Alef Science Fiction Magazine 001

by MoZarD

čak verovatno jedan neizmenjeni potomak

  mogućnošću da se izbori za pravo na

  uživanje u tom obroku na miru. Imao je čak

  sa Zemlje, premda se to nije moglo reći sa

  i prijatelje.

  sigurnošću — bio je preplašen, još uvek

  dete i, uz to, muškarac ispunjen prkosom.

  Sada je ponovo bio niko i ništa. Ponovo je

  Dečak je primetio da ga prosjak posmatra

  bio na prodaju.

  Prethodna roba beše skinuta sa aukcio‐

  te mu uzvratio prodornim pogledom.

  nog podijuma: dve plavokose devojke, mož‐

  Graja se stišala. Jedan bogati dendi iz

  da bliznakinje, uzrokovale su oštro nadme‐

  prednjeg reda lenjo mahnu maramicom vo‐

  ditelju aukcije. »Ne gubimo vreme, bitango

  tanje i postigle visoku cenu. Voditelj aukcije

  se zadovoljno osmehivao i rukom pokazao

  jedna! Pokaži nam nešto nalik prethodnoj

  na dečaka. »Licitacijska ponuda sedamde‐

  robi...«

  set devet. Gurnite ga ovamo«.

  »Plemeniti gospodine, molim vas! Robu

  moram izlagati po kataloškom redu«.

  Dečaka ošamariše i gurnuše na podijum;

  stajao je uzbuđen dok su divlje oči sevale

  »Onda nastavi! Ili išamaraj tu odvratnu,

  naokolo, upijajući sve ono što nije mogao

  izgladnelu spodobu kraj sebe i daj nam

  da vidi iz ćelije. Robovska pijaca nalazila se

  pravu robu«

  »Milostivi ste, gospodaru«. Voditelj auk‐

  na jednoj strani čuvenog Trga slobode, uz

  samu kosmičku luku, s pogledom na brežu‐

  cije podiže glas. »Zamoljen sam da požu‐

  ljak na čijem se vrhu dizao još čuveniji Sar‐

  rim i siguran sam da će se moj plemeniti

  gonski Prezidijum, srce prestonice Devet

  poslodavac složiti s tim. Dakle, biću iskren.

  Ovo divno momče je mlado, njegov novi

  Svetova. Dečak ga nije poznavao; nije čak ni

  vlasnik moraće prilično da investira u njega

  imao pojma na kojoj se planeti nalazi.

  Radoznalo je posmatrao gomilu.

  pa stoga...« Dečak jedva da je i slušao.

  Uz samu ivicu podijuma za robove tiskahu

  Površno je poznavao ovaj jezik te nije ni

  obraćao pažnju na aukcionareve reči. Pos‐

  se prosjaci, pripravni da, odmah nakon ku‐

  matrao je dame pod velovima i elegantnu

  povine, iskamče milostinju od kupaca. Iza

  njih, u polukrugu, nizala su se sedišta za bo‐

  gospodu, pitajući se ko će među njima

  gate i privilegovane. Na oba kraja elitnog

  postati njegova nova muka...

  reda čekali su robovi, nosači, vozači i telo‐

  »... niska početna cena i brzo nadmeta‐

  nje, molim! Ponuda? Jesam li čuo dvadeset

  hranitelji, verno postrojeni uz automobile i

  zatvorene nosiljke svojih gospodara. Sem

  stelara?«

  dama i gospode, nalazili su se tu i pripadnici

  Tišina posta neugodna. Jedna dama, ljup‐

  trećeg staleža, besposličari, radoznalci,

  ka i očigledno vrlo skupocena, počev od

  nogu sa sandalama pa sve do čipkanog vela,

  slobodnjaci, džeparoši i prodavci hladnih

  napitaka, kao i poneki trgovac iz trećeg

  nagnu se prema kicošu, nešto prošaputa i

  staleža, lišen privilegije da sedi.

  prasnu u smeh. Ovaj se namršti, izvadi

  »Licitacijska ponuda sedamdeset devet«,

  bodež i namesti se kao da nijime čisti nokte.

  »Rekao sam ti da skloniš to!« zareža.

  ponovio je voditelj aukcije. »Fino, zdravo

  momče, pogodno za paža ili garderobera.

  Voditelj aukcije uzdahnu. »Ma ljudi

  Zamislite ga samo, moje dame i gospodo, u

  moji plemeniti, molim vas da se prisetite da

  svom domu. Pogledajte...« Njegove pos‐

  sam odgovoran gazdi. No, dobro, počeće‐

  mo sa još nižom cenom. Deset stelara, da,

  99

  rekao sam deset. Deset? Fantastično!«

  Voditelj aukcije uzdahnu s olakšanjem.

  Izgledao je iznenađen. »Jesam li ja to

  »Svakako, moj gospodaru«. Pribere se i

  ogluveo? Da li je neko podigaoprst a ja ga

  nastavi. »Molim dame i gospodu da mi

  nisam opazio? Povedite računa, molim vas.

  oproste što sam toliko vremena izgubio

  Imate sveže, mlado momče nalik neispisa‐

  izlažući prodaji ovu ništavnu robu. Sada

  nom listu hartije; možete ga vaspitati kako

  pitam: ima li uopšte ponuda za njega?«

  vam je volja. Po toj neverovatno niskoj ceni

  Pričekao je malo te nervozno promucao.

  možete da od njega načinite mutavca ili ga

  »Ne čujem ponudu, ne vidim ponudu!

  oblikovati na drugi način, po sopstvenoj

  Nema ponude prvi put... ako niko ništa ne

  mašti i zadovoljstvu«.

  ponudi, moraću da vratim robu i konsul‐

  »Ili hraniti njime ribe!«

  tujem gazdu pre nego što nastavim. Nema

  »Ili braniti nji... Oh, zaista ste duhoviti,

  ponude drugi put... Biće mnogo lepih

  plemeniti gospodine!«

  primeraka na prodaju, bilo bi šteta ne videti

  »Gnjaviš me. Šta te je nateralo da po‐

  ih. Nema ponude tre...«

  misliš kako je ovaj jadni primerak vredan

  »Ima ponude«, reče Sindonijanac.

  bilo čega? Tvoj sin, možda?«

  »Šta«?

  Voditelj aukcije usiljeno se nasmeja.

  Stari prosjak podiže dva prsta. Voditelj

  »Bio bih ponosan da je tako. Voleo bih kada

  aukcije ga pogleda. »Ti nešto nudiš?«

  bi mi bilo moguće da vam saopštim da su

  »Da«, zagrakta starac, »ako dame i go‐

  preci ovog dečaka...«

  spoda dopuste«.

  »Što znači da nemaš pojma«.

  Voditelj aukcije pogleda ličnosti koje su

  »Reći ću pa makar mi se usta zapečatila.

  sedele. Neko iz gomile doviknu: »Zašto da

  Obiik njegove lobanje, savršeno zaobIjene

  ne? Novac je novac«.

  krivine ušiju...«

  Sindonijanac klimnu glavom; aukcionar

  Aukcionar povuče dečaka za uvo.

  brzo reče: »Ti nudiš za ovog dečaka dva

  Dečak se trže i ujede ga za ruku. Gomila

  stelara?«

  se zakikota. »Smeo momak. Neće ga izlečiti

  »Ne, ne!«, viknu Beslim. »Dva minima«.

  ništa sem ukusa kože. Dobar komad,

  Voditelj aukcije zamahnu nogom na

  pogledajte samo te uši. Najbolje u Galaksiji,

  prosjaka a ovaj povuče glavu u stranu.

  kažu«.

  »Gubi se!«, viknu. »Naučiću te ja s kim da

  Voditelj aukcije očito je prevideo da mladi

  se sprdaš!«

  dendi potiče sa Sindona IV. Ovaj skide šlem

  »Aukcionaru!«

  i otkri tipične sindonijanske uši, duge, šiljas‐

  »Molim? Da, gospodaru moj?«

  te i maljave. Nagnu se napred a uši mu za‐

  »Rekao si 'ima li uopšte ponuda’, reče

  drhtaše: »Ko ono beše tvoj plemeniti

  Sindonijanac. »Prodaj mu dečaka«.

  zaštitnik?*

  »Ali...«


  Stari prosjak Beslim jurnu ka uglu podi‐

  »Čuo si me«.

  juma, spreman na gužvu. Dečak pogleda

  »Gospodrau, ne smem da ga prodam

  naokolo, svestan da se sprema nevolja kojoj

  nakon samo jedne ponude. Zakon je jasan,

  nije znao razlog. Voditelj aukcije preblede ‐

  jedna ponuda ne čihi licitaciju. Čak ni dve,

  niko se ne usuđuje da se podsmeva u lice

  osim ako voditelj aukcije ne postavi

  jednom Sindonijancu... bar ne više od

  minimum. A bez minimuma mi nije

  jedanput. »Gospodaru«, izgoviri s krajnjim

  dopušteno da prodajem sa manje od tri

  naporom, »pogrešno ste me razumeli...«

  ponude. Plemeniti gospodine, taj je zakon

  Policije ne beše nigde u blizini; voditelj

  donešen da bi zaštitio vlasnika a ne mene

  aukcije ovlaži usne. »Budite milostivi,

  jadnog...«

  plemeniti gospodaru. Deca će mi umreti od

  »Takay je zakon!«, doviknu neko.

  gladi... Citirao sam poznatu izreku... a ne

  Sindonijanac se namršti. »Onda objavi

  svoje mišljenje. Trudio sam se jedino da

  početnu cenu«.

  ubrzam licitaciju... kao što ste zahtevali«.

  »Učiniću sve da usrećim dame moje i

  Tišinu prekide ženski glas. »Ma pusti ga,

  gospodu«. Potom se okrete gomili. »Za

  Dvarole. Nije on kriv što su uši tog roba

  robu broj devedeset sedam čuo sam po‐

  tako oblikovane, njegovo je da prodaje«.

  nudu od dva minima. Ko nudi četiri«?

  Sindonijanac je teško disao. »Pa neka ga

  »Četiri«, izjavi Sindonijanac.

  proda onda!«

  »Pet«, začu se jedan glas.

  100

  Sindonijanac se okrete prosjaku. Beslim je

  se kretao sporije nego da je išao sam,

  puzao po zemlji, vukući patrljak i zveckajući

  vukući se na rukama i jednoj nozi. Često bi

  zdelom za milostinju. Voditelj aukcije poče

  zastajali da se posao ne bi prekidao; starac

  da se trese. »Pet minima prvi put.. pet

  je i od dečaka tražio da pred noge pro‐

  minima drugi put...«

  laznika potura zdelu za milostinju.

  »Šest!«, kao iz puške kaza Sindonijanac,

  Postizao je to bez reči. Pokušao je da se

  ustade, priđe prosjaku i baci punu šaku

  sporazume s dečakom na interlingvi, kos‐

  sitniša u njegovu zdelu.

  mičkom holandskom, sargoneškom, meša‐

  »Čujem šest. Jesam li čuo sedam«?

  jući reči sa lokalnim narečjem, robovskim

  »Sedam«, zagrakta Beslim.

  slengom i govorom zanatlija ‐ pa čak i na

  »Sedam. dakle. Vi tamo, vi sa podignutim

  sistemskom engleskom ‐ ali, bez rezultata,

  prstom, nudite li osam?«

  mada je sumnjao da se dečak pretvara da

  »Devet!«, dodade prosjak.

  ga ne razume. Okanio se pokušaja i objaš‐

  Voditelj aukcije ga besno pogleda ali

  njavao mu želje znacima i ponekim šama‐

  prihvati ponudu. Cena se bližila jednom

  rom. Ako između njega i dečaka ne postoji

  stelaru, što beše preskupa igra za većinu iz

  zajednički jezik, to će se već prebroditi,

  gomile. Dame i gospoda niti su želeli

  naučiće ga sve u svoje vreme. Beslim se nije

  bezvrednog roba niti izliv Sindonijančevog

  žurilo. Nikada mu se nije žurilo; tiha voda

  gneva.

  breg roni.

  Voditqlj aukcije odrecitova: »Devet

  Beslimov dom se nalazio pod starim amfi‐

  minima prvi put... devet minima drugi put...

  teatrom. Kada se imperijalni Sargon Augus‐

  devet minima treći put... prodato za devet

  tus odlučio za izgradnju velikog cirkusa,

  minima!«

  samo deo starog beše uništen; radove je

  I odgurnu dečaka s podijuma, pravo pros‐

  prekinuo drugi setanski rat i oni ne behu

  jaku u ruke. »Uzmi ga i gubi se odavde!«

  nikad više nastavljeni. Beslim je vodio deča‐

  »Polako«. upozori ga Sindonijanac. »Izdaj

  ka pravo u te ruševine. Došli su do nerav‐

  mu račun o kupovini«.

  nog terena te je Beslim morao da puzi ali ni

  Ustežući se, voditelj aukcije ispuni račun

  u takvom stanju nije ispuštao dečakov

  na formularu koji već beše pripremljen za

  zglob.

  robu broj 79. Beslim plati više od devet

  Spustili su se do rupe na kraju obrušenog

  minima — Sindonijanac je ponovo morao

  prolaza. Dečak je bio prisiljen i da ide nap‐

  da mu priskoći u pomoć pošto je taksa

  red. Puzali su preko krhotina i kamenja i na‐

  iznosila više nego sama prodajna cena.

  pokon stigli do mračnog ali ravnog i glatkog

  Dečak je mirno stajao i čekao. Znao je da je

  hodnika. Pa ponovo nadole... da bi se našli

  ponovo prodat i glavom mu je samo

  u kabinama za izvodače, pod starom amfi‐

  projurila misao da je starac bio njegov novi

  teatarskom arenom.

  gospodar ‐ što uopšte nije bilo važno, nije

  U mraku su nabasali na dobro okovana

  želeo nikog od njih.

  vrata. Beslim je pokazao rukom na ulaz i po

  Delujući nezainteresovano, stari prosjak

  ulasku okrenuo ključ u bravi. Pritisnuo je

  pruži ruku i uhvati ga za zglob, uspravi se i

  prekidač za svetlo i promrsio: »Pa, dečko,

  osloni na dečakovo rame. Dečak oseti

  evo nas kod kuće«.

  snažan stisak koščate ruke i prepusti se

  Dečak je buljio u neobičan prostor. Odav‐

  neizbežnom ‐ drugi put će iskoristiti priliku i

  no se više ničemu nije nadao ali mesto koje

  pobeći.

  je ugledao zaista nije mogao da očekuje.

  Oslanjajući se na njega kao na štaku,

  Nalazili su se u dnevnoj sobi, tesnoj, dodu‐

  prosjak se dostojanstveno pokloni. »Moj

  še, ali pristojnoj, urednoj i čistoj. Obložena

  gospodaru«, reče umiljato, »moj sluga i ja

  tavanica davala je jakom svetlu ton prijat‐

  vam najlepše zahvaljujemo«.

  nosti. Nameštaja je bilo malo ali sasvim do‐

  »Ništa, ništa«. Sindonijanac mahnu mara‐

  voljno. Oduvek živeći u bedi, dečak je sada

  micom kao da ga otpušta.

  osećao strahopoštovanje za mesto koje mu

  Od Trga slobode do rupe u kojoj je Bes‐

  se činilo boljim od svih u kojima je dotada

  lim živeo bilo je manje od jednog lija, negde

  prebivao.

  oko pola milje, međutim, hodali su duže

  Prosjak mu ispusti zglob i odskakuta do

  nego što je za tu razdaljinu potrebno.

  uredno složenih polica, gde ostavi zdelu.

  Koristeći se dečakom kao osloncem, starac

  Potom preduze jednu zamršenu radnju što

  101

  dečaku nije promaklo: stavljao je veštačku

  Završivši s tim, pronađe delove stare odeće,

  nogu, načinjenu tako da je u potpunosti

  pokaza mu da treba da je navuče i vrati se

  zamenjivala pr
avu, od krvi i mesa. Čovek je

  štednjaku.

  ustao, navukao pantalone i pojavio se kao

  Uskoro stavi na sto dve velike činije pap‐

  sasvim normalno biće, ne više kao bogalj.

  rikaša, namestivši od kovčega stolicu za pri‐

  »Dođi ovamo«, obratio mu se i na

  došlicu. Dodade glavnom jelu punu šaku

  interlingvi.

  sočiva te nekoliko parčadi crnog, domaćeg

  Dečak se nije micao. Beslim je to isto

  hleba. »Čorba je na stolu, dečko. Dođi da

  ponovio na još nekoliko jezika, slegnuo ra‐

  jedeš«.

  menima, uhvatio dečaka za ruku i poveo ga

  Dečak sede na rub kovčega ali, zbog ne‐

  u susednu prostoriju. Bila je mala a služila

  prekinutog osećaja izgubljene ravnoteže od

  je kao kuhinja i kupatilo. Beslim napuni

  dugog leta, odbi da jede.

  kadu, tutnu mu u šaku komad sapuna i

  Beslim stade s jelom. »Šta ti je?« Smesta

  reče: »Okupaj se«. Potom mu pantomimom

  primeti da je dečakov pogled počivao na

  objasni šta je hteo.

  vratima te prozbori: »Znači to je u pita‐

  Dečak je ostao tvrdoglavo nem. Čovek

  nju«. Ustade, slobodno se oslanjajući na

  uzdahnu, zgrabi četku za ribanje poda i na‐

  lažnu nogu, dođe da vrata i otključa ih.

  čini par pokreta kao da skida prljavštinu sa

  »Vrata su otključana«, objavi. »Ili večeraj

  sebe. »Okupaj se, operi se«, reče mu na

  ili odlazi«. I ovo ponovi na nekoliko jezika te

  interlingvi i sistemskom engleskom.

  se vrati do stola, sede i uze kašiku.

  Dečak je neko vreme oklevao, lagano je

  Dečak takođe uze kašiku ali iznenada

  skinuo odeću i nasapunao se. »Tako je već

  ustade i pođe ka vratima. Beslim je mirno

  bolje«, reče Beslim, uzimajući prljavo parče

  jeo. Poluotvorena vrata propuštala su laku

  tkanine koje je dačak imao oko bedara.

  promaju iz lavirinta.

  Potom zavitla krpu u praznu kofu, donese

  Završivši s večerom, Beslim oseti kako ga

  peškir i okrenuvši se kuhinjskom delu

  dečak posmatra iz senke. On, međutim, ne

  prostorije, započe sa pripremanjem hrane.

  uzvrativši pogled, ode do kupatila i predade

  Nekoliko minuta kanji, Beslim se okrete i

  se pranju zuba. Ne okrećući se, obrati se

  opazi da je dečak nestao. Ne žureći, odgega

  dečaku na jeziku za koji je pretpostavljao da

  do dnevne sobe gde ga zateče u pokušaju

  bi mogao biti njegov: »Hoćeš li pojesti svoju

  da onako nag i mokar otvori vrata. I dečak