by MoZarD
razbojnički brod.«
izbezumljivao vlastiti radni sto. Stenki je
Torbi je zatvorio tuš i izašao iz kabine.
rekao: »Šteta što ste morali da srežete
Za vreme ručka Torbi je upravo uzimao
Beslimovog dečka. Mislim da je on bio u
pire‐krompir iz činije kada je začuo Pibijevo
pravu.«
dobacivanje: uši su mu, kao filter, pro‐
»Naravno da je bio. Ali, izazivanje nereda
puštale »Decibelovu« urlanje.
nije izgovor za nerede. Ništa nije.«
Pibi je ponovio. »Hej, robe! Dodaj taj
»Naravno, bili ste prinuđeni. Ali, ne sviđa
krompir! Znaš ti na koga mislim! Izvadi tu
mi se karakter tog Pibija. Još ću morati
prljavštinu iz ušiju!«
pažljivije da zavirim u njegov karton.«
Torbi mu je dodao krompir — čitav
»Učini to. Samo, Stenki... imam osećaj da
sadržaj činije izručio mu je u lice.
sam i sam počeo da se borim.«
Optužba protiv Torbija glasila je ovako:
»Kako?«"
»Napad na starijeg oficira, u vreme kada se
»Pre dva dana sam morao da kažem Besli‐
brod nalazi u kosmosu, u stanju borbene
mu da nismo u stanju da ga identifikujemo.
pripravnosti.« Pibi se pojavio kao oštećena
Izašao je u stanju šoka. Trebalo je da pos‐
stranka i glavni svedok.
lušam psihologa. Dečko ima ožiljke koji ga
Pukovnik Brizbi je ljutito gledao preko
čine neodgovornim. Sreća što je bacio
svog stola i stiskao zube. Slušao je Pibijevo
krompir a ne nož.«
kukumavčenje. »Zamolio sam ga da mi
»Ah, nemojte tako, Šefe. Pire‐krompir nije
doda pire‐krompir a on mi ga je zavitlao u
baš neko smrtonosno oružje.«
lice.«
»Nisi bio prisutan kada sam mu saopštio
»To je sve?«
loše vesti. Povredilo ga je to što i dalje ne
»Pa, gospodine, možda nisam rekao
zna ko je.«
»molim«. Ali, nema razloga...«
Stenkijevo debeljuškasto lice za trenutak
»Ne trebaju mi zaključci. Sukob se na‐
se duboko zamislilo. »Šefe? Koliko je godina
stavio?«
imao dečko kada je uhvaćen?«
»Ne, gospodine. Razdvojili su nas.«
»Šta? Kriš misli negde oko četiri...«
»Vrlo dobro. Beslime, šta imaš ti da dodaš
»Kapetane, setite se... tamo gde ste ro‐
sa svoje strane?«
đeni... u kom dobu su vam uzeli otiske
»Ništa, gospodine.«
prstiju, krv, napravili fotografiju mrežnjače i
»Je li se sve dogodilo tako?«
tako dalje?«
»Jeste, gospodine.«
»Pa kad sam krenuo u školu.«
Mišići na Brizbijevim vilicama su podrhta‐
»Meni takođe. Kladim se da ti podaci
vali. Osećao je navalu besa ali nije dopuštao
dugo odstoje na jednom mestu.«
da pokulja... Mora biti da se u trpezariji de‐
Brizbi zatrepta. »Zato i nemaju ništa o
silo još nešto.
dečku.«
»Stanite ustranu. Pukovniče Stenki...«
»Možda. Ali, na Rifu uzimaju identitet
»Da, gospodine?«
bebe pre nego što je otpuste iz porodiliš‐
»Bili su prisutni i drugi ljudi. Želim da ih
ta.«
čujem.«
»U mom narodu takođe. Ali...«
»Ja sam stajao kraj njih, gospodine.«
»Naravno, naravno! To je opšta praksa!
»Vrlo dobro.«
Samo... kako?«
Torbi je bio osuđen na tri dana na hlebu i
Brizbi pogleda prazno a potom lupi rukom
vodi, u samici, uslovno trideset dana, sa
o sto. »Otisci stopala! A mi ih nismo
vraćanjem na niži čin; Decibel Pibi (sud je
poslali!« Uključio je interfon. »Edi! Brzo
organizovan čim je Brizbi utvrdio da se
dovedi Beslima!«
glavna optužba može prebaciti na njega)
Torbi je u krajnjoj utučenosti skidao oz‐
osuđen je na tri dana samice, hleb, vodu,
nake čina koje je tako kratko nosio. Beše
suspenziju, vraćanje na niži čin, uslovno
zaplašen naređenjem da se smesta javi Ka‐
devedeset dana — optužba protiv Pibija
petanu ali je ipak pohitao. Pukovnik Brizbi
glasila je: »Izazivanje nemira, korišćenje
ga je fiksirao. »Beslime, izuj cipele!«
uvredljivih izraza za pripadnika Garde, uvre‐
»Molim?«
98
»Izuvaj cipele!«
njera i trojice astrogatora — oni su ili bili na
Na Brizbijevu depešu sa zahtevom da se
dužnosti ili na spavanju. Putovanje je za‐
hitno obavi identifikacija na osnovu otisaka
počelo loše pošto se kapetan N'Ganga
stopala stigao je odgovor od Personalnog
nervirao zbog »čekanja putnika« sa Hidre
već u roku od 48 časova; prispeo je na
— poštanski brodovi ne vole da čekaju;
Hidru u času kada je ona pravila poslednji
pošta se mora razdeliti.
krug pred spuštanje na Ultima Tulu. Pukov‐
No, on se ponašao učtivo, diskretno se
nik Brizbi je upravo dešifrovao odgovor
služeći unapred pripremljenom hranom,
kada je brod bezbedno prizemljio.
provodeći vreme u tumaranju među knji‐
Odgovor je glasio:
gama u biblioteci (minijaturna kabina od‐
»GARDISTA TORBI BESLIM IDENTIFIKO‐
mah ispod kapetanove)... Kada su sleteli,
VAN KAO NESTALA OSOBA TOR BREDLI
kapetan N'Ganga je zavrteo glavom, ispla‐
RUDBEK TERA NE HEKATA PREBACIVANJE
ćujući Torbiju njegov novac sa Hidre, kao i
ŠTO JE NAJBRŽE MOGUĆE U KOMANDU TE‐
ček.
RE OTPUŠTANJE PO PRISPEĆU POTVRDITE
Umesto da se sjuri niz improvizovane
ŠEF PERSONAL.«
lestve od užeta (poštanski kuriri nemaju
Brizbi se prigušeno smejao.
liftove), Torbi je ipak ušao u lift — bila je to
»Pukovnik Beslim nikada ne greši. Nikada
specijalna dizalica koja se postavila sup‐
ne greši, bio mrtav ili živ.«
rotno od izlaza u slučaju opasnosti. Poz‐
»Šefe...«
dravio ga je čovek u uniformi svemirske
»Da?«
luke, službenik Galaktićkih preduzeća (sle‐
»Pročitajte ponovo. Pogledajte ko je on.«
teli su na njihovu pistu, umesto na pistu
Brizbi ponovo pročita poruku a tada reče
svemirske luke): »Gospodine Rudbek?«
mračnim glasom: »O, zašto se Hidri uvek
»To sam ja... pretpostavljam...«
dešavaju takve stvari!« Potom presavi
»Molim vas, gospodine Rudbek, ovim
depešu i proviri kroz vrata. »Edi!«
putem.«
Torbi se zadržao na lepoj Ultima Tuli
Lift ih je spustio u blistavi salon ispod
tačno dva sata i dvadeset i sedam minuta;
zemlje. A njemu prljavom i razbarušenom,
sve što je video od slavnog pe
jsaža nakon
beše neugodno u sjajnom salonu. Gledao je
dobrih tri stotine svetlosnih godina bilo je
oko sebe.
polje između Hidre i Arijela, kurirskog bro‐
Bilo je tu desetak ljudi, od kojih dvoje sa
da Garde.
sedim vlasima, potom jedan samouvereni
Tri nedelje kasnije nalazio se na Teri.
čovek i mlada žena. Odeća svih bila je sku‐
Osećao je žestoku vrtoglavicu.
pocenija od godišnje plate jednog gardiste.
Torbi nije shvatao šta će to muškarcu ali mu
SEDAMNAESTA GLAVA
se pogled zadržao na ženi: trebalo je zaista
mnogo novaca da bi stvorila utisak stidljive
Voljena Tera, majka svetova! Koji to pes‐
provokacije. Po njegovom mišljenju, efekat
nik, bez obzira da li je imao tu privilegiju da
je bio delimično narušen uzdignutom frizu‐
je poseti ili ne, nije pokušao da izrazi čove‐
rom rastućom strukturom zelene boje koja
kovu čežnju za kolevkom čovečanstva... nje‐
se lagano pretapala u zlatnu. Zapazio je i
nim hladno‐zelenim brdima, oblačnim ne‐
kroj njene odeće: viđao je fine gospođe na
bom, beskrajnim okeanima, toplom mate‐
Džubulpuru — gde se odeća nosila isklju‐
rinskom privlačnošću...
čivo iz dekorativnih razloga — ali, opre‐
Torbijev prvi pogled na legendarnu Zem‐
deljenje za skupocenu kožu ovde je
lju beše kroz ekranski vizir kurirskog broda
delovalo drugačije. Torbi je s neprijatnošću
garde, Arijela. Gardijski kapetan N'Ganga,
zaključio da će iznova morati da se
komandant poštanskog broda, prišao mu je
privikava na nepoznate običaje.
i pokazao kao strela oštre senke egipatskih
Muškarac važnog izgleda prišao mu je dok
piramida. Torbi nije shvatao njihov istorijski
još nije ni iskoračio iz lifta. »Tore! Dobro‐
značaj i buljio je pokraj njih. Međutim,
došao kući, dečko moj!« Zgrabio je Tor‐
beskrajno je uživao gledajući planetu iz
bijevu ruku i snažno je protresao. »Ja sam
svemira; takvu privilegiju nikada ranije nije
Džek Vimsbi. Ah, mnogo je vremena prošlo
imao.
od trenutaka kad sam te ljuljuškao na
Na Arijelu se dosađivao; poštanski brod,
kolenima... Zovi me ujka Džek A ovo je tvoja
sasvim male korisne nosivosti, bio je sači‐
rođaka Leda!« Devojka sa zelenom kosom
njen od šestočlane posade — trojica inže‐
obavi ruke oko Torbijevog vrata i poljubi ga.
99
Nije joj uzvratio; bio je previše iznenađen. A
ih začas prebaci na ograđeno uzletište. Na
ona izusti: »Divno je videti te kod kuće,
pisti su se nalazile dve letilice, manja i veća.
Tore.«
Vimsbi zastade. »Biće sve u redu, zar ne?«,
»Uh... hvala...«
upita gospođu Bredli.
»A sad moraš da se pozdraviš sa svojim
»Oh, naravno«, odgovori umesto nje pro‐
dedom...«, naglasio je Vimsbi, »profesor
fesor Bredli.
Bredli... i sa bakom Bredli...«
»Letilica je bila dobra?«
Bredli je bio stariji od Vimsbija, visok i
»Izvrsna. Lep let — nadam se da će takav
uspravan stariji čovek, malčice trbušast,
biti i povratni.«
fino skrojene brade; bio je, kao i Vimsbi,
»Onda možemo da se pozdravimo. Zvaću
obučen u dnevno delo, ne suviše upadljivo.
vas — kada on bude u stanju da se
Žena je imala ljupko lice i oprezne plave oči;
orijentiše. Shvatate, zar ne?«
njena odeća nije nalikovala odeći koju je
»Oh, svakako, Čekaćemo.« Torbi dobi
nosila Leda ali se činilo da joj veoma lepo
poljubac od bake a sa dedom se rukova;
stoji.
potom se sa Vimsbijem i Ledom ukrca u
Poljubila je Torbija u obraz i rekla
veću letilicu. Pilot pozdravi gospodina
ljubaznim glasom: »Kao da se moj rođeni
Vimsbija a zatim i Torbija — Torbi uzvrati
sin vratio kući.«
pozdrav. U centralnom prostoru letilice
Stariji čovek se energično rukovao sa
Vimsbi zastade. »Zašto vi mladi ne pođete
Torbijem. »Pravo čudo, sinko. Izgledaš baš
napred i uživate u letu? Ja imam obaveza.«
kao naš dečko — tvoj otac. Zar ne, draga?«
»Svakako, tata.«
»Da, zaista!«
»Izvini me, Tore! Posao se nastavlja — sve
Torbi je bio zbunjen i užasno samos‐
ponovo pada na pleća ujka Džeka.«
vestan; zbunjivalo ga je to što je sreo
»Da... ujka Džek...«
strance koji su ga prisvajali kao vlastitu krv
Leda ga povede napred. Smestiše se na
— više nego kada je bio usvojen na Sisuu.
gornjoj površini letilice,. u providnom me‐
Ovi stari ljudi — jesu li zaista bili njegovi
huru. Letllica se podiže na nekoliko hiljada
baba i deda? Nije mogao da poveruje. Na
stopa visine. Načiniše najpre rutinski krug
njegovo olakšanje, čovek — Vimsbi? — koji
iznad pustinjske ravnice a potom pohitaše
je tvrdio da je njegov ujak Džek, obratio mu
severno, ka planinama.
se autoritativno: »Bolje da idemo. Kladim
»Udobno?«, upita Leda.
se da je dečak umoran. Odvešću ga kući.
»Sasvim. Uh, izuzev što sam tako prljav i
Važi?«
raščupan.«
Bredlijevi su se složili mrmljajući; društvo
»Ovde u blizini ima tuš kabina, ali ubrzo
je krenulo prema izlazu, čak i svi ostali ko‐
ćemo biti kod kuće pa ne bi trebalo
jima nije bio predstavljen. U hodniku su
propustiti uživanje u putovanju.«
koraknuli na pokretnu traku. Kad su se —
»Slažem se.« Torbi nije želeo da propusti
miljama daleko — približili kraju hodnika,
ni najmanji deo čudesne Tere, izgledala je,
traka je usporila a onda se sasvim za‐
pomislio je, kao Hekata — ne, ne, više kao
ustavila, kako bi mogli da siđu.
Vulamura. Ali, nikada nije video toliko
Torbi je smesta prepoznao miris trans‐
zgrada. A tek planine...
portne stanice.
Pažljivije se zagleda u njih i sa čuđenjem
Nekoliko ćutljivih ljudi, odlučnog pogleda i
upita: »A kakva je ona bela stvar tamo?
stava, stajalo je na ulazima iz sporednih
Aluminijum?«
hodnika, odakle je izvestan broj osoba po‐
Leda baci pogled na planinu. »Pa to je
kušavao da se probije. Jedan je uspeo i
sneg!«
prišao Torbiju. Podigao je mikrofon i
»Sneg«, ponovi Torbi. »To je smrznuta
užurbano zapitao: »Gospodine Rudbek, šta
voda.«
mislite o...«
»Nisi ga ranije video?«
Stražar ga je ščepao i povukao nazad.
»Čuo sam za sneg. Nije ono što sam
/> Gospodin Vimsbi je viknuo: »Kasnije! Kas‐
zamišljao.«
nije! Zovite me na kancelariju i dobićete
»To jeste smrznuta voda — a istovremeno
priču!«
i nije, više je paperjasto.« U tom času seti
Kamere behu uperene na njih ali iz vrlo
se očeve napomene: ne sme ni u čemu
bezbedne daljine. Čitavo društvo krete kroz
pokazivati da je iznenađena.
prolaz a za njima se zalupiše teška vrata.
»Znaš«, reče, »mislim da ću te naučiti da
Pokretne stepenice dovedoše ih do lifta koji
se skijaš.«
100
Mnogo je milja tokom leta trebalo za
maćinstvo, bavi se aritmetikom bez mašina,
objašnjenje šta je to skijanje i zašto to ljudi
čita i piše i reaguje onako kako situacija
čine. Torbi oseti da bi vredelo pokušati s
zahteva. Bila je inteligentna, lepa, dobro
tim. Ne, ne radije ne. Leda je rekla da je
usmerena mlada žena, u kulturnom pogle‐
slomljena noga »sve što se čoveku može
du jednaka vrhovnom ženskom lovcu na
dogoditi na skijanju.« Je li to zabavno?
glave — sposobna, prilagođena i kvalifi‐
Osim toga, napomenula je, može biti
kovana.
hladno. U Torbijevom iskustvu hladno je
Ali, to izgubljeno—nađeno rođaštvo delo‐
bilo povezano sa glađu, udarcima i stra‐
valo je čudno. Oklevajući je izustila: »Op‐
hom. »Možda bih mogao da naučim«,
rosti mi na neznanju ali... mi tako nešto
odgovorio je neodlučno, »ali sumnjam.«
nemamo ovde, na Zemlji. Teško mi je da to
»Oh, svakako da možeš!« Zatim je naglo
vizuelno predstavim. Je li to bilo strašno?«
izmenila temu. »Oprosti što sam radoznala,
Torbijev duh je načas odlutao; sedeo je u
Tore, ali, postoji izvestan akcenat u tvom
lotos‐položaju na Velikoj Placi dok se Poup
izgovoru i... «
pružio kraj njega — razgovarali su. »Bilo je
»Nisam znao da imam akcenat.«
to najsrećnije doba u mom životu«,
»Nisam nameravala da budem neučti‐
odgovorio je prosto.
va...«
»Oh.«
»Nisi ni bila. Pokupio sam ga u Džubul‐
Bilo je to sve što je mogla da izusti, ali,
puru. Tamo sam najduže živeo.«
otac ju je ostavio da bi mogla da deluje, da
»Džubulpur... čekaj da razmislim... To je....
se raspituje... »Kako je to počelo, Tore? Ja
»Prestonica Devet svetova.«
ne bih znala da se snađem?«
