by MoZarD
fabrikama. Zašto nisi bio tako ljubazan i
»Ovde«, odgovori ona i pokaza rukom.
predao se rukama smrti?«
»U to?«, zaprepast se Torbi. Bio je to
»Ne želiš da me sakriješ, Majko Šom?«
ugrađeni prozorski plakar u uglu sobu;
»Ko je rekao da ne želim!? Do sada ni‐
dobro mesto za skrivanje ali sa velikom
koga nisam otkucala. Kada si poslednji put
manom ‐ veličinom. Doduše, bio je širok
jeo?«
kao ljudsko telo ali za trećinu kraći. »Ne
»Uf, ne sećam se.«
znam da li ću stati ...«
122
»Upravo će tako misliti i njuškala. Po‐
»Moje mišljenje je da je pokušao da ostane
žuri.« Majka Šom podiže kapak, izvadi nešto
u ovom kraju, a onda ustanovio da je pre‐
odeće i pomaže Torbiju da se popne.
toplo i vratio se u ruševine. Ako je tako, do
»Proturi noge ‐ i ne misli da si jedini koji je
večeri ćemo ga isterati gasom, nema
morao da leži mirno.«
sumnje.«
Torbi uđe u plakar, uvuče noge u uzani
»Misliš da sam bezbedna i da mogu mirno
otvor koji je vodio kroz zid i sklupča se;
da se vratim u krevet?«
spušteni kapak nalazio se svega par centi‐
»Zašto bi taj dečko maltretirao vreću sala
metara iznad njegovog nosa. Majka Som
kakva si ti?«
nabaca preko njega haljine. »U redu?«
»Baš si odvratan. I to baš u trenutku kada
»Da, kako da ne. Majko Šom, je li on zai‐
sam se spremala da ti ponudim dobru
sta mrtav?«
kapljicu da spereš tu prašinčinu!«
Njen glas omekša. »Jeste, dečko. Velika
»Stvarno? Hajdemo onda do tvoje kuhi‐
sramota«
nje, porazgovaraćemo na miru i sve će biti u
»Jesi li sigurna?«
redu. Ti znaš da bih mogao i da po‐
»I mene je proganjala ista sumnja, s ob‐
divljam.«
zirom da sam ga dobro poznavala. Otišla
Torbi je čuo uklanjanje merdevine i ko‐
sam do pilona da se uverim. Mrtav je. Ali,
rake koji su se udaljavali. Napokon je
mogu ti reći, dečko, da mu se lice kezilo
mogao slobodno da diše.
tako kao da ih je nadmudrio... a i jeste. Oni
Majka Šom se vrati kasnije, promrmlja
ne vole kad žrtva ne sačeka saslušanje.«
nešto i podiže kapak.
Majci Šom se ote dubok uzdah. »Sad plači
»Možeš malo da protegliš noge. Ali, budi
ako to želiš, samo tiho. Ako čuješ da neko
spreman da uskočiš nazad. Popili su mi litru
dolazi, prestani da dišeš!«
i po najboljeg! Ah, te policajčine!«
Kapak se spusti a Torbi se upita hoće li
uopšte biti u stanju da diše; međutim, otvor
ŠESTA GLAVA
kroz koji je provukao noge bio je dovod za
Komandant Sisua pojavio se još iste ve‐
vazduh ‐ gužvao se ali je stoički podnosio.
čeri. Kapetan Krosa bio je visok, lepuškast i
Mrdnuo je glavom levo‐desno da bi
krepak čovek, sa nešto malo bora i strogim
oslobodio nos iz haljina koje je Majka Šom
usnama čoveka naviknutog na autoritet i
nabacala kao masku. I gorko zaplakao.
odgovornost.
Posle je zaspao. Probudili su ga glasovi i
Oštro je ispitivao Torbija. »Majko Šom, je
koraci u sobi. Kapak iznad njegove glave se
li ovo osoba koja je navalila da hitno
diže i odmah spusti, odzvanjajući mu u
razgovara sa mnom?«
ušima Glas nepoznatog čoveka reče:
Kapetan je govorio trgovačkim lingom
»Nema nikoga u ovoj sobi, naredniče.«
Devet Svetova. degenerisanim oblikom sar‐
»Videćemo.«
goneškog, neizmenjenim i uz korišćenje
Torbi prepozna glas starog narednika.
uprošćene, osnovne gramatike. Međutim,
»Nisi baš detaljno pogledao onu rupu tamo.
Torbi ga je razumeo. Odgovorio je: »Ako ste
Donesi merdevine.«
vi kapetan Fjalar Krosa, imam poruku za
Majka Šom reče: »Tamo je samo ventila‐
vas, plemeniti gospodine.«
cioni otvor, naredniče.«
»Ne zovi me 'plemeniti gospodine',‐ ja
»Rekao sam: videćemo.«
sam kapetan Krosa, da.«
Nekoliko minuta kasnije, narednik pro‐
»Da, ple... da, kapetane.«
cedi: »Daj mi baklju. Hm... u pravu si,
»Ako imaš poruku za mene, predaj mi je.«
Majko. Ali, on je bio ovde.«
»Da, kapetane.«
»A?«
Torbi poče da izgovara dobro zapamćenu
»Na krovu je izlomljena zaštitna mreža,
poruku, koristeći suominsku verziju za
prašina ugažena... Mislim da je ušao ovuda,
prisutnu osobu sa starčeve liste.
prošao kroz tvoju spavaću sobu i izašao.«
»Kapetanu Fjalaru Krosi, gospodaru zvez‐
»Do sto đavola! Mogao me je ubiti u kre‐
danog broda Sisu, od Beslima Bogalja:
vetu. I ti to zoveš policijskom zaštitom?«
Pozdravljam te, stari prijatelju! Pozdravljam
»Nije ti ništa. Ali, bolje da pričvrstiš onaj
i tvoju porodicu, braću i čitav rod, uz
otvor. Inače će ti društvo praviti zmije i
najplemenitije poštovanje tvojoj cenjenoj
njihova rodbina.« Narednik napravi pauzu.
majci! Obraćam ti se kroz usta mog
123
usvojenog sina; on ne razume suominski ‐
»Gospodine?«
obraćam ti se privatno. Biću mrtav kad
»Ideš sa mnom. Zar ti Beslim nije rekao?«
primiš ovu poruku.«
»Ne, gospodine. Ali mi je rekao da učinim
U početku se Krosa smeškao; sada se
sve što vi budete rekli. Idem li sa vama?«
naglo uozbiljio i gotovo kriknuo. Torbi sta‐
»Da. Kad možeš da kreneš?«
de. Majka Šom se umeša. »Sta kaže? Kakav
Torbi se zagrcnu. »Smesta, gospodine.«
je to jezik?«
»Hajdemo onda. Želim da se vratim na
Krosa je odgurnu. »To je moj jezik. Je li
brod.«
istina to što kažeš?«
On pogleda Torbija od glave do pete.
»Šta je li istina? Otkud ja da znam... Ne
»Majko Šom, možemo li nabaciti nešto
razumem ovo mumlanje.«
pristojnih krpica na njega? Ta neobična
»Uh, izvini... On mi kaže da je stari prosjak
odeća može mu smetati pri ulasku. No, nije
sa Place ‐ nazivao je sebe Beslim ‐ mrtav! Je
važno: postoji tu na uglu jedna svaštara.
li to istina?«
Kupiću mu opremu.«
»A? Jeste, istina je. Mogla sam ti to ja reći
Majka Šom ga zaprepašćeno pogleda. Pa
da sam znala da te zanima. To zna svako.«
kaza: »Vodiš ga na svoj brod?«
»Svi osim mene, očigledno. Šta mu se
»Imaš li šta protiv?«
dogodilo?«
»Ne, uopšte ne... ali, ako ne budeš pazio,
»Odsekli su
mu glavu.«
oni će ga ščepati.«
»Odsekli glavu? Zašto?«
»Šta hoćeš time da kažeš?«
Majka Šom slegnu ramenima. »Otkud ja
»Jesi li ti lud? Sest njuškala postavljeno je
da znam? Priča se da je umro, otrovao se ili
odavde pa do svemirske luke... i svaki od
slično, pre nego što su ga saslušali... i kako
njih očekuje da dobije nagradu od ucene!«
onda ja da znam? Ja sam ti jedna stara,
»Hoćeš da kažeš da ga traže?«
jadna žena koja pokušava da živi na pošten
»Pa šta misliš, zašto sam ga sakrila u
način, uz sve te cene koje svakodnevno
svojoj spavaćoj sobi? On je kao komad
rastu... Sargonska policija nema poverenja
usijanog gvožda ‐ ne smeš da ga držiš u
u mene.«
ruci...«
»Ali, ako... No, nije važno. Uspeo je da ih
»Ali, zašto?«
nadmudri, zar ne? Liči na njega.« I okrete se
»Otkud ja da znam? On zna.«
Torbiju. »Nastavi. Dovrši poruku.«
»Zar misliš da ovakav dečko može znati
Izbačen iz ravnoteže, Torbi bi prisiljen da
šta je stari Beslim učinio da bi ga...«
krena izpočetka. Krosa je bio nestrpIjiv.
»Ne govorimo o tome šta je učinio Bes‐
»Ja sam mrtav. Moj je sin jedina vredna
lim. Ja sam lojalni stanovnik Sargona... i ne
stvar koju sam posedovao; poveravam ga
želim da me skrate za glavu. Kažeš da
tvojoj brizi. Molim te da mu pomogneš i
nameravaš da povedeš dečka na brod? A ja
posavetuješ ga kao da si na mom mestu.
kažem: Divno! Biću srećna da se otarasim
Čim bude prilike, molim te da ga dodeliš
bede! Samo mi reci: kako?
komandantu bilo kog broda Hegemonijske
Krosa je kršio ruke. »Mislio sam«, reče,
Straže i saopštiš da je on jadni građanin
»da će to biti obična šetnja do kapije, pla‐
Hegemonije kome je potrebna njihova
ćanje njegove iseljeničke takse i...«
pomoć. Treba ga vratiti porodici. Ako ne
»Ma, zaboravi to! Ima li načina da uđe
budu lenji, neka utvrde njegov identitet i
unutra a da ne prode kroz kapiju?«
vrate ga njegovom narodu. Sve ostalo
Kapetan Krosa je izgledao sve zabrinutiji.
prepuštam tebi. Naredio sam mu da te
»Tako su strogi sa krijumčarima da odu‐
poštuje i verujem da hoće; on je dobar mo‐
zimaju brod ako te uhvate. Zahtevate od
mak, u granicama svog uzrasta i iskustva, i
mene da stavim Sisu na kocku... i sebe... i
ja ti ga spokojnog srca poveravam. Sada
celu posadu.«
odlazim. Život mi je bio dug i plodan;
»Ne zahtevam ja ništa. Prosto se brinem. I
zadovoljan sam. Zbogom.«
kažem ti u čemu je stvar. Da se ja pitam ‐ ne
Kapetan se ugrize za usnu. Lice mu je
bih se usudila. Suviše je ludo...«
odavalo izraz čoveka koji se svim silama
Torbi dobaci:‐ »Kapetane Krosa...«
borio da ne zaplače. Naposletku grubo
»A? Šta je? Šta hoćeš, dečko?«
reče: »Poruka je dovoljno jasna. Pa, dečko,
»Poup mi je rekao da učinim onako kako
jesi li spreman?«
vi naredite... ali, siguran sam da nije
124
nameravao da zbog mene stavljate glavu u
»Garaža Zenit?«
torbu.«
»Uvek poslujem s njima.«
Kapetanu se ote duboki uzdah.
»Mislim da sam ih prepoznao. Dobro su
»Biće sve u redu.« Nakon izvesnog vre‐
upareni.«
mena tišine, nervozno reče:
»Bolje ih pregledaj. Jedan od njih bi
»Ne, ne... Beslim je to želeo... i dug će biti
mogao biti prosjakov maii, zar ne?«
vraćen. Dugovi se uvek vraćaju.«
»Od tih velikih, dlakavih zveri? Sami ti idi,
»Ne razumem.«
Majko!«
»Nema ni potrebe. Beslim je želeo da te
»Zdravo, Sol!«
povedem sa sobom i to će se ostvariti.«
Nosiljka se zatvori i krete trkom. Kad
Okrenuo se Majci Šom. »Pitanje je: kako?
zađoše za ugao, Majka naredi nosačima da
Imaš li kakvu ideju?«
uspore. Navukavši zavese, potapša ja‐
»Mm... možda. Hajde da prodiskutijemo o
stučiće oko sebe. »Sve u redu?«
tome. Vrati se u svoje skrovište, Torbi, i
»Prignječen sam«, odgovori glas šapa‐
dobro pazi. Moram da izađem za trenutak.«
tom.
•
»Bolje prignječen nego giljotiniran. Malo
ću usporiti. Imaš strašno košćato bedro.«
Sledećeg dana, kratko pre poćetka poli‐
Sledeće parče puta Majka Šom beše zau‐
cijskog časa, velika zatvorena nosiljka na‐
zeta popravljanjem kostima i stavljanjem
pustila je Ulicu uživanja. Policajac iz patrole
šminke i nakita. Prekrila je lice velom tako
je zaustavi i Majka Šom promoii glavu.
da su joi virile samo živahne, crne oči. Čim
Policajac se iznenadi.
je završila, promolila je glavu i dala uputs‐
»Izlaziš, Majko? A ko će brinuti o tvojim
tvo glavnom nosaču; nosiljka je krenula
mušterijama?«
kasom ka svemirskoj luci. Kada su stigli na
»Mura ima ključeve«, odgovori ona.
put ograđen visokom, nesavladivom žicom,
»Pripazi na kuću. To mi je dobra prijateljica
beše gotovo mrak.
ali nije stroga sa njima kao ja.« I tutnu mu
Kapija za astronaute nalazila se na korak
nešto u ruku. To namah iščeze u poli‐
od Ulice Uživanja; međutim, kapija za put‐
cajčevom džepu.
nike bila je sasvim na istoku, uz Kontrolnu
»Pripaziću, ne brini. Odsustvovaćeš celu
imigracionu zgradu. Sem toga, u istom ok‐
noć?«
rugu nalazila se i Trgovačka kapija ‐ teretna
»Nadam se da neću. Možda bi bilo bolje
i izlazna carina. Miljama naokolo prostirale
da imam uličnu dozvolu, šta misliš? Volela
su se kapije brodogradilišta. Međutim,
bih da se vratim pravo kući, čim obavim
između brodogradilišta i Trgovaćke kapije
posao.«
beše jedna mala kapija, ulaz za gospodu,
»Pa, sad, malo su pritegli s tim uličnim
dovoljno bogatu da poseduje vlastite sve‐
dozvolama.«
mirske jahte.
»Još uvek tražite prosjakovog dečaka?«
Nosiljka stiže do ograde svemirske luke,
»Da, u stvari. Ali, naći ćemo ga. Ako je još
nedaleko od Trgovačke kapije, okrete se i
uvek u gradu, naći ćemo ga makar se zavu‐
pođe uz samu ogradu. Trgovaćku kapiju
kao u mišju rupu.«
činilo je zapravo nekoliko kapija od kojih je
»Pa, teško da bi me neko zamenio s njim.
svaka imala rampu sa ugrađenom utovar‐
Onda, šta kažeš za kratkotrajnu dozvolu za
nom sta
nicom, zbog propisa da svaki skla‐
staricu koja obavlja jedan privatni posao?«
dišni kamion, nenatovaren, vozi unazad;
Majka Šom proturi ruku kroz prozor.
Sargonovi inspektori su vagali, merili,
Policajac uze novčanicu.
razvrstavali, otvarali i zracima ispitivali robu
»Rekao bih da je dovoljno.«
a ona bi potom kliznula preko platforme u
Potom izvadi knjižicu i poče da ispunjava
kamione na drugoj strani. Tek onda je
formular. »Nemoj samo posle ponoći«, reče
bivala odnošena do usidrenih brodova.
i preda joj formular.
Te je noći otvorenu rampu imao treći dok
»Ranije ću, nadam se.«
Kapije; Slobodni Trgovac Sisua upravo je
Policajac pregleda zatvorenu nosiljku a
završavao utovar. Njen je šef čekao, pre‐
zatim i pratnju. Četiri nosaća stajahu
pirući se sa inspektorima i podstičući njiho‐
strpljivo i bez reči ‐ što je bilo normalno. s
vu vrednoću na starinski način. Pomagao je
obzirom da nisu imali jezike.
mladi ofocir broda, sa evidencionim blokom
125
u ruci.
problem, Sone?«
Luksuzna nosiljka se približavala uto‐
»Ma ne«. Potom prvi čuvar ode do pro‐
varnom doku između kamiona sa robom.
zora čekaonice i šapatom se posavetova sa
Gospodar Sisua pogleda damu koja je virila
dmgim. Ovaj pokuša da uspostavi vezu s
kroz zavese nosiljke, proveri vreme na satu i
jahtom gospodara Merlina.
obrati se mladem oficiru: »Još jedna tura,
Pokaza se da je gospođa pod velom imala
Džen. Ti uđi u pun kamion a ja ću te pratiti
dovoljno hrabrosti za igru ‐ otvorila je vrata
poslednjim u koloni.«
nosiljke, izjurila i stuštila se u čekaonicu,
»Dobro, gospodine.«
praćena iznenađenim čuvarom sa kapije.
Mladi čovek se uspe na platformu ka‐
Onaj koji je telefonirao beše šokiran...
miona i reče vozaču da krene. Prazni ka‐
utroba mu se okrenula... bilo je gore nego
mion ode na odredeno mesto, gde bi uto‐
što je mislio... u pitanju nije bila lako‐
varen za kratko vreme. Gospodar broda je
mislena devojka, izbegla od svojih pratilja,
ponovo našao zamerke inspektorima. Nije
već dama, besna udovica, od one vrste koja
bio zadovoljan pregledom pa je tražio da se
ima dovoljno uticaja da slomi čoveka na dva
postupak ponovi. Sef lučkih radnika‐utova‐
dela ili još gore ‐ sa ćudi koja ju je činila
