Alef Science Fiction Magazine 001

by MoZarD

fabrikama. Zašto nisi bio tako ljubazan i

  »Ovde«, odgovori ona i pokaza rukom.

  predao se rukama smrti?«

  »U to?«, zaprepast se Torbi. Bio je to

  »Ne želiš da me sakriješ, Majko Šom?«

  ugrađeni prozorski plakar u uglu sobu;

  »Ko je rekao da ne želim!? Do sada ni‐

  dobro mesto za skrivanje ali sa velikom

  koga nisam otkucala. Kada si poslednji put

  manom ‐ veličinom. Doduše, bio je širok

  jeo?«

  kao ljudsko telo ali za trećinu kraći. »Ne

  »Uf, ne sećam se.«

  znam da li ću stati ...«

  122

  »Upravo će tako misliti i njuškala. Po‐

  »Moje mišljenje je da je pokušao da ostane

  žuri.« Majka Šom podiže kapak, izvadi nešto

  u ovom kraju, a onda ustanovio da je pre‐

  odeće i pomaže Torbiju da se popne.

  toplo i vratio se u ruševine. Ako je tako, do

  »Proturi noge ‐ i ne misli da si jedini koji je

  večeri ćemo ga isterati gasom, nema

  morao da leži mirno.«

  sumnje.«

  Torbi uđe u plakar, uvuče noge u uzani

  »Misliš da sam bezbedna i da mogu mirno

  otvor koji je vodio kroz zid i sklupča se;

  da se vratim u krevet?«

  spušteni kapak nalazio se svega par centi‐

  »Zašto bi taj dečko maltretirao vreću sala

  metara iznad njegovog nosa. Majka Som

  kakva si ti?«

  nabaca preko njega haljine. »U redu?«

  »Baš si odvratan. I to baš u trenutku kada

  »Da, kako da ne. Majko Šom, je li on zai‐

  sam se spremala da ti ponudim dobru

  sta mrtav?«

  kapljicu da spereš tu prašinčinu!«

  Njen glas omekša. »Jeste, dečko. Velika

  »Stvarno? Hajdemo onda do tvoje kuhi‐

  sramota«

  nje, porazgovaraćemo na miru i sve će biti u

  »Jesi li sigurna?«

  redu. Ti znaš da bih mogao i da po‐

  »I mene je proganjala ista sumnja, s ob‐

  divljam.«

  zirom da sam ga dobro poznavala. Otišla

  Torbi je čuo uklanjanje merdevine i ko‐

  sam do pilona da se uverim. Mrtav je. Ali,

  rake koji su se udaljavali. Napokon je

  mogu ti reći, dečko, da mu se lice kezilo

  mogao slobodno da diše.

  tako kao da ih je nadmudrio... a i jeste. Oni

  Majka Šom se vrati kasnije, promrmlja

  ne vole kad žrtva ne sačeka saslušanje.«

  nešto i podiže kapak.

  Majci Šom se ote dubok uzdah. »Sad plači

  »Možeš malo da protegliš noge. Ali, budi

  ako to želiš, samo tiho. Ako čuješ da neko

  spreman da uskočiš nazad. Popili su mi litru

  dolazi, prestani da dišeš!«

  i po najboljeg! Ah, te policajčine!«

  Kapak se spusti a Torbi se upita hoće li

  uopšte biti u stanju da diše; međutim, otvor

  ŠESTA GLAVA

  kroz koji je provukao noge bio je dovod za

  Komandant Sisua pojavio se još iste ve‐

  vazduh ‐ gužvao se ali je stoički podnosio.

  čeri. Kapetan Krosa bio je visok, lepuškast i

  Mrdnuo je glavom levo‐desno da bi

  krepak čovek, sa nešto malo bora i strogim

  oslobodio nos iz haljina koje je Majka Šom

  usnama čoveka naviknutog na autoritet i

  nabacala kao masku. I gorko zaplakao.

  odgovornost.

  Posle je zaspao. Probudili su ga glasovi i

  Oštro je ispitivao Torbija. »Majko Šom, je

  koraci u sobi. Kapak iznad njegove glave se

  li ovo osoba koja je navalila da hitno

  diže i odmah spusti, odzvanjajući mu u

  razgovara sa mnom?«

  ušima Glas nepoznatog čoveka reče:

  Kapetan je govorio trgovačkim lingom

  »Nema nikoga u ovoj sobi, naredniče.«

  Devet Svetova. degenerisanim oblikom sar‐

  »Videćemo.«

  goneškog, neizmenjenim i uz korišćenje

  Torbi prepozna glas starog narednika.

  uprošćene, osnovne gramatike. Međutim,

  »Nisi baš detaljno pogledao onu rupu tamo.

  Torbi ga je razumeo. Odgovorio je: »Ako ste

  Donesi merdevine.«

  vi kapetan Fjalar Krosa, imam poruku za

  Majka Šom reče: »Tamo je samo ventila‐

  vas, plemeniti gospodine.«

  cioni otvor, naredniče.«

  »Ne zovi me 'plemeniti gospodine',‐ ja

  »Rekao sam: videćemo.«

  sam kapetan Krosa, da.«

  Nekoliko minuta kasnije, narednik pro‐

  »Da, ple... da, kapetane.«

  cedi: »Daj mi baklju. Hm... u pravu si,

  »Ako imaš poruku za mene, predaj mi je.«

  Majko. Ali, on je bio ovde.«

  »Da, kapetane.«

  »A?«

  Torbi poče da izgovara dobro zapamćenu

  »Na krovu je izlomljena zaštitna mreža,

  poruku, koristeći suominsku verziju za

  prašina ugažena... Mislim da je ušao ovuda,

  prisutnu osobu sa starčeve liste.

  prošao kroz tvoju spavaću sobu i izašao.«

  »Kapetanu Fjalaru Krosi, gospodaru zvez‐

  »Do sto đavola! Mogao me je ubiti u kre‐

  danog broda Sisu, od Beslima Bogalja:

  vetu. I ti to zoveš policijskom zaštitom?«

  Pozdravljam te, stari prijatelju! Pozdravljam

  »Nije ti ništa. Ali, bolje da pričvrstiš onaj

  i tvoju porodicu, braću i čitav rod, uz

  otvor. Inače će ti društvo praviti zmije i

  najplemenitije poštovanje tvojoj cenjenoj

  njihova rodbina.« Narednik napravi pauzu.

  majci! Obraćam ti se kroz usta mog

  123

  usvojenog sina; on ne razume suominski ‐

  »Gospodine?«

  obraćam ti se privatno. Biću mrtav kad

  »Ideš sa mnom. Zar ti Beslim nije rekao?«

  primiš ovu poruku.«

  »Ne, gospodine. Ali mi je rekao da učinim

  U početku se Krosa smeškao; sada se

  sve što vi budete rekli. Idem li sa vama?«

  naglo uozbiljio i gotovo kriknuo. Torbi sta‐

  »Da. Kad možeš da kreneš?«

  de. Majka Šom se umeša. »Sta kaže? Kakav

  Torbi se zagrcnu. »Smesta, gospodine.«

  je to jezik?«

  »Hajdemo onda. Želim da se vratim na

  Krosa je odgurnu. »To je moj jezik. Je li

  brod.«

  istina to što kažeš?«

  On pogleda Torbija od glave do pete.

  »Šta je li istina? Otkud ja da znam... Ne

  »Majko Šom, možemo li nabaciti nešto

  razumem ovo mumlanje.«

  pristojnih krpica na njega? Ta neobična

  »Uh, izvini... On mi kaže da je stari prosjak

  odeća može mu smetati pri ulasku. No, nije

  sa Place ‐ nazivao je sebe Beslim ‐ mrtav! Je

  važno: postoji tu na uglu jedna svaštara.

  li to istina?«

  Kupiću mu opremu.«

  »A? Jeste, istina je. Mogla sam ti to ja reći

  Majka Šom ga zaprepašćeno pogleda. Pa

  da sam znala da te zanima. To zna svako.«

  kaza: »Vodiš ga na svoj brod?«

  »Svi osim mene, očigledno. Šta mu se

  »Imaš li šta protiv?«

  dogodilo?«

  »Ne, uopšte ne... ali, ako ne budeš pazio,

  »Odsekli su
mu glavu.«

  oni će ga ščepati.«

  »Odsekli glavu? Zašto?«

  »Šta hoćeš time da kažeš?«

  Majka Šom slegnu ramenima. »Otkud ja

  »Jesi li ti lud? Sest njuškala postavljeno je

  da znam? Priča se da je umro, otrovao se ili

  odavde pa do svemirske luke... i svaki od

  slično, pre nego što su ga saslušali... i kako

  njih očekuje da dobije nagradu od ucene!«

  onda ja da znam? Ja sam ti jedna stara,

  »Hoćeš da kažeš da ga traže?«

  jadna žena koja pokušava da živi na pošten

  »Pa šta misliš, zašto sam ga sakrila u

  način, uz sve te cene koje svakodnevno

  svojoj spavaćoj sobi? On je kao komad

  rastu... Sargonska policija nema poverenja

  usijanog gvožda ‐ ne smeš da ga držiš u

  u mene.«

  ruci...«

  »Ali, ako... No, nije važno. Uspeo je da ih

  »Ali, zašto?«

  nadmudri, zar ne? Liči na njega.« I okrete se

  »Otkud ja da znam? On zna.«

  Torbiju. »Nastavi. Dovrši poruku.«

  »Zar misliš da ovakav dečko može znati

  Izbačen iz ravnoteže, Torbi bi prisiljen da

  šta je stari Beslim učinio da bi ga...«

  krena izpočetka. Krosa je bio nestrpIjiv.

  »Ne govorimo o tome šta je učinio Bes‐

  »Ja sam mrtav. Moj je sin jedina vredna

  lim. Ja sam lojalni stanovnik Sargona... i ne

  stvar koju sam posedovao; poveravam ga

  želim da me skrate za glavu. Kažeš da

  tvojoj brizi. Molim te da mu pomogneš i

  nameravaš da povedeš dečka na brod? A ja

  posavetuješ ga kao da si na mom mestu.

  kažem: Divno! Biću srećna da se otarasim

  Čim bude prilike, molim te da ga dodeliš

  bede! Samo mi reci: kako?

  komandantu bilo kog broda Hegemonijske

  Krosa je kršio ruke. »Mislio sam«, reče,

  Straže i saopštiš da je on jadni građanin

  »da će to biti obična šetnja do kapije, pla‐

  Hegemonije kome je potrebna njihova

  ćanje njegove iseljeničke takse i...«

  pomoć. Treba ga vratiti porodici. Ako ne

  »Ma, zaboravi to! Ima li načina da uđe

  budu lenji, neka utvrde njegov identitet i

  unutra a da ne prode kroz kapiju?«

  vrate ga njegovom narodu. Sve ostalo

  Kapetan Krosa je izgledao sve zabrinutiji.

  prepuštam tebi. Naredio sam mu da te

  »Tako su strogi sa krijumčarima da odu‐

  poštuje i verujem da hoće; on je dobar mo‐

  zimaju brod ako te uhvate. Zahtevate od

  mak, u granicama svog uzrasta i iskustva, i

  mene da stavim Sisu na kocku... i sebe... i

  ja ti ga spokojnog srca poveravam. Sada

  celu posadu.«

  odlazim. Život mi je bio dug i plodan;

  »Ne zahtevam ja ništa. Prosto se brinem. I

  zadovoljan sam. Zbogom.«

  kažem ti u čemu je stvar. Da se ja pitam ‐ ne

  Kapetan se ugrize za usnu. Lice mu je

  bih se usudila. Suviše je ludo...«

  odavalo izraz čoveka koji se svim silama

  Torbi dobaci:‐ »Kapetane Krosa...«

  borio da ne zaplače. Naposletku grubo

  »A? Šta je? Šta hoćeš, dečko?«

  reče: »Poruka je dovoljno jasna. Pa, dečko,

  »Poup mi je rekao da učinim onako kako

  jesi li spreman?«

  vi naredite... ali, siguran sam da nije

  124

  nameravao da zbog mene stavljate glavu u

  »Garaža Zenit?«

  torbu.«

  »Uvek poslujem s njima.«

  Kapetanu se ote duboki uzdah.

  »Mislim da sam ih prepoznao. Dobro su

  »Biće sve u redu.« Nakon izvesnog vre‐

  upareni.«

  mena tišine, nervozno reče:

  »Bolje ih pregledaj. Jedan od njih bi

  »Ne, ne... Beslim je to želeo... i dug će biti

  mogao biti prosjakov maii, zar ne?«

  vraćen. Dugovi se uvek vraćaju.«

  »Od tih velikih, dlakavih zveri? Sami ti idi,

  »Ne razumem.«

  Majko!«

  »Nema ni potrebe. Beslim je želeo da te

  »Zdravo, Sol!«

  povedem sa sobom i to će se ostvariti.«

  Nosiljka se zatvori i krete trkom. Kad

  Okrenuo se Majci Šom. »Pitanje je: kako?

  zađoše za ugao, Majka naredi nosačima da

  Imaš li kakvu ideju?«

  uspore. Navukavši zavese, potapša ja‐

  »Mm... možda. Hajde da prodiskutijemo o

  stučiće oko sebe. »Sve u redu?«

  tome. Vrati se u svoje skrovište, Torbi, i

  »Prignječen sam«, odgovori glas šapa‐

  dobro pazi. Moram da izađem za trenutak.«

  tom.

  •

  »Bolje prignječen nego giljotiniran. Malo

  ću usporiti. Imaš strašno košćato bedro.«

  Sledećeg dana, kratko pre poćetka poli‐

  Sledeće parče puta Majka Šom beše zau‐

  cijskog časa, velika zatvorena nosiljka na‐

  zeta popravljanjem kostima i stavljanjem

  pustila je Ulicu uživanja. Policajac iz patrole

  šminke i nakita. Prekrila je lice velom tako

  je zaustavi i Majka Šom promoii glavu.

  da su joi virile samo živahne, crne oči. Čim

  Policajac se iznenadi.

  je završila, promolila je glavu i dala uputs‐

  »Izlaziš, Majko? A ko će brinuti o tvojim

  tvo glavnom nosaču; nosiljka je krenula

  mušterijama?«

  kasom ka svemirskoj luci. Kada su stigli na

  »Mura ima ključeve«, odgovori ona.

  put ograđen visokom, nesavladivom žicom,

  »Pripazi na kuću. To mi je dobra prijateljica

  beše gotovo mrak.

  ali nije stroga sa njima kao ja.« I tutnu mu

  Kapija za astronaute nalazila se na korak

  nešto u ruku. To namah iščeze u poli‐

  od Ulice Uživanja; međutim, kapija za put‐

  cajčevom džepu.

  nike bila je sasvim na istoku, uz Kontrolnu

  »Pripaziću, ne brini. Odsustvovaćeš celu

  imigracionu zgradu. Sem toga, u istom ok‐

  noć?«

  rugu nalazila se i Trgovačka kapija ‐ teretna

  »Nadam se da neću. Možda bi bilo bolje

  i izlazna carina. Miljama naokolo prostirale

  da imam uličnu dozvolu, šta misliš? Volela

  su se kapije brodogradilišta. Međutim,

  bih da se vratim pravo kući, čim obavim

  između brodogradilišta i Trgovaćke kapije

  posao.«

  beše jedna mala kapija, ulaz za gospodu,

  »Pa, sad, malo su pritegli s tim uličnim

  dovoljno bogatu da poseduje vlastite sve‐

  dozvolama.«

  mirske jahte.

  »Još uvek tražite prosjakovog dečaka?«

  Nosiljka stiže do ograde svemirske luke,

  »Da, u stvari. Ali, naći ćemo ga. Ako je još

  nedaleko od Trgovačke kapije, okrete se i

  uvek u gradu, naći ćemo ga makar se zavu‐

  pođe uz samu ogradu. Trgovaćku kapiju

  kao u mišju rupu.«

  činilo je zapravo nekoliko kapija od kojih je

  »Pa, teško da bi me neko zamenio s njim.

  svaka imala rampu sa ugrađenom utovar‐

  Onda, šta kažeš za kratkotrajnu dozvolu za

  nom sta
nicom, zbog propisa da svaki skla‐

  staricu koja obavlja jedan privatni posao?«

  dišni kamion, nenatovaren, vozi unazad;

  Majka Šom proturi ruku kroz prozor.

  Sargonovi inspektori su vagali, merili,

  Policajac uze novčanicu.

  razvrstavali, otvarali i zracima ispitivali robu

  »Rekao bih da je dovoljno.«

  a ona bi potom kliznula preko platforme u

  Potom izvadi knjižicu i poče da ispunjava

  kamione na drugoj strani. Tek onda je

  formular. »Nemoj samo posle ponoći«, reče

  bivala odnošena do usidrenih brodova.

  i preda joj formular.

  Te je noći otvorenu rampu imao treći dok

  »Ranije ću, nadam se.«

  Kapije; Slobodni Trgovac Sisua upravo je

  Policajac pregleda zatvorenu nosiljku a

  završavao utovar. Njen je šef čekao, pre‐

  zatim i pratnju. Četiri nosaća stajahu

  pirući se sa inspektorima i podstičući njiho‐

  strpljivo i bez reči ‐ što je bilo normalno. s

  vu vrednoću na starinski način. Pomagao je

  obzirom da nisu imali jezike.

  mladi ofocir broda, sa evidencionim blokom

  125

  u ruci.

  problem, Sone?«

  Luksuzna nosiljka se približavala uto‐

  »Ma ne«. Potom prvi čuvar ode do pro‐

  varnom doku između kamiona sa robom.

  zora čekaonice i šapatom se posavetova sa

  Gospodar Sisua pogleda damu koja je virila

  dmgim. Ovaj pokuša da uspostavi vezu s

  kroz zavese nosiljke, proveri vreme na satu i

  jahtom gospodara Merlina.

  obrati se mladem oficiru: »Još jedna tura,

  Pokaza se da je gospođa pod velom imala

  Džen. Ti uđi u pun kamion a ja ću te pratiti

  dovoljno hrabrosti za igru ‐ otvorila je vrata

  poslednjim u koloni.«

  nosiljke, izjurila i stuštila se u čekaonicu,

  »Dobro, gospodine.«

  praćena iznenađenim čuvarom sa kapije.

  Mladi čovek se uspe na platformu ka‐

  Onaj koji je telefonirao beše šokiran...

  miona i reče vozaču da krene. Prazni ka‐

  utroba mu se okrenula... bilo je gore nego

  mion ode na odredeno mesto, gde bi uto‐

  što je mislio... u pitanju nije bila lako‐

  varen za kratko vreme. Gospodar broda je

  mislena devojka, izbegla od svojih pratilja,

  ponovo našao zamerke inspektorima. Nije

  već dama, besna udovica, od one vrste koja

  bio zadovoljan pregledom pa je tražio da se

  ima dovoljno uticaja da slomi čoveka na dva

  postupak ponovi. Sef lučkih radnika‐utova‐

  dela ili još gore ‐ sa ćudi koja ju je činila