAMERNIH ILI ZLONAMERNIH) KRITIKA I ČVRSTO STOJI IZA SVEGA

  ŠTO JE OBJAVLJENO.

  Pročitao sam prva dva broja »Alefa«,

  P. S. Da li je moguće da se u »Alefu«

  pa, evo da i ja pridodam malo kritika i

  pojavi narudžbenica za »Građanina

  pohvala (ovih drugih svakako više). Kao

  galaksije« u cijelosti?

  prvo, svako novo izdanje nekog SF časo‐

  Drugarski pozdrav

  pisa ili magazina je za pozdraviti. Objav‐

  Aleksandar Horvat

  ljivanje Hajnlajnovog »Građanina galaksi‐

  LUDBREG

  je« je vrlo dobar potez na kojem vam i

  »Sirius«, kao vodeći jugoslovenski SF ma‐

  Skoro svako vaše pismo pominje slab

  gazin, može pozavidjeti. Također je dobro

  povez »Alefa«. Problem je u sledećem:

  što nas snabdijevate svježim vijestima, o

  velika većina »Dnevnikovih« izdanja ima

  stanju na »top‐listama«, novim knjigama,

  po 96 strana i celokupan sistem rada je

  filmovima...

  prilagođen toj debljini. »Alef« ima 32

  Sa takvim sadržajem »Alef« ima velike

  strane više i svaki put je kod poveza

  šanse da krene ukorak sa najčitanijim iz‐

  potrebno nanovo ručno podesiti mašine.

  danjima. Ona lošija strana svega toga je

  To najčešće ne ispadne baš najbolje. No,

  kardinalno loš uvez. Prvi broj mi se dos‐

  nastojaćemo da popravimo stvar. Za sada

  lovno raspao pa mislim da je kolekcio‐

  smo postigli da korice budu plastificirane,

  narima to težak udarac, zbog kojeg mož‐

  od četvrtog ili petog broja... Poredeći prvi

  da promisle dvaput prije nego se odluče

  i drugi broj vi ste poredili imena — jedna

  za slijedeći broj. Zatim, u prvom broju

  znate druga ne. Pokušajte da celu stvar

  pojavili su se Silverberg (sa izvanrednom


  posmatrate drugačije: koje vam se priče

  »Stanicom Hoksbil«), Legvinova, Stejbi‐

  više dopadaju, bez obzira na pisce. Mi

  ford, a u drugom od poznatih imena ne‐

  lično smatramo da je drugi broj književno

  ma ništa. Izvinjavam se ako sam ja pre‐

  jači od prvog. Keselova i Svonvikova priča

  slabo upućen u stvar, pa samo meni ta

  su vanserijske, a Tiptrijeva i Salivenova ne

  imena nisu poznata. Predlažem da obja‐

  zaostaju mnogo. Međutim, u pitanju su

  vite nešto od Zelaznija, Dika, Asimova —

  pisci koji su svoja najbolja dela ostvarili u

  što bi svakako pridonjelo kvaliteti. Predla‐

  poslednjih desetak godina, a to je period

  žem, također da, ako je moguće, smislite

  koji tek sad postaje meta jugoslovenskih

  neku simboličnu nagradnu igru. Verujem

  SF izdavača... Hajnlajnov roman nismo

  da ima još takvih koji bi kao ja vrlo rado

  predvideli da štampamo zasebno kao

  dobili neku dobru SF—ilustraciju ili

  knjigu, ali kod Farmerovog ćemo razmis‐

  možda knjigu (naravno, ako bi imali šanse

  liti. Naime, u pitanju je čuvena »River‐

  da ih dobiju). I na kraju, nešto mjesta

  world« serija koja za sada obuhvata pet

  posvećujem i Bobu Živkoviću čije su

  romana i nekoliko zasebnih novela. Sve to

  ilustracije svakoj priči kao kec na

  nikako neće biti moguće objaviti u

  dvanaest. Tako treba!

  »Alefu«, a ukoliko bude dovoljno

  Celoj redakciji želim puno uspjeha u

  zainteresovanih, verovatno ćemo celu

  daljem radu sa nadom da će od »Alefa«

  seriju objaviti u knjiškom obliku, o čemu

  ipak postati nešto trajnije od zvijezde

  ćete svi biti na vreme informisani — na

  padalice. A znamo, ona bljesne pa...

  stranicama »Alefa«.

  Poštovani druže uredniče,

  3

  pridružujem se konstatacijama ALEF‐

  Ana Kon.

  a, koje ste izneli u uvodnoj reči povodom

  Unapred zahvalna

  moje »kumovske« priče. Uprkos neobič‐

  čitateljka iz Beograda

  nim konstrukcijama rečenica, laska mi da

  Mi, naravno, nemamo ništa protiv da

  bolje priče (domaće) »trenutno« nemate

  objavljujemo priče domaćih autora pod

  (trenutno = veoma rastegljiv pojam,

  pseudonimima, ukoliko to pisci sami žele,

  posebno kada je u pitanju SF) i na strani

  a anonimnost i diskrecija autora je

  sam onih koje pozivate da daju »nešto

  zagarantovana. Međutim, jednostavno je

  kvalitetnije« (poređenje: kvalitetno, kvali‐

  nemoguće da objavimo priču nekome, a

  tetnije, najkvalitetnije isključuje zonu

  da o njemu ne znamo apsolutno ništa —

  nekvalitetnog). Onima koji su se već

  pisac snosi pravnu i moralnu odgovornost

  okušali u SF stvaralaštvu i onima koje će

  za svoju priču i njenu verodostojnost. Mi

  vaš poziv tek potaći želim puno uspeha.

  moramo znati ko nam je poslao priču,

  Sa svoje strane, usuđujem se da dopunim

  dakle, ko stoji iza nje i kome ćemo uplatiti

  vaš predlog: Zašto ne uspostavite stalne

  honorar...

  rang‐liste najboljih stranih i domaćih

  priča objavljenih kod nas (poput onih za

  Poštovani druže uredniče!

  rok, pop i ostale kompozicije)? Tako ću i

  »Sirius« čitam duže vrijeme, a ALEF od

  ja i svi ostali imati stalni uvid u stanje SF

  drugog broja, no vjerovatno ću ih čitati

  scene u našoj zemlji.

  oba jer imaju kvalitete kojima to zaslu‐

  Još samo telegrafski —

  žuju. Naročito mi se kod ALEF‐a sviđa

  — kvalitet ALEF‐a: SIRIUS je dobio

  koncepcija, a posebno postojanje ove

  dobro i poticajno društvo,

  rubrike.

  — poruka: Budite još bolji i nikada

  U vezi s tim, već duže vrijeme za‐

  do kraja zadovoljni;

  mišljam rubriku koja ne bi zauzimala

  — Odeljenju za distribuciju: pre‐

  mnogo mjesta, a mogla bi pozitivno

  malo je primeraka u Beogradu, a slično je

  utjecati na SF—klimu kod šire čitalačke

  i u Makedoniji gde sam prisustvovao

  publike.

  volšebnom nestajanju ALEF‐a već prvog

  Bio bi to pokušaj da se omogući kon‐

  dana po prispeću.

  takt (pismeno, preko adresa) SF—simpa‐

  S drugarskim pozdravom

  tizera, čitalaca, potencijalnih i prokušanih

  Radmilo Anđelković

  autora te ostalih. To bi bila razmjena

  U drugom broju, u najavi vaše priče u

  mišljenja i iskustava u formi dopisivanja.

  »Reči urednika« zaista se potkrala

  Zanima me što o tome mislite Vi i

  dvosmislena rečenica, koja pre asocira na

  redakcija, te čitaoci, postoji li interes za

  značenje koje nam nije bilo ni na kraj

  takvo nešto uopće?

  pameti, tj, da objavljujemo vašu priču jer

  Ako bi to bilo moguće, za početak bih

  nemamo ništa bolje, a ona sama je loša.

  najljepše zamolio SF — koleginicu Vandu

  Vi ste to na pravi način prokomentarisali i

  Kraf, da mi se javi na tel. 041‐251‐576

  zahvaljujemo se na razumevanju. Na‐

  radnim danom, zbog osobitosti nekih

  stojaćemo da ubuduće ne bude sličnih

  njenih stavova u ovoj rubrici u drugom

  propusta.

  broju ALEF‐a.

  Rudolf Kiralj, student

  Poštovana redakcijo,

  Zagreb

  izuzetno me je obradovala pojava

  ovog magazina, jer smatram da je tako

  Objavljujemo vaše pismo i prepuš‐

  nešto odavno potrebno na našem tržištu.

  tamo ostalim čitaocima da se izjasne. Za

  Kako ste u prvom broju naveli da postoji

  sada, evidentno, možemo osnovati klub

  mogućnost da se u listu objavljuju i do‐

  Vandinih ljubitelja, jer nam je stiglo tri‐

  maći radovi a ne samo dela stranih pisaca

  četiri pisma u kojima čitaoci pitaju kako

  odlučila sam da vam pošaljem svoje tri

  da stupe u kontakt s njom. Neki su tražili

  priče. Moja najveća želja je da se one

  da objavimo njenu adresu, što nećemo

  objave, naravno, samo ako vi smatrate da

  učiniti, a samo je jedan dao svoju kako bi

  su dobre i da prema tome zaslužuju da

  mu se dotična drugarica javila. To je:

  budu objavljene. Neću navesti svoje ime

  Radiša Bojić, Nebojša Jerković 42,

  jer bih želela da sačuvam svoju ano‐

  Zminjak, 15304 Petlovača. U sledećim

  nimnost, pa ako budete ocenili da se pri‐

  brojevima donosicemo nove priloge Van‐

  če mogu objaviti navedite pseudonim

  dinoj kolekciji.

  4

  Bari Longjear,

  NEPRIJATELJ

  Barry Longyear: ENEMY MINE, 1979

  Prevod sa engleskog: Regina Vasilje
vić

  Drakove troprste šake se zgrčiše. U njegovim žutim očima jasno sam video želju da ih stegne oko mog vrata ili bar oružja. Znao sam da on u mojim očima vidi istu želju.

  »Irkmaan!« viknu stvor.

  »Ljigavko drački!« povikao sam i zamahnuo rukom.

  »Hajde, dođi, dođi i uhvati me ako možeš!«

  »Irkmaan vaa, kornum su!«

  »Hoćeš li ti da pričaš ili da se boriš? Hajde!« Iza mene je besnelo more i pretilo da

  me proguta kao što je progutalo i moj ratni brod. Sledio sam neprijateljski brod i pogodio ga, ali je Drak, pomoću kapsule za izbacivanje, izleteo iz njega uspevši pre toga da pogodi energetski čvor na mom lovcu.

  Doplivao sam do sive, stenovite obale i odvukao se na sigurno mesto, što me je potpuno iscrplo. Iza Draka sam, među stenjem i golim hridima, ugledao njegovu kapsulu za izbacivanje.

  5

  Daleko iznad nas su se i njegovi i moji borili oko nevažnog i nenaseljenog parčeta

  zemlje.

  Drak je jednostavno stajao. Počeo sam da se prisećam fraza na njihovom jeziku kojima su nas učili na treningu, onih koje bi ga iznervirale i uvredile, kao i svakog Draka.

  Setio sam se jedne: »Kiz da jimen, Šizumat«, što znači »Šizumat«, najcenjeniji drački filozof, »jede Kizovu pogan«, otprilike kao kada biste Muslimanu pretili da ćete mu usta napuniti svinjetinom.

  Užasnuto žuto lice promeni boju u crveno—smeđe.

  »Irkmaan, tvoj Miki Maus je glup!«

  Zakleo sam se da ću se boriti i da ću, ako treba, poginuti, ali sam smatrao da ova

  zakletva ne važi i u slučaju ovog cenjenog glodara.

  Smejao sam se sve dok me napad smeha zajedno sa umorom nije savladao, te

  padoh na kolena. Jedva sam otvorio oči kako ga ne bih izgubio iz vida. Drak je grabio

  prema uzvišici, daleko od mene i mora.

  Pogledao sam iza leđa i poslednje što sam video bili su milioni tona vode — pre nego što su se sručili na mene. Onesvestio sam se.

  »Kiz di jimen, Irkmaan, ne?«

  Oči su me bolele od peska i soli, ali je u meni nešto uzvikivalo: »Hej, pa ti si živ!«.

  Hteo sam da protrljam oči, ali sam shvatio da su mi ruke vezane za pravu metalnu šipku, provučenu kroz rukave. Kada su mi suze isterale pesak iz očiju, ugledao sam Draka kako sedi na ogromnom kamenu i gleda u mene. Mora da me je izvukao iz vode.

 

‹ Prev