Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

  delovao zaplašeno. »Treba mi samo deset

  titularni vođa poslova, sada kada je tvoj

  minuta. Reci pet i više neću da te gnjavim.

  otac mrtav... ako je mrtav.«

  Onda, Rudbek obećava, a?«

  »Zar to nije sigurno?«

  Torbi je pokušao da prevede Džoelove

  »Mislim da jeste. Ti si se vratio.«

  reći. Preuzeti dužnost? Naslednik?

  »Pretpostavimo da je mrtav. Šta sam

  Odogovorio je oprezno: »Za sada ne želim

  onda ja, u tom slučaju? Čini mi se da Leda

  ništa da obećam, Džoel.«

  smatra da ja posedujem sve. Šta je time

  De la Kroa uzdahnu. »U redu. Ali, razmisli

  htela da kaže?«

  o tome. Mogu da dokažem da će to doneti

  Vimsbi se nasmeši. »Pusti te devojke.

  pare.«

  Nemaju one glavicu za posao. Vlasništvo

  »Razmisliću o tome«, složio se Torbi.

  naših preduzeća je širok pojam. Ali, ako su

  Uputio se da pronađe Ledu. Našao ju je

  tvoji roditelji mrtvi, ti preuzimaš Rudbek

  samu i odmah ispričao šta je čuo od Džoela.

  end Asocijaciju koja ima udela — a ponekad

  Ona uzdahnu. »To verovatno neće boleti,

  i kontrolu — i u drugim stvarima. Sada ne

  pošto nisi ništa obećao. Džoel je briljantan

  mogu da ti ih opišem. Neka to učine drugi.

  inžinjer. Ali, bolje da pitaš tatu.«

  Ja sam praktičan čovek, suviše zaokupiran

  »Nisam to mislio. Šta je hteo da kaže sa

  donošenjem odluka i ne mogu da pazim ko

  tim »preuzimanjem dužnosti«?«

  poseduje svaki delić. A to me upravo pod‐

  »Pa da ćeš to i učiniti.«

  seća da... nisi imao prilike da potrošiš

  »Preuzeti kakvu dužnost?«

  mnogo novaca, iako si to možda poželeo.«

  »Sve. Na kraju krajeva, ti si Rudbek od

  Ujka Džek otvori fijoku i izvadi jedan sve‐

  Rudbeka.«

  žanj. »Ove su megadolari. Kaži mi kad ti

  »Šta misliš pod tim »sve«?«

  budu potrebni.«

  »Pa...« Ona pokaza rukom na planinu i

  Torbi dodirnu svežanj. Teranska valuta ga

  jezero, kao i Rudbek Siti u pozadini. »Sve to,

  nije zbunjivala: stotinu dolara je jedan kre‐

  104

  dit — o čemu je on razmišljao kao o pet

  su otišli. Dok su oni bili na izletu, ja sam

  vekni hleba, što je bio trik kome ga je po‐

  vodio poslove. Oh, nemoj da misliš da se

  dučio Glavni knjigovođa — a hiljadu kredita

  žalim; član porodice ne odbija takvu uslugu.

  činilo je superkredit; hiljadu superkredita

  Na nesreću, nisu se vratili pa je sve palo na

  predstavljali su megadolar. Bilo je to prosto

  moja pleća.

  pa je Narod prevodio i druge valute na ovaj

  Ali, vratio si se ti pa moramo preduzeti

  sistem računanja.

  sve mere da stvari teku legalno i valjano.

  Međutim, u svežnju je svaki list pred‐

  Najpre je potrebno da se tvoji roditelji

  stavljao deset hiljada kredita... a sadržavao

  proglase zakonski mrtvim — što se mora

  je na stotine listova...

  učiniti pre nego što preuzmeš nasledstvo.

  »Da li sam ja to... nasledio?«

  To će malo potrajati. Ja sam tu — izvršilac

  »Oh, pa to je samo novac za sitno troš‐

  poslova u ime cele porodice — i nije

  karenje... čekovi, zapravo. Ti ih realizuješ u

  potrebno da mi ti kažeš bilo šta u pogledu

  radnjama ili bankama. Znaš li kako?«

  poslova. To kazuju ova dokumenta.«

  »Ne.«

  Torbi se počeša po potiljku. »Ako još

  »Ne stavljaj otisak palca na senzitivno

  nisam nasledio, zašto uopšte i tražite nešto

  polje dok ga ne ubaciš u pretvarač. Neka ti

  od mene?«

  Leda pokaže — ako bi ta devojka mogla da

  Vimsbi se nasmeši. »To ja tražim. Sudija

  stvara novac na isti način kako ga i troši —

  Brader smatra da je najbolje iskoristiti i tu

  ni ti ni ona ne biste morali da radite. Ali«,

  mogućnost, sada, pošto si već zakonski

  dodade Vimsbi, »pošto mi radimo, hajde

  dovoljno star...«

  onda i da radimo.« Izvadio je fasciklu iz

  »Zakonski dovoljno star?« Torbi nikada

  fijoke i raširio dokumenta. »To nije teško.

  ranije nije čuo taj izraz; u Narodu je svaki

  Samo potpiši na dnu svakog lista, stavi

  čovek bio dovoljno star čim je bio u stanju

  otisak palca kraj potpisa i ja ću pozvati Bet

  da nešto uradi.

  da ih zavede. Evo, možemo izvaditi svaki,

  Vimsbi objasni. »Od dana kada si napunio

  do poslednjeg. Biće bolje da ih pridržim,

  osamnaest godina, ti si zakonski dovoljno

  nezgodno se savijaju i oštećuju.«

  star. Ili punoletan, svejedno. A to pojedno‐

  Vimsbi uze jedan dokument i pruži ga

  stavljuje stvari. Znači da nećeš morati da

  Torbiju radi potpisa. Torbi je malčice ok‐

  postaneš štićenik suda. Imamo ovlašćenje

  levao a potom, umesto da potpiše, istrgnu

  tvojih roditelja, njemu dodajemo tvoje — i

  dokument. Vimsbi pokuša da ga zadrži u

  više nije važno koliko je potrebno sudovima

  ruci. »U čemu je problem?«

  da odluče da su tvoji roditelji mrtvi. Sudija

  »Ako potpisujem, treba i da pročitam.«

  Brader, ja i ostali koji obavljamo te poslove

  Setio se Bakinog saveta.

  moramo nastaviti bez smetnji. Vremenski

  Vimsbi je slegao ramenima. »To su rutin‐

  škripac je izbegnut... a on bi prouzrokovao

  ske stvari koje je sudija Brader pripremio za

  mnogo, mnogo štete. Razumeš li sada?«

  tebe.« Vimsbi istrgnu dokument iz Torbi‐

  »Čini mi se.«

  jeve šake, stavi ga uz ostale, pritegnu

  »Dobro. Učinimo onda šta treba.« Vimsbi

  svežanj i zatvori fasciklu. »Ovi mi doku‐

  stade da otvara fasciklu. Baka mu je govo‐

  menti govore šta treba da činim. Neko

  rila da se pre svakog potpisivanja doku‐

  mora da obavlja poslove.«

  menti obavezno čitaju. »Ujače Džek, želim

  »Zašto moram da ih potpišem?«

  da ih pročitam.«

  »To je mera predostrožnosti.«

  »Ne bi ih razumeo.«

  »Ne razumem.«

  »Verovatno ne.« Tcrbi uze fasciklu. »Ali,

  Vimsbi uzdahnu. »Činjenica je da se ti ne

  moram da učim.«

  razumeš u posao. Niko to i ne očekuje od

  Vimsbi posegnu za fasciklom. »Nije baš

  tebe, znamo da nisi imao prilike da ga

  neophodno!«

  naučiš. Ali, to je ujedno i razlog što te držim

  Torbi oseti talas tvrdoglavosti. »Niste li

  dalje — posao ne čeka.« Oklevao je tre‐

  rekli da je sudija Brader pripremio ovo za

  nutak. »Evo najjednostavnijeg načina da ti

  mene?«

  se to protumači. Kad su tvoj otac i majka

  »Da.«

  krenuli na drugi medeni mesec
, morali su

  »Onda želim da ih odnesem u svoje

  da odrede nekog ko će rukovoditi dok se ne

  prostorije i pokušam da ih razumem. Ako

  vrate. Ja sam bio prirodan izbor, pošto sam

  sam ja »Rudbek od Rudbeka«, trebalo bi da

  inače bio izvršilac poslova za njih, kao i za

  znam šta radim.«

  tvog dedu pre toga — umro je pre nego što

  Vimsbi je oklevao a onda slegnuo rame‐

  105

  nima. »Samo napred. Ustanovićeš da se ja

  pročitaš ono što potpisuješ — bilo bi lepo

  samo trudim da učinim za tebe ono što sam

  kad bih i ja imao vremena za to«. Moram

  oduvek i činio.«

  da prihvatim sve što mi moje osoblje kaže

  »Ali, ja i dalje treba da razumem šta

  jer u protivnom ne bih imao vremena za

  radim.«

  politiku... pretpostavljam da bi ti isto tako

  »Izvrsno! Laku noć!«

  postupio prema meni. Svaki oprez je za

  Torbi je čitao sve dok nije zaspao. Jezik

  pohvalu«. Pritisnuo je dugme na telefonu.

  dokumenata ga je zbunjivao; izgledalo je da

  »Karteru, donesi de dokumenta iz Rudbe‐

  su dokumenti upravo ono što mu je ujka

  kovog stana. U vrt«.

  Džek i rekao — uputstva za Džeka Vimsbija

  Torbi se upita hoće li Karter biti u stanju

  da nastavi rutinske poslove složene struk‐

  da pronađe materijal — u njegovoj sobi

  ture. Zaspao je, zasićen izrazima kakvi su

  postojao je sef ali on nije naučio da ga

  »puna moć advokata«, »svi oblici poslova«,

  koristi te je dokumenta sakrio između

  »prijem i isplata novca«, »odricanje od

  knjiga. Hteo je to da napomene ujka Džeku

  ličnog pojavljivanja«, »puna vera i pove‐

  ali je ovaj nastavio da govori.

  renje«, »izglasani opunomoćenik na svim

  »Imam nešto što će te interesovati —

  poslovnim i upravnim sastancima, bilo

  inventar tvog vlasništva — imovina koja nije

  specijalnim bilo redovnim«, i tako dalje.

  u vezi sa biznisom«.

  Kada se napunio ovim komplikovanim

  Torbi je sa zaprepašćenjem posmatrao

  jezikom, setio se da nije zatražio da vidi

  spisak. Je li on zaista posedovao ostrvo po

  ovlašćenje koje su dali njegovi roditelji.

  imenu Pitkern, na petnaest nečega južno i

  Ponekad mu se u toku noći učinilo da čuje

  sto trideset nečega zapadno – bez obzira

  neprijateljski Bakin glas: »...i onda triput

  šta to predstavljalo? Kuću na Marsu?

  razmisli! Ako ne razumeš, a požuruju izvr‐

  Lovačku kuću na Jukonu — gde li se nalazio

  šenje, ne potpisuj! Nije važno koliko će

  Jukon i zašto se tamo lovio? Pucanje sme

  profita biti izgubljeno! Prevelika lenjost i

  da se rizikuje samo u slobodnom svemiru

  prevelika žurba mogu da unište Trgovca!«

  a... I šta su značile sve ostale stvari sa liste?

  Nespokojno se vrpoljio u krevetu.

  »Ujka Džek« Šta je sa Rudbekom?«

  »A? Pa upravo sediš na njemu«.

  OSAMNAESTA GLAVA

  »Da... ali, da li ga posedujem? Leda je

  rekla da je moj«.

  U Rudbeku se zbog doručka nije izlazilo iz

  »Pa, jeste. Ali, traženo je... ho.ću da

  kreveta. Međutim, takav običaj nije bio u

  kažem, tvoj pra‐pra‐pradeda odlučio je da

  Torbijevoj krvi pa je doručkovao sam, u

  se nikada ne proda... da bi se Rudbek uvek

  vrtu, na toplom planinskom suncu, okružen

  nalazio u rukama Rudbeka«.

  bujnim tropskim zelenilom. Uživao je u

  »Oh«.

  snežnoj zemlji čudesa. Sneg ga je fascinirao

  »Pomislio sam da bi ti pričinilo zado‐

  — nije ni sanjao da može postojati nešto

  voljstvo da obiđeš vlasništvo. Naručio sam

  tako lepo.

  da ti se spremi letilica. Ta je letilica pri‐

  Sledećeg jutra u vrtu mu se pridružio

  padala tvojoj majci, jedino što su učinjena

  Vimsbi, samo nekoliko trenutaka nakon što

  neka poboljšanja. Ako hoćeš, možeš da

  je seo i počeo da jede. Odnekud je, brzinom

  ubediš Ledu da pode s tobom, ona poznaje

  strele, iskrsnuo sluga i doneo stolicu.

  većinu stvari sa spiska. Povedite i neke

  »Samo kafu. Dobro jutro, Tore«, rekao je.

  mlade prijatelje i napravite od toga prijatan

  »Dobro jutro, ujka Džek.«

  piknik«.

  »Pa, jesi li obavio svoja istraživanja?«

  Torbi spusti spisak na sto. »Verovatno

  »Molim? Ah, da. Tojest, zaspao sam či‐

  hoću, ujka Džek... uskoro. Trebalo bi da

  tajući«. Vimsbi se osmehnuo. »Pravničke

  počnem nešto da radim«.

  stvari uspavljuju. Jesi li zadovoljan što si

  »Molim?«

  ustanovio da te stvari sadrže tačno ono što

  »Koliko je vremena ovde potrebno da bi

  sam ti rekao?«

  neko postao advokat?

  »Pa, mislim da jesam«.

  Vimsbijevo lice se razvedri. »O, da.

  »Dobro«. Vimsbi je spustio kafu na sto i

  Shvatam. Čudni izrazi pravnog jezika mogu

  obratio se sluzi. »Donesi mi kućni telefon.

  da šokiraju čoveka. potrebno je četiri‐pet

  Tore, sinoć si me izazvao«.

  godina«.

  »Žao mi je, gospodine«.

  »Zaista?«

  »Međutim, bio si u pravu. Treba da

  »Za tebe je bolje da provedeš dve ili tri

  106

  godine na Harvardu ili nekoj drugoj dobroj

  »U redu. Otići ću tamo«.

  poslovnoj školi«.

  Vimsbi naglo ustade. »Ako želiš da me

  »Treba li mi to?«

  izvineš... ja odoh na posao. Mladi čoveče,

  »Nesumnjivo«.

  jednog dana ćeš shvatiti šta sam sve učinio

  »Uh... vi o tome znate više od mene...«

  za tebe. U međuvremenu, pošto si izabrao

  »Pa, i potrebno je da znam. Za sada«.

  da ne saraduješ, moraću da produžim sa

  »...ali, zar ne bih mogao da naučim nešto

  svojim obavezama«.

  o poslu pre nego što pođem u školu?

  Napustio je vrt bez pozdrava; Torbi se

  Nemam pojma koliko bi mi trebalo...«

  osetio povređenim, nije želeo da odbije

  »Mnogo, mnogo«.

  saradnju... ali, ako su čekali godinama,

  »Ali, ja želim da počnem odmah da

  zašto ne bi mogli još malo da pričekaju i

  učim!«

  daju mu šansu?

  Vimsbi se narogušio a onda se odjednom

  Pronašao je dokumenta i telefonirao Ledi.

  nasmešio i slegnuo ramenima.

  Javila se, ne uključujući viziofon. »Tore

  »Tore, tvrdoglav si na majku, rekao bih. U

  dragi, šta radiš usred noći?«

  redu, narediću da za tebe pripreme kance‐

  On objasni da želi da ode u porodični

  lariju u Rudbek Sitiju, u glavnom uredu,

  poslovni ured. »Mislio sam da bi mogla da

  opskrbiću je ljudima koji će ti pomoći, ali,

  me uputi
š«.

  uveravam te, to neće biti nimalo zabavno.

  »Kažeš da je to otac rekao?«

  Niko ne poseduje posao; posao uvek pose‐

  »Da«.

  duje njega. Ti si rob posla«.

  »Ne želim da te uputim, povešću te lično.

  »Pa... trebalo bi da pokušam«.

  Ali, daj devojci priliku da se dotera i popije

  »Duh hvale vredan.« Telefon kraj Vims‐

  sok od pomorandže«.

  bijevog lakta zasvetli; on podiže slušalicu i,

  Otkrio je da je Rudbek sa njihovim ure‐

  uzdahnuvši duboko, reče: »Drži vezu«.

  dom u Rudbek Sitiju bio povezan tunelom

  Potom se okrete Torbiju. »Taj idiot ne može

  sa sistemom brzo — klizajućeg prenosa.

  da nađe one papire«.

  Našli su se u foajeu gde je dežurao stariji

  »To sam i mislio. Sakrio sam ih — nisam

  recepcinar.

  želeo da ih tek tako ostavim u sobi«.

  »O, zdravo gospođice Ledo! Drago mi je

  »Razumem. Gde su?«

  što vas vidim!«

  »Uh, moraću sam da ih uzmem«.

  »I meni, Egi. Hoćeš li da kažeš ocu da smo

  Vimsbi ponovo podiže slušalicu. »Ostavi«.

  ovde?«

  Dodade telefon slugi i obrati se Torbiju.

  »Svakako«. Ona se okrete Torbiju. »Oh,

  »Onda ih pronađi, ako ti to ne smeta«.

  zaboravila sam... Ovo je Rudbek od

  Nije mu smetalo. Ali, nerviralo ga je što

  Rudbeka«.

  mu se naređuje da negde otrči za vreme

  Egi skoči na noge. »Oh... nisam znao... žao

  jela; sem toga, je li on bio Rudbek od

  mi je, gospodine«.

  Rudbeka ili običan kurir Oružara? »Otići ću

  Stvari su se događale brzo; za nekoliko

  posle doručka«.

  minuta Torbi se našao u kancelariji sa

  Ujka Džek se uzrujao. Odgovorio je:

  sekretaricom koja ga je oslovila njegovom

  »Oprosti. Ako ne možeš sam da se odneseš

  dvojnom titulom, očekujući pritom da sama

  tamo, da li bi bio ljubazan da kažeš meni

  bude oslovljena samo sa »Dolores«. »Poći

  gde mogu da ih pronađem? Imao sam na‐

  ću s tobom«, reče Leda, »pošto insistiraš da

  poran dan i voleo bih da sredim tu

  budeš stari dosadni biznismen«. Potom

  trivijalnost i vratim se poslu. Ako ti to ne

  pogleda u Dolores. »Ili će i to biti dosadno?

  smeta«.

  Možda bi trebalo da ostanem?« No, ipak je

  Torbi napući usne. »Radije«, reče lagano,

  pošla sa njim.

  »ne bih da ih potpišem sada«.

  Torbi je bio opijen beskrajnim bogatstvom