by MoZarD
tračanja!«, promumlao je. »Beslime, vi‐
regruta; novajlija bez činova nije smeo da
dećemo se u borbenoj kontroli u osam —
drži pogled na svom kapetanu, izuzev pri‐
da utvrdimo koliko znaš o kontroli paljbe.«
likom inspekcije. Uprkos tome, Brizbi je više
Torbi se nije plašio provere; nije znao
puta slao po Torbija.
94
Upravo beše primio ovlašćenje od X‐
»Dozvoli da objasnim. Hm... znaš li teransku
Korpusa da može da sa Beslimovim kurirom
istoriju?«
raspravi izveštaj. Pozvao je Torbija.
»Uh... ne baš naročito«.
Najpre ga je opomenuo da drži jezik za
»To je minijaturna istorija rase. Davno pre
zubima; rekao je da je kazna za brbljanje
svih kosmičkih putovanja, kada čak ni Tera
vrlo teška i da bi bilo bolje pridržavati se
nije bila u potpunosti naseljena, postojale
naređenja. »Ali, nije o tome reč. Moramo
su granice. Svaki put kada bi se pronašla
paziti da ne skrenemo sa teme. Inače
nova teritorija, pojavljivala su se tri feno‐
nećemo biti u stanju da je raspravimo.«
mena: trgovci koji se brzo šire i koriste
Torbi je oklevao. »Kako ću biti siguran da
svoju priliku, odmetnici koji pljačkaju pošte‐
ću držati jezik za zubima kada uopšte i ne
ne ljude i — trgovci robljem. Isto se događa
znam o čemu govorimo?«
i danas, kada jurimo svemirom umesto oke‐
Brizbi se uzrujao. »Mogu da ti naredim«.
anima i prerijama. Pogranični trgovci su
»Da, gospodine. I ja ću reći: Da, gospo‐
avanturisti koji se upuštaju u ogroman rizik
dine! ali, hoće li vas to uveriti da ja neću
radi velikih profita. Odmetnici, bez obzira
reskirati kažnjavanje?«
da li su u pitanju planinski banditi, morski
»Pa to je smešno! Želim da razgovaramo
pirati ili pljačkaši u svemiru, iskrsavaju na
o radu pukovnika Beslima. I držaćeš jezik za
svakom području koje nije pod policijskom
zubima, jesi li me razumeo? A ako ne
zaštitom. I jedni i drugi su privremeni. Ali,
budeš, zadaviću te golim rukama. Neće se
ropstvo je sasvim druga stvar — najne‐
jedan mali prljavko natezati sa mnom kada
moralnija ljudska navika, ona od koje je
je u pitanju rad pukovnika Beslima!«
najteže odvići se. Započinje u svakoj novoj
Torbi je osetio olakšanje. »Zašto odmah
zemlji i užasno je teško iskoreniti je. Čim
niste rekli da je to u pitanju, Kapetane? Ja
jedna kultura oboli od te bolesti, bolest
ne bih brbljao po brodu o Poupu... to je
pušta korene u ekonomski sistem i zakone,
prvo što me je on naučio«.
u ljudske navike i običaje i... Ukidaš ropstvo,
»Oh«, promumlao je Brizbi. »Trebalo je
sklanjaš ga pod zemlju ali ono vreba tamo,
da znam. U redu.«
spremno da ponovo izbije u duhu ljudi koji
»Pretpostavljam«, dodao je Torbi za‐
misle da je njihovo »prirodno« pravo da
mišljeno, »da smem da razgovaram sa
poseduju druge ljude. Sa njima nema razbo‐
vama?«
ritog postupanja; možeš ih ubiti ali nikako
Brizbi beše iznenađen. »Nisam shvatio da
ne možeš izmeniti njihova ubeđenja«.
sve ovo ima dva kraja. A ima. Mogu ti
Brizbi uzdahnu. »Beslime, Garda je samo
pokazati depešu iz njegovog korpusa,
policajac i poštar; pravi rat nismo doživeli
odobravaju mi da sa tobom razgovaramo o
već dva veka. Ono što mi radimo jeste
njegovom izveštaju. Bi li te to ubedilo?«
nemogući posao održavanja reda na granici,
Brizbi je uhvatio sebe da svom najmlađem
u globusu koji ima prečnik od tri hiljade
vojniku pokazuje sadržaj jedne od najtaj‐
svetlosnih godina — niko nije u stanju da
nijih depeša; trebalo je da ga ubedi da je
shvati koliko je to veliko; ljudski um nije u
ovlašćen da razgovara sa njim. U tom tre‐
stanju da to zamisli.
nutku čitava stvar delovala je logično;
Niti su ljudska bića sposobna da nadziru
kasnije se silno čudio obrtu situacije.
taj prostor. On je svake godine sve veći.
Torbi je pročitao dešifrovanu depešu i
Policija eventualno može da krpi rupe ali i
klimnuo glavom. »Šta god želite, Kapetane.
njih ima sve više. Za većinu nas to je pošten
Siguran sam da bi se i Poup složio«.
posao ali ne i posao koji se jednom može
»U redu. Znaš li šta je on radio?«
okončati.
»Pa... i da i ne. Video sam nešto od toga.
Pukovnik Ričard Beslim imao je to kao
Znam koje su ga stvari interesovale pošto je
opsesiju.
od mene tražio da ih zapažam i pamtim.
Posebno je mrzeo trgovinu robljem. Već i
Prenosio sam mu poruke i to se uvek od‐
sama pomisao na nju dovodila ga je do
vijalo tajno. Ali, nisam znao zašto.«
ludila — znam, bio sam svedok. Izgubio je
Uzdahnuo je. »Rekli su da je bio špijun«.
nogu i oko — pretpostavljam da to znaš —
»Obaveštajni agent, to bolje zvuči«.
dok je spašavao brodski tovar Naroda iz
Torbi je slegnuo ramenima. »Ako je
robovskog logora.
špijunirao, nazvao bi tu delatnost upravo
To bi zadovoljilo većinu oficira — pođi
tako. Poup nikada nije brkao izraze«.
kući i odmori se — ali ne i starog Pljuni u
»Ne, nije brkao izraze«, složio se Brizbi.
šake pa nanovo na posao! Najpre je neko‐
95
liko godina predavao .a onda je otišao u
kome se nalazila silueta svemirskog broda.
trupu koja je bila spremna da ga uzme i
»Kakav je ovo brod?«
izložio plan. Devet svetova su okosnica
Torbi razrogači oči. »Sargonska krstarica«.
trgovine robljem. Sargonija je kolonizovana
Torbi se maši za drugi list. »Ovaj?«
pre mnogo vekova i do dan‐danas nije prih‐
»Uh, izgleda kao robovski, onaj koji je u
vatila Hegemoniju. Oslobodivši se koloni‐
Džubulpur dolazio dvaput godišnje«.
jalnog statusa, prestali su da polažu na ljud‐
»Pogrešno.«, rekao je Brizbi divlje »Ovo
ska prava. Zbog toga mi nismo u moguć‐
su modeli iz mojih arhiva — brodovi koje su
nosti da otputujemo tamo, kao što ni oni ne
izgradili najveći brodograditelji. Ako si ih
mogu da posećuju naše svetove.
video u Džubulpuru, to može da znači da su
Pukovnik Beslim je zaključio da sa Sargo‐
bili kopije ili da su kupljeni od nas!«
nijom ipak mora postojati nekakav saobra‐
»Oni tamo grade brodove«, rekao je Torbi
ćaj; da trgovci robovima imaju sopstvene
posle kraćeg razmišljanja.
brodove, baze, trgove i pijace — pošto u
> »Tako mi je i rečeno. Ali, pukovnik Beslim
pitanju nije običan porok već pravi posao.
je javio u serijske brojeve brodova — ne
Tako je odlučio da ode tamo i ispita stvar.
mogu da pojmim kako je došao do njih.
To je bilo besmisleno — jedan čovek
Možeš li ti? Tvrdi da trgovina robljem ima
protiv imperije devet planeta...ali, X‐korpus
podršku iz naših svetova!« Brizbija pripadne
stupa u akciju i na osnovu besmislene ideje.
muka.
Međutim, čak i da ga nisu proizveli u
Torbi se redovno javljao na raport, pone‐
agenta, on ne bi imao nikakve mogućnosti
kad da se vidi sa Brizbijem a ponekad da
za slanje izveštaja. Agent nije mogao da
pod hipnozom razgovara sa doktorom Kriš‐
putuje tamo i ovamo, nije mogao da koristi
namurtijem. Pukovnik je redovno pominjao
poštu — između nas i njih nije us‐
potragu za Torbijevim identitetom i objaš‐
postavljena — i sigurno ne može da koristi
njavao da ne treba pasti u očajanje — pot‐
komunikator n‐svemira, bilo bi svima sum‐
rage tog tipa zaista traju dugo. Ponavljanje
njivo, naravno. Ali, Beslim je ipak imao
ohrabrujućih reči izmenilo je Torbijev odnos
ideju: jedini ljudi koji posećuju i Devet
prema slučaju — počeo je da misli da će
svetova i naše svetove jesu Slobodni trgov‐
nešto nemoguće zaista postati realnost, za‐
ci. Oni izbegavaju politiku kao otrov, što ti
mišljao je svoju porodicu, pitajući se bez
znaš bolje od mene i ne bi nikada pre‐
prestanka: ko sam ja? Biće doista lepo
duzimali tako duge puteve da bi prekršili
utvrditi to — i biti kao sav ostali svet.
lokalne običaje. Ali, pukovnik Beslim je
Brizbi je ponovo uveravao sebe — rečeno
imao ličnih zasluga kod njih. Pretpostavljam
mu je da drži Torbija podalje od osetljivih
da znaš da su ljudi koje je spasao bili
poslova, još od dana kada se brod podigao
Slobodni trgovci. Rekao je X‐korpusu da
sa Hekate i kada se ponadao da će dečko
može izveštavati preko svojih prijatelja. I,
biti identifikovan. Držao je sve novosti za
pustili su ga da pokuša. Pretpostavljam da
sebe, čvrsto ubeđen da pukovnik Beslim
niko nije imao pojma da će se on pretvoriti
nikada nije grešio i da će se čitava stvar
u prosjaka, iako ne sumnjam da je to
razjasniti.
unapred planirao. Postao je prosjak i
Kada je naređenje o Torbijevom premeš‐
godinama slao izveštaje.
tanju u borbenu stanicu došlo na njegov
To je pozadina stvari a ja sada želim da
sto, zabrinuo se — upravo je borbena sta‐
iscedim svaku moguću činjenicu iz tebe. Ti
nica bila »bezbednosno područje«, nikada
nam možeš reći kakve su bile metode —
otvoreno za posetioce — a onda je rekao
izveštaj koji sam prosledio ne sadrži ni reči
sebi da čovek bez specijalnog treninga ne bi
o metodama. Neki drugi agent mogao bi da
mogao da zaključi ništa što može da ugrozi
ih koristi«.
bezbednost te da je dečko već korišćen u
»Reći ću vam sve što znam. A ne znam
osetljivim poslovima, štaviše, još osetljivi‐
mnogo.«, reče Torbi smrknuto.
jim... Osećao je da saznaje značajne stvari
»Znaš ti više nego što misliš. Bi li dopustio
— da je Starac, na primer, koristio lažnu
da te psiholog ponovo podvrgne transu i
ličnost jednonogog prosjaka, ne bi li prikrio
vidi šta se može naći u sećanju?«
dvonožne aktivnosti... iako je odistinski ži‐
»Sve je u redu što može da pomogne
veo kao prosjak: i on i dečak živeli su samo
Poupovom delu«.
od milostinje. Cenio je takvo artističko savr‐
»Trebalo bi. I još nešto...« Brizbi je prošao
šenstvo — trebalo bi da to bude primer
kroz kabinu i podigao sa radnog stola list na
drugim obaveštajcima.
96
Uvek je, zapravo, i bio sjajan primer. Za
oštro dodao: »Razumeš?«
sve.
Torbi je progutao knedlu. »Da, gospodine.
Tako je Torbi ostao u borbenoj kontroli;
Ne znaju ko sam. Ja sam — niko.«
Brizbi je namerno propustio da obavi
»Gluposti! Ti si još uvek ti!«
proglašenje dečka za kontrolora paljbe zato
»Da, gospodine. Je li to sve, gospodine?
što bi u tom slučaju beleška o promeni
Mogu li da idem?«
došla do Personalnog. Ali, plašio se uruči‐
»Samo trenutak. Moram da te vratim na
vanja depeše o Torbijevom identitetu.
Hekatu.« I, primećujući izraz na Torbijevom
Nalazio se u društvu svog izvršnog oficira
licu, užurbano dodao: »Ne brini. Oni će ti
kada je prispela. Bila je šifrirana ali je Brizbi
verovatno dopustiti da odslužiš rok službe,
odmah prepoznao Torbijev serijski broj;
ukoliko želiš. U svakom slučaju, ne mogu ti
pisao ga je mnogo puta u izveštajima X‐
ništa. Nisi uradio ništa rđavo.«
Korpusu. »Pogledaj ovo, Stinki! Ovo nam
»Da, gospodine«, odgovorio je Torbi
govori ko je naše nahoče. Daj mašinu, sef je
jedva čujnim glasom.
otvoren!« Deset minuta kasnije depeša je
Niko i ništa — zaslepila ga je slika starih,
bila obrađena. Pisalo je:
prastarih noćnih mora... kako stoji na podi‐
REZULTAT NULA PUNA IDENT. POTRAGA
jumu i sluša glas aukcionera koji ga opisuje,
BESLIM TORBI GARD TREĆI IZVAN TRANS‐
dok mnoge hladne oči bulje u njega... Ali,
FERA NA SVIM PRIJEM. STANICAMA PONO‐
nekako je uspeo da se sabere. Ostatak dana
VITI TRANSFER NA HEKATU ISTRAGA SE
proveo je u ćutanju. Bilo je tako sve dok se
NASTAVLJA ŠEF B. PERSONAL.
u odeljenju nije ugasilo svetio. U mraku je
»Stinki, nije li to traćenje vremena?«
zagrizao jastuk i slomljeno prošaputao:
Stinki slegnu ramenima. »To vam je, Šefe,
»Poupe... oh... Poupe...«
kao da bacate kocku.«
Uniforma Garde prekrivala je Torbijeve
»Osećam se kao da sam izneverio starca.
noge ali se tetuaž na njegovoj butini mogao
Bio je siguran da je dečko građanin.«
primetiti u tuš‐kabini. Kada bi se to do‐
»Sumnjam da postoje milioni građana koji
godilo, Torbi je bez zbunjenosti objašnjavao
imaju taj peh da moraju da dokazuju ko su.
šta predstavlja; reakcije su bile različite ali
Pukovnik Beslim je možda u pravu — a to
su se uglavnom — svodile na čudnovato
još uvek ne može da se dokaže.«
strahopoštovanje kolega — pred sobom su
»Ne mogu da izbegnem zadatak. Osećam
imali čoveka koji je prošao kroz jezive si‐
&nb
sp; se odgovornim.«
tuacije hvatanja, prodaje, ropskog služenja i
»Nije tvoja krivica.«
ponovnog, čudnovatog oslobođenja. Mnogi
»Ti nikada nisi služio pod pukovnikom
civili nisu shvatali da ropstvo još uvek
Beslimom. Bilo je, zapravo, lako... sve što je
postoji; gardisti su znali bolje.
želeo bilo je stopostotno savršenstvo. A ovo
Zbog toga nikome nije bilo neprijatno.
ne izgleda baš tako.«
Međutim, samo dan nakon prispeća izve‐
»Zašto okrivljujete sebe? Morate prihva‐
štaja bez rezultata Torbi je u kupaonici
titi činjenice.«
susreto »Decibela« Pibija. Torbi je ćutao;
»Ne moram! Edi! Želim da vidim ordo‐
nisu mnogo razgovarali od dana kada je
nansa Beslima.«
Torbi napustio službu u kojoj je starešina
Torbi je odmah primetio da Kapetan
bio Pibi, iako su i dalje sedeli za istim sto‐
izgleda mračno — ali, često je bio takav u
lom u trpezariji. Pibi mu se obratio:
poslednje vreme. »Aktivni ordonans treće
»Zdravo, Trgovče.«
klase Beslim na raportu, gospodine!«
»Zdravo.« Torbi je uključio tuš.
»Torbi...«
»Šta ti je to na nozi? Prljavština?«
»Da, gospodine?« Torbi beše iznenađen;
»Gde?«
navikao je da ga Kapetan ponekad oslovi
»Na butini. Stani mirno. Čekaj da po‐
ličnim imenom — jer to je ime i rekao pod
gledam.«
hipnozom — ali, ovog puta zaista nije
»Ruke k sebi!«
očekivao...
»Nemoj da si tako osetljiv. Okreni se ka
»Stigao je izveštaj o identifikacionoj
svetlu. Šta je to?«
potrazi...«
»Robovski znak«, objasnio je Torbi kratko.
»Šta?«
»Ne zavitlavaj. Zar si ti rob?«
Osetio je talas zadovoljstva; najzad će saz‐
»Bio sam.«
nati ko je i šta je. »Ne mogu da te iden‐
»Imao si lance? Ljubio stope gospo‐
tifikuju.« Brizbi je za trenutak zastao a onda
darima?«
97
»Ne budi lud!«
da njegove rase, religije, mesta rođenja od‐
»Ma ko mi to kaže? Znaš šta, trgovačko
nosno stanja pre stupanja u službu Garde.«
momče? Čuo sam za taj znak — i mislim da
Pukovnik i potpukovnik vratiše se u
si ga sam utetovirao. Da bi se pravio važan.
Brizbijevu kancelariju.
Kao i sa onom pričom da si uništio
Brizbi je delovao utučeno; najviše ga je
