by MoZarD
»Oh, da. Jedna od naših kolonija, zar ne?«
»Učili su me. Znaš, bio sam na prodaju... i
Torbi se upita šta li bi Sargon rekao na
jedan stari prosjak me je kupio.«
ovu izjavu.
»Kupio te je?«
»Pa, ne baš sasvim. To je suverena impe‐
»Bio sam rob.«
rija... u tradiciji im je da nikada i nisu bili
Leda se osećala kao da joj je neko za‐
ništa drugo. Ne vole da priznaju da vode
gnjurio glavu u vodu i ne pušta; da je rekao
poreklo sa Tere.«
»kanibal«, »vampir« ili »veštac« bila bi
»Kakav čudan aspekt gledanja na isto‐
manje šokirana... »Tore... ako sam bila ne‐
riju!«
učtiva, izvini... ali, mi smo radoznali... O,
U kupolu je ušao stjuard, noseći piće i
Bože... prošlo je više od petnaest godina od
odabranu hranu. Tor uze visoku čašu sa le‐
kada si nestao. Ali, ako ne želiš da odgo‐
denom tekućinom i pažljivo srknu. Leda
voriš, ne moraš. Bio si sladak dečko i ja sam
produži: »Šta si radio tamo, Tore? Pohađao
bila vrlo ponosna na tebe... molim te, udari
školu?«
me ako moje pitanje bude pogrešno.«
Torbi se priseti strpljivog Poupovog podu‐
»Ne veruješ mi?«
čavanja i zaključi da to nije ono na šta je
»Kako da ti verujem? Robova nema već
Leda mislila.
vekovima.«
»Prosjačio sam.«
Torbi se kajao što je morao da napusti
»Šta?«
Hidru. U Gardi je spoznao da je trgovina
»Bio sam prosjak.«
robovima nešto za šta mnogi frakiji u unu‐
»Molim?«
trašnjim svetovima nikada nisu čuli.
»Prosjak. S dozvolom. Osoba koja traži
»Poznavala si me kada sam bio mali?«
milostinju.«
»Oh, kako da ne!«
»I mislila sam da je to to«, odgovorila je.
»Zašto ne mogu da se setim? Ne sećam se
»Znam šta je prosjak, čitala sam o njima u
ničega pre nego što sam postao... ne mogu
knjigama. Ali, molim te, Tore, ja sam samo
uopšte da se setim Tere.«
kućna devojka — iznenađena sam.«
Ona se nasmeja.
Ona, naravno, nije bila samo »kućna de‐
»Starija sam tri godine od tebe. Kad sam
vojka«; bila je obrazovana žena vrlo prila‐
te poslednji put videla imala sam šest —
gođena okolini. Od majčine smrti ponašala
da., sećam se — a ti si imao tri i sve si
se kao očeva domaćica a bila je u stanju da
zaboravio.«
vodi razgovor sa ljudima sa drugih planeta,
»Oh.« Torbi je shvatio da ima dobru
puna samopouzdanja, kao i da sa gracioz‐
priliku da ustanovi sopstvenu starost.
nošću vodi večernje prijeme; umela je da
»Koliko godina imaš sada?«
jaše, igra, peva, pliva, skija se, nadzire do‐
Ona se ovlaš osmehnu. »Sada imam isto
101
toliko godina koliko i ti... i ostaću u tom
»Nekad, dok je bio selo, zvao se Džon‐
dobu dok se ne udam. Znaš, Torbi, dame na
stanova Rupa ili tako nekako. Ali, ja nisam
Zemlji ne pitaju se za godine. Treba uvek da
govorio o Rudbek Sitiju; mislio sam na naš
pretpostaviš da je mlađa nego što jeste.«
dom... tvoj dom... »Rudbek«. Možeš da vi‐
»Tako znači?« Torbi se začudi ovom obi‐
diš kulu iznad jezera... sa Velikim Teuto‐
čaju. U Narodu su žene govorile za sebe da
nima pozadi. Najveličanstvenije mesto na
su starije nego što jesu, to je nalagao sta‐
svetu. Ti si Rudbek od Rudbeka u Rud‐
tus... »Da, tako. Tvoja je majka, na primer,
beku... »Rudbek na kub«, kako je to nazivao
bila ljupka gospoda ali ja nikada nisam saz‐
tvoj otac... ali, nije mu se previše sviđalo da
nala njenu starost. Mogla je imati dvadeset
to stalno pominje. Meni se ime sviđa: sadrži
pet kada sam je upoznala, a možda i
u sebi neku preteću grmljavinu... i, uopšte,
četrdeset.«
dobro je kada ti je boravište Rudbek.«
»Poznavala si moje roditelje?
Torbi je prošao kroz temeljno kupanje i
»Oh, da! Ujak Krejton je bio tako sladak sa
čišćenje — od igličastog tuša, preko kade sa
svojim bučnim glasom. Imao je običaj da mi
toplom vodom, u kojoj ga je hiljadu prstiju
daje punu šaku dolara da kupim slatkiše i
sa strana i dna masirala, pa sve do bazena
balone.« Uzdahnula je. »Ali, ne mogu da se
za plivanje, čija se temperatura menjala. U
setim njegovog lica. Nije li to glupo? Nije ni
poslednjoj seansi bio je obazriv, budući da
važno, Tore, reci mi ono što možeš i želiš.
nikada nije učio da pliva.
Biće mi drago da to čujem.«
I nikada nije imao ličnog slugu. Već je
»Zašto da ne.«, odgovori Torbi. »Samo, ne
zapazio da u Rudbeku živi mnoštvo ljudi —
sećam se vremena kada sam, mora biti, bio
ne previše za njegovu veličinu ali, počeo je
uhvaćen. Koliko pamtim, nisam imao ro‐
da shvata da su većina radili u njemu kao
ditelje; bio sam rob, promenio nekoliko
posluga. To ga nije impresioniralo, znao je
mesta i gospodara ‐ sve dok nisam stigao u
da u svakom domaćinstvu na Džubulu ima
Džubulpur. Tada sam ponovo bio prodat a
mnoštvo robova ali nije znao da je posluga
to je bilo najlepše što mi se ikada
na Teri vrhunac razmetanja i hirova, veći od
dogodilo.«
luksuznih nosiljki sa Džubula, mnogo veći
Sa Ledinog lica nestao je društveni os‐
od rasipnog gostoljublja na Skupovima.
meh. Rekla je tiho: »Zaista misliš tako?«
Lična posluga ga je činila nervoznim — a
Torbija je mučio drevni osećaj putnika koji
sada je morao da ih ima troje, on sam! Nije
se negde vratio. »Ako misliš da je ropstvo
dopuštao nikome da ga kupa; dao je jedino
ukinuto... pa, ovo je velika galaksija. Hoćeš
da ga obriju, s obzirom da su svi teranski
li da zavrnem nogavicu i pokažem ti?«
brijači imali oštre ivice a njegov lični nije
»Šta da mi pokažeš, Tore?«
mogao da se priključi na izvore struje u
»Moj robovski znak.«
Rudbeku. Prihvatio je i savete u pogledu
Zavrnuo je nogavicu. »Tetuaž se koristi za
odevanja.
identifikaciju roba. Vidiš? Taj podatak se
Odeća ga je čekala u garderobi; šef pos‐
odnosi na moju manumisiju — sargoneški
luge se naklonio i promrmljao izvinjenje
je, neka vrsta sanskrita; mislim da nećeš
zbog kroja koji možda nije po njegovoj volji.
moći da ga pročitaš.«
Obukao je Torbija, nabrao mu žabo a onda
Ona je buljila užarenih očiju. »Kako je to
se pojavio drugi sl
uga: »Gospodin Vimsbi
užasno! Jezivo!«
šalje Vam pozdrave i pita možete li da
On pokri znak. »Zavisi od gospodara.
dođete u veliki hol.«
Inače, užasno je.«
Zapamtio je put kojim je jednom već
»Zašto neko nešto ne preduzme... da...«
prošao. Ujka Džek, sav u ljubičastom, čekao
On slegnu ramenima. »Dug je to put.«
je u holu, zajedno sa Ledom koja je nosila...
»Ali...« Ona zastade jer u tom času u
Torbi se malo razočarao: boje na njenoj
prostoriju ude njen otac.
odeći promenile su se. Međutim, izgledala
»Zdravo, deco. Uživaš u letu, Tore?«
je dobro. Kosa joj je sada bila u duginim
»Da, gospodine. Pejsaž je predivan.«
bojama. Među njenim dijamantima ugledao
»Stenovite planine nisu ni do kolena
je i ukras sa Finstera, upitavši se da li je
Himalajima. Ali, naši Teutoni su prilično
možda bio prevezen Sisuom — bilo je
lepi... i tu su. Uskoro ćemo biti kod kuće.«
moguće da ga je lično on uneo u spisak!
Pokazao je rukom naniže. »Vidiš? Tamo je
Ujka Džek mu veselo reče: »Evo nam i
Rudbek.«
našeg dragog dečka! Osvežio si se, zar ne?
»Grad se zove Rudbek?«
Ne izlazimo, inače, u pitanju je samo
102
porodični obed!«
ga je naučila izvesnoj opreznosti. Na kraju,
Na obed je bilo pozvano dvanaest ljudi a
nije ni morao da pazi: postavio joj je pitanje
sve je započelo prijemom u velikom holu,
o Novom Zelandu i dobio lekciju obima
sa pićem i predjelom, muzikom i pred‐
ozbiljnog turističkog vodiča.
stavljanjem zvanica. »Rudbek od Rudbeka,
Potom se Leda okrenula od sudije Bradera
gospođa Vilks — tvoja tetka Dženifer,
i obratila se njemu; tetka Dženifer se
dečko, koja dolazi sa Novog Zelanda da ti
okrenula muškarcu sa svoje desne strane.
poželi dobrodošlicu, gospođa Brader. Rud‐
Hrana za stolom bila je prilično čudna,
bek od Rudbeka... Sudija Brader...« i tako
posebno neke vrste odrezaka i ražnjića.
dalje i tako dalje. Torbi je pamtio imena,
Međutim, viljuške su bile viljuške a kašike
povezivao ih sa licima, smatrajući da je
kašike, stalno se obazirući na Ledine
takođe u pitanju Porodica — osim što
pokrete, Torbi je uspešno prošao kroz sve
rodbinske titule nisu bile precizno defi‐
postupke s jelom. Hrana je servirana sa
nisane, kao u Narodu; imao je problema da
formalnošću koju je primenjivala i Baka,
im proceni status. Nije znao ni šta bi moglo
maniri za stolom nisu baš stvarali neke
biti značenje »rođaka« u nekoj od osam‐
nevolje čoveku koga je vežbao Fric, osoba
desetak mogućih varijanti; uz sve pošto‐
oštrog i neposrednog jezika.
vanje prema Ledi — mada je pretpostavljao
Zbunili su ga na kraju, šef posluge nak‐
da ona mora biti rođaka iz drugog kolena, s
lonio mu se sa ogromnim peharom u ruci,
obzirom da ujka Džek nije nosio prezime
na šta je Leda odmah prošaputala: »Samo
Rudbek... Pa je o njoj mislio kao o tabuu,
okusi i spusti na sto.« Učinio je tako; kada
što bi nju, kad bi saznala, svakako porazilo.
se šef posluge udaljio, dobacila je: »nemoj
Nije shvatao da on mora biti na čelu tako
da piješ, to je prava živa vatra. Uzgred,
imućne porodice. Ali, njegov status niko
rekla sam ocu da nema zdravica.«
nije pomenuo niti je on mogao da zaključi
Najzad se obed završio. Leda ga je ponovo
status ostalih. Dve mlade žene duboko su
podsetila. »Treba da ustaneš.« Ustao je i svi
se poklonile: učinilo mu se da se prva
ostali su ga sledili.
spotakla pa je pohitao da je pridrži; kada je
Porodični obed je bio tek početak. Ujka
isto učinila i druga, odgovorio je
Džeka je mogao da vidi prilikom obe‐
pritiskanjem dlana o dlan.
dovanja, kasnije ne, otišao je odmah, iz‐
Izgledalo je da starija žena očekuje da se
vinjavajući se. »Neko mora da održava
prema njoj ophodi sa uvažavanjem. Sudiju
vatru«, rekao je. »Posao ne čeka:« Kao
Bradera nije nigde mogao da svrsta. Nije
trgovac, Torbi je razumeo da je Posao Po‐
bio predstavljen kao rođak — a ovo je bio
sao iako je više čeznuo za dugim i ozbiljnim
porodični obed. Sudija je fiksirao Torbija
razgovorom sa ujka Džekom nego za
dugim pogledom odmeravanja a onda
preobilnim društvenim životom. Leda mu
promumlao: »Drago mi je da si se vratio,
je, doduše, pomagala ali je u pogledu infor‐
mladi čoveče! Rudbek i treba da bude u
macija njena pomoć bila ravna nuli. »Tata je
Rudbeku. Tvoje odsustvo je prouzrokovalo
užasno zaposlen. Razne kompanije i te
nevolje — zar ne, Džek?«
stvari. Za mene je to suviše komplikovano.
»Da, veoma.«, složio se ujka Džek. »Ali
Požurimo. Čekaju nas.«
ćemo mi sve dovesti u red. Nema žurbe.
Ostali su uvek čekali. Igranje, skijanje —
Dajmo dečku šansu da nađe sebe.«
Torbi je voleo senzaciju letenja preko snega
»Svakako, svakako. Čep u nasip.«
ali mu je bilo veoma nezgodno kada bi upao
Torbi se zapita šta je nasip ali je odnekud
u snežni nanos ili jurio ka drvetu, bez
iskrsla Leda i uhvatila ga pod ruku,
mogućnosti da se zaustavi na vreme —
povukavši ga ka holu za banket; ostali su
partije karata, obedi sa mladim ljudima —
poslušno pošli za njima. Torbi je seo na
pri kojima je on sedeo na jednom kraju
jedan kraj dugačkog stola a ujka Džek na
stola a Leda na drugom — ponovo igre,
drugi, tetka Dženifer našla se s Torbijeve
letovi do Jeloustona radi hranjenja med‐
desne strane a Leda s leve. Tetka Dženifer
veda, ponoćne večere, baštenske zabave...
je smesta počela sa raspitivanjem, energič‐
Mada je imanje Rudbek ležalo u podnožju
no zahtevajući odgovore. On joj je priznao
planine sa snegovima na vrhu, kuća je imala
da je upravo napustio Gardu — nije baš
ogromnu tropsku baštu. Ledeni prijatelji su
mogla da razume kako to da tamo nije bio
uživali a Torbi je postepeno počeo da se
oficir — i pustio je da se razgovor vrti oko
ubacuje u male, neobavezne razgovore.
toga, uopšte ne pominjući Džubulpur; Leda
Mladi ljudi su ga nazivali »Tor« umesto
103
»Rudbek«. Ledu su nazivali »Udarača«. Od‐
Rudbek. Mnoštvo stvari. Stvari lično tvoje,
nosili su se prema njemu sa intimnim poš‐
kao, na primer, uzgajališta ovaca u Austriji i
tovanjem, pokazujući
interesovanje za či‐
kuća na Majorki. I poslovi. Rudbek end
njenicu da je bio u Gardi i posetio mnoge
Asocijacija — to znači mnogo štošta, na
svetove — iako ga nisu gnjavili ličnim
ovoj i drugim planetarna. Ali, ja nisam u
pitanjima.
stanju da ti to objasnim. Tvoje je, ili možda
Međutim, život pun igre i zabave počeo je
»naše«, s obzirom da je u to uključena cela
da ga zamara. Skup je bio divan ali nije
porodica. Međutim, ti si Rudbek od Rud‐
trajao večno — od vrednog čoveka očekuje
beka. Kao što je Džoel i rekao —
se da radi i bude vredan.
naslednik.«
Stvar je došla do kraja.
Torbi je značajno pogleda. Usne su mu
Jednog se dana nalazio na skijanju, sa
bile suve. Liznu ih i reče: »Zašto mi to nije
nekolicinom ljudi; svi su se zapravo skijali a
već rečeno?« Izgledala je zbunjeno. »Tore
on je ostao sam, na padini za vežbanje. Do
moj dragi!« Pustili su te neko vreme. Tata
njega je gotovo neopaženo došao muškarac
nije želeo da te zabrinjava.«
na skijama i naglo se zaustavio u snegu.
»Pa«, rekao je, »zabrinut sam sada. Bolje
Gotovo danonoćno pojavljivala su se nova
da porazgovaram sa ujka Džekom.«
lica na imanju, ovaj novi zvao se Džoel de la
Džek Vimsbi se nalazio na ručku ali je u
Kroa.
prostoriji bilo previše gostiju. Kad su otišli,
»Zdravo, Tore.«
Vimsbi povede Torbija u stranu. »Leda mi
»Zdravo, Džoel.«
kaže da si zabrinut.«
»Želeo sam da porazgovaram s tobom.
»Ne naročito. Želim da saznam neke
Imam ideju koju želim da zajednički raz‐
stvari.«
motrimo, kad preuzmeš dužnost. Mogu i da
»I hošeš. Nadao sam se da ćeš se umoriti
udesim da se vidimo a da ne budeš praćen
od provoda. Idemo u moj kabinet.«
jatom sekretarica.«
Otišli su; Vimsbi je otpustio sekretaricu iz
»Kad preuzmem dužnost?«
druge smene i rekao: »Dakle, šta želiš da
»Ili kasnije, kako god ti odgovara. Želim
znaš?«
da razgovaram sa šefom; na kraju krajeva
»Želim da znam«, odgovorio je lagano
naslednik si ti. Ne želim da o tome disku‐
Torbi, »šta to znači biti Rudbek od
tujem sa Vimsbijem... čak i ako on bude
Rudbeka?«
želeo da se sretne sa mnom.« Džoel je
Vimsbi raširi ruke. »Sve... i ništa. Ti si
